| Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље ж |
| веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан |
| двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад |
| — Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата |
| <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, |
| <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ни |
| ја из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа < |
| да Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало зе |
| ераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се |
| .</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи. |
| ларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p |
| та немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо! |
| > <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице ра |
| подара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том време |
| ушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом |
| њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мар |
| ма.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> |
| у.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађ |
| ан.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па |
| о уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли |
| са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се |
| а.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли. |
| д варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те |
| аше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милост |
| мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамич |
| је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је луп |
| ..</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из |
| p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од ра |
| . „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p> |
| о их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап и |
| /p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до в |
| !</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Ником |
| p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком |
| 27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране |
| ио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Ст |
| Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вал |
| тити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је |
| p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све срећ |
| и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан сврши |
| душни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали с |
| </p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Мил |
| ма цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али |
| Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису |
| ад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светл |
| мо имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Ма |
| ти.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао |
| Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ ра |
| а воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Н |
| А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’вата |
| гњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, испл |
| р.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— |
| S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке... |
| ?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан п |
| у кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и поб |
| > <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео |
| мена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спровед |
| ко опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p |
| учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наши |
| може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је гос |
| стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књи |
| намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</ |
| андур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у |
| у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> |
| е загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Ра |
| Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека |
| ивана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премр |
| баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испрос |
| а свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су с |
| te> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p |
| м није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада |
| S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало |
| не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> < |
| лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је |
| Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послет |
| изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио |
| је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се |
| ом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом |
| кнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— |
| абије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза ж |
| ирић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој |
| /p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријав |
| S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех |
| се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> |
| А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме |
| а је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су |
| још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Р |
| о целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и |
| уто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немо |
| пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше |
| /p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а |
| .</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ора |
| ранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу ст |
| p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> |
| едан кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама г |
| рацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> < |
| } Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у жив |
| тли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као л |
| мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> < |
| > <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— |
| </p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи |
| о кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је позн |
| ’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> |
| поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у гру |
| ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти |
| шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште |
| Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време п |
| јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га |
| у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Језд |
| анимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи л |
| > <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да |
| д дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је |
| казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се |
| и набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа |
| p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> < |
| лушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше сле |
| шао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се он |
| росимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођ |
| е из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света |
| некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од д |
| едајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, п |
| е нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је послед |
| баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Ма |
| и.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог |
| м и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и ста |
| да Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> |
| p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми см |
| бе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је |
| болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме дог |
| ш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето так |
| који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А ка |
| .</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га |
| г Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синиј |
| ма не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није |
| мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син! |
| ва полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она крес |
| растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type=" |
| p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, на |
| он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатански |
| се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им кап |
| {S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајн |
| ије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси ма |
| леда.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памт |
| аки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се |
| тојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И |
| вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми |
| две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само |
| И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја |
| ио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>О |
| /p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку пр |
| ло село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима г |
| лужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о дет |
| мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’А |
| рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре м |
| ен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни |
| верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрс |
| Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, |
| " /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље.. |
| дити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутал |
| ако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" |
| .</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан |
| да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</ |
| о.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Ди |
| бом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље п |
| дбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд мо |
| уће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако. |
| p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и тро |
| ко врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено леп |
| /p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што |
| оз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> |
| се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завук |
| ра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из |
| S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, |
| могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан о |
| {S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јо |
| на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не мор |
| ћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још |
| у јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’ноли |
| ије знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, прича |
| , дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми |
| е измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и |
| Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, т |
| ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опе |
| ре.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако |
| е и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашц |
| о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи |
| г Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Ами |
| е заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе |
| о ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Ст |
| Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти |
| <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар ка |
| бору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је з |
| !</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио |
| </p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа г |
| мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад |
| ом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’нак |
| о значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p |
| је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</ |
| та, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати |
| су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p> |
| нов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није тол |
| на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље |
| и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је с |
| се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</ |
| ва јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?< |
| ло с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си |
| видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па а |
| мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем |
| на друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечер |
| очела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му |
| о променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи ма |
| p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одс |
| <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То |
| ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сут |
| S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединств |
| на цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план |
| або не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онд |
| аде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Ка |
| чио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа |
| — Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</ |
| ам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Н |
| о’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овам |
| , у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчи |
| име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нин |
| ече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— |
| Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрс |
| еду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p> |
| лости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје |
| његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата ил |
| како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћ |
| о, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зуб |
| дно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце |
| з ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је |
| е у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи |
| тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, ил |
| лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се |
| ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш |
| ата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу |
| о, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бо |
| ђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушеп |
| а му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито |
| а на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већ |
| дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Иг |
| Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше кача |
| се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и |
| /p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав п |
| <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњ |
| бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда |
| и смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> |
| ва ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— |
| аре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и |
| исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због ње |
| да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „П |
| е у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле |
| Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми те |
| .</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Ј |
| p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</ |
| су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин |
| шт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им за |
| е Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Ст |
| и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих дв |
| ој чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Бе |
| p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више |
| е знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као дет |
| имире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи с |
| није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам о |
| није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара. |
| реба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Мар |
| Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из т |
| а ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n= |
| <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се |
| се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Познат |
| о нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Св |
| ић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бо |
| ио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стево |
| а Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, ма |
| оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</ |
| утра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једн |
| лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опе |
| </p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачк |
| сли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{ |
| p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На д |
| ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун. |
| ику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак |
| кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хв |
| Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капет |
| пред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је |
| му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, и |
| , а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана в |
| о ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, д |
| <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овом |
| Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада |
| > <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са |
| ћера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан.. |
| нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан |
| </p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих |
| /p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Ве |
| /p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света |
| ...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш |
| амо, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теб |
| ржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој т |
| во, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} |
| а дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, |
| аш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас ве |
| да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад |
| и њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па ша |
| мојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S |
| о речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са |
| Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој |
| аши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Ди |
| им ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?< |
| и за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теб |
| ас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда |
| <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног бр |
| и Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За |
| > <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео к |
| хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} |
| вно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb |
| је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, |
| у Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, |
| S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С ба |
| и чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се |
| Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силн |
| гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо |
| о.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" |
| а страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Н |
| рузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш |
| p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти зн |
| го.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш е |
| ло, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било |
| саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>И |
| p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече |
| <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но р |
| p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.< |
| {S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> < |
| д качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на ка |
| је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета.. |
| миш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаљ |
| м....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или |
| исто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. |
| ли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> < |
| енче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и |
| рићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене |
| </p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на пола |
| дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо |
| кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко ва |
| ваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци |
| само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Ч |
| ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма: |
| p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Ста |
| м рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало по |
| it="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По д |
| прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји |
| говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— К |
| е да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пун |
| било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и та |
| p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом ро |
| за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и |
| нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је |
| требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста |
| ља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу |
| више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе воле |
| } Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам |
| ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити љу |
| даш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше? |
| Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две сва |
| ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он |
| же... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напуни |
| ој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је у |
| е.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила |
| p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа |
| арода. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте |
| је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста доб |
| е....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упут |
| јапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет вра |
| } Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што |
| се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" |
| ти?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа |
| имир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин бр |
| па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он |
| се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На |
| бојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у ли |
| !{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима |
| етан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај ка |
| отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капет |
| Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са |
| у и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе белас |
| е опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени ј |
| гатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти |
| шљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.< |
| с нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело кр |
| изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива. |
| оћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло |
| са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост |
| који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане |
| о од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако |
| а буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, ре |
| и већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се |
| свршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се не |
| жем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће.... |
| осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да по |
| ало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу |
| у фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Ст |
| /p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" xm |
| ену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се на |
| тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а |
| н пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачај |
| ад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право |
| те!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их с |
| > <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет врат |
| рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадош |
| це прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба |
| ко морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће |
| ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> |
| д је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ пора |
| у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у з |
| м не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио |
| пи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право кап |
| етка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p> |
| ије.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је |
| о је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— |
| >— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они? |
| рзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</ |
| p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно ви |
| решник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и ми |
| е ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем |
| е и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јел |
| /p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји ку |
| — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено влада |
| > <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину ј |
| p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говор |
| не су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој |
| једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико |
| .{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим с |
| учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечо |
| гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да л |
| ским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} |
| о ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" |
| .{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише с |
| изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и сме |
| Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p |
| исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</ |
| а ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јова |
| .</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— До |
| сте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сват |
| једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим |
| убио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> |
| есте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p> |
| ше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. |
| <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога |
| /p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шт |
| у, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од а |
| и иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковањ |
| авде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p> |
| слим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем |
| шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је с |
| ик.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и од |
| сталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Ј |
| <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председнич |
| ба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију |
| и++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У п |
| зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Ос |
| е.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се оби |
| теде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Ж |
| p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да и |
| твари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.< |
| </p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да |
| ох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо бр |
| ш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати.. |
| есретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све п |
| башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, |
| оше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о. |
| тине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њ |
| искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала по |
| се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком мо |
| и.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет за |
| ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом сел |
| рити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо |
| вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на рук |
| p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског ду |
| да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.< |
| много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу с |
| стресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки |
| ратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја |
| и знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стој |
| а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само |
| једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не г |
| им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p |
| Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, |
| подине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове пос |
| ....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесм |
| ћи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— |
| м новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашл |
| вити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтит |
| та помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја |
| урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> |
| — Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одо |
| ича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати |
| ако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, зад |
| амо клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{ |
| говарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће о |
| Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико са |
| цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти |
| а, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се |
| о вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.< |
| p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> |
| ла Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако ва |
| — Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они |
| Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман |
| итамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми |
| н.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће |
| не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она |
| ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично г |
| и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену б |
| највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били прв |
| радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газ |
| вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека |
| радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја |
| , </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, |
| руги пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Пан |
| зати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се к |
| на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи |
| нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви |
| ети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја |
| тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој |
| и су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ниш |
| е крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је та |
| тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећ |
| устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благосло |
| онуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, |
| о, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p> |
| обеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непош |
| е мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, к |
| остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поре |
| е како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не б |
| звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она |
| Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згро |
| — Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} З |
| јица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли |
| ер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одрж |
| жим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то |
| рце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата |
| опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе |
| ...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На јед |
| ко, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’ |
| То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткат |
| .{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмс |
| > <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу |
| ми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људ |
| т људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигур |
| е сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити... |
| рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради |
| а ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне |
| е личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају д |
| у часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> |
| јући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p |
| омен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам ср |
| те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ |
| — Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће по |
| и Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата же |
| <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— И |
| .{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га но |
| ој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у |
| а и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је С |
| .{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се |
| > <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ј |
| — И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S |
| ковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о кака |
| га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би |
| ћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стоја |
| Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по т |
| > </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штр |
| /p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје |
| рп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављал |
| <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је |
| {S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, |
| је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још |
| .{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као свет |
| и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, п |
| ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у |
| за шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> |
| а ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, |
| ше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор |
| А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год |
| , син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, в |
| опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Стан |
| ти.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке |
| узе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе. |
| аја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Ми |
| а се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону п |
| те до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда и |
| доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обр |
| " /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се |
| би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S |
| растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми ј |
| нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека. |
| еку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег се |
| а дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Ста |
| ожји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и с |
| узу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један |
| p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед н |
| ави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} |
| Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добр |
| гурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— |
| у и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам |
| дрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} |
| оказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим скл |
| а велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чуј |
| ели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да |
| да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава |
| ан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће б |
| трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поч |
| ави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му |
| ећ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног |
| о се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Н |
| унио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова гово |
| део.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша |
| ано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра |
| <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Ј |
| з очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104 |
| е осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, |
| м и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чуј |
| > <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.< |
| осла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шо |
| е рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни |
| и ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам |
| орити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукаво |
| ман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут |
| е башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите баш |
| сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало по |
| то се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јад |
| >— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свира |
| } Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим оп |
| ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога м |
| било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене |
| оја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само п |
| ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и |
| вима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не |
| } Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Н |
| пава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На |
| е да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра пе |
| ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радет |
| бично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празну |
| говци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај |
| на штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине |
| цу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, н |
| сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имањ |
| И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па |
| би је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је С |
| би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, |
| ш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не |
| ак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за жи |
| p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан п |
| губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} |
| ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Ис |
| то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа |
| је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме |
| јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p> |
| .</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb |
| ру на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ак |
| што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не м |
| ете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p |
| ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ це |
| вог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело н |
| .</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен ката |
| ред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати |
| еменито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакш |
| необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} П |
| .</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} |
| во.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог |
| по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Раде |
| се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно |
| алека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, ј |
| а и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром в |
| <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и п |
| а.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И ст |
| мети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се ис |
| х могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик ј |
| Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb |
| и загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пу |
| а он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако |
| појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколи |
| <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућут |
| пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су |
| м, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно |
| Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени |
| ла како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> < |
| ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} |
| све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n=" |
| јици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако м |
| или на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао м |
| то шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића |
| лим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бо |
| ј било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јо |
| осумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити ова |
| е један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи в |
| птио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станим |
| вучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Леп |
| ти преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очек |
| И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живет |
| p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одв |
| уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’ |
| p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја! |
| ице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> |
| ="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Та |
| куд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда |
| <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб |
| , тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мен |
| м погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац |
| гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су |
| Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење бо |
| он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Ма |
| господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добиј |
| е болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.< |
| волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико |
| рећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у |
| у биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко лива |
| ћи, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Ј |
| је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него п |
| радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад |
| вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стој |
| е сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала пра |
| ира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је |
| од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу жив |
| .</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се п |
| ворили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стиг |
| нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви м |
| наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, |
| е да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узг |
| .{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана |
| еше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.< |
| си Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> |
| им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје. |
| што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепо |
| у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира |
| ке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја |
| око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А з |
| ђо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати м |
| ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоће |
| а.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти |
| p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> < |
| рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</ |
| то!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи пер |
| <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p> |
| на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S |
| Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" |
| ећ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чуди |
| авадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — мол |
| ћу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p> |
| >— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене |
| а, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала мил |
| ана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од м |
| </p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све с |
| 46" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p> |
| ка нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јек |
| а Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека. |
| рањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест не |
| и Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде с |
