| у српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило |
| иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? зап |
| се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> < |
| Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила ј |
| име што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="c |
| > <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> |
| суо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и по |
| , а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојни |
| ривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог н |
| Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пс |
| b n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на |
| рви поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" |
| закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони |
| о многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова |
| " /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је |
| лушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђ |
| {S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два |
| за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне |
| игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра круп |
| том понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао о |
| заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се |
| едајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p |
| како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! |
| теља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих |
| ну и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се те |
| ао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква ко |
| ге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је |
| стадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.< |
| да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>О |
| шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се |
| дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан ја |
| се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? за |
| зак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући |
| .</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију |
| ај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочи |
| арасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — |
| густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних |
| икад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.< |
| му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих уче |
| на нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и же |
| пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све |
| бро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а |
| аје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да св |
| pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрсти |
| није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака |
| ко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело к |
| ту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се |
| каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних и |
| од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас д |
| приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији |
| провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никог |
| и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећ |
| иваде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свир |
| оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну по |
| а хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако хо |
| глих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мир |
| жије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу |
| о, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић |
| у много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о |
| осе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</ |
| нај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога у |
| свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне |
| у ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово и |
| увао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на в |
| Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод з |
| ему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се |
| птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот |
| тац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног кара |
| казуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ник |
| Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једе |
| е Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он |
| н мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Д |
| ој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манаст |
| моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пр |
| . <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо |
| а Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да је |
| сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе ова |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћ |
| таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња |
| сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу почин |
| својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине гриск |
| аш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — а |
| ао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој гра |
| даху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ен |
| чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича П |
| p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си ова |
| А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед д |
| ћи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде |
| о јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жи |
| не: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“! |
| да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.< |
| све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га к |
| е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ |
| <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што п |
| -а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p |
| етила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Ј |
| обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих друго |
| гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамти |
| ега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео |
| ана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јата |
| рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па |
| ими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчи |
| а те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда |
| д Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш нева |
| — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у по |
| нко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам запов |
| и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а |
| ити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога |
| е ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш в |
| а очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепен |
| ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје |
| дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све |
| ко је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се п |
| е игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу |
| прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је ви |
| ако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, |
| и му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| едно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е доб |
| и да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај |
| Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног нова |
| рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учи |
| трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упут |
| свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут |
| са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n |
| амом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка |
| тражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерск |
| дања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају |
| беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.< |
| во не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајућ |
| p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вре |
| ?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као ме |
| у се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док |
| о све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једно |
| ст и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику |
| кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чи |
| . ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> < |
| е сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> < |
| S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добр |
| доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запи |
| еља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се |
| .</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај ло |
| хтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задо |
| о код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика |
| о ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оц |
| /p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану о |
| је</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> |
| љда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не |
| тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синк |
| ој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му |
| ао да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опрос |
| 0" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ћ |
| да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући не |
| а Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... т |
| — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег |
| ет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо |
| чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да |
| жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох |
| га о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Сими |
| д куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бун |
| ку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што |
| <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које |
| е ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> |
| ема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не |
| иде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више п |
| а у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по |
| орно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> |
| ло час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучк |
| ћи чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“? |
| ом расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги чита |
| главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на |
| чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног |
| ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно |
| ? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да |
| ирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калу |
| ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и т |
| и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</ |
| ивој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму |
| шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пр |
| обривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо |
| је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје неста |
| Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву |
| а беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Весе |
| му сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека нек |
| вео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана с |
| евину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су |
| > <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло.. |
| илан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњ |
| им негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добриво |
| а, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да М |
| м бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио с |
| дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на су |
| таде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пре |
| d>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сун |
| и...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... |
| <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште. |
| тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као |
| а Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добр |
| ћу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговори |
| од тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, п |
| оду.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кра |
| доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да |
| је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто пре |
| м пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени |
| Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер |
| 5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упу |
| 10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воћ |
| лан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, за |
| зи на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и кр |
| от како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био |
| тан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и с |
| , да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за |
| а јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко |
| к тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је |
| е — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио ис |
| место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у в |
| је догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ |
| лана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb |
| ка и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> |
| коле кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријате |
| ао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> |
| пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шт |
| недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао |
| орник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у шк |
| ше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао |
| о је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је |
| ако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тра |
| p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За м |
| ем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд |
| мог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бави |
| су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана иша |
| у по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како |
| његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чит |
| о лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћ |
| ем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимо |
| ћ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> |
| ераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та |
| за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па |
| ући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, |
| вим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{ |
| смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно де |
| </p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали син |
| ом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда |
| ељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглав |
| у се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том л |
| {S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпита |
| шти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Мила |
| ује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окруж |
| у, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провир |
| азио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце |
| осматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси мог |
| /p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> < |
| ед оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепо |
| } Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 ча |
| е је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S |
| ачин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туг |
| в дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражи |
| о је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, ти |
| ље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У о |
| наст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог |
| а се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак |
| док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је ч |
| где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} По |
| зио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, |
| д свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју |
| ео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, при |
| отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју см |
| тије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као |
| ако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља зб |
| све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} |
| пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n |
| за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb |
| ло позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Доб |
| г дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе г |
| ! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати |
| ан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, вис |
| турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха ве |
| а тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно |
| ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога ј |
| о лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро |
| рник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једн |
| е хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју |
| да добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад |
| ски у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског |
| преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где |
| родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне |
| , да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се |
| никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Ми |
| лца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко оп |
| о је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег до |
| уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се |
| то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад |
| камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући б |
| се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом |
| им се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лу |
| чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао |
| да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покри |
| тац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честит |
| радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>М |
| <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма |
| покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог |
| " /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима стари |
| ком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор |
| ог злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама. |
| <head>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S |
| отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на леди |
| а читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, и |
| Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? |
| е!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушај |
| е онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да |
| н је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад |
| ила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не бе |
| ла.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, |
| д сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено зап |
| сврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по да |
| у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Св |
| ику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се м |
| ти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је так |
| којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше пра |
| Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје т |
| ем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} |
| илана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривоје |
| p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу са |
| је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио |
| је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 |
| сане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није |
| шао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао м |
| док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то м |
| љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" |
| Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је преск |
| ао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p> |
| ање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан |
| зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“ |
| родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему у |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛ |
| S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није нест |
| отице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове збо |
| ланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта |
| о ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако |
| сим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем |
| тиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе |
| сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима |
| што:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу |
| ма гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игуман |
| >Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера |
| је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и ко |
| јавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испуст |
| нца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учите |
| млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за |
| ко дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу ј |
| одстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пре |
| ака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на |
| дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благослов |
| тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад |
| </p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду |
| му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> д |
| аково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од неста |
| пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака з |
| г монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не |
| Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде да |
| настир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо ур |
| ељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек. |
| о је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, пошто |
| и дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на кој |
| от је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше поп |
| буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро за |
| сташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана |
| литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцни |
| ним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, ником |
| ијући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених |
| ој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да |
| тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n=" |
| S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад |
| 9" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</ |
| игу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за с |
| је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по |
| p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, прав |
| је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појал |
| обито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| го јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и |
| је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште |
| ривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и |
| ла ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p> |
| Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, |
| сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно |
| .{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p> |
| сретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије |
| дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хај |
| е за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и о |
| чан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у |
| } Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са ру |
| е, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног бу |
| зили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало |
| у тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо |
| знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непосл |
| несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к |
| ике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми изд |
| је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра м |
| г оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била |
| поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се ди |
| ... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац |
| те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије о |
| преми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се |
| ана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина |
| речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, |
| арао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније. |
| речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, |
| жног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана |
| побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момак |
| вила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На г |
| отом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једн |
| страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које ј |
| у која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <mileston |
| оче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај неср |
| илановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им доз |
| Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирск |
| од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости |
| милијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих род |
| овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове |
| кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које |
| ори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаш |
| ретоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5 |
| ману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, |
| ца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, ш |
| <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ |
| е уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на рук |
| врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“ |
| до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> |
| емљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миш |
| те ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна |
| же један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче |
| ру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског двор |
| тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ло претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb |
| у се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и |
| и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од |
| ецо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која |
| сана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Д |
| <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки бе |
| д још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — |
| оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у |
| едњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки в |
| којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му дес |
| , погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дах |
| оја се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А са |
| ад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче |
| потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао мо |
| сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се кл |
| се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type= |
| p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзор |
| исмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да б |
| ослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио |
| цима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао д |
| е привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због свој |
| да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах |
| има владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добрив |
| Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је |
| жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је |
| много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним дели |
| о ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што |
| у да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се син |
| па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено з |
| зао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </ |
| а.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — ло |
| хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се свет |
| м другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши мо |
| почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити н |
| ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим |
| јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко мо |
| одина да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта |
| лице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе шт |
| арају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда |
| рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од |
| јем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана |
| се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачиц |
| е се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао |
| и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> ру |
| ладања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале р |
| у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сва |
| ика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А |
| однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледа |
| n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, н |
| у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „ |
| на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћ |
| ке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога н |
| црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>П |
| по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио с |
| ећ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, |
| је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је с |
| један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан |
| јбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним к |
| он као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то са |
| b n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди |
| е, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед с |
| м који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге |
| ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио |
| те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш време |
| е знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њи |
| е нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете н |
| ла и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитељ |
| о на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљал |
| а онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Неприст |
| а, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај |
| оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком прилик |
| о нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, |
| уди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на |
| нда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и о |
| вега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврен |
| лана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" |
| итељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давал |
| ам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо |
| /p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци п |
| мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добрив |
| S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поч |
| листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, |
| и своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му |
| беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би |
| од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом |
| уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркв |
| Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — |
| сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице кр |
| пита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече М |
| о са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — н |
| и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не |
| Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, |
| еше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских род |
| запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запе |
| одите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав |
| онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше свак |
| примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — с |
| — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа др |
| сташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свог |
| авала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета |
| сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добриво |
| по васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка |
| /p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школ |
| а да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима |
| о.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и п |
| Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хај |
| а зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> |
| ао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се пров |
| ан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шум |
| мрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буд |
| ац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није з |
| пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Ма |
| <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропу |
| некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је |
| , охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. |
| , ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчи |
| неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао |
| свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и в |
| човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познава |
| {S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лавре |
| >учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књи |
| е неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p> |
| воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и ј |
| мци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се о |
| а духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни еп |
| <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке та |
| стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онд |
| нда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српс |
| ало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кља |
| b n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самр |
| гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до са |
| м оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S |
| и зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. за |
| сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скак |
| ао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се |
| својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је неста |
| о.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умуко |
| {S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом т |
| х образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне ње |
| зледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће |
| је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> |
| гушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севат |
| јих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се ње |
| авио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан |
| > <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него |
| е не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако |
| бојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Тур |
| д се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод зав |
| трашно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучк |
| воју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са |
| ајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан |
| љима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С |
| читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спре |
| бије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цр |
| ошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: |
| Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало |
| ад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена... |
| , која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из |
| пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, |
| в који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика |
| ом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школо |
| више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу. |
| а радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добр |
| врши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио |
| одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће |
| ака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Ми |
| д села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан |
| најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му |
| им ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, кој |
| , потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим |
| аборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </di |
| Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на до |
| па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере мо |
| Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узи |
| ти на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ли су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о |
| .</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу |
| ах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одма |
| а Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не може |
| де га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда с |
| овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао оствар |
| цу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао |
| нда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, п |
| газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као |
| тишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем н |
| , запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло |
| а, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, |
| " /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим р |
| здравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи |
| ра.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Мила |
| ко црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.< |
| е куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки |
| ег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. |
| мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг |
| ћма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> < |
| Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким |
| ћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одвед |
| ове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма к |
| ај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сут |
| ман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало упла |
| радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко |
| на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљен |
| е. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један |
| егао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали |
| за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, у |
| ц пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p |
| чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште |
| ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Мила |
| ина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са |
| љубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајду |
| х.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна г |
| " /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежа |
| и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог мора |
| воје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти |
| ипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута д |
| р. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мис |
| а Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb |
| „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут и |
| плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало |
| јући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше < |
| е пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног |
| на од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је |
| /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете |
| гледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опр |
| заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу би |
| сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио |
| <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред о |
| тле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још |
| натим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распи |
| је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је |
| Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт до |
| недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше н |
| срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито |
| е се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се н |
| е зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те |
| те добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослуш |
| цу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у |
| „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заист |
| и се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из |
| ође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да |
| своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас |
| кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву дец |
| нако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, |
| оли и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчул |
| испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне |
| му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти |
| јег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су зас |
| му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекива |
| ело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на вр |
| дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> |
| ер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на |
| родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану |
| ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко у |
| од док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необи |
| Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журе |
| оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим |
| тивши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умиј |
| ац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и |
| се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је |
| ш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем |
| руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</ |
| ака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови |
| а је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и з |
| d="SRP18962_C10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко з |
| овора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећи |
| нко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... |
| је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одреш |
| нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд н |
| е Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре |
| кој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу |
| пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви мом |
| у шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи |
| е пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и су |
| али од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио |
| вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" / |
| <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што |
| ајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако бу |
| инко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се |
| шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад |
| од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си т |
| оворио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} |
| о његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али п |
| овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак дол |
| дмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и |
| дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посм |
| е Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене. |
| его што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељнош |
| Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру |
| ао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је пол |
| ргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита М |
| речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва |
| е.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p |
| p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто |
| .. о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше ка |
| учку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, а |
| ви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</ |
| обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се |
| о се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји с |
| гањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зе |
| што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године п |
| децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се з |
| .{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на с |
| азити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године зак |
| и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој поса |
| п Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете с |
| играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме |
| и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може |
| која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу к |
| ље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p |
| не не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне |
| на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади |
| p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви мона |
| ако можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! р |
| , удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ра |
| ио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао с |
| извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнаниш |
| запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“ |
| од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шп |
| 41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича |
| што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у ов |
| псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици п |
| луђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на вр |
| анове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упут |
| ле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим |
| а крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече М |
| ах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући кора |
| е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, |
| Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах уп |
| уке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> < |
| им сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који |
| а други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела |
| ) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што |
| смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Т |
| ци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мал |
| њигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добри |
| плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили на |
| до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; |
| b n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли |
| путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивај |
| о спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким |
| мну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.< |
| ориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Не |
| побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа з |
| аставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у се |
| игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у в |
| меравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у пр |
| послетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци поје |
| и и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах д |
| не више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи. |
| ој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад |
| не о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Мила |
| 7" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био в |
| S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слуш |
| ани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових осо |
| стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ |
| м од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> < |
| ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> ови |
| дно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p> |
| свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, п |
| мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам |
| учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вреда |
| риповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко |
| похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, виде |
| ст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игуман |
| држаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио |
| оје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па |
| иш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Кона |
| оно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мал |
| особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима |
| ма к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да л |
| склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му ј |
| та се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, |
| збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ и |
| у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је |
| м и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било мили |
| тазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се |
| е Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb |
| : „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, |
| и.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца и |
| са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник |
| зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb |
| ио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и |
| честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлин |
| и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добри |
| Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у њег |
| е женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, |
| м је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са |
| овог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне о |
| седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера |
| ан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежишт |
| Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често |
| зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре |
| >Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости. |
| г ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ |
| Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао п |
| — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо об |
| примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуни |
| и дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало |
| ве змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан |
| својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога |
| ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили |
| ем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се |
| и кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими |
| 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим чла |
| у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше мн |
| вист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој де |
| око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим |
| S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Бо |
| га учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који |
| но спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што ле |
| ао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је |
| тељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добриво |
| вала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. у |
| е које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлеп |
| >Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележник |
| ко паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при |
| је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испито |
| рпско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разб |
| к по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде |
| који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ |
| се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћ |
| корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек |
| еца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке |
| обу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочек |
| н па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај |
| а, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Оп |
| ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад м |
| и и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>О |
| — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта од |
| ште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њив |
| привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све д |
| намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p |
| ћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да |
| е Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родите |
| о.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио т |
| Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Мил |
| {S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<fore |
| >Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечан |
| то је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, п |
| ао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је |
| миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Н |
| ра учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављ |
| <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где |
| , а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у шк |
| онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног |
| чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Мила |
| ком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част. |
| по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер |
| како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исп |
| ећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> |
| тељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово б |
| ац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечн |
| дно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div |
| ко хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га х |
| p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри |
| сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је по |
| „А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> |
| никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не и |
| крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече |
| пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p |
| Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше о |
| ијала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не |
| Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича |
| е дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да |
| а онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним к |
| > <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: |
| ца које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — стара |
| ладен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> д |
| оју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је |
| одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милан |
| ном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер г |
| ао крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отид |
| у пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где |
| но, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb |
| но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је рани |
| ем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да ј |
| ок је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и |
| p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p |
| држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот |
| на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то? |
| код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 год |
| ан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочи |
| е гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? |
| великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је |
| па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која б |
| е манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног мо |
| чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим |
| његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлад |
| ега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову ко |
| н, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обе |
| Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милан |
| ана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, ота |
| радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да |
| е промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у ман |
| а на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао До |
| е молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не по |
| обегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека. |
| чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова пали |
| ад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко ј |
| своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи |
| и се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не |
| због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му |
| , па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим до |
| а волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је в |
| ело, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добри |
| p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити |
| вем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречава |
| бегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигд |
| и, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам нап |
| > <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један |
| се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти |
| е који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао к |
| нку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Мил |
| вечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељ |
| </p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незна |
| Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем иг |
| траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке зане |
| бац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35 |
| коле кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола |
| анесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како |
| е лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — о |
| е ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код сво |
| а као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јаг |
| а својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп |
| во младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му уч |
| људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам к |
| дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по о |
| сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у |
| д куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа |
| добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n=" |
| рка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала ј |
| аху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда |
| итељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока |
| у сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, сам |
| ... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ов |
| ти својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу |
| ича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као пра |
| итеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — |
| е син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака |
| несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском |
| л дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све |
| ог дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој |
| јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив |
| све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> |
| .{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год ч |
| читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је св |
| иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао |
| асмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, |
| буди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други |
| Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ доби |
| свртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада с |
| вртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе. |
| вши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, р |
| ="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није |
| га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А как |
| еше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи сву |
| и би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном ко |
| моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а |
| а цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпос |
| ека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко в |
| ан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> < |
| их образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон |
| ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихи |
| главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" |
| о шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесе |
| је пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лев |
| о, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли о |
| и.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је нек |
| ипе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право в |
| за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насм |
| ио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у ан |
| Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега п |
| о, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео |
| ђе право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше ле |
| рицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су с |
| лободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„О |
| в који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје |
| ше дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ |
| ењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште |
| лаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први став |
| коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао |
| је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су дол |
| > <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се к |
| ес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом |
| аха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм |
| оји је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што |
| уман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвуча |
| и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима кој |
| по код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гл |
| хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме ка |
| ш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је |
| решио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај |
| pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што |
| се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и |
| „Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обви |
| S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па |
| p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад |
| да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.< |
| Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} |
| ћи ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим пог |
| у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом мо |
| ио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих нест |
| </p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрос |
| о слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“.. |
| смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јак |
| ред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ тол |
| е.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, п |
| прости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то ч |
| етета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div |
| малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па д |
| ј да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у које |
| ати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одго |
| кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имањ |
| љиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе уб |
| дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добриво |
| ј мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показ |
| уги пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и н |
| <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да |
| пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом гла |
| о <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говор |
| смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три |
| то ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одист |
| икне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој м |
| </p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ п |
| ао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се за |
| о се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> |
| риповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојево |
| синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је мо |
| књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је |
| а савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај |
| >Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових |
| о ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А |
| љу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! б |
| о: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као нес |
| стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео |
| еп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а |
| астир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М.. |
| оју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су ча |
| ом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... |
| ог живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше виш |
| е Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш л |
| d> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој |
| /p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао |
| ог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господи |
| аканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписа |
| ако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добрив |
| рог владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху на |
| </p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере |
| ...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доб |
| светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мн |
| д се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том при |
| н за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролећ |
| {S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и с |
| е више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не мога |
| можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Ми |
| ћу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш о |
| ати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по те |
| јдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те са |
| тави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S |
| н место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако |
| .</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.< |
| Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> |
| ви“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступ |
| м бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше |
| о беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпева |
| магајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрча |
| ведно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све ш |
| Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими |
| ахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>С |
| воривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... |
| молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изгов |
| ило.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој прв |
| са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао |
| а да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Св |
| ојео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перу |
| а осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пун |
| талим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову запов |
| има — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан |
| чић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, |
| ошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе |
| ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</ |
| једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим |
| по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом в |
| кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пруж |
| ити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Св |
| пужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о г |
| н весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом з |
| ј беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу |
| н журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више м |
| {S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад |
| илостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здрав |
| е са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу |
| адости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: |
| дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатк |
| је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу |
| уцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посмат |
| је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb |
| ој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу о |
| ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> |
| ако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осе |
| године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме п |
| ран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш веч |
| одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природ |
| виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе п |
| црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио |
| евати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n |
| м што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало пре |
| љив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S |
| S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне ми |
| сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни трен |
| очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у с |
| али Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера |
| је, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срц |
| Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свак |
| вши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, |
| ја гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и |
| попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се |
| добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада |
| мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривоје |
| извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родите |
| во у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима |
| епе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S |
| птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У то |
| зорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да своји |
| овог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст |
| обио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутр |
| јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пу |
| па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп |
| } Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> < |
| и ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једн |
| светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно о |
| акрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачућ |
| м монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред руч |
| се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а М |
| м правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама |
| ли Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је |
| ан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синк |
| ују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове посл |
| ве на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издуб |
| ак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{ |
| лашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добр |
| лужбе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима с |
| е више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар |
| кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима |
| приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала |
| ој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усад |
| и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим |
| ет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше |
| јући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> < |
| ка.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабу |
| се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за |
| свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад |
| Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке |
| е је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек вр |
| мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би м |
| како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита |
| > <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не пит |
| овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као |
| ако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље о |
| мам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да жели |
| м.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута п |
| којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игума |
| како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p |
| — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху |
| Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</ |
| те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, паз |
| тим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој заја |
| е уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земљ |
| </p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од |
| радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи д |
| јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} |
| могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“ |
| дноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од с |
| Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад |
| — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Нап |
| едва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси. |
| ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ ! |
| ри, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху бож |
| >Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене |
| од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Л |
| се се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и |
| ео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на л |
| ојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни |
| башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треб |
| љи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта |
| Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда |
| е она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је |
| } Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана |
| еца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујућ |
| </p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> |
| мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућива |
| у те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда |
| знатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући |
| ва срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да г |
| „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај |
| ца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Д |
| ли су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана |
| ориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје |
| ња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васп |
| едну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па к |
| оге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих ро |
| ет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи св |
| <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Мом |
| дио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти |
| Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одг |
| Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. |
| бива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севн |
| ога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини. |
| ан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>Посл |
| } Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан с |
| ти — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши |
| гуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију |
| лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и |
| ки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах так |
| атворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа |
| н морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећ |
| да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надз |
| а, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је см |
| и га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како |
| и спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе |
| дова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> |
| пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао д |
| о да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумара |
| — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type=" |
| није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Мила |
| кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда до |
| овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ |
| у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појав |
| зађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде |
| вај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једн |
| } После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умива |
| о сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном |
| појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав |
| оснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, |
| и — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, |
| наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као |
| "11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Мил |
| р пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту |
| тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или шт |
| ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш |
| жи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="cha |
| >„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне |
| и манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Ми |
| ин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одма |
| о, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младос |
| јући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме |
| врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сет |
| </p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — |
| везан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер ј |
| овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче ст |
| ко се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како |
| цу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог |
| <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за |
| p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отид |
| приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свог |
| и и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа |
| рима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ остали |
| дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се |
| ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{ |
| аветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добрив |
| аште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег |
| дучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милан |
| а се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову |
| кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је вољ |
| тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мал |
| оре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује д |
| што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу неста |
| а знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије |
| рошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село д |
| и где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати |
| ауми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> < |
| ем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али |
| ад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" |
| 1" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што ч |
| се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја |
| шан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи |
| овао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div typ |
| о храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сир |
| ваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| има и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да прено |
| а Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тр |
| ајбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознат |
| ћи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? |
| а код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{ |
| па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и |
| то пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо |
| оји је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља |
| крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило с |
| и калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца |
| азао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p> |
| па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манасти |
| и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Д |
| нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму |
| " /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је доб |
| ро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на вре |
| та урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијат |
| да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе |
| оња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са |
| друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> ж |
| је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки |
| као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху к |
| ими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам |
| н јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана |
| не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан |
| осе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је кој |
| ечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељ |
| кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милан |
| его што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до |
| и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десниц |
| каже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да |
| није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, в |
| ог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити |
| је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на нов |
| илан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се с |
| бе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и поквар |
| е књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан ј |
| иди да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна х |
| рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје род |
| та ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која б |
| жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мисли |
| p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Д |
| ојим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добриво |
| пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је |
| дела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног з |
| почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах з |
| ва кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљуса |
| >Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да зн |
| н сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у т |
| се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спрем |
| ако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма м |
| е не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} |
| ао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! |
| гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је доби |
| па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша |
| се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је |
| сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јау |
| е зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, пр |
| лан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао |
| од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре |
| бривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи |
| >Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, п |
| е дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђ |
| гу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје |
| Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваља |
| а изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан |
| ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... пром |
| ан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="7 |
| ики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећ |
| а му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао |
| бром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, ка |
| цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, по |
| ј деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је с |
| лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Мил |
| је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се |
| учку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" |
| ољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S |
| е.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки во |
| ле оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све |
| благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан би |
| и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! в |
| е Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао |
| еља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све |
| отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан |
| мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да н |
| вај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се ниј |
| говори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да ш |
| во беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> < |
| време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Мил |
| о примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасим |
| разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године |
| ок му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</ |
| да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим |
| ши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадит |
| у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог |
| мановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: |
| једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — м |
| н је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био |
| речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпи |
| о заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах |
| као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси влад |
| /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>М |
| четка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак н |
| а чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка уст |
| павају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била за |
| ма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено мес |
| , као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радо |
| зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ус |
| S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе н |
| дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који бе |
| ио.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<f |
| зађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ р |
| познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кро |
| знаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз п |
| ши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но |
| ин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... |
| tle>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему |
| она...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво с |
| е временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „ |
| онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког вре |
| ство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће |
| које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад |
| је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, |
| да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, |
| се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у ов |
| а поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </ |
| а близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добриво |
| чаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ |
| а и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учите |
| ргију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније и |
| рака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> < |
| е би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако до |
| ог воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" |
| Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показ |
| рко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> |
| а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је |
| оред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није к |
| да Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далек |
| лије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу срп |
| та ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо нам |
| оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан |
| и свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био |
| мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће |
| е онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе ј |
| сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало |
| ивота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" |
| по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за |
| који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" xml:i |
| рођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подсти |
| оје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зор |
| ао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" |
| о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповед |
| еру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледа |
| ашности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њихово |
| и Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у обл |
| ра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад |
| ети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељ |
| <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи дог |
| еститога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу присто |
| да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} С |
| ашлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Пант |
| слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Мила |
| подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака |
| млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.< |
| {S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље |
| “.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни |
| држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му |
| ицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад у |
| <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала о |
| зтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила о |
| } Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При све |
| рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, до |
| а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада |
| уманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципе |
| е.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је чита |
| дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирс |
| моран, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, с |
| мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Доб |
| место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је б |
| а свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца и |
| Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манас |
| зличите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој би |
| м стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но |
| но, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} |
| ио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то вре |
| њим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n=" |
| обривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели |
| кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> м |
| вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћ |
| посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак изв |
| за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу |
| ишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови |
| на остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац иг |
| се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле пре |
| а монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироно |
| игне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило |
| кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо д |
| летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је з |
| рићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и о |
| Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не д |
| у гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу |
| н зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем п |
| коли најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и зад |
| Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте сво |
| На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} |
| покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био н |
| долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицим |
| S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дан |
| му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дан |
| молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачко |
| беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је за |
| манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и |
| умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је л |
| слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случ |
| лечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Д |
| ним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је |
| летале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривој |
| ти пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љ |
| етне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml:i |
| ј му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, па |
| Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварен |
| а Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајви |
| -до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је |
| одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне |
| ве лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је |
| ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде |
| ажног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дан |
| још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао гору |
| цу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом по |
| а је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи ул |
| у, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице |
| н умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добриво |
| — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} До |
| доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој бех |
| ан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такођ |
| особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог |
| да, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Доб |
| и молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете |
| ре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта |
| ем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма |
| /p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их |
| гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одгово |
| је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан |
| што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем к |
| ерсину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. |
| ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.. |
| ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газд |
| Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука ко |
| да мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми о |
| мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он мо |
| ан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата |
| о што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изгово |
| и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овд |
| којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери каза |
| /front> <body> <pb n="3" /> <head>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_ |
| А МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШ |
| хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — |
| Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> |
| кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича |
| у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су |
| па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман |
| тирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа |
| га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али н |
| уман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па о |
| иликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши с |
| жеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све |
| чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Ур |
| се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и пос |
| танко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после зак |
| едног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чи |
| а.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да |
| ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па поб |
| и у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом |
| пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један д |
| по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, |
| и га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„ |
| саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саве |
| ослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра |
| топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи |
| ричао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и |
| ги!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдо |
| лада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ |
| н и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти вел |
| а.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим д |
| више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким ства |
| суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Са |
| ај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 днев |
| S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете |
| {S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зв |
| е она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Чов |
| сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је к |
| често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер |
| је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље |
| тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве реч |
| децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио |
| ог учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и |
| то!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу |
| и страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље |
| етку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити |
| онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак |
| рапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја |
| ав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не о |
| са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје ме |
| љао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзо |
| : „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је пр |
| вог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за |
| ељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за |
| те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону де |
| не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само |
| ве монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре |
| да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег др |
| сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала мол |
| ло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који б |
| е тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили |
| лас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почел |
| реме школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући пе |
| ојединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се До |
| анети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са |
| е своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећ |
| су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку де |
| ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па о |
| и од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Ште |
| садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несре |
| н и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прав |
| егови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као ја |
| превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе |
| ра“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљ |
| ина.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спри |
| ђаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучк |
| срет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служи |
| слетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред |
| ка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Х |
| ом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео |
| Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син иму |
| љујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи как |
| о прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. |
| Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на |
| упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети |
| ад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих об |
| ордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино доб |
| о одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је з |
| не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n= |
| дело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први по |
| по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се пол |
| е по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би |
| иживао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи |
| сеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, п |
| по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао см |
| } То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучк |
| беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.< |
| усти облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло. |
| ти“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми |
| азио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синк |
| p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док |
| оме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи |
| ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с то |
| есму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, |
| И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добри |
| а одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се |
| е год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан |
| ad> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа њ |
| младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти пом |
| ављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког ра |
| <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На |
| ириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки в |
| не ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако |
| у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и |
| што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </tex |
| стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од |
| храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га д |
| ка желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан |
| аху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој п |
| мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један д |
| па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану с |
| с не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметит |
| о кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде |
| ведаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игум |
| руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда |
| <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је |
| ваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра по |
| га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“ |
| ћи га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а бу |
| илана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чек |
| азговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора с |
| добностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.< |
| ебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од моји |
| обожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свак |
| тац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривој |
| рила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти |
| одстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се |
| на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, к |
| , који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, |
| д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан |
| l:id="SRP18962_C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије пром |
| нашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мир |
| ло уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађе |
| едног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М.. |
| и па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је о |
| о је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, с |
| ту, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У |
| ио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био |
| кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима р |
| гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због |
| о апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми в |
| ња одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> |
| да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца! |
| тан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</ |
| еху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Мила |
| ролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре свак |
| то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка сам |
| у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div |
| грање?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па |
| шан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан |
| Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није баца |
| и: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надз |
| ти“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао. |
| pter" xml:id="SRP18962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален деч |
| н ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где |
| лан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од М |
| онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зел |
| огло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га од |
| дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан ј |
| ли Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно |
| ижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега |
| јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| подин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром ма |
| меру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај ма |
| слушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о |
| Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су у |
| ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао т |
| променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине |
| S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад н |
| оја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да |
| сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан дол |
| еру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све ве |
| о час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у |
| е речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добри |
| ом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које ј |
| им настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи срет |
| на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг |
| није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога м |
| ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена как |
| онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су с |
| године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра |
| обривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше та |
| Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се |
| решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неко |
| е приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај то |
| приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цел |
| аписао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад |
| ом дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сре |
| ако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, ч |
| двраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и |
| а, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би |
| упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S |
| запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на м |
| имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам |
| лада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту |
| меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше |
| e>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p |
| је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је |
| ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, по |
| о би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог |
| ека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад г |
| е, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете |
| авља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му |
| у и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и |
| Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем зај |
| грао, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S |
| > <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онд |
| а, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро вас |
| ривикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На ова |
| јлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чу |
| е — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту |
| уке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја уб |
| н је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако прос |
| је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читат |
| , шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> нам |
| ео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда у |
| његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисл |
| ривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — наум |
| етку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игу |
| а своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће |
| рог али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како |
| кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељева |
| том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На |
| е слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није мог |
| дгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој |
| је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: |
| нке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити |
| погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Си |
| ви пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и |
| више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се |
| па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљи |
| павати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случ |
| да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио |
| оји дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да из |
| pter" xml:id="SRP18962_C2"> <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па |
| отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиљ |
| их да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас к |
| а твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покв |
| ђивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је вид |
| о г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мал |
| ку који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпу |
| н св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под сво |
| ану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом |
| ине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не веру |
| о 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добри |
| запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85 |
| <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добриво |
| или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло једа |
| дости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у дворишт |
| евом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тре |
| корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Доб |
| , због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гл |
| обривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе |
| зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књиз |
| о што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чик |
| Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. л |
| њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хлад |
| чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стев |
| вши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. над |
| несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> До |
| рави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и |
| де брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те |
| то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се та |
| {S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехато |
| обривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти с |
| о без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседи |
| овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвоља |
| верити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете доб |
| Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign |
| да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је |
| — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Ти |
| тко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако |
| оја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека |
| ат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан |
| ући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи |
| срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо |
| S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} |
| слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више ник |
| , а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам В |
| у.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек |
| уо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправ |
| к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћ |
| има својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима |
| свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} |
| обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи |
| а се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку рече |
| и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одве |
| ом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској п |
| од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај |
| ођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у |
| јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напер |
| и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се |
| на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега с |
| љен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за |
| слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} |
| оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе |
| из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опрости |
| ор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То |
| ој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега |
| е и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне бол |
| приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном |
| јглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{ |
| обро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, |
| х, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну припове |
| љани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на |
| , да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама об |
| највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овак |
| че игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> |
| вршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да с |
| ланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чека |
| шта да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана на |
| о, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки в |
| г његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје |
| .{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих род |
| јући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на |
| поведање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити |
| ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а |
| надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на ис |
| е угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Це |
| дали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.< |
| ојој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не см |
| е чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад |
| свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71 |
| а годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! п |
| асом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одма |
| да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те н |
| ин донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год и |
| ладањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти |
| е отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не ч |
| .{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им о |
| ју из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а |
| као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слон |
| па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис на |
| баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвука |
| једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију |
| се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш по |
| у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати |
| бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав |
| а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{ |
| олу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хте |
| је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају |
| ог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао |
| S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташ |
| камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води |
| дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, |
| а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слат |
| данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје |
| же са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан уч |
| х облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што |
| Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Уч |
| За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало забора |
| су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ов |
| о се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђак |
| х Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред |
| еза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по гра |
| ошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За |
| потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста м |
| но, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне прас |
| начи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остат |
| љу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једн |
| о посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S |
| се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и |
| Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари |
| лаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн |
| настир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је н |
| н, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи |
| ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи изброј |
| уку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снаг |
| љима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју д |
| о синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игу |
| орена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа пот |
| љи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио |
| ина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да у |
| о је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тач |
| гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час б |
| > <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао |
| .</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> |
| оглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као |
| био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, |
| питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршен |
| војев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не игр |
| посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> < |
| е исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n=" |
| е плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чека |
| а, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорк |
| он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по |
| е пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настоја |
| дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити н |
| ут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика |
| ладен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта т |
| доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на |
| <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима мо |
| пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е д |
| за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни р |
| те долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га о |
| а пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, |
| „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пишто |
| аха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у њ |
| свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и До |
| са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову |
| </p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што с |
| ика је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су |
| заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на |
| наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило ч |
| о оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је |
| ише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да ј |
| да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме |
| Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милан |
| ровукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> < |
| је храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смрк |
| сприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оц |
| на навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови род |
| илан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а |
| еље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; ш |
| Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће к |
| се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" |
| /p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ва |
| ри отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" |
| као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! р |
| се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} |
| испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он беја |
| знадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули с |
| ољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је то |
| подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало |
| .“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па |
| milestone unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за М |
| ? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо |
| т долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад |
| ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао ј |
| дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је |
| га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дал |
| о.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а к |
| емље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше на |
| о и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не |
| ао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше ц |
| је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је мл |
| код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно де |
| дали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен изб |
| и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p |
| едељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, д |
| ник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! |
| сти, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ће |
| краду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — |
| додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан |
| њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapt |
| о знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи д |
| куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио њего |
| несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четврто |
| ко дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне |
| начи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је |
| енове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који |
| d="SRP18962_C2"> <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и годин |
| По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чич |
| Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како |
| {S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга |
| ју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког ј |
| вет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало |
| ваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа |
| већа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су прису |
| им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о доб |
| лову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео с |
| ђе право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недале |
| оз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад |
| е беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити |
| жно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се он |
| нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта |
| м делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се |
| адала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи мес |
| тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} От |
| ла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оно |
| да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а и |
| самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милост |
| мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево |
| дивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је по |
| огу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А |
| егово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је |
| ве године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да |
| седима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Доб |
| Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>К |
| шећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је г |
| ао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свади |
| аљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="c |
| своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је зго |
| е није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу |
| ло одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један друг |
| упкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Перси |
| гом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога |
| ком се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служи |
| а оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> |
| изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бега |
| чинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје |
| ио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим др |
| едан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећа |
| ивој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом прилико |
| оворио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђ |
| оту више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је б |
| бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Д |
| мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном п |
| " /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен ста |
| м изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> < |
| те се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривој |
| е ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне р |
| к пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку |
| ића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше јо |
| дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње ч |
| ију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за угл |
| ад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, г |
| цима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што |
| сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у |
| бу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која |
| у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече |
| сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дал |
| лан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти |
| и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p> |
| ти прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда |
| о све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако |
| C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је |
| у је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због |
| мону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона с |
| ли пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити < |
| На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука |
| неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за х |
| за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући |
| а и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, је |
| ана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има |
| p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> < |
| стирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су мо |
| оје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како с |
| иру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот кал |
| ити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци к |
| ан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као |
| они, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. лит |
| гуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> |
| то се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагњ |
| реда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од теб |
| на палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} |
| емари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери |
| , кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> |
| и сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа оте |
| ке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког вр |
| зарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском ч |
| е.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како |
| ана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да |
| адзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрост |
| свечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сут |
| многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол |
| и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који |
| е у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</ |
| а другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао ув |
| еца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p |
| азаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а |
| — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шт |
| Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Ве |
| ати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу |
| ка неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда к |
| опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти до |
| ачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздрж |
| а опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти |
| ш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чу |
| иљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Мил |
| значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме дол |
| ину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљ |
| вога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, |
| преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који |
| мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирн |
| ђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књ |
| га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко |
| ом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојн |
| с, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жен |
| ражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде н |
| старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног син |
| <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубо |
| добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу |
| писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који |
| а износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како ј |
| ојани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам |
| убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан |
| почившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манас |
| , јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакон |
| еш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао |
| га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му |
| агуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш ви |
| аћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за ч |
| диш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу ка |
| тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту |
| лушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да |
| мљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p |
| ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па. |
| Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си до |
| он прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препору |
| тио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло |
| ошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Си |
| јке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона и |
| р године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи м |
| оваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп |
| призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од све |
| аљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој о |
| т и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако |
| о“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао н |
| и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и гор |
| и, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} |
| ивој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа. |
| n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мо |
| свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда |
| су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима кој |
| стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац |
| ји је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи |
| Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дареж |
| имон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове сво |
| овању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци л |
| али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} |
| и је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И |
| давши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p |
| радоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Бо |
| а се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза див |
| монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Панте |
| се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> < |
| је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Ник |
| добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а |
| ао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао |
| г вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати. |
| 59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба |
| дети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49 |
| си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb |
| се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми с |
| шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје |
| о даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрп |
| сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред и |
| оса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону б |
| исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слат |
| ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ј |
| ме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити |
| опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио |
| ана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Ми |
| и и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, п |
| ромери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оно |
| едати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те уда |
| везао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотл |
| аден видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Миланово |
| сто.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="2 |
| аљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књ |
| устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што |
| због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај тре |
| је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Ми |
| /> <div type="titlepage"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> |
| г дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма |
| и појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо п |
| .{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра |
| ћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>Н |
| е воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово с |
| !</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p> |
| а се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајд |
| епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах |
| има који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши с |
| у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да |
| мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са П |
| атким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{ |
| а М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име |
| игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је м |
| вао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским |
| ху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, в |
| 2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног |
| вши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног |
| дити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је |
| рати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добрив |
| а да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и |
| м узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p |
| хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан |
| купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти |
| децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <miles |
| пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да |
| први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} |
| у рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, биће |
| <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стража |
| о.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свес |
| та учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није |
| друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је |
| жни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} |
| да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио |
| јдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се |
| овести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали |
| елеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове |
| ња и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи дру |
| Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, ко |
| х сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од ста |
| њих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише ј |
| снији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су с |
| занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђе |
| рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добр |
| ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли |
| у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| м за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је М |
| ме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци |
| тно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до реч |
| че, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је пл |
| о га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко м |
| питкивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха |
| чи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако зг |
| лан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га од |
| сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „ |
| ањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но и |
| викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n= |
| маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игу |
| како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан |
| сти молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђа |
| — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади |
| ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — |
| у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запи |
| беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена |
| ачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учи |
| од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је |
| своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и шк |
| head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је |
| n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитс |
| време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом. |
| да главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због сво |
| нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мора |
| ан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо ут |
| <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем |
| д особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмили |
| ној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву |
| лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив |
| садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распус |
| дао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако д |
| једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташ |
| е спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одв |
| а иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благ |
| веди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине |
| е играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан |
| грало се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ кој |
| далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спус |
| лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игум |
| о час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско д |
| вадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима |
| так из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — так |
| ући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што |
| лани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње |
| за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је мног |
| и малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доб |
| се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче |
| , који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S |
| , а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Б |
| {S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог добро |
| авио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је са |
| ни су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије |
| у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај |
| и да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не |
| 962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорнико |
| е проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb |
| им погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Ш |
| ородила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривој |
| укоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: п |
| да су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху р |
| на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помја |
| час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по со |
| ти веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из који |
| че Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како мож |
| врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда |
| их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељим |
| и себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не |
| спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n=" |
| но, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен иша |
| те, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове |
| тојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и |
| тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је |
| <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у тра |
| е сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p |
| p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му |
| раже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дан |
| нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p |
| се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим м |
| >Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити |
| ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог у |
| у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{ |
| еколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као го |
| ећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стоти |
| ра не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „ |
| у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да |
| и цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили |
| траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без |
| его и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, |
| очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео |
| ривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбу |
| , пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити |
| о оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђе |
| тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да |
| ало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим |
| еди месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га ј |
| Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно |
| ада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала |
| ао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно |
| са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја |
| идео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести да |
| лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази н |
| ли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одваж |
| храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Об |
| који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на вид |
| иповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мај |
| сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики |
| је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слуша |
| ођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" |
| исмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и |
| јем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и ост |
| златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и ов |
| јом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се |
| разе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се |
| огао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Мила |
| </p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче |
| .</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја |
| /p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратк |
| е јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да |
| и бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Мил |
| ач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба- |
| златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо |
| кидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје |
| ко је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стој |
| .</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, |
| > <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си позн |
| S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете о |
| ведао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој ку |
| ружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ |
| Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> |
| изор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад |
| угови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а в |
| ле вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на |
| е одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чи |
| е, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне о |
| дан до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: |
| су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан |
| га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb |
| сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — |
| тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да м |
| се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана |
| ило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога |
| p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе |
| честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манасти |
| та.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а |
| читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапе |
| анастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и пи |
| о је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и от |
| жно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се ј |
| ечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и |
| ствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Госп |
| до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово |
| е Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље |
| <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? за |
| о сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p |
| избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто са |
| ећ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито увер |
| у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бег |
| ађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати |
| олепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио |
| ога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} |
| брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју нева |
| тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их ј |
| ице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да |
| том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се |
| а Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове ре |
| шке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па д |
| у под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору |
| је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако |
| у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун |
| .</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће |
| Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде |
| ивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркв |
| млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима о |
| о труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погл |
| нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, п |
| старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог добро |
| е он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили |
| у, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненади |
| вориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао |
| које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац с |
| ско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гра |
| се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао |
| могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гл |
| ђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чув |
| о.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац иг |
| утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> |
| кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 год |
| и Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, о |
| је се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи |
| шено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пре |
| ml:id="SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испус |
| Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за нек |
| ети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у наме |
| е <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div typ |
| стигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ с |
| што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као |
| е непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и звер |
| отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне |
| мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли |
| бог тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући и |
| гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од |
| ивој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су |
| а беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини |
| није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га о |
| ођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за |
| ућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манас |
| лан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игума |
| обривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</ |
| ио строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе |
| ивој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озло |
| дине похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две го |
| бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — |
| Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје роди |
| ченицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па |
| једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанел |
| је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из |
| м дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од сво |
| а због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао |
| омишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> |
| , и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухв |
| аповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ до |
| дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељи |
| есташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да н |
| ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и |
| и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p |
| Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су мла |
| Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" x |
| и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван |
| — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој |
| родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од св |
| остати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељан |
| његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... |
| и од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравају |
| отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пант |
| ипеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним |
| приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка |
| ске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је ма |
| но опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> < |
| онику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је с |
| чке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се р |
| ли при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би м |
| обру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама де |
| ле су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</ |
| мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S |
| сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трп |
| но лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг |
| се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покра |
| крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрул |
| одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли н |
| сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} П |
| о савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље |
| оре на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили |
| м лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што |
| ога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име |
| снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи |
| У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Те |
| ко за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n |
| траха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издрж |
| а Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учини |
| ишта друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и за |
| </p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под гла |
| глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сирома |
| је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог сусед |
| > <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а |
| земна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се уст |
| од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Ми |
| ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огла |
| алице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игума |
| . угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, о |
| бра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које до |
| тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас |
| обу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надз |
| нима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозв |
| ије оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љуб |
| оста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за теб |
| аху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и так |
| но, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца |
| уже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пре |
| резати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога г |
| рити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" / |
| p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на |
| а којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сиј |
| а је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи |
| од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера |
| шила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овак |
| још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> |
| детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се са |
| есвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако з |
| е тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко |
| аву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе |
| да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, |
| нило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка с |
| кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не глед |
| говорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне |
| ра изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета п |
| вога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати |
| и он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „от |
| златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Ми |
| н кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час |
| писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„ |
| ан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам |
| цу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма к |
| воја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, се |
| врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он |
| <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости |
| <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјев |
| г тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као шт |
| га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедањ |
| о, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознат |
| е му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви |
| вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то знач |
| ита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али |
| гију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо шт |
| пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охр |
| рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да |
| изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p |
| ко се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Ов |
| казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш как |
| крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освр |
| га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутр |
| у чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потра |
| 7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест годин |
| адао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одрж |
| , само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера из |
| даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне |
| детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сеља |
| врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету |
| >Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића |
| <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи д |
| учки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јес |
| , тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу к |
| ио приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао св |
| да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клица |
| дио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си с |
| ац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог д |
| којне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ев |
| {S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успеша |
| других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе |
| а сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> < |
| ости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оруж |
| ћи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред сво |
| сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.< |
| аном.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје поко |
| издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њ |
| је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од с |
| еби и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођ |
| е свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и |
| четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече х |
| .</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опр |
| но појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је |
| лана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на пу |
| пратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вр |
| школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се х |
| !</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдог |
| смо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац |
| подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стој |
| јих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је |
| д себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки |
| дважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три д |
| ао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу |
| у свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде |
| на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред сво |
| сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter |
| ним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су |
| а зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава |
| ge"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи п |
| је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случ |
| — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које с |
| у?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: |
| аху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног |
| дуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. |
| ко што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед к |
| ло па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Д |
| Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо |
| дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао п |
| а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници |
| опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: |
| нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега |
| дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело кра |
| ц Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног каракт |
| Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је |
| Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за с |
| је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек |
| олео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је врем |
| {S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити њ |
| у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке. |
| ут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и н |
| на лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она |
| одитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гл |
| јдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповед |
| дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити |
| хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очек |
| од ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но к |
| овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било |
| ло дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родите |
| ао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то |
| , грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако доб |
| АДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <p |
| ворима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ оста |
| воје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек т |
| дне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, |
| извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb |
| е Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S |
| го и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаж |
| не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, к |
| рац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега прола |
| ! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене боји |
| пископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби чита |
| ше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очеки |
| , пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога о |
| исала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је |
| пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори |
| беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак б |
| је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> |
| а, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изаз |
| смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она па |
| д свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две год |
| брота, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привик |
| C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово |
| само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на в |
| ова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега р |
| ах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у |
| ше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и |
| ост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше ка |
| } Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb |
| заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </ |
| S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на |
| тем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађо |
| његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Мил |
| ан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан у |
| приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</ |
| свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља |
| очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за у |
| сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседал |
| је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту |
| љала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ов |
| га учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, |
| живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било |
| ка за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећ |
| чаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлег |
| Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од |
| рипознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> |
| од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То ве |
| оле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} |
| то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама |
| .{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, п |
| шао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим о |
| а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може |
| ајпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га |
| овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти тр |
| .{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n= |
| Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико |
| лан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није п |
| у, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. над |
| p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге |
| несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се |
| само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“< |
| Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га |
| , (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо ј |
| имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао |
| нда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеим |
| цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, |
| немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме вра |
| Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> б |
| е свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S |
| по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а пр |
| а дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао |
| ако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли |
| — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му |
| га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га |
| мах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Мил |
| а игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога |
| српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и ра |
| Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти залив |
| не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{ |
| провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути пут |
| он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога |
| е играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао. |
| <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутр |
| ве поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што |
| ник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и о |
| је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S |
| птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао ши |
| због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао с |
| дитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета ка |
| ему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан |
| дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се бр |
| је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не. |
| ати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје кућ |
| ва цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су п |
| и,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p |
| дања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи д |
| а Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, |
| ага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пи |
| дан поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу вош |
| кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам |
| p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА Р |
| о — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места т |
| мао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у |
| Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој |
| из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лав |
| розвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књи |
| га беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је |
| ead> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добрив |
| роштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.< |
| .</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан доша |
| акође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај |
| р, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца |
| ад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али |
| дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана |
| е му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" |
| ћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена к |
| идети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато |
| ла му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p> |
| Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем с |
| илана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са |
| опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем дру |
| p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апост |
| го пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч свој |
| љени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове |
| ан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="1 |
| е, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некоји |
| ати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чи |
| Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима |
| е.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његов |
| ман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под с |
| дучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да нак |
| за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овог |
| сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповеда |
| антелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p> |
| дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана |
| пила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се |
| пељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да пока |
| огордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино д |
| та сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| дина, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред сво |
| Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршет |
| ечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његов |
| илан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p> |
| у и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узо |
| севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb |
| ао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из |
| ару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се дер |
| то да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао |
| остојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па |
| . храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га |
| а игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече М |
| еп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално ва |
| таоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај не |
| баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај мана |
| надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опро |
| да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви |
| вали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке д |
| ају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и ка |
| да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, |
| , те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter |
| трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ов |
| Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитал |
| м сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио коли |
| чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три д |
| ући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој нес |
| ути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а |
| цу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђ |
| сле наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у ре |
| скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао |
| лан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допа |
| сташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу па |
| о- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео д |
| хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за |
| е у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем б |
| се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево т |
| о синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бит |