| је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да с |
| Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.< |
| е:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја |
| ате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико пра |
| И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младо |
| ли су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце |
| це, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— |
| али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже глав |
| ца, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, ве |
| наха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Д |
| је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одме |
| ЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не м |
| <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упа |
| <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, кој |
| аштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче број |
| е звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— |
| ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да |
| ура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима. |
| .</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вел |
| творише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брз |
| — ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p |
| и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама. |
| увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате |
| треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, |
| о масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна ш |
| кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесе |
| вади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, по |
| едну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’ва |
| е, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p |
| попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Еман |
| е стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је и |
| се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена |
| није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p> |
| ку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и |
| олену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш лич |
| Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се |
| и, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви |
| тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је |
| едељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> < |
| .{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одоб |
| ди и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p |
| вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стев |
| и ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Риј |
| але редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p |
| њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, |
| } У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбо |
| еким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту поду |
| е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а |
| } Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој д |
| се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, |
| к ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурн |
| ебила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— |
| бо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p |
| новој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p |
| побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће |
| иваху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело вр |
| начете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p |
| p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пе |
| сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Р |
| и јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго |
| р за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p> |
| .{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се |
| а сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече |
| n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја. |
| — А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио |
| Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p |
| славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет у |
| p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све |
| се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак л |
| ина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, |
| <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута |
| злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...< |
| море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.< |
| ам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је |
| ељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се раста |
| си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли т |
| је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Од |
| p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз |
| </p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> |
| ба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак |
| /p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о |
| да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат |
| пастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толи |
| а скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n=" |
| ез Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије |
| за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице |
| p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О |
| мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали по |
| ући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи |
| ’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> |
| ичаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрић |
| p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше по |
| де почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, |
| > <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> < |
| с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо. |
| Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан |
| ао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тог |
| а човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу поз |
| <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадов |
| море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали |
| ла се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напа |
| дине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта |
| вче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара |
| га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p |
| могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’ноли |
| /p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћ |
| их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесе |
| ив Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о изв |
| <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не |
| и, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> |
| а волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како |
| конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} |
| ?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> |
| } Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сиром |
| авдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капет |
| па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њих |
| >— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> |
| се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....< |
| плачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} |
| ина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е |
| само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> < |
| а ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S |
| Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им |
| кака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала |
| т сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шт |
| гао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жа |
| на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако |
| апунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор м |
| > <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} |
| тића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— |
| о.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{ |
| закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и нап |
| p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам |
| — Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоћ |
| у.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће |
| вно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан |
| али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гле |
| а је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и доб |
| ајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чист |
| западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденко |
| анствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствен |
| ,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало |
| ма као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</ |
| теко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала |
| му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгу |
| лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто |
| са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Нек |
| обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу вр |
| топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто зами |
| " /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Аја |
| јану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потре |
| а кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S |
| се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође |
| н к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к |
| пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, |
| ане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> |
| о мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А |
| и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ка |
| себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и д |
| оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Ма |
| рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, р |
| ије главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букн |
| > <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још ка |
| .{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <mil |
| ако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Час |
| а, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зо |
| >— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева и |
| код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Ма |
| творени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица |
| а овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си дев |
| Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љу |
| па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се |
| да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодн |
| p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту јо |
| о, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{ |
| а.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу |
| а.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам тво |
| мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко |
| рало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше м |
| ано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек |
| и.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извад |
| ила тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{ |
| ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, он |
| крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измак |
| а ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механ |
| а били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу |
| ати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> |
| е стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова т |
| „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Ни |
| стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ј |
| , неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Д |
| ага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p> |
| једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури ј |
| ере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n |
| <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести |
| у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле ј |
| ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да |
| емојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ |
| и момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола вр |
| арио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошл |
| да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поа |
| о моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо |
| ну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и |
| Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је с |
| P18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А з |
| ође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње |
| рачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију |
| Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Доброса |
| отрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на стран |
| ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} |
| </p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</ |
| > <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су с |
| о?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра |
| ио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца |
| обудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S |
| — Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми ст |
| о задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати љ |
| етак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} |
| дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> |
| — Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти. |
| децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бини |
| !</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— |
| е.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Д |
| са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{ |
| а?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио |
| </p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек |
| да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек |
| та им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд |
| ко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да |
| би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је т |
| код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не б |
| ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</ |
| у, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојан |
| > <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> < |
| будила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у на |
| вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на |
| кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p |
| га ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд п |
| тоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} |
| ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром те |
| тевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је |
| ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда н |
| а и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:< |
| .</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{ |
| {S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћем |
| сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те |
| Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред |
| Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зор |
| анио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто доп |
| ако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па по |
| атворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} О |
| њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а |
| окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али |
| це му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</ |
| } По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} |
| p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора |
| нда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавит |
| глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збу |
| ма засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини с |
| ијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра проне |
| прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде |
| ша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим |
| вавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда с |
| сто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао |
| о.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, не |
| Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отид |
| p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>М |
| земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По |
| је ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг |
| одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Јед |
| Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојит |
| анимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо |
| нђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом |
| е био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То |
| теше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и |
| p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остар |
| је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао |
| ог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ прес |
| о, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим до |
| ст твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола |
| о им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> |
| одине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{ |
| како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратниц |
| да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу мо |
| и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Ма |
| спода дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао |
| ру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Ка |
| и замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича |
| p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господи |
| ко пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и |
| еш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе |
| се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прв |
| Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што б |
| о којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, ст |
| ати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непозна |
| о, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам |
| липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза пов |
| } Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све |
| милију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протур |
| Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.< |
| еш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>И |
| Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у ј |
| апула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кр |
| печених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено со |
| пред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у н |
| ки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболет |
| е као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелеч |
| спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде |
| p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сус |
| на је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p> |
| Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</ |
| } Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која |
| ане просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружат |
| видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је |
| дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је б |
| собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <q |
| ,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кре |
| ђо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим |
| ’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и |
| редне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног аде |
| и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила |
| и од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изн |
| /p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи ц |
| веном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У |
| номе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које |
| е шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета ше |
| у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићи |
| АПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖ |
| се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, |
| бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесниц |
| бро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад пог |
| воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу |
| брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Кр |
| попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Виш |
| } Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да р |
| а је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и |
| , али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Он |
| и све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone un |
| ко, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Р |
| Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе п |
| искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли |
| радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" |
| о је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, |
| уд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старој |
| е сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У |
| у да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се |
| апева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још т |
| а ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ће |
| оре!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрва |
| ледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана |
| роменила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очиј |
| о.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а |
| /p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — |
| ва два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, |
| и ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља |
| е дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</ |
| канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улаз |
| како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, ч |
| озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спрем |
| иста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску |
| ром.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} |
| а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени |
| ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, |
| н оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и позд |
| тов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Ста |
| .</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и п |
| > <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, ко |
| речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} |
| ојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јо |
| цну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мисл |
| човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га |
| уго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се дру |
| </p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора. |
| познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су |
| срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом с |
| Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити |
| ога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад доб |
| p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о |
| баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> |
| ка Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто |
| оју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божа |
| своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког о |
| отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом р |
| >На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи |
| ратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јо |
| влије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— З |
| зи на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Не |
| Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише |
| вног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По ли |
| зме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Буд |
| аш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, је |
| ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па на |
| сто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Пос |
| е опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десет |
| Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>З |
| од општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S |
| Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан прим |
| p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— |
| ужи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради там |
| бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, ле |
| њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово |
| ш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, пр |
| подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да |
| глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и раста |
| ћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђ |
| речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво м |
| Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и по |
| метов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговар |
| испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколи |
| а у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање |
| е препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећ |
| ао да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да к |
| ећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се |
| <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> < |
| p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али т |
| исао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла |
| господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта |
| а.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, ко |
| тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно |
| гнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан погле |
| ети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то. |
| <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није |
| исти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> |
| Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула |
| браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да ј |
| докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n |
| загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p |
| и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} |
| а капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замисли |
| у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло |
| е и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви з |
| ..{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="subSect |
| <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сва |
| апетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> < |
| таше сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо |
| ина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> |
| м очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га т |
| е видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетан |
| ривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> |
| нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им |
| огао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела. |
| кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као |
| д се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, д |
| им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети та |
| извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p> |
| петану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су |
| ој ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесење |
| p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допа |
| рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стоја |
| а, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> < |
| оже.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан об |
| ремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и њ |
| ном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а |
| ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто у |
| ај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} |
| аш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене |
| је гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу. |
| , њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што |
| у ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију |
| да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај н |
| Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи к |
| > <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и пок |
| >Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани н |
| што му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једа |
| да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер |
| а, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, б |
| живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p |
| болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <p |
| > <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Др |
| ре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</ |
| би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— |
| <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба н |
| моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</ |
| своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морал |
| задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’ |
| ли о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем т |
| , да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, |
| ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет велик |
| пазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је прав |
| о је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку рад |
| благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> |
| угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине нај |
| p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацр |
| му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те |
| А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако ј |
| ало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којим |
| а поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутр |
| >— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> < |
| {S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити |
| .. да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блажен |
| а је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на св |
| па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догор |
| ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, |
| амачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалит |
| и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} |
| .{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и |
| езено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје |
| /p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај! |
| ли петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, |
| че се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, в |
| рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> |
| И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не ја |
| ит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао к |
| и су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p |
| астаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p |
| а ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> |
| дем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му пре |
| за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта м |
| рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева са |
| ли му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буд |
| ца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је с |
| >Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас |
| роким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због И |
| ар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сић |
| Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као вен |
| а саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’ |
| или пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а ова |
| послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> < |
| о видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика и |
| мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и |
| .</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прили |
| пила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о |
| и, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да в |
| како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава |
| њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ |
| то!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живо |
| у, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{ |
| /p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, д |
| иђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, к |
| варали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би |
| о.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> |
| се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али |
| а, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Ма |
| <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давит |
| д на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје |
| са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се |
| !</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако ра |
| рости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ |
| ица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је И |
| — Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.< |
| с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у |
| бо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич бил |
| лу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и ос |
| — Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, дод |
| а је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједа |
| а би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да м |
| S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да ск |
| .</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, |
| му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас |
| амо мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препу |
| репуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радо |
| ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране |
| педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком |
| ш мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Св |
| а, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја |
| ом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити мо |
| S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно. |
| </p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако |
| ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> |
| а све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према гл |
| шцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S |
| ало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то |
| <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{ |
| к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир |
| уго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира дру |
| т.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак нез |
| аредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи т |
| на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо та |
| нока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота |
| ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе |
| тера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш |
| у у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p |
| Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштво |
| опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би |
| хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S |
| е и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро.. |
| ом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заист |
| овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и |
| дна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Ал |
| акло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богат |
| > <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад д |
| .{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да |
| ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка панду |
| задовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— |
| познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и |
| и ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!< |
| г’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стев |
| никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’ |
| аз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра |
| гњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> |
| p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p> |
| ља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са |
| и.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао |
| } Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, |
| тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли с |
| лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да |
| ним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва |
| >Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Ма |
| па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало |
| мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и пр |
| радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало бл |
| хову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> |
| писана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p |
| ше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за п |
| кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка |
| енковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга |
| за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погле |
| а, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се о |
| и дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино |
| <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о |
| о видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од |
| одитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је |
| танимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p |
| си мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раден |
| м тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>За |
| свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла р |
| За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у |
| <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вам |
| тво да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потег |
| жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије поби |
| n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота доч |
| ка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да ј |
| ц за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" /> |
| <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код о |
| аш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала б |
| ја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага ка |
| је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба м |
| гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} П |
| који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити |
| него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи ј |
| лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па |
| раво путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, |
| е до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шо |
| а.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Ст |
| штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђ |
| њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр с |
| чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те з |
| тево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говори |
| ено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа |
| ла....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се |
| им уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џ |
| ептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p> |
| или.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, к |
| да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу |
| <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полак |
| l:id="SRP18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p |
| ивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} |
| цу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p> |
| се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али |
| е одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а |
| Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружи |
| и се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по годин |
| радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем оче |
| о сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису б |
| у.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срц |
| це.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људ |
| о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што |
| биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type= |
| знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb |
| ословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи |
| , па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</ |
| о није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето |
| це у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или м |
| тури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће. |
| ијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат пор |
| а месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што с |
| {S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нак |
| до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из о |
| кад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој о |
| d> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир к |
| нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је |
| аредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити. |
| /p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па |
| а њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше |
| разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђав |
| ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао ј |
| им ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да |
| — Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Мари |
| та и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли |
| ... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, з |
| писаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.< |
| евине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу неразд |
| иће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} |
| ла све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> |
| наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели |
| аре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S |
| ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се на |
| ди су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди д |
| p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били с |
| овато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста р |
| е?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држа |
| <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћа |
| p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало к |
| су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лага |
| пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је |
| тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за |
| о са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то би |
| мо Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, |
| личари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових напо |
| p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на исти |
| м из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не |
| здимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љ |
| ш мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p |
| ction" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му |
| се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој сло |
| илостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио |
| оше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су |
| било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Пољ |
| </p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, |
| а ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова |
| и су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само |
| што Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n |
| >— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје |
| н.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред о |
| ише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане ј |
| обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило г |
| или оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи с |
| .</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Сто |
| од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна |
| ице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је |
| , Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грд |
| штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало пр |
| је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само ш |
| а зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га з |
| и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера тр |
| .{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>По |
| су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су не |
| ет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и ја |
| > <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— |
| Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био |
| ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капе |
| ј капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гле |
| зумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, |
| ијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао |
| estone unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра |
| аш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} |
| p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{ |
| прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је к |
| ла, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао |
| езали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак к |
| тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није с |
| главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну |
| да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетић |
| а се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Ј |
| ву башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове б |
| јати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је м |
| а је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у |
| еву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се |
| чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Мил |
| Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад |
| ими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све |
| ло по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те |
| Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и |
| нају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у |
| отпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветље |
| тића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све |
| кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, пре |
| Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извук |
| да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.< |
| и месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.< |
| којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заје |
| неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаг |
| био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше син |
| о добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира |
| p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао |
| се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је |
| аздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p |
| а их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, н |
| Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> < |
| а рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом н |
| ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’ |
| слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chapter" xml: |
| није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то |
| мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте |
| есмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</ |
| и су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја |
| те онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О дом |
| је“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „н |
| укавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Ми |
| сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ни |
| ама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је |
| на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Језд |
| ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи |
| м прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</ |
| у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли |
| тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне |
| де, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово |
| и о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се |
| ветку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</h |
| ју.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су |
| и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако госп |
| а куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спре |
| а своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било |
| _C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p> |
| знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, |
| Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век |
| е звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да |
| себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то с |
| ао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башч |
| <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после св |
| е миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди |
| ml:id="SRP18940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише к |
| се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденк |
| , викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јов |
| > <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом с |
| се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распозн |
| овници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се раз |
| а врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници би |
| очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, |
| а из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Ст |
| p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе |
| S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу? |
| ли од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на |
| ек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина |
| ђених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њ |
| .{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> |
| ндука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта т |
| нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око |
| тића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта |
| вца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је |
| Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим сед |
| ш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чу |
| p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Нагов |
| рце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа |
| је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb |
| , шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени с |
| ="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са |
| би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капет |
| ..</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде |
| </p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде |
| Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За |
| о по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} З |
| ола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је |
| /p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти |
| апаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У т |
| оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S |
| nit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојк |
| ну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити с |
| га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не с |
| у је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опе |
| и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док |
| етаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> |
| ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и позд |
| ади шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које |
| зио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему |
| ’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта... |
| , кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и с |
| се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњат |
| и код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим би |
| е се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и игра |
| тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p |
| аво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Ск |
| ам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића |
| S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у сво |
| проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, јо |
| у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обич |
| је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам |
| видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме |
| ана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила о |
| ио опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој ка |
| ађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није |
| опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада |
| а га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је |
| еља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара |
| је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу |
| ом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече једа |
| S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао |
| бро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао оч |
| и моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они |
| " /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или |
| го икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пу |
| јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је там |
| ....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Пошт |
| а на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али пета |
| /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком с |
| Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се си |
| преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су св |
| .</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава |
| еше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} |
| другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стев |
| </p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било |
| <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да д |
| S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p> |
| ="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га по |
| и му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одеб |
| рву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим д |
| ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p> |
| p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био |
| ни детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд он |
| ко ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ д |
| ј кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово н |
| > <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он |
| та је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дош |
| Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, не |
| о овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се |
| , - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми |
| стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па д |
| и код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} |
| код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаг |
| ве стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко |
| о је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> |
| оно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанов |
| руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружин |
| ага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Гла |
| ко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољ |
| она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p |
| о, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад |
| <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ ра |
| — Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао м |
| оге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита ј |
| </p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а п |
| n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} |
| о му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ран |
| евиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башч |
| је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра |
| и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати |
| /p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радост |
| се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, |
| цу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се доне |
| еника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само |
| роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизги |
| p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је ј |
| ..{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече |
| } Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и па |
| <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ о |
| о да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила о |
| посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Ст |
| /p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Сто |
| ћа Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад ј |
| о, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— |
| ва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је па |
| , да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је ј |
| могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претрес |
| тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, |
| н мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> |
| n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купић |
| >Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубит |
| /p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!.... |
| ати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> |
| n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још |
| елика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог |
| угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Ст |
| пет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} |
| .{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што н |
| S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривц |
| ењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира |
| е овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p |
| ш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!< |
| мр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> |
| .{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу |
| ца остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— |
| о распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За И |
| јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Не |
| а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје ниса |
| </p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очиј |
| } Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Ст |
| оју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стев |
| <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Св |
| ам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> |
| /p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље |
| уче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за т |
| мо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица с |
| ече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> < |
| е....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> < |
| и покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игња |
| док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно |
| .</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечер |
| унила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан |
| било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да с |
| казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, д |
| аред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јез |
| e> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена би |
| исли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави к |
| </p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја бол |
| и у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’. |
| Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала н |
| у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљ |
| је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па по |
| з плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стој |
| еља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тих |
| лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’ва |
| >О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l |
| ри близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, т |
| ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— |
| ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Освети |
| и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стра |
| велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} М |
| уги.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>К |
| он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није зн |
| брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо |
| вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</ |
| , нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ст |
| а ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет леп |
| Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја |
| ...</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љу |
| т а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С |
| а се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашл |
| осно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави |
| ило потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> |
| о ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> < |
| на бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у нит |
| ено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао |
| ар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су |
| лако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о с |
| н.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се |
| е вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти |
| гова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у је |
| волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на пу |
| и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем зб |
| , одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> < |
| а Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> |
| орим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S |
| ...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио ниј |
| >— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</ |
| је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поузд |
| , кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ет |
| о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ |
| и ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ |
| е дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића |
| </p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи |
| што пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’ |
| .{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све |
| је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конц |
| ра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> |
| естоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад она |
| <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико мо |
| селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, т |
| {S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништ |
| Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календа |
| , да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи н |
| мам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми т |
| чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на рамени |
| } Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове |
| ећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> |
| а нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га уради |
| звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати... |
| </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> |
| капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о |
| мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, |
| еварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стев |
| , жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом к |
| лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао н |
| само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином. |
| еву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p |
| се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само |
| стре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</ |
| ћи.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисер |
| од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара |
| еше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Бо |
| Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> |
| рат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држ |
| ст’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то |
| дина кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они ра |
| се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски |
| , склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога |
| доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, |
| а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице мој |
| n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те жив |
| ла весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њ |
| и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потреб |
| Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, к |
| не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десе |
| а пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног г |
| b n="III" /> <div type="liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> |
| и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом |
| у“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше |
| као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући при |
| вориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у ка |
| да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумња |
| ажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе. |
| два је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја. |
| изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан з |
| апетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Поср |
| ила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, си |
| Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслуз |
| апетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} |
| чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изглед |
| селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У |
| или или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту |
| о добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашт |
| и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, |
| треба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми |
| редан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игња |
| овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун С |
| а.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отвори |
| дим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ И |
| , рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Сто |
| аш нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ |
| и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, пред |
| а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, |
| S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— |
| тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> |
| ко наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се раз |
| е чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марв |
| ји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њ |
| — Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отера |
| та се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас з |
| о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Н |
| ако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Д |
| у мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, р |
| и сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада |
| те на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наред |
| сти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се нап |
| p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан прес |
| Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећа |
| ова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и |
| и сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове |
| <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме |
| обро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени |
| у цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно тре |
| .</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пар |
| > <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! |
| n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— |
| и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљад |
| ивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она заг |
| иру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, о |
| ног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја д |
| оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ј |
| <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, |
| а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промр |
| едоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!< |
| наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>П |
| тељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до н |
| <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, ре |
| ала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћа |
| ијатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ва |
| ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос до |
| е сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћеман |
| ка им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, |
| и је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо |
| >Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне |
| и.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово ја |
| мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Ду |
| ела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, |
| а увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у |
| абели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што |
| p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љуб |
| м јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видел |
| </p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису кри |
| Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сен |
| .{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радосни |
| вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше об |
| аља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па ис |
| нда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је |
| паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Ка |
| и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити |
| а свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова |
| имо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него |
| т баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир |
| на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је |
| тевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{ |
| ви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се с |
| се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Иг |
| чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича |
| инили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и |
| p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стев |
| м милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кад |
| } Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвон |
| вом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла ка |
| ио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— |
| један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољ |
| огу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала д |
| нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „З |
| инимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Стар |
| јој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, |
| !</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати |
| стаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помога |
| живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, |
| , уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш. |
| д своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, |
| рате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда по |
| >Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си поли |
| па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не |
| преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p |
| Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ј |
| он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> < |
| беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келн |
| а, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> |
| во упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> |
| ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говор |
| како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору засп |
| и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, ка |
| ...</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мал |
| раћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{ |
| трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једв |
| еног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p |
| стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам |
| твари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат |
| "155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда у |
| ећ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p> |
| тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше |
| а!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Тре |
| вана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаћ |
| ади од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, |
| кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ре |
| жило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један г |
| ће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и чове |
| рио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> с |
| у приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу г |
| Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув |
| доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу. |
| ва је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам бр |
| гао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да о |
| е Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ћ |
| обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала |
| {S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку гов |
| ..{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> |
| био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по р |
| ЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави с |
| ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам |
| а и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Ста |
| та била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдн |
| кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у је |
| најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, реч |
| ић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} |
| азати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p |
| до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они |
| >А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Прв |
| , пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тад |
| буј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај |
| га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што го |
| дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу д |
| ској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја |
| , и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали м |
| <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је би |
| али...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетан |
| а.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свим |
| че капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Је |
| ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети. |
| ти:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Богатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,< |
| један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прег |
| n" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што ле |
| сле непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type="chapter" |
| м ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па |
| ади Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне рад |
| .</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и ве |
| и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</ |
| </p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите |
| у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда п |
| Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским пот |
| p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у в |
| рпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> |
| упу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бо |
| ељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина |
| <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</ |
| оку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала |
| заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нис |
| S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњат |
| е Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако |
| кала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стев |
| не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ |
| и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И |
| засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни д |
| дај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измири |
| но кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, |
| Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p |
| имо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него гов |
| о!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад |
| им, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити |
| пасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан |
| што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, ка |
| а пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о са |
| е ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај на |
| , и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ |
| Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти не |
| сте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, реч |
| о сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који |
| џија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> |
| ки’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно |
| ћани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добр |
| право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет л |
| а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је р |
| иње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаник |
| д друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног осо |
| ије заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није |
| ко слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих |
| тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свим |
| миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у р |
| све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошл |
| ва!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је п |
| икада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За ти |
| ес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— На |
| е.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдниј |
| тника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, и |
| ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, |
| и више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду |
| и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове зад |
| о су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У |
| о Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити |
| азила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка |
| , књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат |
| Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком поле |
| Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он |
| почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који |
| да не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд |
| Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног |
| але, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре |
| те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речим |
| да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. . |
| > <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек к |
| јслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да с |
| ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</ |
| променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може |
| крсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе к |
| љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, к |
| прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас п |
| бама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича |
| о кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак |
| сто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује |
| зу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте |
| о!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, |
| — Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја. |
| на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова |
| е, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:< |
| е баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па к |
| браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи крив |
| оје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекн |
| стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже |
| гњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини |
| и разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p |
| То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођен |
| какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што |
| о је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновањ |
| са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Ј |
| о ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан ми |
| е тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде |
| адруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге |
| е грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p |
| е идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица М |
| о да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше у |
| пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија за |
| су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога |
| чита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали |
| и ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља |
| Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женс |
| ре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не д |
| p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми |
| еби јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као |
| — Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета каза |
| <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смел |
| мо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S |
| о.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислим |
| на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти |
| едно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара |
| јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је ма |
| ашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв за |
| ако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се р |
| из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то |
| сти изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче |
| , видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од це |
| <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, а |
| шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p> |
| у се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна? |
| да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p |
| то ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад б |
| За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли |
| амо ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било |
| вина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала ст |
| мо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева |
| <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај шт |
| ље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надат |
| за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жен |
| е ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече С |
| род’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пош |
| село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Ш |
| во зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну |
| ету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле |
| мурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваш |
| ти?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не см |
| Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ј |
| p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> |
| е, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, ш |
| ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је сел |
| друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} |
| ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа |
| о недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате |
| — Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Ј |
| чило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Ј |
| а, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је |
| о.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</ |
| у се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у соб |
| њу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је б |
| зе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се |
| .</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако |
| и, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предиш |
| и међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стри |
| иге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за |
| е се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се |
| ктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце ц |
| н.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хо |
| /p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— |
| е ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше |
| можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твој |
| > <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини м |
| и....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.< |
| скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но т |
| е предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не за |
| капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још м |
| раво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су |
| <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекр |
| на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан у |
| ћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, п |
| а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног |
| аде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући |
| } Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бог |
| </p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p |
| сте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам |
| моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да з |
| ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме |
| ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угле |
| оро уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан пог |
| ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p |
| гатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дозн |
| , пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> |
| е се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам |
| Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на некол |
| ек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди |
| тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити к |
| ом Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазил |
| руба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вун |
| ...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су ск |
| Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам |
| довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ва |
| .</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од |
| /p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p> |
| бразима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S |
| мених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше с |
| је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} |
| ече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уз |
| /p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венч |
| неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па |
| .</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, о |
| ПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n="I" /> <div type="titlepage"> < |
| могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати к |
| >Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте нап |
| о ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај |
| — Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џ |
| ихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пус |
| Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— |
| ли:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Бо |
| о тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мр |
| суђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко б |
| p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас |
| а понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово с |
| Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p |
| атимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ |
| те, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните св |
| ало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао к |
| икну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро. |
| стао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— |
| и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пије |
| чи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{ |
| и, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово |
| а сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши |
| p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А |
| њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама леди |
| прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке уд |
| — Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши. |
| весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осети |
| су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који ј |
| поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n=" |
| му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о |
| у.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећ |
| ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни |
| .</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти до |
| ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93 |
| задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован |
| вога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем о |
| то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице |
| ом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише |
| ње.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро |
| — Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> |
| да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би |
| све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ |
| , мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>К |
| се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} |
| на и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило |
| ити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ б |
| срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у т |
| ајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К |
| о је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ |
| жу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да |
| згред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти ј |
| ем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам вол |
| е Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове |
| — Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рек |
| ше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га |
| Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за на |
| ве куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно |
| Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда он |
| p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешк |
| и?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:< |
| свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p |
| м јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p |
| милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плак |
| и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и |
| а слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке |
| Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је |
| убав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ов |
| ољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано м |
| и испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока |
| е и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се л |
| S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{ |
| Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са |
| p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато |
| а смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| 70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухват |
| Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата |
| аде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу ваше |
| јановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов |
| примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако ј |
| па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>К |
| ...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе |
| догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p |
| с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капе |
| Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бит |
| и спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако |
| иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је ост |
| мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је |
| лози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здрављ |
| свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим ва |
| езани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку |
| ом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Сва |
| аврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без |
| осле, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили п |
| е толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у |
| аваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубић |
| таници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе |
| стојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођ |
| S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго |
| оспод ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја. |
| удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и |
| влији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</ |
| и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не има |
| Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешт |
| ити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти |
| .{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин ко |
| етића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а по |
| <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј. |
| /p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капет |
| о срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцелариј |
| тала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да иск |
| г дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— О |
| о.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, |
| _C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима |
| а...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну |
| гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као |
| запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати |
| колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у ку |
| дошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То м |
| Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би |
| вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с |
| под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p |
| но, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници дад |
| о га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> |
| </l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће т |
| шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је |
| ирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, иза |
| е и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата |
| и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви |
| здимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети |
| а, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити ср |
| рпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> |
| е све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се |
| } Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>О |
| и врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времен |
| а дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прст |
| ог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале ж |
| /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— И |
| нове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати |
| Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, вреж |
| је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем |
| а најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст сна |
| вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше се |
| Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила. |
| сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p |
| ила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да |
| p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Ок |
| > <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јак |
| {S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслон |
| Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили. |
| милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био ве |
| че.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена.... |
| ко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и збо |
| зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S |
| п.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун |
| у вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Закле |
| ’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p |
| и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала л |
| т Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца |
| аш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, |
| </p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</ |
| p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће ник |
| о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Јед |
| одио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то гов |
| ети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи |
| p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо сво |
| и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од к |
| и сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као |
| ко ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се о |
| а рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испр |
| сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> < |
| >— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После |
| е помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између |
| је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим |
| о ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље по |
| ви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> < |
| моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p |
| еде на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> |
| <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone u |
| <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој |
| и свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свако |
| а остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли ј |
| Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, х |
| /p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будит |
| одетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p> |
| .</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу |
| ивца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се н |
| Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена |
| <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>К |
| ме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти И |
| едну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p |
| к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили С |
| Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> |
| p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{ |
| посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p> |
| Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p |
| ћа, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили |
| о воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га т |
| Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> |
| ам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила |
| ила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она дон |
| ђе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем |
| арнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа |
| не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. |
| овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате |
| д.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па ова |
| дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Р |
| ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја |
| е унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног |
| четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> |
| ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што |
| едну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио |
| за.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону в |
| во бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</ |
| ти може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, |
| опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, д |
| ашчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисм |
| еда шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— |
| њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и пове |
| има није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу |
| било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај про |
| удете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни прибли |
| нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су зајед |
| ждребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине |
| к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по |
| де и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздр |
| па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p> |
| ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— |
| Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еј |
| а спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" |
| ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на буна |
| /p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему ј |
| заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изу |
| и...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у |
| ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану |
| живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и |
| ад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непреста |
| /p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње |
| > <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежн |
| евер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине |
| свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губер |
| <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по цело |
| узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној |
| га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако |
| се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Ста |
| јачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и вес |
| разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или |
| уби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, |
| је се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.< |
| вецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце |
| ти.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га |
| ...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липо |
| а.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви др |
| >— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Иг |
| људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и |
| <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> |
| ко, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још св |
| атиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> |
| на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, п |
| појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> |
| људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо |
| ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’ |
| нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јо |
| Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци |
| ашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пу |
| ли о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, |
| > <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, н |
| о што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дукат |
| /p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.. |
| па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћ |
| а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача |
| ета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>С |
| — ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— |
| S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати. |
| Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, |
| ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, коли |
| Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ва |
| говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакш |
| — Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до нас |
| узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је укра |
| ме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде |
| , па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године |
| ..{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце |
| ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} И |
| ти ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више ј |
| в.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и т |
| ико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њихо |
| ајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има дост |
| каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити |
| је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} |
| еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па ч |
| Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па |
| шта.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш |
| цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опе |
| аљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једар |
| како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па |
| је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас им |
| коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} |
| {S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пр |
| "28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нист |
| , дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорил |
| ро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шт |
| а и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти ка |
| ало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био ст |
| ого таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од |
| >— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ож |
| , кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога за |
| Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са |
| рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— |
| p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’ |
| , могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па ја |
| си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи |
| и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разнос |
| .</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ |
| ре, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по |
| и су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</ |
| p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим ле |
| цати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за рук |
| p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћ |
| евај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па д |
| њате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало по |
| че:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју |
| па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно и |
| на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ст |
| .{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</ |
| Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Ох |
| вршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> < |
| Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми |
| тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, нег |
| љ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти |
| гњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље прија |
| о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља р |
| S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте |
| <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је |
| ва, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" |
| ило опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја |
| говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је |
| тојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти би |
| <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек |
| ко сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’в |
| Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоћ |
| <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се |
| S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још |
| — Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, |
| мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде? |
| женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на си |
| ји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу |
| а, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после о |
| ија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да |
| тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, |
| је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} |
| лити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здрав |
| уше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за но |
| пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... зн |
| Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког све |
| о, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{ |
| ма био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље |
| p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости |
| чи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} |
| т скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си |
| > <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мир |
| ако она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био на |
| у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} |
| но владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p |
| и?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те |
| ћујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, сам |
| авица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, има |
| е су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром |
| ан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био |
| раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p |
| уче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже |
| 95.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕ |
| дине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Ј |
| покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела |
| атељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе |
| , машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше ш |
| оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Де |
| е кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица лег |
| </p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече |
| јте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} |
| а се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо |
| ртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> |
| <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других к |
| о на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао д |
| остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми |
| се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо |
| о је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав |
| и није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} К |
| година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема ја |
| ележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и не |
| Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ |
| о.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вал |
| ша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог |
| обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоћ |
| Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све н |
| собито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буд |
| ?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао. |
| а к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, да |
| с дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може |
| не и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај с |
| к у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар |
| е за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, си |
| .</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Бил |
| се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} |
| ка алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне |
| те да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни |
| ..</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да. |
| ивота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам до |
| ла просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може |
| ешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{ |
| > <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> |
| да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„ |
| помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетано |
| то ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Им |
| .{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама |
| , за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденков |
| ља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</ |
| развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, превр |
| не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} И |
| г чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташ |
| иже:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездим |
| аори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> на |
| Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те |
| ићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у чит |
| овог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?.. |
| ловите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још |
| Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а |
| у своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас |
| полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одмо |
| а.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота пр |
| ико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир |
| рећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>М |
| и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обо |
| о.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p> |
| сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не по |
| зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од |
| по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити. |
| .</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је |
| просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, нази |
| > <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, |
| косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p |
| па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио |
| нашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Б |
| испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> |
| капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, р |
| </p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све |
| равио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти к |
| и ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана |
| ди, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TE |
| х, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n |
| свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станими |
| дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву |
| ијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, |
| деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљеви |
| етрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Жи |
| то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је |
| , не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" / |
| ри године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се прос |
| се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и с |
| није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то ба |
| и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао |
| /p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га |
| е Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе. |
| ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било |
| м и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, пош |
| покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} |
| го да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p |
| осе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите |
| ље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерал |
| </p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не м |
| баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љу |
| {S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете. |
| </p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, |
| о је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те |
| ну поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</ |
| и с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она |
| ађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је с |
| <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може |
| p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чуту |
| пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси |
| д’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир |
| .{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> < |
| ћу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем.. |
| леда па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа |
| ти, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разго |
| " /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Д |
| уди, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p |
| ело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме.... |
| а је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још јед |
| Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из |
| Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Раде |
| о смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} |
| узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p |
| кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у |
| ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} Т |
| ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p |
| вац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати |
| а у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек моли |
| <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се |
| .</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S |
| летку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? у |
| овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теж |
| енковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто бол |
| едаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p |
| ане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, |
| p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили. |
| ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} |
| , како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат прос |
| ре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> < |
| знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земљ |
| њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, б |
| о, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако |
| ш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу пом |
| , јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Ра |
| ам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем г |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских |
| ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездим |
| <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту |
| ети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара |
| ..</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо |
| и видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније |
| Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа не |
| Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби ц |
| ш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је |
| зим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Је |
| седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева |
| се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p> |
| пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ив |
| таре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола до |
| гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и |
| јани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> < |
| м га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим |
| сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге п |
| о јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до кра |
| да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече п |
| <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док п |
| p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S |
| е вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ |
| е беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишават |
| Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Ј |
| а креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стоја |
| јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба н |
| .{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по м |
| огли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада с |
| ва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као |
| једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се гр |
| рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако |
| ше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна т |
| , види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само |
| а радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког |
| Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни |
| ица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се |
| слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестив |
| гристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му |
| </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...< |
| има заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног ви |
| а успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови |
| ра.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по н |
| <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у |
| е и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи. |
| еше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има |
| омучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p |
| о јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опа |
| оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, н |
| у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви с |
| грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун |
| арешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у ово |
| Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} |
| Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и |
| ата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може |
| ати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’ |
| зук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Ср |
| ездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у наш |
| с.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избави |
| >— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га |
| оштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је |
| ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни п |
| аји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне т |
| <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{ |
| <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а |
| топала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли |
| S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших но |
| си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Ст |
| згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} |
| е селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада би |
| p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, ка |
| </p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се |
| .</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p |
| p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога |
| > <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли |
| ем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стој |
| Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море |
| то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред сво |
| одужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толик |
| догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче из |
| им речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> |
| та, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И |
| олико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му син |
| тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</ |
| егова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p |
| торила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S |
| >И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у |
| .</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— |
| и, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Т |
| ди говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p> |
| а се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао |
| мира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја |
| како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све |
| .{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газ |
| p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву ка |
| а коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ран |
| >— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али ниј |
| е један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг |
| шчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јак |
| ић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она ст |
| ојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира |
| рим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста п |
| ове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} К |
| м ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја |
| /p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?< |
| > <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му споми |
| јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p |
| {S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једн |
| е одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" |
| адетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} Т |
| <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по |
| а запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети |
| он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.< |
| , како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још |
| је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Зна |
| се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне б |
| богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Ал |
| ина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлос |
| је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али н |
| воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два |
| едамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешн |
| вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су |
| црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву. |
| смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у об |
| и баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше то |
| подине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријате |
| b n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те |
| ару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим |
| дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пе |
| умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом |
| су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни њег |
| вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав |
| , благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што по |
| ад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу |
| наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> < |
| >Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p |
| Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико препа |
| ом времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јун |
| својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су к |
| бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О |
| ре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— |
| ворени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} |
| велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако |
| Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} |
| ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шор |
| облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице |
| близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу |
| и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно в |
| јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Н |
| ЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВ |
| о посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да |
| д радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти |
| едник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујду |
| рило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић |
| репатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате.. |
| а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај |
| боравио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је |
| лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ |
| , погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћем |
| ислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други о |
| <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје |
| и да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викн |
| ова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и |
| рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић |
| вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме |
| ло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote |
| писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и |
| шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом н |
| ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако саста |
| опо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад он |
| венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, п |
| лила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост |
| бра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти м |
| дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно по |
| јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" |
| дуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по |
| у Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Как |
| вине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја |
| Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича |
| детића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долаз |
| ите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га |
| његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану син |
| а су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар он |
| ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двој |
| има, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вра |
| руштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетан |
| епој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још |
| ам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула |
| ао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не |
| кав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Ал |
| уту срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, |
| орака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже |
| ан узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— |
| јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, |
| е.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Поље |
| } Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам |
| в!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показа |
| уо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качар |
| ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један |
| многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље о |
| ма сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет врат |
| ’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ |
| Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> |
| се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповес |
| огама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи. |
| ик довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> < |
| звади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} |
| } Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <t |
| рески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га предс |
| <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани ст |
| сму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову |
| <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— |
| у кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо зна |
| износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису |
| зговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један |
| ке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p |
| Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам из |
| вик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n= |
| је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисл |
| све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Так |
| > <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов. |
| кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.< |
| ела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.< |
| по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Р |
| па!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше |
| ву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весел |
| само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и |
| тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој ј |
| приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу... |
| се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n= |
| трану: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Ал |
| {S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим |
| {S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је п |
| .</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у |
| к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и |
| га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив |
| је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она |
| срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p |
| а, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила |
| .</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили |
| о мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али де |
| > <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p> |
| ека!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је |
| па....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p |
| <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су би |
| њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било |
| о цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај ш |
| ша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њ |
| а шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже |
| оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са св |
| се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та |
| њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} |
| је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тих |
| <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и |
| вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} |
| ватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у |
| а умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> < |
| рча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом |
| марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S |
| а.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, |
| ихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Ког |
| ени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну |
| ула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме |
| у Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича |
| ом на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико ни |
| је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и ка |
| ="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет |
| p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наред |
| ја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Ма |
| од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па М |
| овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш |
| дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубав |
| тета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сир |
| што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега д |
| је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и нап |
| у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није |
| p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми |
| ужа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слобо |
| тио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</ |
| tion" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају |
| пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо |
| пила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p |
| у иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа ниј |
| рао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича |
| </p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли |
| Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Сто |
| тала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун |
| <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p |
| а и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати |
| а, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и |
| има заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по |
| сиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери |
| есеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа |
| анојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгој |
| сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, |
| аће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S |
| постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђо |
| еоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Бог |
| и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.< |
| утра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пеш |
| ешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шор |
| , Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па как |
| <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је час |
| ставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} |
| одити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио ј |
| та он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе неш |
| се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је з |
| :</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па суб |
| само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другам |
| , дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити бе |
| вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам |
| ли се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} В |
| 8940_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> |
| </p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и |
| бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> |
| стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> |
| > <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз |
| >Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаш |
| а Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте |
| Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јо |
| н за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан |
| стима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само |
| и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано л |
| м, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није пот |
| </p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке баца |
| бу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S |
| је, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то |
| </p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник |
| да наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише |
| >Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, п |
| е место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих |
| Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше: |
| Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, |
| ним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрав |
| ко с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p |
| ! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњ |
| <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дош |
| е...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколи |
| у да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заус |
| у, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са |
| заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђ |
| ма га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Вод |
| емамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на ре |
| ру за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Р |
| <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше |
| жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нек |
| <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> < |
| елио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара. |
| го... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћ |
| говор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о |
| ну коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан от |
| је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва |
| чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> < |
| а ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} |
| у, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је зна |
| а.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нима |
| ај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам в |
| <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} |
| инути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си д |
| ш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— |
| мо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра |
| Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{ |
| раја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</ |
| и о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено |
| ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p |
| кло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и |
| не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не |
| тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову к |
| тулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по окан |
| су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше |
| , нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше |
| >У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже |
| , тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да |
| то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ак |
| ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S |
| пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њ |
| „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина |
| топалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно |
| каже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— |
| гњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршит |
| S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме с |
| ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" |
| .</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Је |
| S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, ко |
| а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошеви |
| ђе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га |
| одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је оп |
| га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти нис |
| ча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине кап |
| црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} М |
| себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију |
| пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша |
| /p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала |
| а је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове к |
| риви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била |
| </p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њ |
| ри дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, п |
| још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Ра |
| о.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није м |
| кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> |
| } А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући |
| on" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући |
| и и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} |
| ...</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> |
| бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{ |
| > <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти баб |
| поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш ј |
| мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове љ |
| ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испрос |
| мрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо |
| да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића се |
| је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Ст |
| <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био. |
| стан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Сте |
| овече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећ |
| >Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су ј |
| гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, р |
| ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Мар |
| дни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зли |
| </p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ |
| .</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сит |
| е види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано мо |
| тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове п |
| S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти и |
| поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу ње |
| и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га ј |
| <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Ст |
| ртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа с |
| Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљ |
| ка и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће |
| кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости |
| њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мр |
| вао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Календар</title>, <title>Рожданик</title>, <titl |
| паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би |
| измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње поте |
| ича чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке ста |
| а је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> |
| радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> |
| ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да |
| и капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Может |
| асом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нис |
| м.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, ка |
| ти.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам |
| о мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, |
| Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бри |
| } Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли.. |
| и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало види |
| м ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Ј |
| један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пр |
| </p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у с |
| главније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан ј |
| Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радо |
| ула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Ма |
| /p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја |
| и на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се пе |
| > <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што н |
| ам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам |
| о, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> |
| вини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али |
| p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они |
| морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брин |
| ни ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли. |
| он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Ил |
| снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме д |
| <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, пре |
| ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, |
| румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само лич |
| га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да |
| и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима на |
| же, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најб |
| реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и |
| !...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео да |
| уга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Ист |
| ожете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас |
| о га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин ота |
| не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у |
| и се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која д |
| ам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Такв |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што г |
| о ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојано |
| ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је кака |
| и’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> |
| крсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је сино |
| же мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</ |
| сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још друга |
| p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно за |
| баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} |
| што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S |
| ут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> |
| > <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> < |
| /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p> |
| твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд ј |
| сли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватр |
| .</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у рук |
| ом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, |
| аки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се о |
| уним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка |
| ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{ |
| места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на |
| /p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке зем |
| гли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто бел |
| ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе ње |
| <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али |
| ича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа р |
| а тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</ |
| ље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати |
| егао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јов |
| .</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да |
| коро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где с |
| ма видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто ј |
| S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече |
| а обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира |
| 0" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> |
| аде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од ш |
| вање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се бе |
| а гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а неб |
| у је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се ва |
| наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се |
| веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Љу |
| <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се пол |
| и шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматр |
| ли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза |
| ицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је |
| моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива |
| p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не во |
| нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лиц |
| нац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше т |
| ...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} |
| <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се |
| росити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тр |
| аш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара в |
| гова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чује |
| а ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведо |
| дницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, |
| етићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како |
| ече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам |
| {S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљ |
| Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле т |
| ше поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио |
| <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених о |
| чима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан с |
| </p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.< |
| обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривц |
| и га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то |
| е.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ |
| капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је |
| јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} |
| .{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људ |
| шко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној чет |
| нице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упр |
| у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши |
| т, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} |
| ати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, р |
| аш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се |
| абели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли |
| ко....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јо |
| у и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> < |
| ије!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господи |
| т лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, |
| ала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог по |
| ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати |
| оше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише једа |
| > <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Ј |
| Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан. |
| ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се |
| p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам го |
| села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{ |
| во очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата ка |
| та јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он д |
| и је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он у |
| а Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг у |
| S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола |
| , ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— |
| таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш кој |
| најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, |
| смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било |
| трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишч |
| <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син у |
| едан:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помоли |
| ко је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово шт |
| о, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само |
| некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Че |
| евојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило к |
| чунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после |
| лило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је |
| .{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Бож |
| болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени |
| не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’вод |
| сле весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове к |
| села.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела |
| S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на на |
| о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, |
| /p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се |
| пити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе... |
| се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код те |
| Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана н |
| <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе |
| одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>О |
| ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га пог |
| а оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише |
| и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> |
| е, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> < |
| S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она де |
| тку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то |
| ло изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капет |
| жите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.< |
| е?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да с |
| > наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте С |
| нђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... о |
| могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опрашта |
| то?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе м |
| p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди он |
| ва је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="1 |
| ова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, н |
| још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да с |
| г’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага |
| ого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну |
| у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> |
| нска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај |
| его обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо |
| ће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели |
| у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, |
| расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се |
| им смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта |
| атову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле х |
| едну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде |
| отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На по |
| еде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Ал |
| срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али |
| <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо |
| болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му н |
| ...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> |
| p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само отк |
| ћи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам |
| дом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Ж |
| </p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени... |
| слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S |
| ицу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.< |
| <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чу |
| /p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турс |
| мо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро |
| андур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Дов |
| оја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове ш |
| не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом |
| и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један |
| пући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђи |
| — Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био |
| и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. |
| ешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не зн |
| утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се |
| ало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone un |
| !... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S |
| Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> |
| извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била |
| рио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и |
| сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у |
| ..? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница с |
| сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешт |
| <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени |
| а! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> |
| <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S |
| крајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим |
| та друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њ |
| 6" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска од |
| , баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, ши |
| ћени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Р |
| у, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је |
| енека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један. |
| гњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, |
| ана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шарено |
| стан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим |
| ачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </q |
| м лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрште |
| ци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то |
| гом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су |
| .{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен тр |
| адарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег др |
| стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p> |
| е и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе |
| сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила |
| по му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Пр |
| жала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој |
| теву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра зав |
| илан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да ра |
| па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Б |
| еде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</ |
| у.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и |
| ин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је ј |
| гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као |
| тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</ |
| м изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на зем |
| атељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам |
| чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчев |
| се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала |
| оћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан. |
| е од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или |
| газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Ст |
| се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само |
| оше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ј |
| ан.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди би |
| алио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изглед |
| казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгуб |
| ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче је |
| да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете. |
| Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова |
| себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Ди |
| пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва с |
| рем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио ниј |
| е трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне |
| , стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа п |
| ти, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта |
| p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли |
| а ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у |
| је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о |
| > <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан |
| но беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме крев |
| ор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли |
| ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кућ |
| о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> |
| ...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица |
| ци сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За |
| >Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, п |
| за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> |
| су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу посл |
| жо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{ |
| о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, д |
| } Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неко |
| њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихо |
| /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло п |
| баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јов |
| он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p> |
| и,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, п |
| из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из о |
| х је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p> |
| } Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ни |
| ети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p |
| икане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Ди |
| ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му бе |
| свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и |
| ио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> < |
| што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па н |
| о Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се |
| болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Р |
| зредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 са |
| и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било в |
| , слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, а |
| е животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су кит |
| од Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А |
| воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком |
| и.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p |
| ар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану с |
| сет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан |
| ојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како ј |
| <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши с |
| <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</ |
| шу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа |
| ан пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше |
| нам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да пом |
| посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, па |
| , па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срц |
| наче, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станим |
| мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да |
| ко ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p> |
| саије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркв |
| детиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радет |
| ш ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће |
| p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже. |
| ерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те веч |
| ово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он |
| узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од оног |
| S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави |
| о много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну |
| <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не |
| чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца |
| да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и в |
| >Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p> |
| топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши |
| >— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</ |
| војка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто у |
| анице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цур |
| сапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p> |
| каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Бог |
| он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред |
| Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је д |
| купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што |
| гли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} М |
| знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо чове |
| ње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам ви |
| >Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један д |
| коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, |
| једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— |
| Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да ср |
| , Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p> |
| — Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека |
| } Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од си |
| кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{ |
| Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим |
| Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Те |
| загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’ |
| p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце |
| ори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и ц |
| по говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја ј |
| ине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за И |
| де с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи |
| дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би |
| за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренут |
| ан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео. |
| бавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не мо |
| чи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гар |
| ад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, |
| де у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div type |
| демо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} |
| е:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а тр |
| ,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </qu |
| ј,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шт |
| </p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни |
| <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ак |
| есе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала |
| оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако |
| >— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је |
| апи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе |
| а донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва т |
| ошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него см |
| набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба |
| > <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> < |
| крсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и не |
| ...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоко |
| , у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, |
| јницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајка |
| ну.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу.. |
| , и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и |
| , кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели см |
| ју срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, |
| зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су ј |
| /p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, |
| ољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у зад |
| ичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан |
| ш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има ско |
| и су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполича |
| де је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцни |
| м ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио с |
| } Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглу |
| тево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пу |
| да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као с |
| е сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју |
| } Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни с |
| тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма |
| ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто в |
| кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, се |
| како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, |
| чим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао |
| нако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице |
| ало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па |
| рила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занес |
| м....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету. |
| ати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</ |
| је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том с |
| ти.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда к |
| ео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вра |
| војка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p> |
| жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко д |
| ако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се |
| бићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> |
| тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те |
| енутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му |
| же: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборав |
| доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....< |
| ити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Св |
| диш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују |
| јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и |
| ерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином поз |
| неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хо |
| га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је |
| веда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим |
| и из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови. |
| ун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</ |
| а подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су |
| се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....< |
| ју мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а су |
| бије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> |
| Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, |
| ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и за |
| еханџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес.... |
| о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду |
| али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да |
| куражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о |
| о весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у |
| во, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о д |
| другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу |
| а и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио о |
| је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки с |
| кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p> |
| вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам |
| и, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> |
| ина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да |
| варити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јо |
| , њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се н |
| колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би пр |
| и:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} |
| пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа г |
| и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћ |
| ем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капе |
| tion" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору проб |
| сигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми н |
| сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бада |
| у готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> < |
| ајвећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића |
| жемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја |
| рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и др |
| акон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше |
| ’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту вазд |
| , и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Руж |
| /p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људ |
| Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p |
| p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра и |
| </p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, |
| <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и |
| алило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет и |
| е се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Јо |
| т, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у се |
| идиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— |
| да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p |
| кше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, |
| лу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ћ |
| било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да |
| /p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} |
| >И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече |
| го.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S |
| — Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков |
| аш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, не |
| а покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела |
| да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали д |
| ти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— |
| а слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као |
| су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсан |
| дур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зг |
| загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Раде |
| а је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време руч |
| Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бо |
| чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира |
| близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се гла |
| синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на о |
| аде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне |
| д радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Ст |
| Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се о |
| /p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспал |
| p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто |
| е.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јак |
| је.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— И |
| Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер |
| ег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ |
| ’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи |
| треви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} А |
| ји тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу |
| моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p |
| Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мија |
| ата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти |
| <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стој |
| гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворен |
| е на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p> |
| е из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Ка |
| че Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је |
| , он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, |
| све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Ст |
| смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Р |
| ут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</ |
| је су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вин |
| ели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно ве |
| ели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан ј |
| целарија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, чи |
| Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ни |
| да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц |
| куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један |
| ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n |
| {S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше.. |
| торија његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, ш |
| ом оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јо |
| ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли |
| Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSection" / |
| аре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да |
| због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини... |
| е натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> |
| те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена др |
| апетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S |
| Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да |
| е доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад |
| ци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Ва |
| е на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, |
| ...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице мо |
| им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Кап |
| > <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа |
| {S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна ку |
| {S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и поле |
| која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те нап |
| била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла |
| ер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћат |
| > <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</ |
| к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Јед |
| <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На п |
| се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Ка |
| ором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— |
| /p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нан |
| адетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} О |
| егова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш ств |
| пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо |
| и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p |
| еко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена: |
| <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају |
| и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред |
| та кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето |
| н од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</ |
| </p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточ |
| заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да |
| во, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја бр |
| П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. |
| , вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да с |
| ече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p |
| о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о о |
| </p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плете |
| и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом |
| стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен ваја |
| адетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше |
| ару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне |
| разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па |
| ницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обиш |
| а Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризикова |
| S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се срес |
| S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p |
| димира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није |
| с.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> |
| .{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај |
| ад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им |
| реми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се он |
| и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ и |
| <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>За |
| его пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу ј |
| момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни |
| <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плака |
| ве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче ст |
| изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке нера |
| то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Б |
| ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: |
| и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канц |
| есело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило вес |
| n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре би |
| - Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, |
| .</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</ |
| разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p> |
| нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски све |
| може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су С |
| .{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Стани |
| међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз |
| узе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку |
| је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском ца |
| се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p |
| о, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пе |
| Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја! |
| е ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да |
| је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећ |
| шта ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.< |
| ју.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогн |
| скупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју ск |
| ездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печ |
| енадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрун |
| p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад ниј |
| азило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати ру |
| сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио |
| ени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> |
| /p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сре |
| редседнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За ти |
| ваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе |
| — Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?< |
| </p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и |
| ани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћ |
| <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су |
| ар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само м |
| им калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правил |
| <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> < |
| ји на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мрак |
| беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то |
| кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибан |
| <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и |
| p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>О |
| е.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p> |
| >— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ |
| ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколик |
| то дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’А |
| ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p |
| м гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, ре |
| ?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> < |
| вима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговор |
| ете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до |
| S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хо |
| нам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се ша |
| жели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите |
| аши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва |
| етнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се |
| крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут прит |
| одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете |
| ло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци |
| } Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.. |
| девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> |
| јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стев |
| ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао сти |
| p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му ов |
| а.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу свој |
| } Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада |
| } Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,. |
| <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч заст |
| ео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} |
| Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је н |
| ече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у |
| вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сиј |
| а једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} |
| S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао |
| ји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја |
| штву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p> |
| а ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје де |
| њат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку |
| Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко |
| ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранит |
| </p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Милан |
| ка видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У ру |
| је јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине |
| а му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и о |
| ори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...< |
| згубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече |
| кивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} |
| задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смр |
| у сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме |
| ема синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да в |
| ро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би |
| у, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S |
| у.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>П |
| } Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p |
| дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> < |
| настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене |
| <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до |
| ости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Бе |
| ди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше |
| а се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p |
| о, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом |
| е јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу |
| , злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас |
| ту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њи |
| кове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна мес |
| ритиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је |
| {S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, |
| е.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n=" |
| сподине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио С |
| ини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је н |
| петане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да с |
| лакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери м |
| ћа.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки... |
| које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше с |
| едседник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена о |
| лежи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крп |
| цу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у баш |
| а му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> |
| братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> |
| — Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се за |
| ом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запа |
| е презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p |
| ки светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’ |
| едан.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста |
| >— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред оч |
| а о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза се |
| ош лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} |
| оре на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са |
| .{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p |
| е.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> |
| обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар зак |
| мео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p |
| опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није |
| <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, |
| попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им п |
| Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и п |
| у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумел |
| Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни |
| рво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чис |
| Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је д |
| е засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше д |
| бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пур |
| о тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} У |
| он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присеб |
| <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он ка |
| штац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до кач |
| облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> |
| слом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А |
| ко је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, о |
| још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али по |
| срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја? |
| Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} |
| е лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур ј |
| о.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај с |
| <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себ |
| ко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби |
| здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише с |
| <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја из |
| <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате? |
| /p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> < |
| рницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну т |
| у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом |
| велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њ |
| аш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господи |
| одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи њег |
| и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраш |
| ади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стев |
| из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Р |
| сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао. |
| ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути |
| с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добри |
| ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S |
| и да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} |
| Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, |
| S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је ка |
| џијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, |
| им, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стоја |
| је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је |
| </p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо |
| печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни |
| еднику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајваз |
| брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пу |
| еног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" / |
| онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то св |
| </p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти |
| </p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и |
| иноћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да |
| ог времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола? |
| — Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.< |
| акрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p |
| здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да |
| мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић је |
| Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p |
| ашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</ |
| су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весе |
| у је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се |
| апетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужн |
| >Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капета |
| олико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јов |
| ознајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има д |
| ра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми каже |
| запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Ви |
| ?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> |
| каз је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, |
| дао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна д |
| , знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за гла |
| раво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> |
| га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је И |
| S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} М |
| а да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</ |
| ?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Ст |
| поштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, |
| е и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплан |
| аве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" |
| ити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Та |
| та на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет зан |
| е и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био сп |
| о, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у |
| > <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим |
| е је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир |
| тиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59 |
| егову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њ |
| и ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> < |
| ази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, уст |
| А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, пр |
| га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта ш |
| ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па нас |
| на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет |
| ц на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па т |
| ши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану |
| је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, раз |
| ред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку |
| сет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћ |
| тало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p |
| тева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103 |
| ви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> |
| се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџи |
| ум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> |
| је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже доз |
| ма га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје |
| } Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запа |
| же Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али |
| сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју |
| чаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашо |
| еђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте |
| <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> |
| за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала |
| баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако ист |
| >— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га из |
| е ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p |
| је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном |
| арен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Ст |
| денковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не мог |
| Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>П |
| ва спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се о |
| > <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две годи |
| p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо ста |
| лео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за ро |
| </p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде тре |
| нако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о т |
| глуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем |
| .{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јас |
| лова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму к |
| ...</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за |
| <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за |
| аквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни ка |
| а, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја са |
| ра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>К |
| ије им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила |
| о.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Нег |
| пречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> < |
| {S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био. |
| изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се |
| и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и о |
| су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, |
| Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им св |
| свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па с |
| ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на пр |
| тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} П |
| е ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе |
| — Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, |
| а, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим мом |
| p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заист |
| му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао пос |
| водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плано |
| не душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне прав |
| .{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из д |
| али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа го |
| о је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Ж |
| Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите |
| уро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче |
| ече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним |
| воји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговц |
| зно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине. |
| дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, л |
| жђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу |
| р, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> |
| им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ |
| д једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да к |
| ва се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала |
| ура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још |
| о оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, б |
| у на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти |
| љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако и |
| римо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— |
| овог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.< |
| атељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ак |
| е. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма |
| уде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја т |
| адетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> |
| птили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} |
| /p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да |
| > <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ес |
| ештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше. |
| , плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p> |
| ко?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени |
| о га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p |
| ко она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{ |
| кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом |
| и године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p |
| двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, нав |
| ше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> |
| — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова оста |
| говори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зно |
| личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли |
| ..</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој |
| шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуш |
| чали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али с |
| атору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош |
| > <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на |
| ли апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицо |
| милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За т |
| живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачв |
| Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш |
| у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капета |
| а једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир.. |
| то пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се |
| , па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да |
| ле подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и |
| p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му |
| е из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је сл |
| Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку |
| и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже |
| ењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завири |
| а Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игња |
| х за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су |
| {S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>С |
| таше...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже |
| Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и |
| <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео каз |
| ах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, |
| у нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи п |
| адама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провел |
| Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам госпо |
| га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је |
| умео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} |
| S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново |
| ала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је т |
| ачко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сад |
| ети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и с |
| } Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто |
| олико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Пр |
| S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да |
| што не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави |
| бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој приј |
| ка и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толики |
| у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Руж |
| ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p |
| ...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаш |
| и.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се |
| едали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви |
| у газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло |
| а поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева бе |
| а, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по чита |
| што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погл |
| је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си |
| шем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у с |
| па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је це |
| их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и |
| да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све пр |
| ад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их |
| ан.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог |
| Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Жив |
| ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару. |
| се крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир |
| цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Ук |
| опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико |
| жо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они |
| е на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синк |
| мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лице |
| Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима |
| у тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је |
| а.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли |
| ајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и уку |
| <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јарани |
| осле дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад с |
| ко треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</ |
| петан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип |
| аде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако |
| у чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, |
| или смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</ |
| е само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се он |
| цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен пот |
| а и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n= |
| а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби |
| нику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се к |
| Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи |
| ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, в |
| Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке су |
| p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио |
| } А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> |
| из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је по |
| и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стисн |
| бе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S |
| оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш н |
| једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах кваси |
| месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> < |
| и?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појур |
| ио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не зн |
| {S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није |
| /p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и к |
| ање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху суз |
| амигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’х |
| њате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњ |
| нај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и з |
| нуло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</ |
| исте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Саг |
| <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није |
| т кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једно |
| /p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је б |
| лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као |
| е је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари |
| несе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати г |
| њат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборав |
| знује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{ |
| ели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— |
| преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> |
| и.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетан |
| , мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судн |
| дем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и н |
| милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај |
| Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p |
| и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око син |
| ка Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о шт |
| S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је не |
| <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по сел |
| ву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и |
| гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ов |
| з Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге |
| орише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шт |
| шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обор |
| их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца |
| ion" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мал |
| ст, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио с |
| оче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључе |
| ...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти |
| еди па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица се |
| ла!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да |
| се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојиц |
| лико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући: |
| је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре |
| есили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су зна |
| е...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом |
| } Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Св |
| ади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и |
| би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у вели |
| , рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ ч |
| тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, з |
| а није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна |
| је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица |
| ила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио |
| уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала т |
| , тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица по |
| , а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на д |
| м и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим |
| p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове |
| , сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.< |
| ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Р |
| а тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини |
| ну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Ну |
| ца, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и |
| то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околни |
| >На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, г |
| веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и т |
| бока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. |
| о.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вер |
| му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уз |
| веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</ |
| ле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде и |
| .{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, веч |
| ој гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па |
| е само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја |
| ш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет |
| ије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, п |
| да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде ј |
| и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари |
| ћи писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срц |
| како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема |
| он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле |
| реба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довеч |
| остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом |
| } Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треб |
| јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знал |
| моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до |
| ра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н |
| ше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабу |
| е знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p |
| деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање остави |
| јд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>С |
| чи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти |
| леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> |
| И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... |
| /p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан ј |
| уше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два |
| пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко |
| а њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p> |
| зе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој |
| и у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик |
| ак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је |
| ињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} При |
| <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је |
| је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се |
| е у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Сте |
| која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> < |
| ходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зра |
| ост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им ј |
| еч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже |
| трану.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигну |
| за и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад К |
| икад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Стан |
| де ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господ |
| д на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно |
| ом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам закл |
| ило.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако с |
| де гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред |
| амо.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан по |
| p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што |
| а и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али |
| овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> |
| ли, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} |
| та вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина |
| ијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: б |
| добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нис |
| иве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је виш |
| којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се |
| и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна |
| .</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас |
| ас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пођ |
| е, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и з |
| {S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из кон |
| апетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата |
| > <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, |
| тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао |
| чје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промук |
| ко упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, к |
| попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њег |
| ај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада |
| уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекн |
| хташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас госпо |
| епредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— |
| :</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, |
| рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису к |
| и Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Св |
| ћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојан |
| {S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шт |
| ре?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди |
| све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко во |
| p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па |
| јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p |
| е нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> |
| другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Б |
| т полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му ко |
| зив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку |
| је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до ци |
| само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — д |
| их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближ |
| дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајде |
| ије имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, |
| проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето с |
| ли су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта |
| етића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Ј |
| ђе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник |
| и ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их |
| узе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господин |
| меде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— |
| лаго Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала |
| l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l |
| Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук ј |
| то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога ве |
| мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешт |
| зати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетић |
| сти, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим до |
| ли окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људ |
| , јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беш |
| проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, ко |
| ратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на |
| и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јо |
| жење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па |
| иној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам п |
| ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пус |
| p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— |
| емо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану |
| екне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...< |
| p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра |
| } Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на сред |
| .{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ |
| д турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, |
| а заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала |
| а се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само ј |
| .{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{ |
| илама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, т |
| е и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио |
| још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен |
| в.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти ј |
| <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болес |
| .</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја дв |
| азговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет о |
| ко да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту |
| што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> |
| тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А |
| су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</ |
| уди састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— |
| је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Ј |
| /p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Ост |
| у, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно оно |
| ак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о о |
| само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, д |
| опио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривог |
| виралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n |
| уку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао |
| мињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о |
| а је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву |
| ову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан св |
| шли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио |
| чи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и |
| Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’ |
| ди, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господ |
| али, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је |
| рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S |
| /p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево |
| е сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи |
| е онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S |
| изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се дес |
| и.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> |
| > примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год |
| нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и |
| у.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке.. |
| треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти |
| > <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S |
| уте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу С |
| мо ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те пит |
| аш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку па |
| .</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је ис |
| etter"> --> <p>Богатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ов |
| .{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} |
| <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Св |
| {S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је |
| год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... |
| нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу |
| одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види.. |
| с весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после ве |
| сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} |
| све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо |
| {S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} |
| људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S |
| себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, |
| ру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром |
| отив Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стој |
| } Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ор |
| <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло |
| а, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је |
| беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично. |
| вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S |
| мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за т |
| {S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог д |
| стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па |
| на, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи |
| три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са р |
| Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци |
| је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше се |
| — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче промен |
| ћ сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промен |
| о на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара сас |
| довати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред |
| буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретенов |
| предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни п |
| тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у |
| ијатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам |
| , прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до |
| за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још ма |
| ђе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валил |
| аш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону |
| и, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана сво |
| ољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђ |
| ћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћ |
| затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу ј |
| тан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријат |
| <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана |
| е пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у |
| су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</ |
| а...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и |
| p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав |
| е море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што |
| војом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам в |
| годарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш д |
| /p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам н |
| и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p |
| Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p> |
| p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била |
| свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњ |
| клето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село |
| еликих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p> |
| пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих прич |
| е на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Ма |
| слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— |
| посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> < |
| <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на |
| Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу стра |
| гњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратница |
| убини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоск |
| денковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде |
| т Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радо |
| ојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</ |
| ојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све в |
| да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране |
| а поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па пол |
| {S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опоми |
| па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да |
| каменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Јед |
| S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{ |
| а ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје де |
| нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће |
| да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p |
| им опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На |
| .{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и н |
| се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а н |
| него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око |
| <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођ |
| едајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану |
| вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, по |
| е промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет по |
| ри попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у |
| и дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учин |
| зради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане па |
| ца принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три |
| пи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, |
| } Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар ј |
| ецо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је |
| ..</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, |
| лова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како ова |
| т се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си н |
| одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики |
| о тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те |
| пили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљ |
| <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему |
| вешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нек |
| Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свеча |
| занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, |
| арији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини |
| а овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дет |
| изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После |
| шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Бого |
| <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је |
| ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалил |
| ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...< |
| си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Је |
| " /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио |
| жеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађен |
| ш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш тв |
| тојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зов |
| ала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> < |
| <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова |
| аљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Је |
| мерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни љу |
| сто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си м |
| се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} |
| Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праве |
| земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи |
| ово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Ј |
| а Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не по |
| Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко на |
| м опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово |
| јан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ? |
| лостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би |
| Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А |
| и био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72 |
| !{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од |
| ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће д |
| p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је би |
| !{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд о |
| — А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p> |
| ...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она ти |
| е неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не см |
| икну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...< |
| че, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље |
| вог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео |
| <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги раз |
| на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечер |
| Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет |
| тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и |
| а.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан |
| прам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво |
| ковци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и |
| за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> |
| о тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама |
| што вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, д |
| окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега |
| е и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p |
| здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли пос |
| поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он и |
| о сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано |
| ири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде глед |
| на!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци к |
| инко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Панду |
| } А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јеса |
| је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?... |
| о је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игња |
| и бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <div type="ch |
| газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе |
| да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се |
| ни приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назв |
| одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> < |
| мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала по |
| и рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је |
| трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он г |
| шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како |
| ећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију |
| > <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, |
| у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и изв |
| као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти |
| т тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> |
| велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Д |
| твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:< |
| о ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, |
| ола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богати |
| че Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p |
| е, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S |
| с звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се с |
| ћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{ |
| Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— М |
| штити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви поглед |
| У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са сви |
| се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ |
| енији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, |
| коше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> |
| аста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише обл |
| чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрет |
| волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите |
| чином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> < |
| вијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb |
| код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно. |
| >У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави. |
| остала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се |
| а потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли |
| ..{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свим |
| е то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p |
| , нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете |
| око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, прист |
| <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме. |
| </l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна б |
| , потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — |
| <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Г |
| е на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стој |
| ића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да к |
| > лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима с |
| де гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколи |
| ики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужаг |
| нуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што по |
| ића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми |
| Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n=" |
| погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, зн |
| тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не |
| е слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо иска |
| бити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок госп |
| вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по |
| Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти... |
| /p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим |
| њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срц |
| .</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искиће |
| ивео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув |
| ог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је пл |
| <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко до |
| >— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара< |
| кријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цепт |
| гла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе |
| тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка |
| ана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си т |
| е Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му |
| Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О |
| Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и |
| ила, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је |
| Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њи |
| јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред своји |
| .{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Ст |
| н.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити |
| и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Је |
| да само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам из |
| <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l |
| е ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао |
| га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S |
| како потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="4 |
| затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срц |
| аш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкат |
| у око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе |
| е сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупал |
| а играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{ |
| е смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу |
| му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љуб |
| >Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада |
| м Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> < |
| вима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S |
| <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше |
| {S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њихов |
| обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи |
| е иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>А |
| сом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се |
| и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је са |
| есело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га |
| у више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући ј |
| дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не у |
| о на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на |
| јати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Ника |
| дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима н |
| ајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда даје |
| ј се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Бож |
| мет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата |
| тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са |
| усто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p |
| тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена. |
| } За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" |
| три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен ниј |
| да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме дру |
| года да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је |
| p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа г |
| е два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове ба |
| еде, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, С |
| он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} О |
| ..{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне. |
| ава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Леп |
| <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} |
| </p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек к |
| е су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p |
| о ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави |
| че па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p |
| тићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад |
| мир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта |
| p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још |
| ЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb |
| у.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, |
| сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Је |
| истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> < |
| д је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капе |
| моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, д |
| , рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити... |
| чије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту |
| а видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— |
| нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је и |
| </p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И т |
| је тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> |
| оште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухва |
| } Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка |
| је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи до |
| стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} У |
| ану.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да бу |
| 0"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знал |
| ји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дан |
| и ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, |
| није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> ш |
| у кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.< |
| се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} |
| ци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси |
| </p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојан |
| S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> < |
| Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела |
| до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод |
| воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо ко |
| ио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цј |
| игује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али |
| али казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петр |
| и седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Бож |
| оворили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су |
| марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти |
| ано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За |
| ас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило оч |
| </p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо о |
| о жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад |
| Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да |
| за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да л |
| га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у |
| њате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p |
| шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p> |
| <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече С |
| нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... ов |
| м рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличар |
| и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци |
| ља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из С |
| и је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене |
| ренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> < |
| сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да вид |
| полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, |
| руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре |
| {S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај гла |
| било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо |
| да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе. |
| /p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио.. |
| /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Н |
| же да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S |
| ...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и од |
| еоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло |
| амо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на |
| ослом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се |
| не.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} |
| толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изр |
| , могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажеле |
| е, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене. |
| или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, б |
| говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде |
| дно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после |
| ="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког чо |
| сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршу |
| " /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Не |
| ног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, |
| Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, как |
| сподине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја |
| p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закоље |
| ођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Је |
| себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.< |
| ег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се |
| уриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакат |
| орљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли из |
| ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’вата |
| <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац о |
| а у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, к |
| ћи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад |
| докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ |
| ло доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— |
| е знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да |
| нај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> |
| рбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, им |
| икну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад заг |
| тили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи. |
| у, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> |
| >— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни п |
| ш како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола би |
| p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити о |
| качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат |
| аш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!< |
| д муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео б |
| Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ в |
| а ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива |
| дне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како бу |
| авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је бил |
| ће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код с |
| мела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката ни |
| о.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p |
| аје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не мо |
| воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео |
| S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> |
| но</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове |
| е су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је |
| ли, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али |
| а они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим |
| глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељ |
| дне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о ч |
| његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, |
| анку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости |
| се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу |
| пијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи |
| Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојан |
| црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде пи |
| о би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, п |
| село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не |
| ане, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од |
| а па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} |
| ше преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијан |
| или.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред |
| то сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре |
| и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ак |
| о би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше |
| имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа дру |
| ала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} |
| ућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се јо |
| м се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не сме |
| Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други |
| о двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако |
| е из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не з |
| </p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p |
| /hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ћ |
| нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, |
| они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јеса |
| p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Н |
| да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> < |
| , попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, к |
| ошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро |
| им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — из |
| мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви по |
| ило и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово |
| <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто сму |
| мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети |
| то говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до |
| механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Ч |
| шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па н |
| че ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да |
| милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о |
| азио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: к |
| не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нек |
| и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Ка |
| уте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p> |
| ан пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви п |
| ама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ств |
| ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не доп |
| {S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се |
| га ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p> |
| у пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</ |
| ху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима |
| од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бит |
| >— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друг |
| } Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јес |
| , Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу гром |
| то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, |
| уда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати |
| оли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако |
| , само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— |
| сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у л |
| .</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p |
| а зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p |
| извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум |
| пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни н |
| ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош |
| {S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без ср |
| да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шт |
| врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности |
| /p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо |
| <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Мла |
| та мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у |
| е с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди |
| е да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара |
| да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито |
| ио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сва |
| ло десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Кап |
| 0" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.< |
| г доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, |
| </p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у |
| .</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, |
| о да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би на |
| решина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнет |
| по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети н |
| капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао |
| етио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши |
| кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се |
| плакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао |
| Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на прав |
| ију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће |
| и ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, ре |
| а је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам |
| на.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под нас |
| е.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му ве |
| како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и |
| ља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p |
| је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је |
| х Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> |
| n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било |
| е.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад |
| из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени.. |
| бати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код ку |
| аучи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>О |
| ара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, |
| p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је пос |
| > <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све р |
| сећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p> |
| манима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није |
| ата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако по |
| јте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!.... |
| ог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p |
| ло.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— |
| ни наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од |
| hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Д |
| божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за жен |
| шко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и |
| то, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даљ |
| ило им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети |
| доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</ |
| у.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи |
| остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов. |
| нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, |
| <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познај |
| а јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли.. |
| } Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окрет |
| у, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У |
| два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би јед |
| о ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих |
| оћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p> |
| <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па |
| ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање ост |
| и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</ |
| ни бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је пол |
| Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни |
| е“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него мо |
| н сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би |
| Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме |
| ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> |
| Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо |
| а?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} |
| и сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било |
| а једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом св |
| Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви |
| атко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у |
| да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...< |
| p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се зан |
| ржи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато ви |
| Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска |
| е.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— |
| p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би и |
| Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак.... |
| е ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчуп |
| а.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на о |
| о, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> < |
| Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја М |
| } Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> < |
| убави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно на |
| вао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледај |
| е опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само |
| е знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се |
| id="SRP18940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њен |
| ијатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га д |
| p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, |
| p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— |
| ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш |
| /p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће |
| том, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Ст |
| у у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно дру |
| у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, по |
| /p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— И |
| по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у |
| викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јова |
| Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје н |
| сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу ча |
| ад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвен |
| Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и по |
| немо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба ј |
| </p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој |
| алека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним ва |
| Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим неве |
| ва је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја т |
| пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о |
| ас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, |
| шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да |
| у нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спр |
| куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На |
| вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Ви |
| <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, |
| о ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли |
| нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио |
| <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо |
| ш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље |
| ању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се |
| вољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</ |
| ече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклони |
| а немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, |
| >— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спа |
| да.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоред |
| е он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је е |
| он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се |
| етан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило |
| и.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{ |
| ва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> < |
| о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веров |
| цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам каза |
| пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у |
| Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>У |
| вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је |
| ла бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не |
| ли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако ра |
| ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомун |
| т’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> < |
| ара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека |
| ницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мо |
| ено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детет |
| >Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо с |
| >Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!.. |
| Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предм |
| код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, |
| </p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и те |
| умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— З |
| ... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда |
| Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцк |
| Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су н |
| > <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви |
| Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, к |
| ио је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капета |
| ав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По ш |
| ’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећај |
| <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће |
| е, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да |
| амо доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те бо |
| никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да |
| — Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.< |
| ма и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авс |
| арати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Ку |
| рошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам |
| оје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто |
| у је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пу |
| аву.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је |
| ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p |
| {S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена |
| оше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их |
| једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" / |
| <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не зн |
| Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валов |
| уке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</ |
| а Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши загл |
| чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет зн |
| Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли |
| , мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми ј |
| p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га |
| ужо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па |
| Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пош |
| p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио ј |
| тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, о |
| ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа пресл |
| , за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склоп |
| рији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.< |
| к је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече предс |
| о живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам |
| свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мил |
| да је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече м |
| види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле от |
| <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— К |
| н.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n |
| д наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Је |
| </p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим. |
| <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} Пос |
| p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p |
| ђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, |
| им да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p |
| ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га |
| /p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледа |
| негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступа |
| амо ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је С |
| опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва |
| <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S |
| четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Ј |
| а оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио |
| изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро |
| а.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се |
| драви чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило |
| , ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шо |
| Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене С |
| и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. |
| ељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру. |
| о уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрча |
| етно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане... |
| м Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заор |
| ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном |
| Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нин |
| и смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако |
| сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони... |
| укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као по |
| рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел |
| ан је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно.. |
| {S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до те |
| и онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не |
| за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ов |
| па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свр |
| p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као |
| у девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мил |
| е главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n= |
| Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа |
| ја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж |
| p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико |
| је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет суз |
| p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила. |
| е нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ |
| ило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу |
| се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ лег |
| рава правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде |
| е тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад |
| .</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је |
| из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут п |
| ко јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи |
| и и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе д |
| да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био |
| е око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S |
| лу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми де |
| } Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсен |
| врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и заб |
| ре ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} |
| ко исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p |
| што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у л |
| х је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ пр |
| Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и од |
| p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече С |
| лим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како |
| еко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p |
| ти, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји. |
| да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>З |
| Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су на |
| p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а се |
| а је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту... |
| године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила |
| то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудил |
| му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу |
| ба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све |
| >— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p> |
| p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде |
| о сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја |
| .{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жит |
| воре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко |
| су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чу |
| то људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је |
| је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се |
| ко није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је |
| је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још др |
| да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код ка |
| Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> |
| унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, ус |
| ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</ |
| .{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадет |
| како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њ |
| ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погле |
| ш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> |
| да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељ |
| це моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употреби |
| — Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанк |
| кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а |
| а!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоск |
| ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се |
| Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио њ |
| дма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу кап |
| и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачун |
| да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p |
| >— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p |
| ћо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није т |
| ли он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’ит |
| ли јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој С |
| ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он к |
| , а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале. |
| ко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет |
| кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је с |
| набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког дом |
| д. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Никол |
| је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На је |
| је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’ |
| — Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше. |
| екако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може |
| се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb |
| видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лиц |
| Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос |
| епа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, п |
| је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак |
| грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једви |
| о занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га неш |
| Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и |
| шао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног в |
| риви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би |
| ла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону друг |
| е Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} |
| о гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!< |
| ој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја дој |
| амним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, |
| колико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре И |
| здимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде. |
| рујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше |
| те ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше. |
| Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора ос |
| p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да |
| ћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, р |
| ва је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан гово |
| <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господи |
| чера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја |
| >После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар |
| тави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од |
| Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не мо |
| да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће |
| ре ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао |
| не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може |
| што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне |
| ли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не |
| твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{ |
| убма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце |
| рајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде п |
| арци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за |
| <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</ |
| лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далек |
| ла.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди о |
| грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и н |
| е до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један прошт |
| >— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку |
| Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре ми |
| велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало |
| лих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу. |
| е на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па |
| рицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову к |
| ју, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу |
| и нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Не |
| су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се |
| Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} О |
| } Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које ј |
| танак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што тре |
| лутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави |
| Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од ра |
| е зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је |
| кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чист |
| Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Нег |
| рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по свој |
| уштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме |
| > <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му |
| азати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не |
| ојта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу с |
| <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту |
| к молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора на |
| њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, |
| али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође |
| е и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине |
| ан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само п |
| ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, |
| ала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је |
| едемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, д |
| полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени |
| е, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо |
| </p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.< |
| мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног |
| би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране са |
| он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја има |
| био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не |
| И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови |
| е стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњат |
| аш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</ |
| редседник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме иш |
| ти јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p |
| већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{ |
| <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па одне |
| ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> < |
| ко ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу |
| а.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свир |
| аги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не |
| {S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је б |
| и одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о |
| тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешт |
| си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p> |
| сећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им |
| а су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама |
| ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као д |
| ли постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако раз |
| рце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притис |
| но сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неб |
| >Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Иви |
| ођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ј |
| ег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</ |
| био јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да |
| оложење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, |
| {S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} |
| био...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Но |
| .{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да с |
| ушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде д |
| е помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог нареди |
| ледњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је зна |
| p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на р |
| Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се |
| шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто он |
| а препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо гово |
| јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.< |
| >— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.< |
| пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</ |
| p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух во |
| мо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сум |
| ала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{ |
| мок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити |
| ..</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни де |
| ну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Ј |
| /p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S |
| се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{ |
| и дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уз |
| јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и |
| Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало по |
| Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> |
| /p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то м |
| да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на |
| .</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово с |
| ело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто |
| .{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао. |
| м мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p> |
| p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутр |
| !{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{ |
| по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> |
| черас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Про |
| — Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо |
| ње ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако |
| есам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И |
| p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч з |
| н јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она |
| ерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при п |
| а цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па |
| <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам |
| тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем |
| руги маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, ни |
| било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Руж |
| но.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао |
| ндуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, |
| е подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p |
| јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да |
| хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} |
| сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, |
| е утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, бл |
| рзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се ј |
| идела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не м |
| о пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.< |
| {S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о |
| ире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— И |
| {S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу М |
| та, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо ш |
| ко није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта |
| неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор ку |
| Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри. |
| S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може ј |
| <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло |
| Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а |
| е нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлиј |
| Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнуј |
| lestone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него шт |
| а стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева с |
| а рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је он |
| p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ |
| рчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али ње |
| зда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану си |
| е јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, р |
| </p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</ |
| воје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам др |
| > <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се засти |
| де газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p |
| е сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји |
| м Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили |
| штина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид |
| ина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било |
| Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није на |
| ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услу |
| и да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу |
| S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполиц |
| и оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и м |
| е честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може |
| Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S |
| то време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу љ |
| <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба н |
| ти и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су би |
| не, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мис |
| и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, п |
| ше...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај ј |
| ице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Раде |
| еки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како т |
| едну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не преб |
| .{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S |
| моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разгова |
| му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се |
| а ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо |
| </p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> < |
| , анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи и |
| ти па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћ |
| !</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— |
| Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњ |
| д се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме к |
| о знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти ка |
| > <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све |
| ова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваља |
| ко Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да. |
| по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необориви |
| м је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ће |
| најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се п |
| три да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} В |
| — Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они мо |
| S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки |
| > <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, р |
| и к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо са |
| у га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{ |
| се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце |
| како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим... |
| лакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, ш |
| било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори |
| де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слуш |
| личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да |
| да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> |
| а сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за д |
| лети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не |
| још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— |
| p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мог |
| је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p |
| винаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} |
| /l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу глед |
| ан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да изм |
| ив њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Иг |
| рих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од ка |
| ла вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе гла |
| оме тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и к |
| Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стиг |
| седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван |
| д куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром кр |
| рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревец |
| о.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу и |
| алац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, з |
| отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа по |
| и дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година |
| у један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Рад |
| ле неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div ty |
| едајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb |
| е.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је чо |
| сто је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло д |
| асић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> |
| мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја |
| од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи бил |
| му се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао |
| дур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у |
| играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо п |
| аста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се |
| је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави |
| међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{ |
| о ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе |
| као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сад |
| кле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може.... |
| ио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време |
| као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули глав |
| ајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p> |
| е бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљу |
| његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућут |
| на.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она п |
| ли није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети прек |
| е од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео к |
| ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденко |
| био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и |
| тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се з |
| очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радос |
| {S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштит |
| стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Поб |
| и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ив |
| де се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капет |
| друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> |
| вога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу |
| пљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата |
| на Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари с |
| е Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S |
| и саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... д |
| се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваш |
| > <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила. |
| чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је |
| ко га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару |
| атовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим с |
| невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} А |
| ш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> < |
| ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— |
| Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док |
| .{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао |
| оје сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу ва |
| че једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p> |
| Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог д |
| p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао |
| Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разгов |
| Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем |
| као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је |
| о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје |
| у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Изб |
| ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, за |
| и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ив |
| — И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довеч |
| в.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си |
| је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> |
| у:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао |
| ву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и |
| ам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека |
| о пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и |
| тево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S |
| д њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— |
| >Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сва |
| , — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезд |
| је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога |
| ове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до |
| у?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претек |
| > <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ћ |
| а сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој бе |
| шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини бра |
| широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се с |
| </p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p |
| шњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избор |
| ите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове баш |
| на тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће л |
| им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића |
| прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капета |
| знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова |
| же милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био |
| т, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за м |
| <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада прет |
| азмишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његов |
| знао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану С |
| бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган. |
| ђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо |
| ховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p |
| да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> |
| ађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свр |
| </p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа по |
| е учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријат |
| да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра пора |
| било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а |
| имо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— |
| !{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жа |
| } И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваља |
| да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је тр |
| дседник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се се |
| ао помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капет |
| Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на |
| е на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо |
| еби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> < |
| есам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу руж |
| шо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече к |
| черас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после |
| ђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Ми |
| , да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаг |
| , што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p |
| валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао |
| потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па ја |
| > <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} |
| абло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p |
| ењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У |
| је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— |
| л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p |
| своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господ |
| отпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се |
| ле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву |
| не?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе |
| тише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане. |
| <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш |
| p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо п |
| ње и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетанов |
| <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју ос |
| да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим |
| n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу нео |
| свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је |
| о господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то т |
| заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— |
| грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циг |
| к, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран к |
| мали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга |
| ката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђа |
| бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.< |
| њо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше |
| , рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скуп |
| >Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате о |
| е пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно |
| се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби |
| сту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред ва |
| уче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони |
| е завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" |
| д шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало: |
| до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n=" |
| грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих ку |
| е да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље |
| ...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи веп |
| атвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде. |
| му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему з |
| ом часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p |
| у нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове |
| >Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше |
| /p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> < |
| две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и би |
| бојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање |
| ла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на |
| и моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као |
| у изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду ве |
| је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угр |
| де послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратн |
| е ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћ |
| ј Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’в |
| } Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда |
| ице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раден |
| {S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико |
| диркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој. |
| <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како |
| ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка в |
| Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, б |
| и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као |
| } Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве |
| смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам |
| итиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој |
| е?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, |
| во дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, |
| > <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игња |
| воју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се б |
| {S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— |
| </p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А |
| свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим м |
| оба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџе |
| >— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико |
| олан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све |
| > <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш |
| есма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана |
| Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио н |
| рокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не п |
| егово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета..... |
| лим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја |
| а мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели |
| обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио б |
| г претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом ку |
| ти да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, ко |
| <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских |
| ана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} |
| снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да ни |
| атова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Р |
| капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они |
| ад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела.. |
| њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико онда |
| Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се |
| Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред |
| ој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце |
| осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p> |
| ости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од рад |
| а дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и прода |
| p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од проше |
| у, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш н |
| ла у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирим |
| p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече |
| дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ т |
| је зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} |
| <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, |
| миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} С |
| Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p |
| јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да |
| живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, к |
| рговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, ду |
| утрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устум |
| едан.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч |
| ара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја |
| она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој и |
| говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си |
| , дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Сто |
| ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо боја |
| вала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} |
| е то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај др |
| тину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Т |
| и детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит |
| <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа п |
| ладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.< |
| срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више ни |
| у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обу |
| Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Бо |
| <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p |
| p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана нена |
| к му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба |
| <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони |
| да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Ј |
| } Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} После |
| оможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат ди |
| Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву. |
| даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газ |
| Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p> |
| есте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи |
| и дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, |
| д јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{ |
| се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Па |
| ну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, при |
| > <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чу |
| рејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако |
| е необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ру |
| p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо |
| знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат |
| "88" /> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И он |
| ута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господин |
| ах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте госпо |
| p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и |
| и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем |
| ца Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Ста |
| један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.< |
| p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледа |
| о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} |
| Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Ст |
| сиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ра |
| ио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наш |
| p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечер |
| ојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо ма |
| Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} |
| ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред |
| <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем |
| ким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли |
| Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је |
| р почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему |
| без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора |
| несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било бил |
| аде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак |
| ne unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије |
| ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на после |
| e> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу н |
| е што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља |
| p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице м |
| та паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био гото |
| вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији |
| ушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако |
| > Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепасти |
| рема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо |
| или, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и г |
| и исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не г |
| е моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</ |
| о ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше |
| ?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја свој |
| и Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> |
| н!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли |
| — Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робија |
| :</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими |
| ано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисат |
| рос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко п |
| љно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се |
| ubSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест да |
| ојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће |
| уж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{ |
| SRP18940_C7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, пор |
| <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошт |
| ли поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не да |
| ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, |
| /p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас с |
| шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако |
| езика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан панду |
| емити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p |
| брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисм |
| S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> |
| прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радо |
| м пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, |
| .{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало д |
| </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на д |
| у и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и |
| } Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сес |
| адетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’ |
| још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Ма |
| /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p |
| > <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то би |
| а милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до годи |
| ли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевин |
| ико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</ |
| е да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се |
| је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за дове |
| као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан. |
| их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и р |
| ући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, к |
| видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и о |
| шао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу |
| је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одво |
| ремишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву |
| — Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, т |
| ње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} |
| главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ |
| се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Мо |
| а Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p |
| Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</ |
| > <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осе |
| ишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила ка |
| које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође |
| био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>К |
| тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S |
| рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло ј |
| p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спава |
| петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити |
| ло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова |
| 940_C4"> <head>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седел |
| су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то уради |
| <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клон |
| грало од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него |
| у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта д |
| по је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделц |
| год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А |
| адости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како ж |
| кључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору. |
| доше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остал |
| — Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник |
| нимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, |
| састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за мес |
| м или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост |
| /p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---< |
| .</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвр |
| село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гла |
| гледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се сам |
| измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више п |
| аглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим о |
| овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вр |
| ead> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и с |
| <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркв |
| гњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се |
| го, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имал |
| да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> < |
| је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мог |
| ца уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> |
| и ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим С |
| зненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас бр |
| , Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> |
| во ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они поседаше |
| рана твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А |
| раћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} |
| адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да п |
| запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсит |
| етан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до |
| дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и доз |
| капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад д |
| свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота |
| че Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке год |
| У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор |
| чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле |
| 18940_C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на кри |
| .{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и |
| Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p> |
| ве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они провод |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осв |
| енско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред |
| ко ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна го |
| нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у ма |
| а отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, реч |
| га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се |
| >— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> |
| > <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обој |
| ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је |
| е паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се |
| и.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су |
| глуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, |
| оказао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице |
| ле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама |
| </p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој |
| је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила И |
| ва га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића |
| о лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <p |
| гом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу |
| златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши суз |
| ске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игња |
| } Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Је |
| забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’ |
| могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Сте |
| Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> |
| ро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа |
| p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господ |
| и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и мет |
| <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Иг |
| кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољн |
| ри.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао |
| те главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— |
| е преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који |
| астити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него |
| ј сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p> |
| шећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико.. |
| , ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{ |
| животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, |
| Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже |
| дела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима |
| а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} |
| емљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И т |
| Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприч |
| S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— |
| ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, |
| нам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу к |
| p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, |
| p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда |
| ане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда С |
| би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> |
| ћете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у заса |
| ан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за по |
| тића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Ј |
| За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво о |
| ој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају дв |
| тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом нес |
| ва ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње н |
| е овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много пром |
| p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} |
| ујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb |
| и из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заве |
| живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, ц |
| ро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> |
| .</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало |
| <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и |
| .</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима з |
| ај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p> |
| С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све и |
| ехана дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} |
| рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипа |
| .</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону дво |
| 940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих к |
| д велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир |
| ви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан прич |
| ј тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлиј |
| њи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић |
| ро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па пос |
| Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је приј |
| ца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, нико |
| склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане |
| олцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p |
| <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да иде |
| ви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p> |
| ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Мари |
| исто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми |
| баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Д |
| вор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним п |
| сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Ст |
| вега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао |
| еђу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако т |
| и за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа |
| нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од |
| а то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово |
| > <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини и |
| у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се |
| ата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале... |
| и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, реп |
| .</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје |
| анђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није би |
| то стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па |
| иноћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му |
| ело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</ |
| едне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити |
| Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто р |
| толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио |
| ’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже. |
| но пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако сл |
| о колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако |
| е шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље ко |
| ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди |
| н Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је пос |
| /p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад |
| и си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли ст |
| вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{ |
| и некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем ва |
| подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нароч |
| о буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капе |
| — Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p |
| више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена к |
| е.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чо |
| p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша зв |
| ојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> |
| е апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.< |
| и.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.< |
| ће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Р |
| елеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> |
| е и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се от |
| тојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џепови |
| } Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се пре |
| седник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеш |
| — Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо |
| е бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба |
| , викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се |
| диш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!.. |
| } Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости |
| Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду |
| мо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио н |
| >Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, |
| p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је |
| ети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако г |
| ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест |
| , лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси+ |
| у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то |
| и те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диж |
| још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину |
| p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из |
| јане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— |
| се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Госпо |
| ро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе |
| елу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко мо |
| Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p> |
| p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу. |
| о и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, за |
| уменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, |
| и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амба |
| у весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игр |
| > <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој |
| >Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, |
| l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> |
| познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не |
| о, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марин |
| Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју |
| <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} |
| о Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти |
| .</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај аста |
| } Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш. |
| н Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе чи |
| ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом |
| мо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погл |
| ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јаб |
| исли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дика |
| му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> |
| } Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p |
| е рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, ра |
| >Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мучени |
| оћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља |
| ар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, д |
| те до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку |
| ше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> |
| и, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p |
| p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> |
| по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и |
| </p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних |
| и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад И |
| г, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> |
| ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се |
| ко ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ов |
| Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита пис |
| као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружи |
| одати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али |
| омагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четв |
| нао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино |
| пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{ |
| стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати: |
| p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p |
| p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете |
| ка те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње |
| овори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу |
| је да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да |
| о је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’н |
| p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да прк |
| о је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Ј |
| енковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се |
| p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележ |
| ати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p> |
| е многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p |
| их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Ма |
| ира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетић |
| гало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и рази |
| нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога И |
| би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, |
| дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да по |
| пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пр |
| тан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па