| :id="SRP18962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око св |
| учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, од |
| ио ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{ |
| сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу |
| у се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов |
| ти, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, |
| у лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изго |
| ратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p |
| „Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази |
| кнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непос |
| „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се игр |
| о цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игума |
| м ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у ш |
| вом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за |
| ње стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и бл |
| Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добр |
| закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свим |
| ....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у |
| ао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао |
| г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу |
| оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се ч |
| ка свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> |
| илана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се и |
| бром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добр |
| едао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку |
| } Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добрив |
| дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвале |
| вих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од с |
| послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако |
| љ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно с |
| о онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су |
| : „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац |
| а сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дан |
| ве године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био доб |
| е да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутр |
| поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом к |
| ивотом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни је |
| ебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли |
| уђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан нанос |
| пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава ова |
| Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно |
| риповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb |
| ести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код |
| ти — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући |
| оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... ј |
| раголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи пр |
| савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом жи |
| b n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је виш |
| д запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n=" |
| ст оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку |
| гао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само сусе |
| доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише |
| своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit |
| доснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су |
| упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" / |
| е само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} |
| азао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, к |
| итељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену. |
| је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, м |
| ојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим другов |
| ито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је |
| по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав |
| а освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко |
| итву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том прили |
| вој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, саве |
| о.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да |
| на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да |
| ка.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време |
| ег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној |
| збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојеви |
| Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше |
| не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надз |
| о обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком во |
| уђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају |
| 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке.. |
| загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде |
| Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред оч |
| ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јаб |
| ићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каж |
| > <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси |
| а Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељан |
| е плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је |
| песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао пох |
| буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и о |
| S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писа |
| јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога |
| ник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио |
| м главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно з |
| ана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> нест |
| ти, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због |
| урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога |
| оправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: |
| буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда |
| непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чи |
| време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} До |
| и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} И |
| ипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој до |
| а <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан. |
| шке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне |
| своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хв |
| , чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело |
| у.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече |
| p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и памет |
| фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су ж |
| тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мо |
| та морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпита |
| ворити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" |
| његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — ка |
| l:id="SRP18962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. |
| и заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући |
| еше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спо |
| S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво с |
| и нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих д |
| ло по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио |
| о мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и са |
| >Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као п |
| ци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крв |
| p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и |
| ту или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо п |
| м калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси с |
| p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га |
| >Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ов |
| изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави |
| о ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си ог |
| } Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао |
| за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао св |
| хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поно |
| </p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из со |
| >Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну припо |
| му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборав |
| екао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особ |
| приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се у |
| и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засе |
| S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испи |
| жан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је |
| ху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице |
| тељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као бла |
| > мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није за |
| ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као |
| ви веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, п |
| ши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владање |
| , отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p> |
| ја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан |
| У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што с |
| ко својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читат |
| де.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али |
| -е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан |
| дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42 |
| те нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо кра |
| ед г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и |
| си ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„ |
| руштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хте |
| дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постриг |
| о, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n |
| ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Је |
| > две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци зла |
| ко чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше |
| ених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди |
| ал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд |
| својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место зат |
| о несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Је |
| празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S |
| 33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрек |
| и се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац так |
| гових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пука |
| pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су с |
| енадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој |
| ниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанет |
| да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово пр |
| ву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И ово |
| т.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Ми |
| к а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојев |
| Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Гла |
| /p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој бе |
| у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „ |
| асадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у ова |
| ете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манас |
| ило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе |
| оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо к |
| ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А ра |
| хотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но |
| ргије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах в |
| на — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана би |
| ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и |
| родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Мила |
| ле св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим |
| , ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирск |
| види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p |
| ископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах ни |
| носи после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благосл |
| ка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао дон |
| очео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије н |
| леимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили п |
| штуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако |
| к се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита |
| ишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са |
| <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p> |
| овати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и о |
| о месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог |
| онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи |
| ах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре н |
| аше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче |
| шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> |
| о уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи с |
| их 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је |
| Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је пој |
| е вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сва |
| пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лаж |
| 8962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манаст |
| ед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти по |
| реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим ро |
| 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да |
| г вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања от |
| м једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори |
| ом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио |
| , убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У ср |
| са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, припове |
| Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у |
| родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље сво |
| ј детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се сва |
| > несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан нал |
| “... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да н |
| х дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу с |
| с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се |
| својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Бу |
| и у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је |
| тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по ко |
| ох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег раз |
| е и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <di |
| бривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је |
| јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.< |
| ар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као |
| ма најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из ост |
| вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати пре |
| >Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунц |
| амора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до |
| Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне припов |
| е од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што |
| Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га |
| штрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S |
| мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даљ |
| ности!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку ко |
| Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на у |
| > из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како |
| обом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно ш |
| да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да |
| естита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, п |
| учки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан |
| пкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „д |
| ...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној ш |
| и и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би |
| оже — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у ман |
| p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — |
| и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о ч |
| .</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добрив |
| Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отп |
| од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{ |
| н себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и |
| бривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоце |
| е изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих п |
| азреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у ос |
| и, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да |
| коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добриво |
| М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на |
| Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благ |
| о родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зараст |
| — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта т |
| /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану |
| ш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се ниј |
| а.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа |
| атраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог |
| стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико |
| за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Мила |
| престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола |
| риближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији ле |
| пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост до |
| би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало прове |
| рати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био н |
| олагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, кос |
| да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти преда |
| де је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, ј |
| р не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускра |
| кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јам |
| љана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је |
| да, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од ку |
| растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му ха |
| Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утек |
| избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зач |
| ана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па ј |
| ека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на с |
| врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне |
| дио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је |
| итеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у |
| да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — в |
| лану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом с |
| гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше у |
| ши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати |
| </p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на но |
| седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме тво |
| з које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, к |
| ђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Па |
| .{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, |
| /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што чита |
| {S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје дв |
| добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" |
| ао да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао |
| прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, да |
| шиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А с |
| оју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те о |
| зиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, |
| ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљи |
| корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истеса |
| /p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити неста |
| благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на глав |
| започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во |
| мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму н |
| итељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добриво |
| S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb |
| ска г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како |
| на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p> |
| несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?< |
| г тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који ј |
| Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад |
| ...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка |
| ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро |
| ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... |
| и, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једна |
| како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? зап |
| а</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>Ј |
| н поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу вошта |
| сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан |
| "82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и п |
| оћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишља |
| шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? |
| дан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мн |
| аш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог д |
| а Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је |
| ћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учи |
| Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с |
| купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те нов |
| устио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздра |
| вој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“! |
| светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни с |
| о пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав ра |
| p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни |
| о си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са тво |
| Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци |
| нет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описуј |
| нда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и с |
| е ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху |
| ив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Мил |
| ја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пе |
| и, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чист |
| авити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати |
| у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, це |
| вио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, |
| ко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још ј |
| /p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на шк |
| се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака |
| овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше |
| прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да |
| p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест с |
| го да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у |
| оздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дете |
| доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говора |
| љ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако ј |
| ан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше |
| екрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је |
| рио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташа |
| тељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све |
| чај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочи |
| е једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је при |
| поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, |
| од су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво пр |
| летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се |
| верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је в |
| и син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад го |
| м, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако д |
| Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и сав |
| дили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, он |
| ју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три годи |
| говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут |
| у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ћ |
| одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на |
| ке ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о |
| едно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се п |
| алуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игу |
| о поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</ |
| оту дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| а, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беш |
| обривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не |
| аш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете о |
| сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p |
| га не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође |
| ђа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њ |
| гој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са |
| ужани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу |
| година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p> |
| мам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се нис |
| газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка |
| Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га |
| оји је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисањ |
| чери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је х |
| и“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили п |
| „Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо |
| ој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није |
| /p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?< |
| охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> |
| г ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> |
| /p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао |
| е али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> |
| ек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и |
| сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је |
| син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако |
| подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зо |
| Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактер |
| старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он са |
| м написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог м |
| — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и св |
| n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани |
| и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врл |
| —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем д |
| није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чик |
| ах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Мила |
| и је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Кон |
| pter" xml:id="SRP18962_C3"> <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је |
| су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преб |
| ана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понов |
| надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд |
| Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог дол |
| блудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај |
| а дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Доб |
| оје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школс |
| њигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда |
| ник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан мес |
| де, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свог |
| се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, |
| о да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер по |
| и да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта |
| заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења |
| им друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је з |
| анови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наст |
| ши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало |
| ком дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — р |
| ата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђ |
| таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаука |
| као Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је м |
| дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милано |
| ча Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — От |
| о ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајду |
| време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен |
| иланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пре |
| пска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спа |
| сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху |
| ије хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим |
| ођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој |
| да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам |
| т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На |
| ште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор |
| илан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш пос |
| ва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пуст |
| } Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да с |
| око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам се |
| уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико дру |
| молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p> |
| јеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Доб |
| у неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" |
| је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, |
| Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са род |
| ију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило |
| екала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљуб |
| тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу ви |
| ану, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по |
| и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, о |
| кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова |
| знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на зем |
| те нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту |
| ло свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа |
| био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били |
| који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући праш |
| био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако да |
| о; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвећ |
| сто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док ни |
| > <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После |
| ц као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који ј |
| сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће б |
| насту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није мог |
| зили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом |
| етом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе |
| а.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то |
| ива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћ |
| — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и д |
| итељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи |
| верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не поз |
| ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазв |
| товања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због сво |
| учком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{ |
| не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима н |
| будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у |
| овори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... |
| а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb |
| ци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. о |
| да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда доб |
| , је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</ |
| ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ов |
| чинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да |
| огући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у |
| сретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу о |
| еру за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва |
| што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови заг |
| дити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Ми |
| у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро син |
| ше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све д |
| јих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати весе |
| дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстим |
| Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једн |
| ше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" / |
| вши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну ва |
| рне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да с |
| о једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни свој |
| скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често доб |
| ху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита г |
| а начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше х |
| ије било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газд |
| , отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p |
| :id="SRP18962_C9"> <head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако с |
| це је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, |
| и су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога ш |
| p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{ |
| {S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли |
| > <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је у |
| жна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче т |
| ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили |
| очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све |
| ло кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да |
| извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!< |
| олу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв |
| јих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело |
| ољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“ |
| крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало |
| елије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки |
| " /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S |
| анту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му |
| ивоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учин |
| онесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим род |
| в. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и до |
| се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је |
| <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе |
| р није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину |
| му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шт |
| о са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотр |
| а пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држ |
| је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми ј |
| било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве < |
| је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па к |
| хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теб |
| ле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Нави |
| учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала |
| n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се |
| а сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћ |
| ла.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би |
| где Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Пан |
| попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је и |
| ју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се |
| е тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би |
| , приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривој |
| <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?< |
| том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало |
| p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један обл |
| оји је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао каме |
| отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријате |
| о родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се с |
| ме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући |
| и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} П |
| г доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и |
| тлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно окру |
| синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за рук |
| е хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г |
| о је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита нај |
| p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај |
| нта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> |
| ћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада |
| тог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући вик |
| и ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одгово |
| увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врл |
| ог јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи. |
| ољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим |
| урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати с |
| мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки умо |
| Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — н |
| м оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем |
| а.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљ |
| кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.< |
| је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у |
| се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао ост |
| лан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред |
| у је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао до |
| спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се уп |
| који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Т |
| обривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у ш |
| ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није н |
| ме млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан |
| му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> |
| година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој с |
| година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Мил |
| мен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао с |
| се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на ку |
| >Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста о |
| е још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} |
| ог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Мил |
| а од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Хри |
| да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није |
| о је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излази |
| ју за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и пева |
| чних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пр |
| ек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чи |
| е је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакл |
| } Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цве |
| д отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да дон |
| ма сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на врат |
| ла лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са к |
| tle>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, к |
| нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорн |
| како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој |
| ао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога о |
| <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек ше |
| оворно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати |
| единца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан |
| има и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако |
| провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше |
| му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добр |
| не зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостив |
| ко даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног инач |
| на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се |
| ваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} |
| дице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпит |
| ди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љуби |
| о ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције |
| Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са |
| ога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удали |
| } Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој зада |
| агивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарс |
| аба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друшт |
| штеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, ни |
| отима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно ј |
| — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за и |
| кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињен |
| н онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је ч |
| у тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича |
| икад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „т |
| во раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један друг |
| реме и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, де |
| кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан ј |
| аса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да |
| >Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине ш |
| јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S |
| се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху је |
| е уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.< |
| ник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да уч |
| ?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</ |
| господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром |
| намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај |
| <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму с |
| p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спрем |
| ло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb |
| ="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни дога |
| ш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја |
| пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривој |
| ти страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у п |
| в — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима |
| ц Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је |
| те држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онд |
| у цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} |
| отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо с |
| , да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чим |
| Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут п |
| анов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој |
| ши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити св |
| > <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собо |
| инко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n |
| и вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је |
| Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке |
| лађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек шт |
| глед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло раз |
| смо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво с |
| радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости св |
| и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се нада |
| опусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Ми |
| послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци |
| је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно с |
| и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су с |
| ана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој иша |
| ... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је с |
| се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други кра |
| ан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио на |
| " /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео |
| је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је |
| > <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља попр |
| чио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје зада |
| чити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао |
| ам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости на |
| Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знал |
| , никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи про |
| сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце |
| А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом |
| добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</ti |
| Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близ |
| а по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло |
| це, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те |
| ао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Мила |
| ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком во |
| била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добр |
| а и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди |
| есно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у шко |
| чког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији |
| . Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу |
| оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку то |
| „Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај |
| ао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још |
| и га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се < |
| обом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од |
| на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута пов |
| атролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила |
| војим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добр |
| ака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Д |
| отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном |
| ац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Ми |
| спеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости |
| ма и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана так |
| зда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад жи |
| но да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи ка |
| дређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио |
| аред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантел |
| рњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муњ |
| оје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог по |
| говарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколи |
| есташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на во |
| ажећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n= |
| није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — п |
| 51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко д |
| е да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад |
| толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За ти |
| езу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци |
| самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека |
| се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</ |
| p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“! |
| од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у с |
| име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Има |
| се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш к |
| аН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрост |
| коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</ |
| Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих |
| убио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сач |
| ривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма |
| дити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подиг |
| авесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла вид |
| имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је ку |
| ри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло |
| Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао |
| ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао ј |
| војих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће |
| а сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава |
| одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао он |
| а провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p |
| во младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Т |
| н на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, са |
| о не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дот |
| енуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, и |
| уст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, из |
| да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb |
| ији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати |
| лан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајд |
| риповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или как |
| еданпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је припов |
| лони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па |
| су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво припо |
| о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље |
| гу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесн |
| и разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда |
| долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године |
| овор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на исп |
| ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о пос |
| браз пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље п |
| да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да у |
| учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши |
| за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши |
| па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи |
| лана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња |
| ad>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од он |
| ачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од он |
| и се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} |
| маном.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црк |
| "81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен |
| га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре сла |
| погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за |
| уље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угле |
| су Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу |
| данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га |
| питкивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да |
| а.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p> |
| ећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен п |
| жао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадош |
| е му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.< |
| ="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М... |
| је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му с |
| n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{ |
| н ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; ал |
| о донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноћ |
| монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. сл |
| доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <p |
| марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био |
| аден, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже |
| ског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати |
| и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родит |
| <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па ра |
| ео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру са |
| а.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није н |
| ан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се |
| аше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живо |
| очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим |
| акутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{ |
| астиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећ |
| /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису |
| је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} |
| ве већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb |
| вљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као |
| сла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и |
| води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила стариц |
| наваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газ |
| и.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и са |
| ној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и |
| одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p |
| преми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је |
| тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај по |
| застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учит |
| здајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се |
| >„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Тво |
| оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сва |
| е из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што |
| е Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш п |
| ући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу па |
| воја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео д |
| због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва |
| /p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Ш |
| јао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти |
| књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и з |
| а да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, ка |
| дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах з |
| васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила |
| његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогу |
| анастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> |
| учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу о |
| <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележ |
| у бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је |
| на се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас |
| ир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен |
| има је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} |
| звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован |
| бривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румени |
| лави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану нав |
| ; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или б |
| а и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде |
| ер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или |
| p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је |
| крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има до |
| и ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, |
| си“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све |
| епу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако |
| ље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p> |
| бривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, |
| рао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум |
| би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опа |
| Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „ |
| гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како д |
| > <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, п |
| е, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне тр |
| анта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је |
| у напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> < |
| че га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оруж |
| се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: |
| сујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник п |
| ашка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није мог |
| е хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговор |
| d> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна мана |
| ослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац |
| и ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се с |
| ош оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па |
| о у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n |
| гао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па с |
| лан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку |
| их родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од |
| уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да |
| твари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ п |
| ка.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> |
| аново и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њихо |
| и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које ни |
| мокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време |
| или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј |
| истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позаба |
| д је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> |
| и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти за |
| тол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па |
| један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децо |
| тко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу |
| приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му |
| ину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог |
| који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпо |
| новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у г |
| ретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибеж |
| з које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је свом |
| з школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као о |
| д подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати |
| во је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, |
| као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће < |
| ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један изво |
| ало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути |
| поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, ма |
| запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те д |
| био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан |
| ца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио ку |
| тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред ко |
| ља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше он |
| ио је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо по |
| ивао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и |
| pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе |
| астирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом к |
| , онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао в |
| лан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Св |
| ути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело |
| видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из п |
| као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игум |
| рјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост |
| вајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да прет |
| и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због т |
| анас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је так |
| особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у |
| сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <p |
| д оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n=" |
| о од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у |
| но срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво мла |
| ивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао |
| оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} |
| са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг |
| један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше |
| јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки |
| е врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Доб |
| p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим све |
| .{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још ла |
| да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} |
| ка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стера |
| и.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{ |
| мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?< |
| го у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешће |
| али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се с |
| рескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. |
| тељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и нева |
| неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке |
| то је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку |
| несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело |
| сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разруш |
| а било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој |
| неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му |
| из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. |
| мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади |
| плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио. |
| успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом |
| а и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Б |
| и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ до |
| њигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Д |
| Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је |
| не, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се п |
| да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако |
| заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му |
| вала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно |
| <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо |
| а Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ј |
| днако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Зати |
| ривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши |
| ликог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српск |
| е густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан мор |
| а, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се |
| о увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана. |
| дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао с |
| сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 |
| b n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње |
| о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и друг |
| укао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретно |
| ца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је |
| .{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа |
| овом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p |
| азног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="1 |
| и на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Мила |
| е па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмил |
| лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе |
| а се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан иш |
| n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Ми |
| о га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно с |
| еком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> |
| све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да |
| ан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родите |
| оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, к |
| ла у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, |
| ко слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више |
| с врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и |
| еш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Мил |
| несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — к |
| плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уз |
| нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих дру |
| а уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> < |
| учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне |
| о је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој |
| за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је |
| </p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад нем |
| у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом |
| игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима |
| да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху ј |
| алног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искоре |
| код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмар |
| „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све ман |
| штољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао |
| } Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на |
| г па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба |
| следњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p |
| ри показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ пока |
| и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем |
| родице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци др |
| ти, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„ |
| ок су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељ |
| дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брз |
| вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</ |
| жића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих ис |
| х се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до |
| -есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је |
| дајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне н |
| ори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што |
| васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од д |
| линама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> < |
| ча Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда |
| х провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајд |
| ан другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало |
| пред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у не |
| и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери |
| кога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру |
| ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се |
| мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови кој |
| 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, |
| г и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечак |
| ољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учи |
| та га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечеће |
| молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих нес |
| и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета у |
| а онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњ |
| ајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — кој |
| ак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих р |
| егова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су |
| нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Ниј |
| вен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали |
| у ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више в |
| и се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца ш |
| је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и т |
| чки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манаст |
| обар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb |
| иште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај с |
| и јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако к |
| ед свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни |
| напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да |
| чки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са врат |
| Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху |
| шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста |
| дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година |
| црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, |
| нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је |
| <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште дол |
| и.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим |
| b n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свим |
| ла.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло не |
| } Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S |
| му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> < |
| ашту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се јо |
| S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и к |
| љу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да |
| крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада с |
| леди.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да с |
| адиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука гов |
| не да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан |
| лас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпоч |
| сташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена с |
| доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи |
| казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може би |
| >Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог |
| идео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на л |
| а!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га |
| ад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне |
| ... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао об |
| ивој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за р |
| ти за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају |
| Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог |
| овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки вез |
| ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад г |
| ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој |
| роменио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где |
| згубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а |
| сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти пога |
| рац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш |
| зговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговара |
| проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух пој |
| /p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{ |
| а српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Метод |
| илан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан |
| војих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p |
| е красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, шт |
| ла је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се зб |
| Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руц |
| итељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржај |
| ш последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне |
| орављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног влада |
| Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, |
| калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао си |
| з пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље пока |
| о лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: |
| дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави |
| дати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> |
| <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пре |
| о са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" |
| свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред своји |
| ми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један пог |
| .. о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да |
| а баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се |
| шно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао |
| сле славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три |
| не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Мн |
| 18962_C3"> <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са |
| м који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у |
| цу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут раз |
| дина било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добрив |
| таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> |
| рло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и доб |
| хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође п |
| а није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.< |
| утао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га |
| > <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сео |
| ђи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу ха |
| м на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано |
| и воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом |
| S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта |
| ана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Мил |
| ов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада з |
| јдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше |
| наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други |
| лазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро |
| д иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благос |
| лази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њени |
| и и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је мест |
| па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је х |
| кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилос |
| је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом до |
| ођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb |
| " /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У |
| /p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шу |
| далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сеља |
| сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавиц |
| међу њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„ |
| уљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С |
| p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је с |
| о плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир годи |
| е у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлос |
| ан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М. |
| ћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се |
| е врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, |
| војем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог нес |
| ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Ова |
| е се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да свој |
| n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, |
| вагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне оч |
| <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: |
| и чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио |
| је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подс |
| pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни |
| е баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добри |
| едњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добр |
| твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној |
| и да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за |
| ривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газд |
| игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало |
| тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за угл |
| ња што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше о |
| пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну је |
| држати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим |
| > <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше |
| војев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељан |
| отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како |
| прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, |
| олни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке годин |
| су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе. |
| ном отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на бр |
| ас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С ов |
| аном, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} |
| ажи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, п |
| Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добр |
| екавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазит |
| .{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао.... |
| 8" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред |
| ласт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу |
| па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина н |
| смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! он |
| ро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију < |
| слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју |
| уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке к |
| дучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно |
| "> <head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећ |
| илан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, |
| 17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеи |
| .{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из |
| ре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Те |
| за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло |
| елену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде кој |
| о писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца пр |
| привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би свој |
| на да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 ч |
| их родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи |
| било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико д |
| о је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванр |
| сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радост |
| ати.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учит |
| ама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се |
| се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добри |
| се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нис |
| ељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се св |
| ој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су с |
| Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пре |
| о онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали мон |
| залуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је |
| трчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у |
| оци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и уч |
| p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен |
| тра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођ |
| Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и ј |
| ан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и об |
| ући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривој |
| облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кај |
| мисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> < |
| сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро зн |
| алио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при т |
| .</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али к |
| и и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи |
| ти. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код ку |
| — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни |
| е дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим зб |
| ио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га теш |
| цање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потер |
| S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер |
| ки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{ |
| в дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не мога |
| уње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрен |
| школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је је |
| а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би |
| е на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се зауста |
| згледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца. |
| пути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се |
| ми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да |
| душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне з |
| а који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветова |
| овима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки |
| м те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле к |
| а.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> да |
| а, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећ |
| аши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пу |
| одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе |
| ј ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учи |
| војим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао |
| ху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено |
| ича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Пан |
| деље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена |
| ји је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" |
| шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.< |
| иселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараш |
| аш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су |
| ом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} О |
| , и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су |
| већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n= |
| важи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> < |
| од своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, к |
| а су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали М |
| нија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синк |
| игде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, |
| е описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзор |
| несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут ниј |
| ! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа из |
| к тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а |
| варања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем |
| е да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича |
| да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприпов |
| </head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна |
| школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету и |
| даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари |
| илан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са ч |
| ини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе д |
| сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју |
| Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбо |
| тао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> |
| рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је |
| н напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је |
| својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда |
| уту ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би |
| су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ |
| кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако ш |
| е за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се |
| ече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ва |
| јег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се |
| ољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> |
| се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу |
| давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако |
| калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар да |
| ужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда |
| >Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p |
| > <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтеле |
| а Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игум |
| ити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синк |
| анастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који д |
| ка који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштов |
| овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може |
| руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку |
| ла за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> < |
| дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се м |
| старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац г |
| о избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да |
| ила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у т |
| дном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлук |
| ћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45 |
| уму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ни |
| саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш п |
| је.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре |
| Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оц |
| им цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добрив |
| а.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружа |
| о.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> |
| а својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Доб |
| речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породил |
| а отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, ист |
| т; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед |
| диш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да |
| олитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покал |
| ишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан са |
| це, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шт |
| ривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p> |
| штвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| у учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није б |
| беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и с |
| ек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поу |
| занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p |
| в. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које зап |
| хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се |
| ајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са гот |
| рио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па |
| ог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућн |
| црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота. |
| бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покора |
| еном познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које |
| ли, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке |
| оглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p |
| мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми |
| >Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно н |
| уње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одм |
| ање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опр |
| Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„О |
| м је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па |
| ве оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле |
| , миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добр |
| и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као ста |
| својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати |
| итеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио |
| таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о живо |
| се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић к |
| гумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div typ |
| бривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем д |
| ескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а ка |
| имити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је |
| каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се п |
| рхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово ј |
| послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава |
| > <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје д |
| Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело |
| } Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог с |
| је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасви |
| ити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} |
| о, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова |
| газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и у |
| >Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је |
| Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао |
| цу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</ |
| епоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако |
| </p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњаст |
| ја не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из кој |
| Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред |
| данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло прим |
| оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патр |
| ра, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривој |
| ога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот |
| е“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са д |
| еше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да |
| временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитв |
| и.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног ха |
| но су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, |
| /p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је |
| /p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице |
| вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше умор |
| ло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико мета |
| ода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растур |
| анастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирско |
| свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.< |
| вши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље на |
| је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</tit |
| епим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити по |
| кавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина с |
| буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и |
| ни изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске |
| пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир |
| г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општин |
| д љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и о |
| и си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све |
| ти пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<t |
| обожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачи |
| /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадосн |
| атрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па |
| ад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, |
| њигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на св |
| а казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батин |
| де га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу да |
| ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га к |
| е неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад |
| љања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође к |
| ма присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записн |
| сти, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добрив |
| Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољу |
| екао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољ |
| бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека |
| о је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши ба |
| а златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добриво |
| нди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>ко |
| {S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и г |
| су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одгово |
| ан другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на д |
| и; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се |
| ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу |
| их особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} |
| а лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па а |
| .</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани |
| буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> |
| све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше |
| и нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се стар |
| ио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском ч |
| едати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не |
| у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и До |
| алица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би |
| ка штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај |
| е узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где |
| е спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задав |
| му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако б |
| а је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пр |
| видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан |
| манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирс |
| а да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n |
| ј, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних се |
| p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распит |
| инко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан |
| хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајд |
| овима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> < |
| шао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу! |
| се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, |
| но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и пром |
| ан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та |
| дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с ко |
| непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће |
| за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у ру |
| — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи из |
| штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n |
| к са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са х |
| стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Как |
| стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамор |
| пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака п |
| и“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многи |
| да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па д |
| лије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао наг |
| S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање |
| бе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p> |
| ; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како |
| е — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се |
| би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда |
| амо ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p |
| ановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на |
| е само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели нат |
| “.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добри |
| је родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу сво |
| су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте |
| ти од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му |
| час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отп |
| јој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да та |
| Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавос |
| >Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} |
| бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себ |
| мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ух |
| кутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се |
| бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо |
| жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, о |
| зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и |
| шлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један |
| ! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом д |
| старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш сл |
| у и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху |
| > народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један |
| ем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник посл |
| ало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је М |
| > <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали м |
| е по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио |
| да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које |
| вом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом |
| а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране н |
| ојом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буква |
| о згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој |
| но ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете иш |
| ављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом |
| .{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била |
| елену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу |
| си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши |
| више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у |
| влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете |
| стави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type= |
| абука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео |
| о преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће т |
| о се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан ура |
| надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} |
| куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро |
| на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси п |
| отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло. |
| — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши |
| авивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио |
| ред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавш |
| угове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако доб |
| само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пут |
| ини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је ло |
| са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} |
| ренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што |
| ана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> |
| и ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче св |
| аше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — дого |
| авље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмо |
| ао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духо |
| саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, наг |
| му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због |
| их начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраш |
| у, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{ |
| Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали к |
| том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од ра |
| ако ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зај |
| шао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одма |
| лан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо до |
| ерењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужн |
| кво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, зна |
| епенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милан |
| од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и с |
| им мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваш |
| о силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео гор |
| јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза та |
| на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто и |
| мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А |
| а њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао д |
| палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пу |
| уге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се за |
| атко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најг |
| е убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право он |
| савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} С |
| Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — одн |
| дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и в |
| ем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се |
| ш једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу П |
| обожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе |
| и беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар |
| најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а из |
| па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана |
| је своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због леп |
| зорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у |
| изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и н |
| ји но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родите |
| оје је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом |
| г, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стека |
| ком, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту нај |
| у том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, б |
| екао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Доб |
| ховном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" x |
| говог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора к |
| Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало |
| и задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да су |
| а са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учите |
| их хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватр |
| оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је ошт |
| ра истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до др |
| во и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако |
| гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог с |
| сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по до |
| агослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па п |
| /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкод |
| е дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у ба |
| нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан |
| орени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. |
| о, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>М |
| илним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато пого |
| овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео |
| руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом ма |
| сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влад |
| !</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Мил |
| лан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева дне |
| школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су |
| је доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се н |
| „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим пок |
| јаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич |
| оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их |
| се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на |
| : „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</ |
| авам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој д |
| ојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткив |
| емој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким игр |
| " /> </front> <body> <pb n="3" /> <head>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> |
| овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у |
| опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио ј |
| ш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игума |
| уд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милан |
| пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — п |
| приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад ка |
| Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло |
| обити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само |
| му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на |
| затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добри |
| заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући д |
| бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је би |
| лаву му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед право |
| n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком |
| ог „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, |
| правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто |
| иш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игу |
| алуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> < |
| ; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва |
| атима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно запове |
| воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лута |
| штење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p |
| во кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пре |
| етно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добриво |
| аг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а |
| уми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — |
| е... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан чест |
| нку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, |
| лим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пер |
| t> <body> <pb n="3" /> <head>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_C1"> |
| ДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУ |
| к ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе |
| па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962 |
| о благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Дес |
| са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно |
| и, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је би |
| заном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Ми |
| па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан |
| још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време |
| о и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div ty |
| ечи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</ |
| ла, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_ |
| је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добриво |
| твори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не сме |
| ећ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долази |
| ран да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца |
| страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг ота |
| јом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> < |
| S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем |
| воривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је з |
| илан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поре |
| љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{ |
| е Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Мила |
| задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи |
| хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S |
| n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита о |
| /p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу. |
| изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степениц |
| стане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није |
| S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу |
| {S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га о |
| ијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> |
| и Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости |
| за се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао и |
| јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћ |
| адена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, |
| и па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а п |
| Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Зајед |
| емилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера покази |
| тету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта |
| ше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S |
| озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догод |
| рволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> |
| огледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Ни |
| мах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по |
| шка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> |
| црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке ост |
| једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је ов |
| ао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по нек |
| ува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} |
| ико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који |
| аш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико х |
| , у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког |
| са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича |
| е било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле с |
| ао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био стро |
| илана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачк |
| воје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци д |
| е навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да м |
| је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и г |
| и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> < |
| амо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курја |
| једно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{ |
| , тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тук |
| ји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у |
| неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем |
| х подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који |
| то Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у не |
| : „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ак |
| лана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шт |
| астанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb |
| поведа све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога |
| г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечник |
| ан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом |
| га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онд |
| прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га |
| озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао весело |
| ћи.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе уп |
| и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па |
| p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката |
| 77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја ни |
| други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте |
| врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Мила |
| шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дош |
| не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живот |
| поветке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се |
| г и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од с |
| мана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вече |
| ицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језик |
| ташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то ч |
| добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га пот |
| ворити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам |
| „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — |
| иш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној ку |
| > <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и |
| е прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, |
| ему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер до |
| "74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само јед |
| несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ |
| а изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са |
| к као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док |
| вао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше |
| на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уз |
| ше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим |
| то је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те |
| ако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога н |
| Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div t |
| те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и |
| само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет |
| речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што |
| чини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да с |
| о, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како бе |
| што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је ова |
| о од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p |
| а време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Мила |
| манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћа |
| и.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, |
| рнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престад |
| обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки |
| /p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, |
| 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечнички |
| ће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то |
| ак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n= |
| тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор п |
| добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Св |
| пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он ј |
| шевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, б |
| отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га |
| И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне к |
| кције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се |
| >Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина |
| је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapter" |
| > <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Доб |
| ица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 |
| рима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља ота |
| околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумиц |
| ева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно |
| о само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлу |
| ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у шко |
| јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p |
| астојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног де |
| е општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са с |
| е из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца До |
| не и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе |
| густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазив |
| реме научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док |
| лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изг |
| тан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оруж |
| јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад х |
| ље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радост |
| а гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у |
| ечи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко с |
| } Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште сво |
| ди“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања |
| епо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако обла |
| н дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади мо |
| и кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па |
| се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и мил |
| беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као |
| изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, |
| радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Д |
| > <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па |
| бом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао нек |
| му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи н |
| ећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, |
| и била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га св |
| гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да извр |
| n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше д |
| м.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одгов |
| ђа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповест |
| у, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати при |
| олећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио уч |
| е баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беш |
| апред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" |
| Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу |
| ући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, |
| и сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојев |
| е дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој |
| аше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... |
| и — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме кој |
| > га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} П |
| јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је да |
| и“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухв |
| пита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не м |
| .</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше. |
| </p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до |
| рео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем про |
| Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, |
| не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган. |
| ћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако |
| тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb |
| ико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег ј |
| ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо доша |
| p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> < |
| ати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем |
| ши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p> |
| ти, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада |
| дово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан |
| >Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке р |
| а присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејств |
| „Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> |
| и калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она |
| ји је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свешт |
| p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а гла |
| умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да |
| ришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: муд |
| ој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало. |
| .. и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми |
| рли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па п |
| ји начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан |
| етити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижућ |
| у заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер |
| е гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и на |
| црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јаб |
| ликог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газ |
| оз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далек |
| ваљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и |
| ста где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отр |
| о од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и М |
| па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и те |
| е Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код в |
| су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог |
| као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане |
| му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало упла |
| грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне поп |
| журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја |
| врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима |
| ао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особит |
| воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу мо |
| сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: |
| обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек т |
| бривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а т |
| о је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег чове |
| аду;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „доби |
| и.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не пр |
| помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одгов |
| беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n=" |
| овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху м |
| ако беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао |
| вао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја |
| —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастир |
| ога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат |
| х Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали с |
| адог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> с |
| да га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђак |
| > хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хај |
| у Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милет |
| /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише не |
| од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш |
| оју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем |
| ле кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст |
| оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места |
| стива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма д |
| и: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гле |
| срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и само |
| том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беш |
| вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} |
| говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p |
| љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ћ |
| родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p |
| хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> < |
| олели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког да |
| двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од сво |
| пкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо в |
| сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пр |
| а једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} П |
| којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало од |
| своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу |
| : „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онак |
| забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче |
| ао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је |
| ривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и вла |
| а је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и |
| лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлил |
| етно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је |
| кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто ј |
| пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио чи |
| учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, во |
| ј из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им ј |
| ару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је б |
| е ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где |
| оји боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на ба |
| у са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је |
| поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покр |
| дина приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се з |
| у на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао |
| пис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> < |
| слушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груд |
| ле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним син |
| ељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а |
| ове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан стар |
| бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни кам |
| и као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње поч |
| ела на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</ |
| вог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живо |
| пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакри |
| p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухв |
| атоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да |
| има се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на М |
| чице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном п |
| нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чуп |
| и, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна ш |
| почетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћ |
| } Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад в |
| дао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бри |
| еколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац стр |
| а за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да |
| ...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде |
| исмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но |
| руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5 |
| е тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и о |
| зили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог |
| дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S |
| је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер |
| тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим с |
| познат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p |
| надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатк |
| дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>М |
| починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разгов |
| говоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши |
| многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Д |
| ио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> |
| и блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једн |
| а кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>К |
| "78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше |
| у га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире |
| pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити |
| о једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемион |
| то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у |
| ила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи до |
| палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и оду |
| Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гла |
| е био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи |
| именује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n |
| је смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече пото |
| пог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манаст |
| година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за мона |
| b n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На ра |
| ир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево |
| јој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честит |
| дат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи |
| видео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгл |
| н одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека п |
| рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца и |
| тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ход |
| </head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред в |
| е блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком кој |
| па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у ма |
| етушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спре |
| ити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о вр |
| вити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, ме |
| нда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испрат |
| свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново ц |
| су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто з |
| дина беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из око |
| новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на ве |
| беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим с |
| аку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана ма |
| родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу |
| ти.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али |
| >14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како |
| чки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад доша |
| рском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка м |
| ла друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову |
| оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“? |
| .{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „ |
| ву књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником |
| а руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добри |
| срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и |
| у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан ка |
| оба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разгова |
| о се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p> |
| алога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ва |
| ја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожн |
| те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршил |
| онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p> |
| ало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне |
| да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из ру |
| /p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свим |
| њено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице |
| је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан |
| ише пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Мил |
| се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се |
| сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... промени |
| сти ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком |
| па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51 |
| смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде |
| тити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} При |
| орио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Се |
| едно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не |
| родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета |
| а ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да н |
| ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p |
| сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси изб |
| на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадова |
| трености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку |
| пита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси |
| осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих учени |
| младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. вер |
| не: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изв |
| а вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој с |
| дитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" |
| нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило |
| а ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Д |
| гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да |
| .</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја п |
| књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учите |
| им гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман |
| . . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан л |
| а — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо |
| многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — |
| зио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро по |
| Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је годин |
| /p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„И |
| и су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога де |
| цкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Мил |
| и се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова |
| unit="subSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеим |
| ајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да с |
| баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао ј |
| ом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код |
| је које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да оби |
| вој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв |
| p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној сл |
| идео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло д |
| г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га |
| ирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на кој |
| вљао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, |
| д учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији |
| заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се |
| лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од |
| брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ват |
| у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div |
| говоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави м |
| АКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <pb |
| га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све |
| итај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше бри |
| n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушк |
| м проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни ме |
| што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до ха |
| Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада |
| је га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач |
| коле да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите |
| е и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристој |
| Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешк |
| " /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Д |
| ло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта ј |
| отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме виш |
| вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан |
| говорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" |
| мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајд |
| ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... |
| уновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Х |
| ам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p> |
| ећ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За |
| кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајд |
| на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — не |
| атељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играј |
| ем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" |
| ко ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни |
| тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао |
| <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као о |
| ријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на но |
| : „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужва |
| er" xml:id="SRP18962_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки в |
| er" xml:id="SRP18962_C12"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан с |
| er" xml:id="SRP18962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Мил |
| er" xml:id="SRP18962_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Пр |
| er" xml:id="SRP18962_C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентиј |
| er" xml:id="SRP18962_C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који |
| pter" xml:id="SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан о |
| er" xml:id="SRP18962_C17"> <head>17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило |
| и мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добриво |
| одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана к |
| од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако д |
| еме нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју |
| шли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и |
| хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, |
| ли, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољн |
| ије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Мил |
| за села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</ |
| У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесве |
| о вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко н |
| ао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с |
| чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благос |
| е уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не по |
| у их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и |
| о, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа гов |
| сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, др |
| /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је у |
| м понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од |
| <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастир |
| па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добр |
| земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и ка |
| војев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и о |
| ако си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време |
| спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шт |
| м где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, д |
| > <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апо |
| о Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим другови |
| је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви мо |
| >„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац |
| p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у |
| лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијет |
| бривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји роди |
| .</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.< |
| јдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва ш |
| се ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родите |
| оласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и нев |
| ечавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути |
| ина дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Милано |
| јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца. |
| е даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Ни |
| n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам |
| 7" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај |
| страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећи |
| антелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Доб |
| држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда ј |
| о“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="7 |
| ођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је виш |
| а се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — |
| што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слаб |
| > руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Ми |
| икад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протум |
| родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог полож |
| е могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле |
| азборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су |
| дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, т |
| о даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожел |
| стиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p> |
| се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опамет |
| оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па как |
| и монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао |
| да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана |
| с или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако о |
| цем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" |
| тавља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На |
| ваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је |
| Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. прв |
| игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је св |
| абри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„ |
| ђоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је б |
| а...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришит |
| о се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слич |
| о.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збил |
| а доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас ил |
| његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то мона |
| воје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — |
| d>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег стра |
| чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји |
| илина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доц |
| S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кају |
| ого с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу |
| а...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика њег |
| том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз |
| ласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: |
| ме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убри |
| ривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како |
| т служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, кој |
| смејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до нек |
| аја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шип |
| лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука |
| крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочит |
| ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? за |
| у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред ико |
| ани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запит |
| ита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!< |
| греновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће ј |
| p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац и |
| вао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по |
| ијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапц |
| а и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мен |
| ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје мли |
| г Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући изд |
| игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута |
| >„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се п |
| учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у на |
| лан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливал |
| играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</ |
| ад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу и |
| се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов о |
| нај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се |
| ч рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам би |
| емена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код |
| е странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце прого |
| ан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао. |
| ља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> < |
| ш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> |
| „По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> |
| н морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове в |
| здржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, п |
| {S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи бе |
| , свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само сле |
| бривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се До |
| пази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју за |
| о са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_ |
| превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Панти |
| бе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и нест |
| n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмар |
| од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати |
| о не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам се |
| га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Мил |
| ој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале |
| у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео с |
| ицима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После |
| а врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у |
| у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини |
| етљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шум |
| војом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало ча |
| ика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да |
| настирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напред |
| ји су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје |
| м други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавањ |
| песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да |
| чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се по |
| ремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим. |
| .</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига |
| ан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је д |
| кивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S |
| ближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао |
| радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и |
| нда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао |
| очео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен нест |
| > <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај са |
| праштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности мо |
| Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо |
| од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" |
| д Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у с |
| дучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и |
| о добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више |
| млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div typ |
| више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича |
| 3" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео посл |
| и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш п |
| једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p |
| беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би би |
| био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p> |
| ац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном жив |
| ео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако |
| мо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> |
| у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен л |
| од им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у њ |
| — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манаст |
| Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је |
| е упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова мора |
| 18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати поче |
| пати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако ш |
| /p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се раст |
| ладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.< |
| чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по |
| ем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју |
| ентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у буду |
| Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже М |
| ац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану плат |
| ом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда ј |
| псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине иск |
| утра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао |
| они од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно |
| њигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун |
| г, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те дана |
| Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би |
| приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао |
| пати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му |
| сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са М |
| id="SRP18962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. н |
| за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи |
| <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манасти |
| pter" xml:id="SRP18962_C9"> <head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио |
| тали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман |
| ао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> м |
| цније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу рад |
| Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син |
| е.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о у |
| н није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не |
| д очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане! |
| да и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао |
| војеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n= |
| ким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, |
| даху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођ |
| , па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати |
| остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плака |
| ведно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> |
| {S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се |
| има шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао |
| а.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пу |
| P18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n |
| за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а |
| ељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као шт |
| вори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне |
| ака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах запо |
| .</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да |
| Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игу |
| ог народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна сл |
| на држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви |
| ше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је |
| ст оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Ми |
| /head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито |
| снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан о |
| >Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше о |
| о беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; |
| извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом |
| м, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздају |
| ве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јут |
| ’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сре |
| игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монах |
| ркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његов |
| у врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пу |
| Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак пок |
| ћи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" |
| вио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за ког |
| ао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним пра |
| есму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похва |
| {S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече и |
| миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је |
| молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам |
| и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако д |
| pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дом |
| дним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он |
| у за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико н |
| шао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге |
| /p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако |
| онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побож |
| овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер те |
| га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим ле |
| лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. н |
| два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су прол |
| је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се |
| ота, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикив |
| крашаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашко |
| кона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p> |
| : „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад |
| ио дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Мила |
| ирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се |
| на, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи |
| д своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, |
| ону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који |
| ну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буд |
| окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирен |
| та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја т |
| ије — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви. |
| д правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разбол |
| ечи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и |
| о свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне |
| одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у |
| та ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зо |
| Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Пр |
| дан пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом и |
| адоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво д |
| м, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који |
| љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добриво |
| n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на |
| Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n |
| оље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багрено |
| да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, |
| се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао зл |
| изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign> |
| ка ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми |
| ку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Доб |
| а густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> |
| а накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Мил |
| <div type="titlepage"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p |
| </p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p |
| доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад |
| <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До |
| рњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је |
| нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио |
| а ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па г |
| вцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све б |
| је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори |
| ном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... |
| велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> < |
| се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако |
| .{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да с |
| "SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоће |
| е, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p |
| /p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.< |
| ећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући |
| оложаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умил |
| ирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примит |
| као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да |
| младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треб |
| но што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док |
| бра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше |
| Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад ос |
| у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђе |
| антелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p> |
| поштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га ли |
| и момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</ |
| ечи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим глас |
| у приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико |
| спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даљ |
| е монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог |
| еба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло |
| најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из остали |
| а ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S |
| манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време |
| о... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш |
| новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и так |
| аз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту ра |
| и св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану наврши |
| ладости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако |
| ла засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са ре |
| њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>М |
| шлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом неср |
| шетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим си |
| сташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази. |
| сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако за |
| је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с |
| м што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </di |
| хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турц |
| <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о боје |
| се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му к |
| е.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добрив |
| лан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ ре |
| шку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухв |
| дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи к |
| а ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је са |
| е је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетк |
| одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} |
| рно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да с |
| о из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево п |
| е службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и |
| и истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може уб |
| си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика |
| еме тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по |
| На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ов |
| промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, |
| Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урад |
| игде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац |
| је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књ |
| распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тр |
| а за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или |
| анти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милан |
| риближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или ј |
| свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко |
| деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла |
| у за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих |
| саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити срет |
| мених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад б |
| е верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је ле |
| о сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем |
| стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови заглед |
| е боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим учени |
| понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио и |
| ој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави ве |
| <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“! |
| се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао |
| е какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па н |
| етно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учи |
| м чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу |
| ла је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и п |
| Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говори |
| обро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и н |
| јем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само јед |
| е баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на тав |
| карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана свак |
| другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда |
| p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?< |
| обијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> |
| ску — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш |
| > <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој |
| а ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на гр |
| , ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по |
| да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде с |
| ан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу |
| овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, |
| анише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова по |
| пе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би |
| ивоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; |
| оју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</ |
| о љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог |
| > и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај |
| оје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи |
| ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не пок |
| еђане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како |
| се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, д |
| <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> < |
| умане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вра |
| робу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освет |
| S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па н |
| осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на пит |
| ш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> |
| мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и |
| о храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ак |
| е за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад дра |
| га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да |
| ећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу н |
| ако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно |
| о, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div |
| лан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше |
| су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад с |
| вци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глав |
| нац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p> |
| школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ов |
| по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наст |
| ље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања |
| ске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. |
| лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је |
| имице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне |
| ан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те |
| ви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом ча |
| заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> |
| p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти |
| о лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за |
| ст.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p |
| илан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После о |
| даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{ |
| ршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дуж |
| склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело. |
| а; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним по |
| е има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| а оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу |
| окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. сл |
| манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезариј |
| арију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши |
| о најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у |
| та и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>К |
| ој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном |
| е особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом прили |
| манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, је |
| и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из |
| > је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> < |
| игао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стас |
| име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви |
| а монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прика |
| ужи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> |
| у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — от |
| у тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена ли |
| d> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био |
| мона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и |
| ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није |
| дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица к |
| P18962_C17"> <head>17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, он |
| .{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде |
| .... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Ми |
| као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, о |
| монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као де |
| мињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио пр |
| питању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах |
| који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по ко |
| , онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опо |
| , да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар |
| жећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово б |
| но, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је о |
| стир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како |
| вај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас |
| звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упал |
| ом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквен |
| нда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вече |
| о прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чи |
| мо оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p |
| а и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно |
| </head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газд |
| гласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свим |
| ана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан |
| у вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим |
| га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио |
| томак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спази |
| згледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих пров |
| их зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, |
| “...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да ути |
| .{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не х |
| 18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пут |
| ољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добри |
| е, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом по |
| е отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Чес |
| х кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев о |
| о налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење |
| срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га ј |
| — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ |
| и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и |
| а потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим ј |
| рану сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сироти |
| о књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Ота |
| <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док |
| удине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе с |
| беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Г |
| за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> < |
| а: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то т |
| вој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши |
| ућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше неста |
| ио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше твр |
| чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — |
| ти“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђер |
| p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„ |
| јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> < |
| излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добри |
| сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстица |
| се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа |
| .“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао |
| једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>З |
| Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекав |
| ко као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси в |
| великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на ср |
| а је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан |
| — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игу |
| 7" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> < |
| его да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="cha |
| листале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Ми |
| <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напр |
| ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с п |
| итати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из к |
| лана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? зап |
| у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало |
| , које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан прв |
| шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</ |
| ишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај |
| p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и |
| </p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понт |
| вао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <d |
| имерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља |
| >Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поч |
| се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, |
| леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то До |
| тац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио п |
| Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb |
| осио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Мила |
| за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Осврта |
| ао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан |
| ну сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га з |
| морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог ра |
| <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у ле |
| то о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и д |
| обривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју |
| воја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењ |
| јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| а сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да н |
| , — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђ |
| о је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ по |
| сом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његов |
| ице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несре |
| а оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан |
| лач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки в |
| "88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима ст |
| е одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је |
| лановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела. |
| аза, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је ка |
| брочинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам |
| ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов о |
| е у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, се |
| тављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дођ |
| је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен |
| м разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n |
| да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац |
| ебе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} |
| љати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања М |
| /p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и ми |
| ђе у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд |
| прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај уж |
| ао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни |
| стаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зау |
| а ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагл |
| штро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је че |
| пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у каве |
| и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку ст |
| себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> |
| ри чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас М |
| дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану та |
| Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{ |
| о почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен н |
| г владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавал |
| ан гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чисто |
| отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона ли |
| ети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се ка |
| је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је река |
| еко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на зво |
| је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне же |
| ри дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n |
| , то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и по |
| амотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у к |
| нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, |
| српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је |
| врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запит |
| борављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се з |
| крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде б |
| ао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је |
| одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n=" |
| па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезна |
| а ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добри |
| за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написа |
| д земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше |
| оп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало |
| асао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> |
| уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше т |
| се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошл |
| уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да |
| ао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили |
| ао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли вид |
| арима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немир |
| икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон ко |
| " /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је с |
| меном и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та шк |
| пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер нед |
| и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хла |
| а Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и |
| ла да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му |
| д се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отиш |
| лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са крат |
| т играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју.. |
| насима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. служб |
| иру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем |
| ње лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као си |
| у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, ш |
| едан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у шк |
| <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свеште |
| и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p> |
| еста и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, |
| ако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, пок |
| ника најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити о |
| дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионо |
| вши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким т |
| труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад с |
| код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За |
| радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапеза |
| ен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хте |
| ада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вр |
| пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за р |
| > <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке |
| говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му |
| га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће |
| те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво неб |
| од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем пота |
| е наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са своји |
| дне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> |
| p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је ми |
| ма старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он |
| брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне н |
| и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пут |
| Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с |
| ји се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буд |
| какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, |
| .</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и |
| Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао |
| равиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „К |
| отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебн |
| мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није забо |
| а ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb |
| ма, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин |
| 10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај |
| n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За т |
| рпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих ле |
| од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па он |
| је, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо припов |
| Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена |
| „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одва |
| за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни ст |
| и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре |
| и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добр |
| да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дан |
| гоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не з |
| од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утиц |
| после мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очим |
| реми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монах |
| игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Панте |
| сташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </di |
| и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за сав |
| само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер |
| смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па |
| Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задив |
| иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и доб |
| авши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео |
| ин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан |
| час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви |
| китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} |
| вој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и уч |
| опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио |
| {S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} |
| олако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <p |
| о?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше |
| И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме |
| е <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Доб |
| је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати |
| е опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности |
| ога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вр |
| </p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш |
| гуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад у |
| ек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је |
| војим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако ј |
| ченика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат М |
| гну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да |
| газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас да |
| м не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и |
| и, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па п |
| у умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели |
| а света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му са |
| тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, јо |
| тарац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично |
| превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која |
| ерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега |
| , метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xm |
| Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па с |
| поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дет |
| еда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истиц |
| гу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме к |
| а доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за |
| е, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако р |
| аг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад кал |
| М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољу |
| S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њег |
| лећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапц |
| кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је би |
| јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишља |
| утра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зл |
| о да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хла |
| е за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{ |
| д у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у м |
| а Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрош |
| остаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман ман |
| ржећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} |
| севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим |
| ону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="8 |
| егала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је вод |
| о тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„ |
| из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгу |
| ... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи |
| аци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, |
| по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, |
| е из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој |
| се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу доли |
| беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, |
| з мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Д |
| ох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову пали |
| шао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и |
| колу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много |
| а“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учит |
| оје дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим |
| ш оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником |
| паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том |
| једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом п |
| ко-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разбори |
| диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући |
| ицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек са |
| <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је би |
| ји дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од |
| која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао |
| т.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци |
| учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се |
| спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше |
| да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривој |
| де?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче стара |
| стире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха д |
| ојанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целу |
| акутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} |
| то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије |
| ојем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које н |
| P18962_C10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао |
| игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М.. |
| и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао |
| ојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће |
| м играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило св |
| итељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било |
| милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најле |
| е пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није |
| у сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији |
| лан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{ |
| свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред св |
| > <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима |
| учки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје п |
| </p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали |
| нови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честит |
| а морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајућ |
| и час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да |
| ељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог |
| р врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љуба |
| пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који |
| ајбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио с |
| к показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу н |
| ник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља |
| зда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја вол |
| у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран о |
| ећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка |
| о било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и |
| овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но к |
| на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спре |
| уге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бр |
| .. љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од в |
| ="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> < |
| са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву д |
| рашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> |
| кљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима |
| ц Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем |
| лан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишл |
| омени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао |
| купљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао пр |
| це певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том д |
| њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од сво |
| кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху |
| тол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за |
| ачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у |
| /p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквен |
| S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде |
| т, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{ |
| знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да с |
| тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> < |
| ео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео |
| росецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већ |
| — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чоба |
| јих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и поса |
| м могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за н |
| да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се пола |
| х несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени сам |
| наким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од р |
| {S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све оп |
| лана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи. |
| че Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се д |
| један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом о |
| писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га |
| пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје |
| задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играт |
| јеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим игр |
| јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако |
| ање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, |
| имон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја |
| ог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме н |
| да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — ко |
| {S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а |
| ше рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, |
| у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени |
| ви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се |
| ом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је с |
| ке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, је |
| а украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га соб |
| илановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити |
| и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да |
| га се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапе |
| храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 |
| талих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања н |
| стојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредит |
| много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о с |
| че: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз пла |
| n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има |
| ега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде |
| ти што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир |
| тао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља |
| гао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а |
| је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забавља |
| је је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта мо |
| <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и о |
| ан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који |
| спит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у г |
| наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су д |
| пар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда |
| на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај |
| телеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Е |
| з науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из |
| е — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{ |
| ади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Да |
| ок рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана |
| обривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да ш |
| ста шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних п |
| ри да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене |
| иромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људи |
| о то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што |
| b n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину уса |
| вајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</ |
| је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разред |
| еда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основ |
| риповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да с |
| ра као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу |
| био, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму с |
| претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које |
| кције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је пот |
| ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> н |
| ли натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на исп |
| ближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, |
| , а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и н |
| игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} |
| , <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни ота |
| ело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта |
| ц Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да |
| раше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хај |
| и.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос |
| Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, пос |
| је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило би |
| лане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слу |
| исано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве |
| евим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити |
| а се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и |
| „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" / |
| целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних з |
| јиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одм |
| ђи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</ |
| варених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Бу |
| мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да |
| да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Д |
| и поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> |
| илан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље |
| ана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га |
| ледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? за |
| анастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монах |
| се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео |
| ио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} |
| спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни кам |
| у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима кој |
| илан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>К |
| " /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан |
| анта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио траже |
| на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које д |
| S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа |
| ина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора ист |
| у вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раски |
| и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док ран |
| да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, |
| е већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито у |
| појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да иза |
| тера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа |
| лан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам Мила |
| а добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" |
| и су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p |
| е добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том |
| истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуц |
| вио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради се |
| над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, ко |
| желео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, |
| тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па п |
| бе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз го |
| о за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“ |
| оласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи б |
| а — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња ме |
| морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не |
| а Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Ми |
| ала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је |
| дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непос |
| пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан к |
| вети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи т |
| у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кос |
| викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n= |
| јне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево |
| д ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p |
| камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници ш |
| у приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан ил |
| на, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју |
| пристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак |
| од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n=" |
| те и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај |
| азао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога тво |
| напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече до |
| а га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb |
| ладо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране мла |
| обријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друго |
| очести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах |
| ћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда П |
| кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају врат |
| </p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у она |
| се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом |
| вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се |
| је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је цели |
| орила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беш |
| кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено |
| особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Ид |
| е осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по |
| ђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити к |
| смешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада о |
| јан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази н |
| ао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево |
| ао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде пла |
| е у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био пра |
| одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се на |
| азни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| бривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} |
| а“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Доб |
| цу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се |
| ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу |
| и си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. |
| бо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се |
| </p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћут |
| шан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, д |
| рки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хо |
| илан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало |
| о благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нех |
| ше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} |
| е родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека |
| к тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па |
| у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима ка |
| жио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <d |
| , оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због св |
| ме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одв |
| ао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и |
| ле речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као |
| и од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио |
| морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању |
| читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима вла |
| плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Ми |
| прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S |
| </p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодн |
| ли своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дот |
| >Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први |
| најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, |
| вање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n=" |
| је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милан |
| , доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и о |
| сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоће |
| видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана так |
| синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприпов |
| је и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игуманов |
| еди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слу |
| Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправи |
| <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа зам |
| .{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и с |
| ј.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су па |
| и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео. |
| околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p |
| ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, |
| ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље мог |
| оплији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, |
| ...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда с |
| Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добрив |
| о од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди |
| ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи на |
| ору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb |
| е дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорн |
| т Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за |
| одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа з |
| ки ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече о |
| ма не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p |
| гла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S |
| жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала н |
| з књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је |
| ане да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од се |
| а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? |
| прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} |
| лана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав ду |
| вину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак |
| рао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао ви |
| о.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у ов |
| тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиш |
| игде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... |
| ко поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење |
| ао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разго |
| гу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Бо |
| ривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који |
| му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је |
| е Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао |
| тњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То |
| евалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не |
| ог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабавља |
| ка из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дуд |
| ливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прв |
| milestone unit="subSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана |
| еликим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао ду |
| н сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа ко |
| хвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко в |
| рвих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени |
| ако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добриво |
| ћућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> |
| р јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Мил |
| њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме |
| мах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи |
| уди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опе |
| у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој |
| немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове |
| и је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се игр |
| твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33 |
| пезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом |
| ао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша прест |
| било свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више врати |
| шавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је М |
| /p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов |
| и, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, |
| Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој |
| шао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако |
| о саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло про |
| а сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташ |
| ом и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добрив |
| сти.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим р |
| и савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће |
| љив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Ш |
| ан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непого |
| ку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима |
| >Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> |
| рпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове |
| pter" xml:id="SRP18962_C6"> <head>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Или |
| ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан |
| Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зар |
| војих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља |
| сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су бил |
| седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и |
| о, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда |
| ту, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се |
| n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут |
| о да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Ми |
| е, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије б |
| {S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се њего |
| „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није |
| „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> |
| : „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад |
| и што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та |
| а не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb |
| вој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп |
| Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима |
| анта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због сво |
| "15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича П |
| е чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу: |
| ори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао о |
| укао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве р |
| о дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и |
| оучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S |
| но и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима шт |
| рвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и |
| и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, |
| вку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младос |
| есташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису |
| његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити |
| ан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Мил |
| да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у |
| је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, д |
| /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао м |
| ример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11 |
| х, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је би |
| 0—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... |
| дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са он |
| ов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне ве |
| „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлук |
| е поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> |
| Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши |
| илана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за дано |
| у, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и каја |
| b n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили |
| догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио и |
| ја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше у |
| освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу врати |
| до намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се |
| .</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је М |
| да је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, |
| да напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци |
| тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана т |
| онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изгово |
| изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљ |
| а ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног трен |
| дитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај |
| ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив |
| ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, т |
| , који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упут |
| о о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахн |
| рости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу |
| но.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до са |
| владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао д |
| лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао п |
| а.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну б |
| без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је |
| до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ва |
| љније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило |
| и осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред х |
| занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да |
| псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек н |
| јући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и |
| те“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ј |
| n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више |
| е тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је |
| е би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући ку |
| воје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и каја |
| илан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и |
| Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у м |
| ћи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема |
| апитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу |
| ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> < |
| b n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ виде |
| шницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама |
| пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога |
| године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити |
| вде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама |
| — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напо |
| није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево |
| ије ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака п |
| ера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао |
| а је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p |
| ој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје |
| ан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} С |
| итеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера мо |
| угови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташа |
| усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљал |
| благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима ј |
| већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, поглед |
| ко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква |
| ја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања |
| ест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша |
| н морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај |
| љег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учите |
| у, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је |
| амети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од своји |
| га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослуш |
| е потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написа |
| у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело |
| {S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео ма |
| приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан ј |
| ећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни примет |
| аједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добриј |
| ен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога |
| оју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и ди |
| по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{ |
| намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај з |
| не непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године да |
| Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је |
| .</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се оп |
| </p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: |
| своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Мил |
| о допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му |
| све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бе |
| рао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| дмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је ја |
| тира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му б |
| а да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у с |
| би.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други |
| кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа |
| зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћут |
| своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са н |
| је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Ба |
| рос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <p |
| е тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што |
| ло насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му т |
| ристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; п |
| /p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру води |
| уђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“ |
| Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле реч |
| ра ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n |
| вај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица |
| ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,А |
| иран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељ |
| снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о |
| бе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз пла |
| да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запи |
| уту срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путе |
| ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p |
| пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“ |
| p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“ |
| што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га |
| ко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него |
| {S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и прис |
| ... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пишто |
| н дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" |
| и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хај |
| ма у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се в |
| за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p> |
| у водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане у |
| м завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бле |
| и вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се с |
| /p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. |
| Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како |
| стрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана че |
| би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље |
| од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се |
| уо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је |
| а власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону пал |
| ча Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док |
| шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и н |
| а, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледин |
| и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан |
| ше и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вел |
| p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истин |
| и се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био |
| здравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах вра |
| да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за тво |
| уци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи |
| отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко |
| одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а |
| не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! |
| у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гун |
| ред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабр |
| грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се ра |
| сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем зас |
| остан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезариј |
| шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, |
| ли сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од не |
| војем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зуби |
| неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином |
| ом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник мо |
| ШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и |
| рима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пу |
| узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милан |
| цем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив ска |
| на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале |
| ђеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напр |
| из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> |
| траха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храс |
| ти и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино д |
| арао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви ле |
| Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пе |
| ланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовањ |
| а Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отиша |
| већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} |
| ше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путе |
| в отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, к |
| у сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборавља |
| на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци |
| цима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одм |
| уга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Доб |
| а пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко мога |
| 69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твој |
| ана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао кл |
| лити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — б |
| ног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јец |
| ком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> |
| уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прс |
| а Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко |
| каше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо |
| дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: |
| и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана |
| } Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђа |
| ћи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се п |
| ре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио за |
| р ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпа |
| е свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.< |
| аваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Ц |
| здраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше ошт |
| d="SRP18962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око свој |
| ан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао |
| а хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и х |
| S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; |
| му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и с |
| ци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још |
| е је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, |
| године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитете |
| Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>То |
| сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се пос |
| е слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манас |
| сто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је |
| а је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг |
| тавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан |
| велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, кој |
| вољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које |
| ташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... р |
| /p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце |
| боји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па |
| прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом сел |
| у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиг |
| питање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S |
| бривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Мил |
| учки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се |
| воје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је с |
| миљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жит |
| агословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се |
| новим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан ј |
| стале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S |
| онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однес |
| неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи |
| сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па |
| ио сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је п |
| ас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 год |
| камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдуч |
| ам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у |
| .{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p> |
| вом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Мил |
| , сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане сли |
| /p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сл |
| сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... |
| ао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је |
| е другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, |
| оше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то |
| само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, как |
| ном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је пр |
| Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештениц |
| кле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!< |
| е речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на |
| шао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао и |
| д живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају |
| хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела |
| бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија |
| е, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да |
| и прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом с |
| зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тараб |
| ="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње до |
| ојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других |
| и стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па о |
| онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној ср |
| љске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног наро |
| Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености |
| говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је |
| коле изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је прип |
| јој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на зем |
| ајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодил |
| о што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у |
| јао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, он |
| ки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</ |
| је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушн |
| ло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним де |
| се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одг |
| м псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици |
| о“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да |
| у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Зати |
| !“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу т |
| них година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма |
| ћу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издр |
| ита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је и |
| лука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана каз |
| ас у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у |
| , одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко |
| походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће о |
| од Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Мла |
| а је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајућ |
| му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је но |
| ој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас |
| врентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетк |
| дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због т |
| у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећал |
| ше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од си |
| ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје д |
| киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" |
| лима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани к |
| ека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита М |
| пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским лук |
| јих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико |
| мо по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Ког |
| сови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје |
| е шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и |
| им добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговим |
| оје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви с |
| д и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово д |
| то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваш |
| одина.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздра |
| ца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хај |
| шћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, П |
| ашан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, |
| оја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији |
| попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црн |
| ајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако |
| освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко м |
| ивот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S |
| шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n= |
| м, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је д |
| аћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је мо |
| иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драг |
| д му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било |
| стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све о |
| сећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело |
| ио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси |
| је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> |
| pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година |
| о овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, |
| ну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвес |
| вета који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати |
| тао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће М |
| та... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због |
| је приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вр |
| ead> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче с |
| у учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се ни |
| .</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће |
| е од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div |
| ечи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца |
| грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар |
| звао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу |
| Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем |
| рног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш |
| патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па хр |
| ог доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа |
| е Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сл |
| о чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао д |
| а шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n |
| не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„ |
| тер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родит |
| прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину |
| оји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу п |
| оји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосн |
| де јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поч |
| дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љ |
| ајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, |
| но.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јес |
| нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема ник |
| оме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње р |
| ћи ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је њег |
| као да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме |
| родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо |
| кидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздан |
| га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и |
| могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен н |
| ...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало нас |
| ораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му наг |
| само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако река |
| онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташа |
| ед својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако |
| то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га |
| шку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте др |
| вде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у св |
| ти!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који |
| ини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одаб |
| ече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога мо |
| асе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња |
| " /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдуч |
| S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и |
| са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си |
| му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се |
| едња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца |
| и видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор с |
| жи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Доб |
| пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да с |
| ости... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог не |
| жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, |
| хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час уч |
| очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељ |
| које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликт |
| јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је |
| Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи |
| е Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао |
| се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па |
| елемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљ |
| дети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пуша |
| и да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже |
| г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и н |
| га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb |
| лазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... с |
| е са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шу |
| родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Доб |
| стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А шт |
| ника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него |
| у, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад јо |
| ка па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда |
| тог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одм |
| а могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрез |
| ављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њ |
| ле моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече |
| одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од св |
| а је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог се |
| зда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б.. |
| онах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има вл |
| у књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас нај |
| ; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од ст |
| и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе |
| ове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — |
| штво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео |
| разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одгов |
| цио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру. |
| школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p |
| твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја |
| би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, ка |
| нко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај |
| вако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој шко |
| ш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родит |
| у нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога |
| е удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли по |
| добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <di |
| а ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је ј |
| ган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за рук |
| ватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па |
| ег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично позн |
| д крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</ |
| и горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за т |
| их су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима |
| чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвећ |
| овести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога. |
| то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу |
| тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" |
| ривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „С |
| оро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задрж |
| Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем |
| м пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у ш |
| м пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цел |
| ну, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>О |
| или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал |
| <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то н |
| ове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примиц |
| е немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера пок |
| ећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и нест |
| одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пр |
| ним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан |
| е покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не п |
| м мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци др |
| а мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онд |
| оје нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мисли |
| о ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам ост |
| а је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „ |
| аше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор |
| вирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сак |
| ласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n |
| А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расип |
| чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Од |
| ј беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше зл |
| синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде врем |
| е путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватил |
| риповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила мало |
| — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је дол |
| и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="4 |
| еђ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на |
| обривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу шт |
| сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило |
| „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме |
| село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највре |
| и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уваже |
| — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњен |
| ругих хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе в |
| лан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је б |
| есташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се по |
| чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело к |
| <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно |
| тио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> |
| био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта в |
| годио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би ка |
| е одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> |
| губио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питањ |
| хвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да |
| га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог су |
| м, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div |
| ворао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово |
| ао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Ла |
| д сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да з |
| ...</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под |
| ог несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан |
| аја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног с |
| руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у |
| ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко н |
| не воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако л |
| је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао |
| ићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" |
| —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па |
| били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, |
| било са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла |
| } Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта. |
| е уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> |
| ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био с |
| и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној м |
| да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим |
| иказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> |
| гова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — |
| д Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се т |
| и његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад |
| време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену |
| дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши |
| p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за |
| се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се ч |
| не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„ |
| х ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој н |
| газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја |
| днијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од сви |
| видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онд |
| ти његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, нам |
| како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљ |
| и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Так |
| ије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст |
| p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним савет |
| шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p |
| вима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од н |
| тео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак |
| као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га од |
| калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже п |
| и из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад ви |
| у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на кој |
| „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:< |
| ој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један и |
| ако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три |
| лана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са зл |
| о Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприп |
| аповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах вр |
| заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Па |
| теље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како |
| н је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игум |
| ао прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда |
| олу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, је |
| свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са ба |
| моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао н |
| ро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво и |
| видео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лавре |
| пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„ |
| ребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није |
| морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За |
| лана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добриво |
| а која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, |
| све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закључен |
| ри том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му дец |
| ном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборито |
| утем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Та |
| е па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се тру |
| ље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзо |
| је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде тру |
| ога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb |
| .</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудо |
| ајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осв |
| е научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима |
| у те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — виде |
| ће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за р |
| а да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало п |
| и да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div |
| те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" |
| отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак постави |
| по, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син какв |
| ном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти |
| ци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдуч |
| ким рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при |
| аво кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: шт |
| ечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <p |
| анова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио с |
| славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нах |
| бривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке р |
| свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју |
| па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 ча |
| жњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се зб |
| ажи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{ |
| е уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопа |
| /p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва прову |
| гло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњав |
| аком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо припов |
| ежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оста |
| у служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за мл |
| нко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, |
| а матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb |
| а ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље |
| Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Ми |
| двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану д |
| /p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А з |
| е пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око |
| лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратк |
| кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са |
| очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Ман |
| ладога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њи |
| уману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу на |
| кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.< |
| еимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ће |
| p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза с |
| ку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна де |
| одио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајућ |
| старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли см |
| пуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом |
| ну, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p |
| га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника |
| најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div ty |
| /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излет |
| ки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак |
| ка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Б |
| нао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, леп |
| се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана п |
| <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А к |
| вати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено преса |
| p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске црк |
| овој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: шт |
| ..</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у н |
| несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, ве |
| м за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинарево |
| овања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на лево |
| обито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те пл |
| аш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу ко |
| ржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Мил |
| врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао |
| е несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао с |
| егати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све ј |
| више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да |
| Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен |
| d>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским п |
| , па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни |
| да, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смрк |
| родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука п |
| ан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се |
| грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше |
| а.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих |
| астирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, |
| говог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушај |
| ..</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на дух |
| ше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије |
| н и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо оч |
| н ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му |
| блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игума |
| анствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са т |
| вој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и |
| ако беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у х |
| оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му ниј |
| Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао |
| јим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као |
| је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући |
| па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети как |
| амо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало мл |
| римити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{ |
| зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива с |
| раде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игу |
| одом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p |
| {S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он |
| > коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и |
| ти.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан |
| овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</ |
| ао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој доби |
| <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад у |
| ну се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао |
| ахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 год |
| рно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S |
| нца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан чо |
| је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, је |
| беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединц |
| /p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Мила |
| оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био прим |
| } Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојн |
| /head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрос |
| риповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај ко |
| слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља! |
| хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме |
| да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на се |
| чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украд |
| <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ов |
| штује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> < |
| алу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети |
| ладеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на |
| о га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао ра |
| багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху ј |
| ану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има |
| оме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је |
| бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана |
| оћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на |
| бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превар |
| редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог са |
| кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати |
| се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона |
| d> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најс |
| Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљи |
| и све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете приви |
| p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заи |
| дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“ |
| лучају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах |
| етвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начи |
| еђао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Т |
| тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с |
| ршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сре |
| не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речим |
| воја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но |
| ечи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За в |
| } Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два и |
| гуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан |
| .{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се с |
| је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и До |
| , потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му |
| етне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, |
| покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху т |
| о значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је М |
| н мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S |
| ку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки в |
| које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господ |
| еницима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и и |
| . говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити неста |
| ло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотуж |
| е са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одм |
| љи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском д |
| ао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим посло |
| по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птич |
| лана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сре |
| атио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан врат |
| илановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све |
| ана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са х |
| <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака до |
| владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и |
| цао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред сво |
| и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, |
| од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манасти |
| учки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</ |
| ину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче М |
| а му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан |
| n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> |
| мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла с |
| епеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — |
| читати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: |
| дно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље |
| p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том |
| реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако |
| } Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопошт |
| ћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је о |
| и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше |
| дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шп |
| дан другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у |
| ана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} М |
| — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, уз |
| ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Ми |
| је су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија |
| е натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газ |
| је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“. |
| пе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игумано |
| /p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и р |
| ља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, |
| чи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан |
| ојој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па |
| а у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а |
| здизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> |
| ев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој |
| лико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад н |
| оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњез |
| мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са |
| ојима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p |
| оја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p |
| ролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школ |
| ролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело т |
| ата што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да |
| /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="chapter" |
| дном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја |
| егдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <p |
| ити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — |
| ићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши |
| н и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, зав |
| рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>З |
| 2_C3"> <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г |
| зо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ного |
| обро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p |
| ле изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је припов |
| : свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни с |
| и дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти |
| ца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шт |
| али, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако |
| ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево з |
| кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оно |
| а и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да |
| pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет при |
| шајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и |
| е беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М. |
| е био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} |
| p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} |
| овека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, |
| ао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| мах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој д |
| <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ |
| му из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 да |
| нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси |
| аше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислим |
| па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који |
| де да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> |
| лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> < |
| видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете |
| 35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства |
| ети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато си |
| них матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добриво |
| начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васп |
| } Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру п |
| е, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Мил |
| и синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n= |
| p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо |
| pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учин |
| учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type= |
| о ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну |
| име, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шт |
| , по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што с |
| ајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које |
| нио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb |
| то си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита |
| ођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је нагов |
| овеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је |
| је да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!. |
| ог своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће |
| о цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за |
| старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико |
| ележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</ |
| у и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сереж |
| живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо оде |
| обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се |
| и.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћ |
| лињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене виш |
| отврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је ј |
| ташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које |
| о је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто |
| , а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво |
| празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудов |
| у пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, сти |
| е јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што с |
| нимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су |
| аваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир |
| > <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе |
| 83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан |
| јку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена |
| наси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 ч |
| ри, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. на |
| це који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с |
| мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом |
| шај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђер |
| асте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — б |
| ад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p |
| привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жеда |
| и <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма |
| а их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилије |
| ицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се |
| вио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било пр |
| је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем т |
| је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сам |
| елује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољу |
| је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добр |
| вој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу |
| "subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да види |
| акове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху |
| ле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да с |
| не, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одма |
| а.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајк |
| l:id="SRP18962_C12"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио |
| изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађа |
| ут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</ |
| чког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накуп |
| Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови роди |
| му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" x |
| С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту |
| пезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гост |
| да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно |
| еоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која |
| Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражи |
| етлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика н |
| </p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школ |
| савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје де |
| а се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у ха |
| итељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним глас |
| али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не доп |
| и мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луд |
| г оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ким луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко м |
| о као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је пр |
| а.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за жив |
| ће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног |
| беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са ж |
| вој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кућ |
| пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види пи |
| војевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши г |
| ве и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило |
| гао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родн |
| лан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан |
| д се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији |
| знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p> |
| е приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Мил |
| сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан нап |
| е књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да о |
| а — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опро |
| о се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи |
| отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини |
| оје где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука |
| ја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{ |
| је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о |
| петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана |
| а игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког |
| ј деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста |
| ог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском |
| литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се од |
| забављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривој |
| г му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> |
| игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога да |
| о са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига б |
| {S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвати |
| желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Ми |
| p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну ру |
| плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски |
| е несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше |
| анови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је |
| p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са ост |
| илан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши г |
| дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манас |
| пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад ј |
| е кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први ма |
| гу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан он |
| изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! |
| запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано |
| — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, |
| зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хте |
| ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на ко |
| >Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Сво |
| да Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од |
| Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у |
| ј и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га н |
| бе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спре |
| а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена |
| па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју пр |
| тери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам |
| е сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем м |
| епо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у х |
| е може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали ј |
| им је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихар |
| љао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ г |
| а је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше уз |
| ад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком |
| дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служ |
| ражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Пан |
| ваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цве |
| е плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p> |
| а је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све |
| на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — ост |
| о је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да |
| ина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb |
| па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Мил |
| ад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац |
| итељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милог |
| <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</ |
| вом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркв |
| ито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у |
| наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву п |
| <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно з |
| о ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку |
| в.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Д |
| поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што с |
| остим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар г |
| тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} |
| ао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} |
| да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми |
| не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска посло |
| чки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић |
| Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; |
| што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су г |
| добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све |
| неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предаје |
| верка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је до |
| е, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо |
| у тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игуман |
| ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао |
| мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, ко |
| ору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </ |
| свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим то |
| ко почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лавренти |
| је другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек так |
| Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„ |
| антелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахрани |
| >„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу |
| , поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те |
| и ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? за |
| н отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман |
| онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, да |
| </p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> |
| ђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах |
| то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад ј |
| његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је мора |
| > се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „ |
| "SRP18962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у м |
| лико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се та |
| , видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, шт |
| осле 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, |
| манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слу |
| учког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедањ |
| м Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отв |
| руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дуж |
| аручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други М |
| иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благосло |
| мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} |
| оведи Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови о |
| е као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и |
| а којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио пр |
| на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога д |
| гови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пи |
| се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, при |
| {S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чека |
| руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се вр |
| воје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље |
| ше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе |
| ећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, ко |
| рушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p> |
| и мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави |
| огу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваља |
| дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји роди |
| отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој гор |
| <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што |
| S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у ти |
| ом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше д |
| > <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му |
| Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових друг |
| ти.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, |
| 9" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен д |
| ј несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њ |
| било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а в |
| ледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, д |
| носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увид |
| е у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој |
| веник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђер |
| одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли |
| и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим д |
| етни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко |
| ог дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи д |
| ченицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чек |
| а, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса. |
| {S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте ов |
| 62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па |
| ригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада |
| војим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их |
| ине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељ |
| м отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и по |
| трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив |
| о веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хте |
| грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер ни |
| цаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла |
| еде чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући |
| стира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од |
| Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје добр |
| јте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беш |
| дучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на ча |
| ако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и ова |
| ецу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље на |
| ш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојад |
| н је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том |
| тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу он |
| оја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где |
| >Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут |
| Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чи |
| ородице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо вас |
| и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожа |
| као...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљд |
| ! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>П |
| и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подн |
| е, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да бех |
| не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао н |
| чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — др |
| ељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> |
| !{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Мила |
| груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љ |
| иликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз ко |
| ом појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да |
| н оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који |
| саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напре |
| ећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се |
| вог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми ј |
| Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мо |
| S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опом |
| о ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој |
| што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад ј |
| о у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. |
| p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“ |
| ог врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одап |
| ени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, |
| <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S |
| ругова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њег |
| оред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш н |
| јаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне дал |
| најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше се |
| уг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали |
| „Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође |
| а, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се |
| ље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у |
| „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам за |
| Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек та |
| арни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад |
| едити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарека |
| авио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекци |
| лом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје мес |
| } Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се дич |
| ц игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гост |
| ћи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му |
| дитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастир |
| свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калу |
| сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајд |
| то лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитељ |
| а <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несрет |
| важно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, к |
| о је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од До |
| Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах |
| у, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, |
| јдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучк |
| уке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из с |
| о киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одма |
| а твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег ж |
| како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза |
| потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог ду |
| та читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом сел |
| аше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p |
| ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спаз |
| bSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окр |
| веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је |
| ве речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не |
| ело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Гос |
| не грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није |
| ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако |
| а затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки во |
| ="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то бла |
| Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам М |
| на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског нов |
| другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше нест |
| ре, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о к |
| ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чује |
| у говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно |
| се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена |
| илан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и кр |
| е бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због то |
| као да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. н |
| у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.< |
| Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ов |
| Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по л |
| ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било м |
| једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> < |
| тина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је |
| куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад |
| како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче г |
| за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближ |
| о да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="8 |
| оче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли |
| .</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> < |
| ћу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{ |
| о већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, |
| лили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А к |
| {S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се |
| посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </d |
| је знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на |
| и си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, ус |
| е тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен уд |
| мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог на |
| p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — д |
| донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман |
| д страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће из |
| е речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног с |
| — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отид |
| .{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој з |
| језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Мила |
| срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом м |
| очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривш |
| одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви |
| штва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу к |
| траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њив |
| излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млин |
| е баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом др |
| па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p |
| ући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у ми |
| “... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити не |
| — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> |
| дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</ |
| рне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са |
| имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или |
| p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми |
| свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к |
| аху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обр |
| ким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно |
| у и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> |
| <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} |
| оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а |
| не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још мног |
| ар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — |
| те моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо п |
| „Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајд |
| збиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти х |
| е за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана.. |
| извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} |
| ок се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао д |
| па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година |
| <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у |
| од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</ |
| тати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га |
| кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и |
| ече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије |
| — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамач |
| ше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....< |
| их родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бит |
| раги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се |
| уди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда тв |
| . надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио |
| о тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича |
| xml:id="SRP18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је |
| ео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан |
| спитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси |
| “! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Мила |
| вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко |
| уна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма |
| нима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше |
| ана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и на |
| а.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, |
| о, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанц |
| n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није |
| доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш |
| е у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одв |
| <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне м |
| обривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све |
| д куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због |
| пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили |
| о Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Так |
| > <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S |
| 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом |
| онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно мес |
| Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начи |
| {S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослет |
| — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха |
| жно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са |
| ли манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О с |
| х.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави чита |
| држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужност |
| а све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде м |
| стир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, |
| онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — по |
| .</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати |
| и Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда П |
| — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и |
| је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући д |
| плакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан |
| р је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смири |
| њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" |
| сти, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добрив |
| у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о в |
| риспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеос |
| шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па |
| ечи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на св |
| зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то |
| амери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| арио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим про |
| сти дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} |
| ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући т |
| сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од б |
| распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу |
| } Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусени |
| е са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти |
| а што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, за |
| е јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S |
| ло.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, д |
| им поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увреди |
| до срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ х |
| а који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</ |
| да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаси |
| баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> |
| само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она |
| p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера ј |
| на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. |
| ку. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека |
| још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очин |
| јој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Доб |
| нта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави при |
| „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Беспла |
| имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био |
| најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца |
| , чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом с |
| и његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној ср |
| које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд |
| и пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланов |
| о.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки |
| живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да |
| е с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ ко |
| дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почет |
| удост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије |
| ред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шт |
| 62_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану |
| неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као |
| значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светл |
| а уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих |
| ешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у св |
| брог и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли |
| 2"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком |
| ило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пасти |
| ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви |
| ди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога ч |
| е кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али о |
| научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није |
| игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Мил |
| слови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред т |
| тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све |
| дмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, |
| ћено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> < |
| игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено пис |
| Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се к |
| на палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан доша |
| си избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у ко |
| вио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" |
| запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ |
| апиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; к |
| Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је |
| запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не з |
| сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је ко |
| а најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г |
| ј школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговар |
| ворила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима нај |
| м час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили ра |
| поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једн |
| илан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добриво |
| е Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добр |
| бро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p> |
| ан од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од |
| p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало |
| ао изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бе |
| цу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је праза |
| тра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати |
| о сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из д |
| ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов от |
| а видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме с |
| сташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не |
| главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно зап |
| ц са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролази |
| од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке |
| еху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој ку |
| ћи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови |
| ћи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хв |
| 0" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет ч |
| p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} М |
| су“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити |
| ну све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки |
| с тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, б |
| па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах |
| а тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш |
| p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као |
| и неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој неста |
| ћу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај ха |
| удово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што в |
| а игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана |
| да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обр |
| ља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Пло |
| га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као с |
| ени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па у |
| } Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше |
| адне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, |
| и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по |
| о добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“. |
| децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом |
| ро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јо |
| да је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћ |
| је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из р |
| а, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих |
| дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је ос |
| осним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игу |
| ко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не |
| ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд з |
| није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p> |
| , побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наст |
| љао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане |
| д своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла ј |
| е уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете |
| духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter |
| стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смир |
| пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На |
| а, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче |
| зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи |
| алицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је м |
| што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан |
| у вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па |
| сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се |
| а у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да |
| је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за |
| ише нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, ш |
| у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао |
| усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онак |
| се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шу |
| је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.< |
| анастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онд |
| е кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати ра |
| олазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на ов |
| е и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана |
| ка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — ј |
| овом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих ма |
| његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слу |
| ве беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је о |
| , а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирну |
| лач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима |
| је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птиц |
| ке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, |
| се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану |
| у Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирс |
| је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>М |
| слао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А |
| због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак ј |
| затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба П |
| па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп г |
| најући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, т |
| да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се ви |
| <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, п |
| астави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад |
| еше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беш |
| љубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар ил |
| и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — |
| стојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожно |
| ти усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му |
| а дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркв |
| ко осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу к |
| чки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} |
| во изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова |
| а па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љуб |
| м и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добрив |
| синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто |
| и његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син просто |
| а — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Г |
| пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>М |
| > Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута збо |
| вадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n= |
| шеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је |
| /> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још ј |
| од завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњуш |
| се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље |
| ље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није зна |
| ог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку |
| вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његов |
| труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да св |
| аљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као ч |
| еви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје ро |
| ело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи М |
| гне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n= |
| а!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемар |
| с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Мил |
| а стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних |
| смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да дон |
| ђа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од |
| а трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши |
| вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p |
| ћи од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко зас |
| путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Мла |
| сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколи |
| {S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце ј |
| учар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} З |
| ко даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито да |
| ек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад |
| самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди ув |
| Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S |
| ји српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p> |
| вши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је |
| ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и |
| убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 д |
| /p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу ду |
| отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај |
| ати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове ду |
| м је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз |
| ко другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг ал |
| из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су ср |
| има — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и с |
| <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз |
| ка Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану |
| и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пер |
| ао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запит |
| н кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пре |
| а чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n=" |
| l:id="SRP18962_C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Ми |
| . зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се ја |
| ајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновно |
| о уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајду |
| p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко вре |
| своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где |
| ређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођ |
| н сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те по |
| ра по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који м |
| о лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су |
| ојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се р |
| > <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} От |
| целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале |
| и, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма |
| т је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи п |
| да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако |
| а.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како бе |
| одао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="1 |
| !“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и |
| ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 мон |
| неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетк |
| о буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене |
| ку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту |
| е Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, м |
| енио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао о |
| апротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио н |
| служи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: |
| та им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповеда |
| иповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како |
| матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти |
| глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, |
| ... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се |
| да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра |
| Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матер |
| 4" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благод |
| } Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан |
| клањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј |
| а, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро |
| ли налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} |
| ој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да |
| аде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира. |
| те твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер |
| лно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и леп |
| Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по ј |
| о је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека |
| румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног |
| та то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиљ |
| попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагов |
| да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, |
| /p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше |
| их јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га нек |
| дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="8 |
| глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и так |
| чинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова |
| о за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси о |
| пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетео |
| пути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређ |
| уци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>О |
| од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше |
| хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан |
| Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место. |
| дучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби и |
| ало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калу |
| се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут с |
| из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је |
| ужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати |
| могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, у |
| па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</ |
| ико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога т |
| чима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свес |
| Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ |
| испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је |
| г синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушнос |
| је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп од |
| кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло п |
| том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три |
| врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах пок |
| даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе о |
| а ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, к |
| епослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини |
| е“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад |
| о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе |
| /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу с |
| срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не |
| рескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која пита |
| оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим |
| и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле |
| Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свр |
| војем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим ош |
| благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад с |
| гу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао |
| ам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко је |
| а из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! |
| је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због |
| а и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојав |
| сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <di |
| едај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратк |
| ти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим другов |
| ладог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има св |
| мирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћа |
| На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену |
| и записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на ш |
| ци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p |
| одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш |
| је га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда |
| н кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е |
| ву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чи |
| ета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског |
| к.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац и |
| и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изгов |
| ак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подн |
| х даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи |
| ву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том прилико |
| сао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манасти |
| ао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три |
| дговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадо |
| n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="cha |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег иг |
| ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је |
| до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучк |
| на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да о |
| Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали |
| уна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На полас |
| не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје |
| ета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Д |
| ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај |
| бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако |
| foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед |
| па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Те |
| све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} До |
| о се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време |
| има члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962 |
| раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за вод |
| обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што |
| ворио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то |
| ише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из ш |
| еш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослу |
| ан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко врем |
| е полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, |
| едио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Мил |
| стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирск |
| l:id="SRP18962_C17"> <head>17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 го |
| — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове |
| ти, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио |
| обро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збор |
| она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под ти |
| удеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с |
| одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац |
| p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправи |
| св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пант |
| родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> |
| не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји |
| отао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци по |
| ромеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манаст |
| оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговара |
| воре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају обра |
| појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за |
| од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер |
| лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлач |
| </p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи де |
| се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорн |
| воје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак |
| и родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље |
| а не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напосл |
| гаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будућ |
| " /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше не |
| је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо |
| а само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га |
| одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио он |
| збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добри |
| читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад |
| Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Д |
| ворио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и те |
| ији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре с |
| RP18962_C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши |
| један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, ко |
| јка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој с |
| обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лавре |
| ршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а |
| но бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој |
| , да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члан |
| <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг вла |
| г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег од |
| дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Мил |
| ш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра п |
| ака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те у |
| „Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Пај |
| е“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти |
| каквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могућ |
| н мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у је |
| о, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то |
| тале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан |
| небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шу |
| су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, са |
| ad> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па |
| о у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет |
| н, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, ј |
| ука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу бе |
| ан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Пр |
| и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још |
| ујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} |
| рић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из |
| е Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану. |
| несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</ |
| ико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, м |
| но казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком |
| цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме ја |
| твртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хај |
| што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди ј |
| пште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припо |
| ом чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, ка |
| тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које |
| е и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти |
| да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати |
| у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару |
| а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони |
| каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да б |
| тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром |
| живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да |
| оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена |
| .{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Сме |
| пство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не |
| јој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из шк |
| уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме ис |
| ирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 го |
| н у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један |
| о њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој би |
| а влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна |
| и беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том |
| ер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и дес |
| алуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође |
| ног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> |
| д пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи с |
| д беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и |
| читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одв |
| лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син п |
| ман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеи |
| ругом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" / |
| рло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то |
| тељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком насл |
| ала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско |
| — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежа |
| настиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару кле |
| роз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га |
| одне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где |
| наје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити м |
| е у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу |
| од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се |
| дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу с |
| а да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добри |
| х отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> |
| рца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпој |
| >„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми испр |
| ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игум |
| и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати исп |
| — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпе |
| алица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мен |
| испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву |
| >„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативш |
| иповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је |
| дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико |
| тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а о |
| {S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, прип |
| почео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло л |
| ући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стот |
| куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" |
| <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира зам |
| > <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ух |
| лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног |
| час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га |
| едао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље |
| ше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све |
| !{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових |
| е витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> |
| видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу о |
| ио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн о |
| астиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молит |
| адоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу с |
| кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радост |
| ногих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине сав |
| ми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са |
| n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уве |
| адзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Мила |
| ласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што с |
| ко двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> < |
| ати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрењ |
| </p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најц |
| а свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ћ |
| д свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: |
| пут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати |
| е беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због ј |
| због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је |
| већој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection |
| ад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је |
| 66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан |
| l:id="SRP18962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан уша |
| о би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати |
| тина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том |
| о није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелен |
| шавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуман |
| b n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам |
| у и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и |
| потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да ш |
| ма беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше свет |
| оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју ж |
| оји у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости м |
| ви глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—1 |
| писник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову |
| еде у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синк |
| властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у пл |
| тер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и тв |
| игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изгово |
| ио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предав |
| Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — |
| љима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благо |
| чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који |
| n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва де |
| грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи |
| у га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у х |
| од кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} |
| раном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он |
| ction" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружн |
| се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што пошту |
| м врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев |
| кочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb |
| радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио б |
| тали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме |
| мирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и |
| /p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше |
| е док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и гус |
| љив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са |
| о, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави |
| а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="cha |
| ра“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башт |
| што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове |
| е што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="cha |
| та, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све с |
| је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма |
| злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у к |
| са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше |
| к чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав |
| бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" / |
| но.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки во |
| је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја ле |
| никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густ |
| епо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном до |
| ан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први п |
| крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног про |
| ком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога |
| вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се дост |
| левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не |
| ло, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послуша |
| ље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад |
| се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добр |
| ше савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушно |
| ! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру о |
| који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што |
| лије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те он |
| </p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на |
| се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p> |
| е сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радо |
| а игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад |
| ... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ј |
| ше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако мо |
| ивоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и |
| су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га уп |
| ича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година д |
| Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвет |
| ружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из |
| и, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац ка |
| се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан |
| јао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Мил |
| моћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао хран |
| га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете |
| ставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мир |
| редна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране ску |
| о да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Доб |
| <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у |
| оже и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце сво |
| у, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из |
| илан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се |
| а се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и неп |
| тање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поу |
| ј се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесн |
| је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти си |
| сетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајд |
| {S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао |
| ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Б |
| тати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, сам |
| да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро |
| ли но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глад |
| ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" / |
| лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се |
| ма.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете доне |
| и си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од реч |
| мирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађ |
| S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело |
| ни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као |
| КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цен |
| више служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За не |
| ва цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да |
| гуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад |
| жељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напосле |
| <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у шк |
| </p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за |
| ем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p |
| показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљал |
| свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се из |
| по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако |
| вао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао шко |
| Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости над |
| вог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша |
| >Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што |
| отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом зб |
| г живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије ј |
| цу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могл |
| а мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва дец |
| за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у оп |
| о је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорит |
| живају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајућ |
| да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не зн |
| .</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезо |
| е.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и |
| сташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности у |
| наси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <mil |
| кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Б |
| не поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са |
| из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше ве |
| милним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због |
| охвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним к |
| али као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особи |
| тицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{ |
| ећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а н |
| та не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код |
| тко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице у |
| нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе |
| је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку ре |
| ладе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође |
| и јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања мол |
| а ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p |
| лити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни |
| г који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, с |
| есана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</ |
| ла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног зл |
| ожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих |
| читеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — |
| ивоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу кр |
| бог свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добр |
| божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако да |
| рицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рек |
| урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа.. |
| н манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада |
| .{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p |
| Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живо |
| и беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га |
| о лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како |
| јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, по |
| ојих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих |
| и улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са |
| кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да |
| српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, кад |
| ривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, кад |
| </p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</ |
| ховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све |
| вати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији мо |
| е познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је |
| <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јес |
| ивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо |
| ш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у б |
| ења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n= |
| ни храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове л |
| >„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ак |
| јке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајо |
| је свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добриво |
| ећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта |
| не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра |
| те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да извр |
| о да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добриво |
| други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, пол |
| ођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко у |
| свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета |
| ло онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, и |
| на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочита |
| навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да |
| у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га |
| г живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и |
| о дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних к |
| S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му |
| S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше |
| анове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и ч |
| p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не |
| бито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљ |
| тац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона |
| <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — дода |
| нео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одм |
| ом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књи |
| ата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> |
| је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непо |
| Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да ниј |
| лан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и |
| брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен |
| реме циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћ |
| Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут |
| да“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало |
| је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао |
| ко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је к |
| ... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због ко |
| смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са |
| слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривој |
| ало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — |
| .{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас |
| а пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пишт |
| љаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Исп |
| ад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добр |
| а вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно за |
| питујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у то |
| славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана |
| ло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде г |
| чења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{ |
| ог срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита г |
| обривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадос |
| а се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добри |
| о 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и |
| ад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и к |
| о чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из шк |
| почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тра |
| растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена при |
| арајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико |
| Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је |
| а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов он |
| д оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско врем |
| учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и |
| езао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јаб |
| милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са |
| бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то зна |
| због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се |
| а његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја |
| мачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пант |
| ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је зап |
| ... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона |
| ке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камила |
| уреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Д |
| ста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p |
| о ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па г |
| није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштењ |
| ао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити не |
| други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би |
| авницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је |
| залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљив |
| а тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Т |
| Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је се |
| у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: |
| стирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда с |
| ра.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које |
| вши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се ка |
| ак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Мил |
| > <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} |
| ео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију |
| Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са сво |
| друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Траж |
| {S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много |
| цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове |
| за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео |
| морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео о |
| е, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову |
| n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осве |
| тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се |
| и вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је |
| опис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од |
| а готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето с |
| , а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да |
| заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана н |
| о пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се |
| па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзо |
| је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, |
| е књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</ |
| “ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чич |
| у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти те |
| презу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде |
| и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, ал |
| вет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да т |
| рно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац де |
| аљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не |
| су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отић |
| ад Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкри |
| и“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се |
| собито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија |
| а, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки |
| тати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу |
| .</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити мога |
| ико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод то |
| обривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина с |
| да се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта д |
| у игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.< |
| о изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до |
| ча Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах |
| оведати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога |
| ивој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што ј |
| еме дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену ње |
| а сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најл |
| сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила |
| ало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је |
| „Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде н |
| чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом н |
| } Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са д |
| бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци |
| ло 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> |
| к питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио т |
| рао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао не |
| рода.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут прева |
| ећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S |
| голану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при |
| ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа запове |
| иликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се |
| гових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као |
| песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан од |
| јим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали |
| > <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју |
| на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p |
| још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Доб |
| башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке |
| ери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вер |
| о онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеи |
| које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за дан |
| ту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p |
| на манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зеле |
| абере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" |
| пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није |
| вој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="c |
| оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и запове |
| дити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав |
| е као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од с |
| учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није дог |
| з собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особ |
| да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, |
| S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа дец |
| штољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта не |
| ризора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је |
| се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да |
| а Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу |
| оји је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера изва |
| мена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају |
| грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није до |
| в доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Мила |
| ло.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, ни |
| на, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу |
| ича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дан |
| pter" xml:id="SRP18962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после од |
| школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: |
| да их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игу |
| ицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Д |
| па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби |
| после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу п |
| еливају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском двориш |
| пут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком. |
| је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, |
| лио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> |
| таде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Оста |
| p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што пој |
| ну, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долази |
| S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи поје |
| {S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недељ |
| .{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се |
| ти на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и |
| м су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су |
| тости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви |
| ивој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. — |
| хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у |
| г владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога |
| ада ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно |
| ош лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Мил |
| <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S |
| редио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио |
| јдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одве |
| сио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молит |
| ивоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам |
| а за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем |
| опитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног |
| b n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра. |
| " /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти |
| су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни |
| аш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—1 |
| . отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? м |
| во ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> < |
| ко занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је |
| рн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прес |
| до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...< |
| а-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао |
| тупи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пре |
| на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је |
| ? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и |
| ицу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на кој |
| н као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појањ |
| на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па |
| ешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за |
| /p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} О |
| познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познад |
| тим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала |
| ко убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на |
| ира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пру |
| е св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак |
| е сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осе |
| бар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и |
| она и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђ |
| е казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побри |
| у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала т |
| време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="cha |
| ораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ |
| буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповеда |
| ог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда М |
| на слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и д |
| <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p |
| /p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмеши |
| е брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло п |
| да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „ |
| ј сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“< |
| потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха |
| <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки в |
| хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си пог |
| га па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и До |
| о по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опом |
| оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави |
| остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро ср |
| добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n=" |
| желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исп |
| ћи!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето |
| , које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, п |
| .. и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташн |
| зда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> |
| ољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава. |
| н Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и зл |
| .{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој залива |
| ане Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали! |
| е откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно |
| pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце |
| .{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и к |
| дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете |
| срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости по |
| би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој |
| ог случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташ |
| љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSection" / |
| описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село |
| о по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборав |
| , јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитељ |
| рост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </bo |
| _C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за м |
| окривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитељ |
| наду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па |
| засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особи |
| ехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи какв |
| ману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећ |
| о“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајду |
| а мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} |
| ира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, |
| 8962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до |
| н беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за мон |
| се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> < |
| настиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе он |
| стир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по ма |
| си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже |
| е враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не с |
| одину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> |
| њигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши |
| “! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“ |
| бривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику |
| оје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање |
| о и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Ка |
| ио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад |
| чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом? |
| <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца |
| се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме |
| им му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да ми |
| е 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се ка |
| село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда ра |
| еимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том прили |
| на — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но |
| пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од |
| се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан ј |
| ривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} |
| њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре сни |
| .{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" |
| а.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо |
| су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <p |
| лан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улиц |
| ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} |
| ебе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то |
| <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то з |
| и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је м |
| ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича |
| витати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима |
| н видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) |
| лог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу |
| ао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си |
| p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Ста |
| е умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучк |
| е, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> < |
| ме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ |
| ими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме |
| кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манаст |
| собито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одвра |
| нини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„ |
| едва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда на |
| олико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, |
| .</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију |
| дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се сваг |
| Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је д |
| ве Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито |
| дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимон |
| те га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове М |
| жарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташ |
| ве кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игумано |
| н! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p |
| ежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са мана |
| је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне исто |
| со, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и шт |
| ац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћ |
| његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора |
| оследњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучк |
| лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Д |
| о мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови к |
| прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде |
| дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све |
| о је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза се |
| еном игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник |
| } Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по ма |
| о да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две с |
| ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајд |
| чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{ |
| јао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред ш |
| а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу |
| па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Доб |
| цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су при |
| сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину |
| .</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу |
| ка.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> < |
| овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина М |
| чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Д |
| ао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да |
| лен дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се с |
| оме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био ј |
| ан, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију ну |
| ор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука |
| хвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p |
| блачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуш |
| посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте |
| хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук |
| ена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим |
| је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подера |
| </p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред врат |
| ла га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је |
| дземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злат |
| ево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</ |
| Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ |
| пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, |
| /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његов |
| реко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из з |
| сног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети |
| које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. ч |
| ставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, |
| 62_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео |
| ло да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег |
| иповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </di |
| учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не в |
| радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двор |
| рлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p |
| ца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на |
| не.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда |
| тељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кид |
| скоп са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао |
| иликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> |
| била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са |
| ете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана ук |
| ре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала |
| . сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу ко |
| да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Мл |
| руга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко |
| или манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манаст |
| ра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са остал |
| ма са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мир |
| у је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у |
| манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, |
| талим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> |
| а чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младе |
| <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</ |
| у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свећ |
| ви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног |
| обри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на |
| скидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен |
| оцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у црк |
| еимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану преп |
| ошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Мила |
| на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} |
| а храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је |
| се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима |
| а је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милан |
| > да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог |
| "SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <p |
| војевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико |
| је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, |
| да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је |
| м гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се ос |
| } Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним |
| дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> |
| ући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} |
| на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> < |
| сти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко |
| тану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближ |
| и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се |
| су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је цело |
| првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан |
| е, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији гл |
| у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. н |
| сутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, пр |
| а Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати це |
| ћем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој зал |
| необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући с |
| и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се |
| ме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} |
| и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Пан |
| еља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на |
| врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добр |
| м оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново род |
| као. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновц |
| и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особи |
| лушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта |
| владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и л |
| о молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим озд |
| ену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и |
| је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало пр |
| ди каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навик |
| ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S |
| сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је доб |
| алном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type=" |
| 5"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово с |
| кавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{ |
| ајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зо |
| могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро прол |
| пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогун |
| олази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша |
| те као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се |
| ок је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из р |
| p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па |
| орио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао |
| оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута из |
| а пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да ј |
| цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала |
| ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изг |
| зуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи |
| ају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затво |
| ак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам остави |
| ај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које |
| >„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ра |
| де.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{ |
| о звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан |
| ико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим с |
| А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p |
| <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису зај |
| х Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји |
| се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са |
| } Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше |
| што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, з |
| ре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да |
| већи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>К |
| ори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радов |
| шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати |
| икне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игум |
| почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Млад |
| ед хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са |
| е пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мир |
| воје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хват |
| н у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је г |
| мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрено |
| обривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно |
| испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p |
| убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и |
| оћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећ |
| адом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помога |
| м и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добр |
| е слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, |
| га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва ј |
| и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} На |
| и родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n=" |
| тићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хај |
| и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ст |
| на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ход |
| ја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појав |
| ји начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} |
| и ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се |
| орко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме к |
| инко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово х |
| адовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свим |
| <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, п |
| знуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.< |
| S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута прип |
| S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радит |
| и и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих |
| растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школско |
| ачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећ |
| иђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рук |
| ата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> |
| екао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште |
| не далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући нећ |
| учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћ |
| ко беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских |
| ти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба р |
| /p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то зна |
| овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и доба |
| рујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познај |
| ања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих |
| ом вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} |
| деш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у ман |
| ри“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <p |
| ћи издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лиц |
| тни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде |
| Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> |
| и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио |
| Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да |
| цу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добр |
| јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му б |
| и дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео |
| олу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после м |
| Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} |
| знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријави |
| е примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман |
| јати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Ми |
| Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио |
| о“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, |
| раше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад |
| егова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом |
| ачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако п |
| м себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Је |
| поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењ |
| ко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао |
| ечи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана п |
| Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда |
| риповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уве |
| тње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се ра |
| од дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, у |
| ајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдуч |
| ти целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Н |
| војој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћут |
| је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а |
| аћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред |
| добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога дет |
| ка постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — |
| нако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича |
| 73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} |
| а тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Миланов |
| па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места |
| о ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога |
| ијево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговим |
| </p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добрив |
| ога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много ш |
| путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуре |
| ељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</ |
| , слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за бла |
| г моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима и |
| ушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у ба |
| вета.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад г |
| — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово |
| мо мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вре |
| беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" |
| ма штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим |
| ика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Миро |
| је тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказ |
| се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... го |
| > <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми |
| о к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучк |
| ла.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ход |
| и у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је б |
| му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим |
| ана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit=" |
| ко јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим з |
| ="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привеза |
| м и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полеп |
| :</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био. |
| шћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
| парије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" |
| <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман. |
| св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у |
| е дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај |
| млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи |
| случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одс |
| ј манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда |
| хим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и д |
| и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, запо |
| ји у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му |
| ан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родит |
| , који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле с |
| ахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред |
| учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на с |
| ицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве |
| е и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случај |
| (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је |
| мајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.< |
| а Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон |
| и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако ч |
| горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложн |
| >Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју |
| га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Аја |
| ци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из к |
| ао јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загл |
| колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој д |
| n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за ран |
| побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по |
| олети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због св |
| уло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како по |
| су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио |
| бривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово |
| чем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову |
| време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а да |
| у деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испи |
| title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право |
| ко је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због |
| у.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је нас |
| пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта у |
| је су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе ј |
| вести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља |
| сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда |
| о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чуд |
| у једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је и |
| ко као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке го |
| обривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој |
| ентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дај |
| мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикав |
| беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добр |
| > <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено поја |
| кивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су |
| дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отиш |
| ди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздав |
| и да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гај |
| то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка |
| /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут |
| , јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал |
| вио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да ј |
| авио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту ради |
| ном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да |
| драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећин |
| кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов ч |
| случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ |
| и својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривоје |
| ерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана |
| p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке хра |
| је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, н |
| читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу т |
| у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, |
| о испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма |
| где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мил |
| а пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и |
| јући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се ба |
| вреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} |
| ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се |
| ов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. |
| мрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она пали |
| и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор |
| ао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, кој |
| tion" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта |
| н не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо д |
| на не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким нас |
| езарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је М |
| адо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више сави |
| ти ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те к |
| већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од |
| Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук |
| а је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше се |
| дари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се ха |
| аба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је |
| гов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, дост |
| настир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо |
| пљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао |
| и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: |
| бривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после о |
| Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је |
| S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Панте |
| Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, по |
| рошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре |
| ти за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} |
| ај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво |
| ио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су |
| перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прст |
| n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не ч |
| Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио ј |
| сталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја |
| ако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шу |
| монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила з |
| онети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће с |
| > <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромаш |
| смислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за |
| стиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствуј |
| е тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима |
| тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и |
| илана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и н |
| на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је |
| ом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита раз |
| руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руц |
| из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало д |
| о је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје т |
| ти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави |
| и охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.< |
| иси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је М |
| раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог к |
| егове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман |
| ајмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је п |
| {S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман |
| нодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је |
| месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану |
| ећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко вели |
| жати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени м |
| тање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Мил |
| орођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манас |
| луке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Мила |
| но вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових |
| и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже |
| монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> |
| Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву за |
| ајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" |
| њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разго |
| — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку |
| >Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" / |
| <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе |
| — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у доб |
| p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запита |
| цу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно оп |
| шло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако траже |
| г неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на |
| сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се осо |
| пкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зо |
| није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је п |
| лити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> < |
| им ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p |
| зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он м |
| Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно |
| алуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево т |
| ијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са зла |
| је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, га |
| адало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> |
| један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трап |
| трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} |
| ада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао |
| Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се |
| ана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под |
| ед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" |
| ло оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највредни |
| младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење |
| од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га |
| лио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изу |
| има је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита. |
| свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог |
| S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како |
| похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године |
| беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако п |
| да <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на |
| чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукур |
| ича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је збо |
| собито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благосл |
| им врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.< |
| увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, п |
| pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је ч |
| одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</ |
| децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је уби |
| > <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p |
| да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорник |
| често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бива |
| } Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После |
| едно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је |
| лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она д |
| нај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер |
| ни се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле п |
| као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што |
| p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Милан |
| а.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} |
| се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у |
| ћи, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељ |
| аиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим д |
| пуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <p |
| ок није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали До |
| ад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам с |
| да Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су ре |
| уши, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавд |
| време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио. |
| ек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљ |
| онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем |
| >Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио |
| /p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. |
| дитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих р |
| убивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке |
| тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, |
| ју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div |
| о на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан з |
| г учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да до |
| ешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, |
| , које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима ту |
| слушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p> |
| Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — и |
| <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима |
| истојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душ |
| P18962_C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан доша |
| иве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди |
| емља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје р |
| је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружи |
| а пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исце |
| ако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у |
| едеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио |
| не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p> |
| дмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је |
| знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода н |
| баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао |
| речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајд |
| анимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је свак |
| ше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да |
| >То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био |
| сао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</ |
| .</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим по |
| о гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зави |
| </p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног да |
| лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете т |
| едва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са М |
| тао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} |
| а са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| и монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуст |
| ом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властито |
| свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а он |
| а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и н |
| несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело мно |
| слов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се г |
| олетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бо |
| жи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> |
| зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташн |
| ио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Д |
| несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али |
| :</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случ |
| њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен суза |
| тељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних |
| одитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSec |
| Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека пост |
| кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвет |
| Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, ш |
| Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.< |
| у исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пр |
| за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. |
| се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати |
| зорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се влад |
| антелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска |
| обичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе |
| Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учите |
| е хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек с |
| што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</ |
| pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добрив |
| ше за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све мона |
| родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родите |
| и речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али п |
| ном Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Ми |
| по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p |
| Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом |
| га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки |
| дочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онак |
| у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачув |
| беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отиш |
| х је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштво |
| ће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро |
| >Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, како |
| настир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им об |
| .{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих |
| Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело |
| ји глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се п |
| за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајућ |
| отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Н |
| ао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и с |
| ирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p |
| лади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као |
| ... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледа |
| донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећ |
| а врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао мо |
| стиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског д |
| дмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао |
| ије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, |
| чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко в |
| на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} |
| ен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добриво |
| авицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буд |
| ако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим др |
| > <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од се |
| се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на |
| авикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана син |
| тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући п |
| ка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала |
| знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После п |
| — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се |
| орао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи с |
| намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смисл |
| пав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у с |
| е на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бе |
| а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, пог |
| ред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, п |
| што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што с |
| тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара. |
| иморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога о |
| товала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој |
| е. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пас |
| е реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шу |
| изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али нем |
| .{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за |
| је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се |
| {S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време |
| учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе на |
| уговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, |
| обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као |
| е младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има |
| д собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је он |
| еше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за т |
| ав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трап |
| држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљен |
| дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме в |
| како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! ви |
| стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре уда |
| ривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{ |
| м човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како |
| еци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву |
| у пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| го оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био п |
| белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! вика |
| а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дот |
| чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па |
| е мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; к |
| што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају |
| са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место |
| шло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше |
| шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на |
| је дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на |
| , прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу |
| ве: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржај |
| дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш |
| исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим з |
| а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оц |
| вом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно |
| трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдук |
| лади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако х |
| , из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете |
| умом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полаг |
| моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони |
| — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не с |
| дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову п |
| </p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло св |
| ну децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <mi |
| и њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пр |
| де Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли |
| итог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послуш |
| и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му з |
| а Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа. |
| животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| еоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је н |
| брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео |
| ао што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти |
| еваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадиса |
| радио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне п |
| а Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећ |
| ближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се |
| же, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{ |
| е се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се |
| </head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Доб |
| во ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с |
| етељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирско |
| речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зн |
| опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближива |
| знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на дв |
| слило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбо |
| ику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан д |
| у од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могл |
| " xml:id="SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса ис |
| приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> < |
| уд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Х |
| на навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми |
| гао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да |
| рче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за |
| о да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас |
| огодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се про |
| м па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташк |
| 29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећ |
| >И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то м |
| у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу |
| head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег с |
| у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, поб |
| S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон |
| а му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час н |
| о милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана |
| мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна |
| био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себ |
| неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда как |
| у.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, к |
| упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срц |
| много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к ср |
| ? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика |
| а.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрча |
| дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда |
| илан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође н |
| свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашт |
| познатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана ра |
| извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуљ |
| } За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповеда |
| у се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако де |
| ако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је не |
| љеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги ч |
| јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај да |
| спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на ка |
| морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим по |
| о и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, н |
| ваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако вол |
| е недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме |
| од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у д |
| учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у ман |
| >Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се |
| а.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весе |
| о, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p |
| оном завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} |
| p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} |
| од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> |
| ти књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине |
| јих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правил |
| свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао мног |
| к не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мора |
| а могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: |
| У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право к |
| е такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем глед |
| тац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман ма |
| моћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је |
| промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.< |
| четих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га |
| ења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозва |
| у лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се дана |
| икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су |
| а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље |
| аху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се мо |
| заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког |
| роклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене |
| увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер |
| ега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер |
| е баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се |
| долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око |
| ћи куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Г |
| <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад мори |
| ј школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и |
| </p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ ј |
| ма и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} |
| зирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: |
| којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само |
| е није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у куј |
| /p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спав |
| па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја з |
| тао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало |
| д уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове реч |
| атрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, п |
| <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци раду |
| теру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћан |
| тања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мал |
| се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/ |
| p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу |
| е бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца пович |
| Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је |
| едње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у |
| ело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан |
| круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте |
| а је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казн |
| </p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до не |
| рестаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>О |
| ајвећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном |
| мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло ниј |
| му сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и пл |
| загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> |
| устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза ра |
| мо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци у |
| ва пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} |
| обар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога о |
| апнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поп |
| рдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив |
| њи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чи |
| посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељ |
| ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах уста |
| и у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољан |
| ој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{ |
| тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито |
| ивоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављ |
| н.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„ |
| " /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудил |
| очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове |
| есвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, ки |
| илан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| о му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, б |
| догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде ост |
| би.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси с |
| оће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, |
| о отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путе |
| шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се у |
| Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је ка |
| то је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му |
| <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани |
| ва у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да п |
| гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, |
| l:id="SRP18962_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 |
| постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, ве |
| не жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спаз |
| и се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се о |
| јдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спа |
| и“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв |
| ворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оц |
| а пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву |
| и, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању њего |
| да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпој |
| у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кр |
| највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> < |
| дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека |
| Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n |
| Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о |
| /p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стр |
| одио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока с |
| жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Са |
| школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико |
| том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско в |
| глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, |
| природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут пр |
| се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потм |
| а му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још ни |
| се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази |
| а.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи п |
| ви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке не |
| бру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар |
| шао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму и |
| може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на |
| штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај ни |
| га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинств |
| екивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пр |
| p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, |
| да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за мој |
| и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан |
| м, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћућ |
| моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим |
| е на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па о |
| насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до |
| јући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред |
| шно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног да |
| збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад |
| омене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, о |
| г — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p |
| pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва |
| рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јут |
| — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да |
| намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све |
| о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и |
| мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде |
| </p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због |
| ит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: |
| краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и |
| сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је |
| каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapt |
| њале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>До |
| и. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нест |
| еки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То |
| ао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, |
| је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном |
| леко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по |
| рог друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да |
| знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу |
| исуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Г |
| „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше пра |
| тумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну др |
| у сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим љ |
| да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapte |
| лан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче ј |
| ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамен |
| вати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац |
| сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне |
| око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подзе |
| из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво |
| и овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у |
| иховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за к |
| ривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћ |
| питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је |
| лагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај ма |
| једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још ве |
| ташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се М |
| ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље мо |
| ја су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, |
| је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> |
| дмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угл |
| љасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о сла |
| теља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још |
| се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} |
| пи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и н |
| та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нар |
| пле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> |
| могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саве |
| а који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} При |
| отражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријал |
| еби... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S |
| рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да н |
| у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао |
| а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата |
| свешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома |
| >Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кр |
| је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S |
| ше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе п |
| ма које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно |
| /p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне |
| ио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања ј |
| уци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуков |
| n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи |
| н по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже |
| ораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Пан |
| сту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том |
| дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада зак |
| и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место |
| шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити х |
| ено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако проме |
| ечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више не |
| инио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Ов |
| попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је та |
| и је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека |
| је непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци с |
| пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан |
| и отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на ули |
| упљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га |
| у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случај |
| p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш |
| .</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света кој |
| b n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест |
| и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се |
| p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог си |
| стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пе |
| обито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја прив |
| беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај д |
| таног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви |
| се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели |
| натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на ле |
| шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало |
| Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за |
| хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chap |
| закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, цел |
| p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у |
| уману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запи |
| узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и |
| ом владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, кој |
| ечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоште |
| им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враго |
| дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад си |
| а овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и |
| он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За |
| ко зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — б |
| он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том |
| ео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пе |
| је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се |
| Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли |
| д тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врли |
| езом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спрем |
| жан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; |
| часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим чланов |
| укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало ц |
| а веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој |
| ао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пу |
| Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе |
| о што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказ |
| прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па |
| се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С то |
| > <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оно |
| здахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља п |
| ш, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да |
| атаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за |
| /p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан к |
| свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} М |
| опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души |
| доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим р |
| тко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећи |
| } Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заје |
| овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си |
| си избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто |
| јдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђа |
| е <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја баб |
| ледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“. |
| ао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло леп |
| ајдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, |
| показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога |
| ш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил |
| матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те ро |
| и исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и |
| p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака |
| нам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, н |
| о, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси |
| св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да |
| га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрад |
| а дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал д |
| а земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда |
| тог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„ |
| у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да прис |
| ка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="6 |
| гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагај |
| ује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакрив |
| ивоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене |
| е о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од к |
| у тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на |
| S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеде |
| ога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — так |
| дитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да сме |
| д као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Доб |
| зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, |
| д своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> |
| "31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да пре |
| нко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и |
| тнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од р |
| } Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> |
| пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>М |
| n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио |
| ачи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме долас |
| д више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти с |
| ита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те двор |
| не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао с |
| антелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особи |
| ио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је До |
| ти на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што го |
| оји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милан |
| — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то |
| рица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам. |
| погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од своји |
| </p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти |
| ку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?< |
| му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу |
| илозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан доврш |
| јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам јед |
| јих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца |
| е, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети |
| ли па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад н |
| /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће с |
| је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми см |
| м вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш чес |
| ша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си сп |
| поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слу |
| вао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> |
| ј је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине кућ |
| Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта |
| р</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је |
| , па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да |
| свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила |
| е се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је ста |
| са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за вр |
| по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице |
| ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: о |
| ита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па ј |
| и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{ |
| раг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пе |
| влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако свак |
| е нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, |
| које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан за |
| као у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не б |
| сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: га |
| ворио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима по |
| ћи прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим дру |
| веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па |
| ице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишин |
| нио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. |
| вима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, не |
| ара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за д |
| то га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, |
| који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по |
| напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> |
| силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литург |
| а да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу |
| ="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</ |
| до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изн |
| ла 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан све |
| сретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана о |
| ране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њ |
| ке руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ |
| евима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других ха |
| такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у обли |
| ко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да ј |
| ад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</ |
| ="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе |
| им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се са |
| па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала |
| n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили |
| тне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пр |
| и“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храб |
| лановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о нес |
| илази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута |
| брстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео д |
| ривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази н |
| шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Пант |
| обривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у ка |
| ед очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, |
| као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима |
| а, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ран |
| > пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је |
| — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлаз |
| због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи ч |
| ? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да н |
| прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан |
| тпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут мо |
| окалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не пост |
| ишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаш |
| служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у гор |
| ених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да |
| три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедн |
| да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу о |
| левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год ради |
| ироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са с |
| га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди мо |
| о васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му леп |
| ривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био |
| угачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је |
| д буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом иг |
| :id="SRP18962_C6"> <head>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> < |
| рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи о |
| помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Вра |
| 1 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испит |
| е са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташнос |
| је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70 |
| постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш пре |
| и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и |
| ти, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не сл |
| , чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S |
| иону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца |
| {S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сре |
| како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мај |
| ас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу кој |
| анастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан |
| приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, а |
| овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад |
| хнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покр |
| е крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само о |
| о, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошт |
| p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце св |
| ем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гла |
| и ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове реч |
| и свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе |
| сти псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах чов |
| ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се ма |
| но.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве ре |
| приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном |
| д је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{ |
| ратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидај |
| сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годин |
| уму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом к |
| у.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима ле |
| ше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда |
| игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога |
| <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p |
| есвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљушт |
| а удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су |
| ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} К |
| чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, п |
| хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освит |
| во ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од ви |
| Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели |
| н манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађ |
| ј нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна |
| е у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи |
| дучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдуч |
| </p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, |
| живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па |
| ељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p |
| о су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text> |
| вој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, |
| астир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп |
| ише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стреша |
| днесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан |
| pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо х |
| >Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми баб |
| сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Милан |
| полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се т |
| оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, ко |
| је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше ота |
| ерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају д |
| одитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{ |
| ти.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд зави |
| оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио с |
| у воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лиц |
| на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, |
| над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздиз |
| а узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корица |
| > <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, |
| е гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у |
| <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа |
| им члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника |
| ело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, |
| ај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} |
| ти се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно |
| или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи |
| <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у |
| та у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, пом |
| p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика М |
| ба јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући |
| на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце |
| ћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана |
| > <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до сам |
| књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па |
| ивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера |
| а му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени ј |
| на.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо |
| је хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом |
| е у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а |
| ћи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао с |
| ра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно |
| одитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад |
| испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу |
| онахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак |
| њу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Ч |
| алог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S |
| ј кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру |
| аће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, |
| тине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим |
| спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} |
| усто шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао |
| ала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је м |
| да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах т |
| у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким с |
| а светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то |
| ијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабук |
| тпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, |
| о је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан са |
| потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> |
| "68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабу |
| лана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како |
| и оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је |
| г доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која |
| „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо о |
| ка Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати п |
| ад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас |
| ричао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени |
| нуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да т |
| о умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета |
| његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се |
| ла учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је сва |
| 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се н |
| тац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред св |
| чки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака |
| лушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, п |
| за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао |
| воје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit=" |
| чио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се |
| му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из |
| абри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p |
| ој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p |
| чило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римо |
| и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник п |
| срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p> |
| . и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>у |
| врентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и |
| јају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, |
| бави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште |
| сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручј |
| јбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше |
| .</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наст |
| : „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да |
| ед њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> < |
| јим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} |
| е заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запи |
| ет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, М |
| <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку њег |
| ти постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још с |
| амо једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај |
| опадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.< |
| ретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској послови |
| да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није |
| зи.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним |
| <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што |
| обро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који б |
| у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако п |
| епо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то учени |
| леко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је п |
| а стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На |
| е кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> |
| за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела и |
| а су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани |
| ан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољуб |
| рут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила |
| <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога |
| Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је са |
| и један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кр |
| p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам |
| а срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагну |
| утити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце п |
| Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко |
| о охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један м |
| /p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.< |
| ак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад б |
| да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде |
| пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слуш |
| ете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно |
| чно и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш |
| јег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих к |
| љи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до |
| дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манас |
| <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и |
| а Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов |
| n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говор |
| орио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут пр |
| наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буд |
| је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од ме |
| мате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко |
| и га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> |
| „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш |
| чно познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом. |
| овек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо |
| b n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га зауст |
| нта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплак |
| на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода уда |
| ркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, п |
| сти одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су |
| о.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски запис |
| S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком и |
| бог којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, |
| {S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то |
| ма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је |
| Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Мила |
| то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао с |
| е но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p |
| није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаш |
| аг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му |
| лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов |
| ком се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p |
| и је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ д |
| ко бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстов |
| и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и |
| школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствова |
| еша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја н |
| > <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смис |
| дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које |
| чки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешће |
| утеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — |
| диста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p> |
| оћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам |
| оје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу зб |
| ама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратим |
| а су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, н |
| и се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених нест |
| љају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја реч |
| старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан уша |
| ог дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време до |
| вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?. |
| и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком з |
| појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса исп |
| ељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје |
| ђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, |
| Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је рад |
| иповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учи |
| {S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, |
| ако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им |
| облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај |
| је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећино |
| се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но не |
| ху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још |
| ред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир |
| несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако с |
| тављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. на |
| о за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати |
| и гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ |
| гуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до |
| ну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимо |
| ћи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље |
| која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научи |
| брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог |
| му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" |
| потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n=" |
| паше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Бо |
| е одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... |
| , кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о |
| у пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је |
| одитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су ј |
| <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по ко |
| сведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се о |
| че се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на гра |
| дну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су с |
| дећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је |
| и би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које |
| кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Е |
| сти Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем |
| сташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан им |
| ак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{ |
| а, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <p |
| и је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам на |
| је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у з |
| ама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га |
| тране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео |
| заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи |
| То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Мил |
| к.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском и |
| иланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба чес |
| н с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се ра |
| оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите |
| о дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље |
| ережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад |
| е прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је п |
| ти својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај т |
| после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После т |
| онео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено |
| топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</ |
| > <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али |
| чки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо |
| еца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим с |
| аустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да |
| лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, |
| онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи |
| тога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојнош |
| кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Мил |
| ао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту тр |
| на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју н |
| г положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим у |
| /p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па |
| јвећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и и |
| ји је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Мла |
| аве: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је |
| дука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} |
| 1 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих н |
| о“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ј |
| или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда реч |
| сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" / |
| </p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да о |
| м сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај п |
| очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На |
| /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, ш |
| на хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице к |
| </p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко |
| је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из |
| ављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како прола |
| пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и с |
| ркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га |
| е.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци броја |
| тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и |
| ну сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{ |
| на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови р |
| не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у |
| Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро! |
| ан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>От |
| јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан пр |
| .</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поно |
| ј лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке |
| душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу |
| {S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: с |
| отевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекив |
| ичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе |
| уд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи |
| дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По т |
| наревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи |
| је, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу з |
| година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и с |
| b n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „ |
| ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући |
| Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали |
| ако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као |
| ах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Ди |
| акво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи гор |
| за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ мона |
| гло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног у |
| о спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слу |
| а може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> |
| ок није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишав |
| на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицам |
| ји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе не |
| ајмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаш |
| и“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи |
| збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено л |
| е и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји род |
| ивео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше |
| а је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих д |
| млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-нар |
| мљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам украт |
| о слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — |
| оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропус |
| је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао |
| еља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и |
| оже постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све |
| еца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други п |
| сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опш |
| одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Миланово |
| брим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по |
| е непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло |
| одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривој |
| пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох |
| на.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао св |
| е му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па |
| е и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник |
| ма буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је р |
| не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе |
| , те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа |
| несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, м |
| очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући |
| око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад |
| сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се ув |
| Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила. |
| ко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито по |
| </p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синк |
| /p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у ср |
| а да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| одрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојат |
| ином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" |
| зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава п |
| , да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то с |
| ог своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сек |
| аште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манаст |
| поведао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n |
| авете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом живо |
| или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо при |
| калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су |
| насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, |
| аште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „по |
| и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке |
| говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ћ |
| оћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, |
| је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клон |
| на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај |
| ашнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кри |
| ојали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви о |
| Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као и |
| оја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да |
| а дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан с |
| лан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његово |
| та приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје мил |
| ао што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечиј |
| 0" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо |
| највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} С |
| једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше |
| а им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна |
| та се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добрив |
| е!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Д |
| у и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и са |
| е копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли |
| вање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни |
| сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцим |
| им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учи |
| опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се до |
| ано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови |
| ега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком нис |
| Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" |
| е тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде |
| исли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио |
| црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је |
| х је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Милан |
| ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у баш |
| /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све стар |
| е звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ру |
| 2" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да с |
| .{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; |
| бривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан деч |
| <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси х |
| имерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чи |
| и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Н |
| лов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледав |
| синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“ |
| , него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{ |
| „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо |
| ни!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манаст |
| о се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја д |
| , прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На о |
| ма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћу |
| и и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те |
| и мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још послед |
| ... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и |
| не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја теб |
| кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати |
| лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изгово |
| обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ски |
| улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, |
| о то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш |
| а овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962 |
| у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити |
| чи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из |
| рло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у |
| је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и ј |
| путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као д |
| ут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим |
| а док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Мила |
| ије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шум |
| бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сре |
| које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаће |
| у заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ |
| Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S |
| жности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред о |
| едавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му |
| чешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао |
| гледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</ |
| <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p |
| ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дан |
| сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 |
| одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази с |
| укаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У т |
| сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу |
| ки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана з |
| — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој |
| по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским си |
| и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другов |
| игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писм |
| иромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да засл |
| оје од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљ |
| од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за |
| аза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце р |
| S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте |
| лади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца прис |
| , па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, б |
| и ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код |
| обривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда м |
| оја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одг |
| ошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље ха |
| ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пуш |
| ј гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма ра |
| и тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, |
| ече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш с |
| грај се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S |
| љи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кр |
| нко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време з |
| е се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој неми |
| ! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По |
| одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задрж |
| па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игу |
| бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="5 |
| /p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. н |
| а тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у рук |
| па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и |
| на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини |
| амом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан |
| орка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју ј |
| поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна |
| се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицају |
| а спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан мож |
| „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грун |
| да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенов |
| осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест |
| лад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику |
| ко својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху нек |
| ено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том |
| ир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изли |
| ола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и |
| очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то знач |
| остио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од |
| <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} С |
| ог своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се |
| виј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Бо |
| /p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдогла |
| се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> |
| адити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привика |
| {S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твој |
| n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј с |
| .{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., з |
| у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао |
| Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не! |
| твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последњ |
| паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добр |
| еш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече |
| за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изг |
| идети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што |
| ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да м |
| евог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи как |
| ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чи |
| хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог |
| и му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бај |
| ш нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „ког |
| немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави |
| бро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како прол |
| и моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Ми |
| !{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, ника |
| а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p> |
| чењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, а |
| презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесни |
| оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а уч |
| да се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у |
| ма — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, |
| иком, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти ј |
| S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне ма |
| ца од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се |
| је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„ |
| да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учини |
| старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-ес |
| „Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита |
| не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... |
| <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што |
| „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од св |
| алуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и |
| а ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од |
| е отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мн |
| срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не |
| каше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја |
| погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умири |
| ст синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи за |
| лана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и с |
| .{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабу |
| се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао ј |
| S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана д |
| ли су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хра |
| сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и |
| ери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној г |
| ти у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари |
| им и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} |
| лека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти |
| ас рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двор |
| ио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да |
| из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако с |
| су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом |
| човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као чести |
| замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастир |
| ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у |
| пред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му н |
| цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се пос |
| n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па |
| и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме ни |
| га монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. |
| о не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог т |
| је тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, под |
| а гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чу |
| <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се од |
| како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Зб |
| овораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је с |
| ђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Ми |
| пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четврт |
| му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом о |
| а с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи |
| S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао ка |
| и сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио при |
| ра уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући |
| у, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су свој |
| и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек |
| , из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је с |
| к из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући ка |
| рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочита |
| аково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних ига |
| хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходе |
| ао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на већ |
| д његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред икон |
| кну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31 |
| о и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног исп |
| орио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непоз |
| срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли |
| ког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то з |
| гог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ућ |
| чају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за т |
| је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њи |
| ко то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се |
| е и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак |
| епослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се г |
| и Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им |
| <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манасти |
| нда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али |
| га одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се |
| беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што с |
| стригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока с |
| шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред своји |
| е прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, в |
| пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје |
| питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из мл |
| тко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> |
| рулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жње |
| ајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи |
| /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један и |
| а мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упу |
| ади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко |
| запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — а |
| а је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је < |
| чак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, |
| утала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је |
| од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним |
| “? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у т |
| е овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног |
| учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу к |
| године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се |
| могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац д |
| је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се |
| аше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку зна |
| " /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S |
| вамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годин |
| да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру |
| добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен |
| има када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да по |
| ст, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је |
| дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! |
| ђено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што |
| ац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво |
| а.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан п |
| опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабук |
| и ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд н |
| г г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог и |
| у реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли |
| јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са др |
| рошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у |
| ете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све он |
| је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села |
| да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две стр |
| о да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шум |
| ман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију |
| има и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, |
| вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвест |
| ан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час |
| несе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као |
| <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — бе |
| дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су |
| е наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду |
| о је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter |
| умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стран |
| он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да м |
| дио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав зан |
| и.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> До |
| м друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрам |
| а угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско |
| дучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило |
| варала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за врем |
| е матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад |
| о гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устан |
| без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начи |
| и се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну |
| овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хр |
| званредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране |
| место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом |
| бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збун |
| кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали |
| којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали |
| о, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре неде |
| ивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана об |
| дошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди |
| одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звоник |
| биља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га |
| елене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиља |
| оло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали с |
| у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школ |
| како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли оп |
| S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} З |
| ., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„ |
| мо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде је |
| раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било |
| Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не |
| кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пу |
| , па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родов |
| d="SRP18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитат |
| нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му |
| уговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио |
| д.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и расп |
| ако је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, |
| ! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> |
| да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, ота |
| је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан при |
| има нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Ман |
| д је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима. |
| трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који |
| родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђаци |
| је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће |
| е разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га |
| ...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, сли |
| ена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, |
| ак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега з |
| ља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад ви |
| д остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости стра |
| воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко би |
| гне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је |
| n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва |
| S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав др |
| есташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао |
| ељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш |
| . — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p> |
| е јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за |
| оља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село |
| три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак |
| ући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уве |
| разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Мила |
| п са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апо |
| и дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку ота |
| дило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле |
| ца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не изв |
| а растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> |
| кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, ув |
| о се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} |
| је се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не |
| добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености! |
| стојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, ј |
| родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} До |
| о му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало |
| испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г |
| лепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио |
| г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па д |
| и му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нече |
| васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредн |
| у да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан |
| ећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <p |
| се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном слу |
| у са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добр |
| један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може |
| н потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није при |
| у хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати |
| е на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера сво |
| илног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рука |
| беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, ал |
| сту траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке з |
| тац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дањ |
| авости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мо |
| ле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима л |
| ушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне мате |
| ој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} |
| им несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио он |
| нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и б |
| ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. ле |
| свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона. |
| S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове ре |
| атити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> |
| па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зно |
| апослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за ха |
| жда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потра |
| јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас |
| хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n |
| беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста стра |
| оји су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао |
| е који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом |
| дучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Ве |
| равом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама кој |
| д год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи |
| Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} |
| о него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type=" |
| од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја |
| ичким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи с |
| да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеб |
| пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спр |
| вој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред исп |
| ра замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пас |
| се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше с |
| но.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад |
| ли несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими г |
| авио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ го |
| а онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, а |
| да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јаб |
| ен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па |
| ије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио |
| утити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књи |
| и ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и неприс |
| итања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.< |
| тељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући |
| добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како п |
| се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорит |
| је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика М |
| па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан доб |
| оја од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати |
| та учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у |
| Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђ |
| p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„ |
| p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомај |
| и глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ће |
| а били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријав |
| раги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи |
| Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене |
| а, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књиг |
| моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајду |
| о не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n |
| 64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све |
| } Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је |
| ОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> </front> <b |
| арекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими |
| па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну |
| врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n= |
| .. да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој о |
| м себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке |
| о отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у |
| тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма |
| ело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке |
| дити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, |
| ац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од |
| закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега |
| иста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све |
| стане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па с |
| али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Т |
| помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у |
| е... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао |
| г вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одве |
| моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом о |
| ити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди каж |
| свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Мил |
| погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} |
| ки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Мил |
| “? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено |
| ало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Уст |
| че <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек шт |
| књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пу |
| га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси |
| и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. н |
| n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на ја |
| година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из о |
| нда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним кори |
| свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лавр |
| Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapte |
| пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли |
| > прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро. |
| дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више |
| изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од сил |
| прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узм |
| еви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здрав |
| <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бит |
| оје је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пер |
| ћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је |
| онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испр |
| равом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је |
| ој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одмор |
| ов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишл |
| као од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповед |
| дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпош |
| ком су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које |
| аву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама |
| /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао |
| } Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу прип |
| еблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први ст |
| е да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово |
| штву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И о |
| ирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван |
| у беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста ст |
| <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 годин |
| дио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелеми |
| се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најма |
| е године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме |
| поведно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све |
| дучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вр |
| остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div typ |
| к је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан п |
| плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад б |
| За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски х |
| о значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше све |
| и баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрча |
| да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштркани |
| ретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и |
| бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игр |
| асан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непо |
| ад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом вра |
| д дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеим |
| !... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости м |
| г новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на |
| ало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и з |
| во и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим |
| а беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим |
| а ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не с |
| .{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне |
| пути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше |
| сретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је дале |
| омоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се |
| S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собо |
| нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој ј |
| их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друшт |
| ауми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, д |
| ично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до |
| опадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво |
| пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p |
| е постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш п |
| епу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас н |
| , то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му |
| аш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одм |
| ије гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, |
| або“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: |
| е речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у ха |
| .{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад м |
| ле, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико нов |
| вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. |
| е га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдуч |
| ако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па |
| еве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се |
| ="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади в |
| , па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупља |
| рете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове |
| учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p> |
| косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране свој |
| газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог |
| д старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То вели |
| ак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом |
| у, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран |
| ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} |
| сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана |
| само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} К |
| агрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па |
| ки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одма |
| асима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>М |
| ивојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запитк |
| а.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговара |
| говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не на |
| кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасим |
| речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом св |
| да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала |
| онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игу |
| у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим |
| благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па |
| , полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се |
| Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрад |
| т и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуца |
| што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху с |
| ви родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи по |
| — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све м |
| Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, |
| вног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи |
| пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то н |
| да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмла |
| чки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у |
| лану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдуч |
| виче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз п |
| рати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, а |
| м родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милан |
| земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и М |
| ојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути од |
| ристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побож |
| о кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у мана |
| ad>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан как |
| ражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово нест |
| морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} |
| како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораш |
| и године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родите |
| дио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао |
| аш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, |
| к моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — |
| књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> пре |
| >У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака кој |
| <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богом |
| аси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у |
| би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ства |
| ли ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чич |
| хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} |
| свешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у |
| ости усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које |
| мо једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше |
| ац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p> |
| куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло доб |
| l:id="SRP18962_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа пр |
| xml:id="SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако о |
| нове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игума |
| љао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и |
| грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци кој |
| речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца |
| </p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, к |
| , који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по |
| /p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло |
| дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим за |
| о шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио |
| ше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је |
| казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевш |
| нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мај |
| кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} |
| лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није св |
| За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 да |
| о родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђа |
| игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год за |
| је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину |
| бро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати. |
| ршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи |
| шних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p> |
| м.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред |
| е дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се ко |
| пази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и |
| е отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зл |
| ти, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дир |
| у палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и о |
| на без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који на |
| ђа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синк |
| ње; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од |
| , када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учи |
| ој мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добр |
| и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао |
| з тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши |
| особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одв |
| и па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Мила |
| , да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад ниј |
| оту, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати п |
| наје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због л |
| настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уред |
| рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змиј |
| ловио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68 |
| ... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са моји |
| 4" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашк |
| манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који |
| сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло |
| не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да |
| пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хај |
| им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће М |
| С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> |
| дали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан |
| и“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нек |
| свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовим |
| е па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је |
| у тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их |
| .{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Пант |
| ци: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влад |
| о беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, |
| /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, о |
| ој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отм |
| ући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У с |
| <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске к |
| /p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а |
| ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва ч |
| ви хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бран |
| е: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па изв |
| г друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим пут |
| је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спа |
| Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побег |
| бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Д |
| тном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и река |
| је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" / |
| >На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> < |
| pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђен |
| едан између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</ |
| <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе |
| напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} |
| собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи |
| „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb |
| ји га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним |
| и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће |
| овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} |
| вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала дру |
| ји те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и |
| пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази |
| ога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била |
| тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву |
| ка мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог с |
| С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужн |
| успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин не |
| очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му |
| обривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} |
| гла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветим |
| узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташа |
| сти у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђа |
| </p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог |
| е ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене ста |
| се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памет |
| више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и |
| ио тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са |
| .{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било |
| ме закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} |
| ао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан |
| p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом л |
| тког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> |
| словица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када |
| се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ го |
| ’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од |
| љиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме ш |
| ке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече с |
| вши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је |
| ремена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац |
| живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, |
| <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерс |
| ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше |
| зврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан за |
| езао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштр |
| е му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а мла |
| и неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уп |
| о са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му |
| ше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао |
| м бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} У |
| стима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> < |
| дуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи |
| мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете |
| спиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не у |
| пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Мил |
| очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се |
| оћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је |
| Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време и |
| за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти з |
| ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док ниј |
| лан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У т |
| b n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богороди |
| несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао саве |
| убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак с |
| а, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени кр |
| долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се там |
| Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шу |
| ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао с |
| рчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је До |
| ићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речм |
| лед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери |
| јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упут |
| земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу |
| се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обра |
| е као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније |
| беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владањ |
| и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је |
| пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се |
| арима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно ј |
| аба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране к |
| име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитељ |
| отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p |
| , висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као м |
| н.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам б |
| кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајду |
| — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђе |
| лазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или кој |
| хвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим в |
| — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књиг |
| ко даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од р |
| ом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> |
| ману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је мора |
| м се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се |
| вице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Мил |
| вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за р |
| и особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих |
| ом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко |
| окрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си виде |
| {S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — |
| ’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у свој |
| <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српс |
| су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хла |
| да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана так |
| ста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права ом |
| .</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и гла |
| „А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да |
| ечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_C |
| сао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> |
| кутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <p |
| да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади к |
| ослушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако бе |
| Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељаним |
| n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Мила |
| дним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — мора |
| Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељил |
| Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео |
| е, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Ј |
| пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен |
| крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад |
| >На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Т |
| p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} |
| шња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми |
| о дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побе |
| d="SRP18962_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дан |
| несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром |
| его што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одс |
| о млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи |
| ио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне преш |
| анта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи д |
| ште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се и |
| а не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет з |
| > <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера |
| ли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за прим |
| ровесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем |
| дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио п |
| питао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, ве |
| у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучк |
| а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако у |
| био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, ист |
| и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. д |
| } Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко вр |
| су због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви |
| га гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као мла |
| восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> при |
| е дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете < |
| се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја бех |
| н.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од вели |
| е гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са н |
| сили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здр |
| оље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри |
| за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног |
| је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се ум |
| >„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си |
| аном?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунц |
| иш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа |
| , чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n=" |
| ла да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време де |
| 38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у др |
| 0" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на кој |
| аст ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у |
| природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у на |
| рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео |
| ав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напосле |
| есем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину |
| ам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита |
| због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и |
| говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хај |
| ршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије да |
| дивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Мил |
| а првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погле |
| је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па |
| уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постр |
| од у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страх |
| а си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном с |
| че чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оц |
| врдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао о |
| нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако |
| елих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, ш |
| да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тик |
| а, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S |
| ли смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{ |
| моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се |
| себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки жи |
| што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца |
| " /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече |
| м је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања од |
| p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом |
| орити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића пра |
| p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога река |
| тања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађе |
| свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две годин |
| Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш |
| ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана |
| увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и пош |
| >Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S |
| тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а у |
| било са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим |
| госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p |
| зумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године ка |
| ман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати. |
| испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се |
| моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривој |
| спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} |
| свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> ш |
| његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичи |
| ног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Пан |
| , али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са она |
| рог отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био |
| аслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Д |
| Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, |
| је, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, |
| ј слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан мо |
| етни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци припов |
| ника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби оч |
| ајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>О |
| ром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title |
| оведао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве |
| нпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповеда |
| сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповед |
| ари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послуш |
| <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут мог |
| а вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за |
| беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака |
| S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при раста |
| и приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди |
| ташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољуби |
| ве топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се |
| о други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде да |
| јим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а |
| ји не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш с |
| и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буд |
| сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођош |
| тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш |
| „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши ди |
| ашлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се попра |
| м и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну |
| и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет б |
| ца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за |
| ашлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу паст |
| учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песм |
| ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера ви |
| ше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="cha |
| пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живо |
| , Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лак |
| </p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђ |
| ју.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св |
| ледњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако |
| ну ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па з |
| уманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се |
| и, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући |
| а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци |
| поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорн |
| у, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама с |
| ребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговор |
| ао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, |
| а.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Т |
| о сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p |
| то <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им ј |
| а хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци |
| ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не сви |
| ијавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ниш |
| ако и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше |
| ајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} До |
| же и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врл |
| астирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, тру |
| у.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили |
| е убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека |
| је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо им |
| > <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо |
| ичао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пруж |
| цима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — |
| ада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непо |
| што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајли |
| S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и |
| ици што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака |
| овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се |
| ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци ни |
| а је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у |
| er" xml:id="SRP18962_C10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан |
| аког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подз |
| шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрос |
| <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па |
| кад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имај |
| остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дет |
| у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучк |
| а донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад с |
| га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани |
| пе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом уб |
| } Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа ут |
| аљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва |
| хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb |
| уге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> < |
| ао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, |
| /p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем |
| Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми баб |
| е свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро |
| у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи |
| а је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бл |
| како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у |
| нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и |
| неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему прибли |
| обу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да |
| ило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом зн |
| p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепш |
| вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — иш |
| >Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> |
| ="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“ |
| је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој г |
| аш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману |
| мешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале пти |
| id="SRP18962_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа прич |
| обро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступит |
| су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачи |
| .</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јут |
| наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не |
| ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам исти |
| вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> |
| .</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигн |
| се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, |
| P18962_C12"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је |
| с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми |
| о срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</ |
| говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека |
| а, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита |
| нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крвол |
| прости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан |
| тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник п |
| која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном за |
| ош сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> < |
| љиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже |
| е су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, |
| чио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је из |
| е истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво |
| то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му н |
| х, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из ме |
| ор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, |
| . јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим |
| а, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време |
| та, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Ј |
| ојег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо |
| до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а в |
| пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осет |
| два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили |
| е хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши |
| ољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима мо |
| кше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим о |
| двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руц |
| апуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>О |
| ебесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром б |
| е, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш |
| а улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљ |
| ио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на ко |
| на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урез |
| уће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се обл |
| г сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како М |
| овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слуш |
| аш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку п |
| ијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и да |
| > <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} |
| тицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај ман |
| о које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а прич |
| ба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| а да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним пло |
| есрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг в |
| а — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о нес |
| тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мисли |
| а ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S |
| а показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газд |
| јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који срп |
| ло једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и |
| љани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p |
| сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим п |
| ац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што |
| е газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спас |
| у књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у |
| зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра |
| .{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и н |
| ком спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је сво |
| и и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као на |
| ј пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:< |
| дом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се До |
| тео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се |
| ...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Са |
| речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко узда |
| произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беш |
| питни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране п |
| беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и |
| му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Ис |
| p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школ |
| <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам |
| цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман |
| ђена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком |
| еселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} |
| <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплаше |
| када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лек |
| заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и |
| да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> < |
| нас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је |
| , када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан |
| и пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Сво |
| ља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељ |
| грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ни |
| м добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матер |
| лености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и нев |
| гомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! р |
| н смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало |
| p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>И |
| беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с ко |
| чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не см |
| „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен до |
| ише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ |
| је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати |
| ар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад с |
| ривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово н |
| пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После нек |
| на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак д |
| } Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатолич |
| ког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би м |
| <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се |
| он.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли |
| , исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом д |
| да доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игума |
| његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим не |
| о су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срц |
| једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше сл |
| > <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло п |
| ва леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити |
| ти игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше ка |
| рао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Да |
| оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана |
| ика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан рад |
| далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запи |
| чком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским |
| аса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах с |
| ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад |
| ега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња |
| слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје род |
| <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред де |
| у загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би |
| аву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе |
| „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих |
| и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда |
| у се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нан |
| адоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p |
| облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко |
| на лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка |
| у беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше |
| ва му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му |
| ко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две |
| ости, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито |
| нти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути |
| мци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање |
| За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S |
| агословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n |
| оварали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао |
| искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши м |
| ам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више н |
| сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове го |
| сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао |
| о — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га |
| На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве |
| p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњ |
| } Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом |
| у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да из |
| ога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S |
| беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше |
| проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али |
| , па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пу |
| расе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитива |
| залуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од М |
| ије знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину го |
| књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта ј |
| г многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је |
| гов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милан |
| Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, |
| .</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није |
| је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајд |
| ео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к |
| главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје |
| чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" / |
| решло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види |
| вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах |
| траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу преск |
| о, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или |
| би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, |
| м се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једно |
| ?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне п |
| адост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржава |
| ка звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси |
| познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женс |
| ашан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, |
| и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но |
| „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Л |
| дучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је каза |
| ам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> |
| ао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> |
| м које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је |
| кака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео |
| .</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> < |
| слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младе |
| ео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Јед |
| а је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка к |
| че, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, |
| дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, |
| к што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати |
| своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.< |
| А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одго |
| l:id="SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако оср |
| Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улази |
| ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да из |
| издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш др |
| ије <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт на |
| ако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као во |
| оски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао |
| тина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци у |
| раћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се најви |
| и, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_C |
| а школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Доб |
| весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима |
| Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељаним |
| лан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на л |
| ла молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том |
| ргија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, |
| ошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто она |
| м дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твој |
| Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у |
| о и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу. |
| ивена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела |
| ан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се |
| о дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза к |
| еху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златн |
| ећи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, ум |
| њиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је з |
| велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд |
| е несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чич |
| е благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји |
| је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог |
| кона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Ми |
| one unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом |
| д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном |
| p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оч |
| ка пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у |
| прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се |
| оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра |
| вест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! |
| } Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је |
| pter" xml:id="SRP18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек ка |
| ћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао |
| и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} |
| лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда с |
| нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за |
| остан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости свако |
| сти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милан |
| раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све |
| о Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло |
| Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао д |
| о рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по |
| у је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи |
| <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати |
| еког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, до |
| упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га ба |
| </p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке ц |
| нио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но |
| p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од га |
| ди“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше за |
| гао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка |
| преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, жи |
| могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S |
| е и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Исп |
| ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> |
| арохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била |
| оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и |
| и том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са хран |
| ро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом позна |
| дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" |
| е вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само |
| аг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је г |
| заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и пл |
| ти.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chap |
| тован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог |
| дићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но |
| шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те га |
| е, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори вра |
| , то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се |
| тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј с |
| ким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што |
| } Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити њег |
| ео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је времен |
| > <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе |
| м.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светит |
| ривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Доб |
| ог лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисл |
| ио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји мом |
| вим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за које |
| одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан р |
| зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда П |
| разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља к |
| ом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефи |
| .</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола заустави |
| рпској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочест |
| ати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав им |
| ујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устеза |
| воја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти |
| апита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па о |
| да се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и |
| поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које |
| ли га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p |
| век били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједн |
| ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- |
| > <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је св |
| због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов |
| е натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену тра |
| и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је го |
| S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="7 |
| којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место д |
| — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места так |
| ог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио ј |
| /p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! |
| је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим ба |
| том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне |
| вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем |
| p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој |
| ов, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја |
| гу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдосто |
| дмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су |
| Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу припов |
| аљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О |
| својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари |
| ="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па |
| иту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су |
| ако <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учит |
| о, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали |
| ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје ле |
| лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Р |
| остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре шко |
| са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. над |
| почетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћ |
| вом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је о |
| азда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог не |
| епо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој |
| их игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Се |
| када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио |
| ли џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан ни |
| ој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео он |
| као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњи |
| и“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у к |
| <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </ |
| сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт |
| зали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши |
| риправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати |
| S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа.. |
| а лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један |
| ко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми |
| зговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне н |
| оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и та |
| игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опр |
| pter" xml:id="SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужас |
| ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али |
| м, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећин |
| ве би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као |
| тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</ |
| ћи куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> |
| ође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Мил |
| .{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако го |
| жећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 |
| оворио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак н |
| и дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога на |
| д ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом |
| уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, |
| могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћ |
| х тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црн |
| > <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од мили |
| пава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху |
| е запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима |
| ну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном раст |
| обро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div ty |
| а отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и |
| вши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткивах |
| ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки в |
| , а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имат |
| јдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко |
| земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког во |
| У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАД |
| <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостол |
| ост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама |
| етан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> П |
| /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опам |
| због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и пр |
| оче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се |
| руд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, |
| бог тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пре |
| лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те свој |
| недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беш |
| оле упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обичн |
| итургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писм |
| а, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито леп |
| звиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио |
| немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Кона |
| еку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан |
| жи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гле |
| ила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је- |
| га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, на |
| ником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим о |
| а“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p> |
| оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све бе |
| који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.< |
| од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским |
| “?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са со |
| Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми баб |
| аску отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па пок |
| ауке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао ј |
| мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече |
| ију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан |
| у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдуч |
| .</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у је |
| манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном млад |
| њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није д |
| убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкл |
| оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, о |
| еши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму |
| појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Ми |
| е Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> < |
| илан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете |
| ?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S |
| заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Зн |
| ожда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у се |
| бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме н |
| илана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не мо |
| ичег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који |
| расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добриво |
| е упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то ч |
| ава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда з |
| ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше |
| је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове ба |
| ћао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца |
| и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику рад |
| дмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан |
| у највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили |
| коравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да |
| леда краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грањ |
| } У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао ка |
| што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила зб |
| ац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је |
| м, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| равог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењи |
| еру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започне |
| ран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој |
| на, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="c |
| помињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> < |
| учи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако вла |
| дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како |
| , заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш |
| рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а |
| ве и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао с |
| пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb |
| је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <di |
| бегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је баци |
| дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио. |
| га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до в |
| кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је |
| невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво |
| ао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p> |
| вео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и о |
| оказивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја пр |
| и вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по запо |
| цу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда вр |
| илан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао |
| тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати на |
| мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, н |
| 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржава |
| S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће м |
| о не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се |
| од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени |
| ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце роди |
| ли српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао |
| S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... |
| исли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране |
| пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме. |
| ради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне |
| S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења рум |
| ве стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код |
| се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на |
| ши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кра |
| ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Мил |
| , па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натр |
| ешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке |
| побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кућ |
| али!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру |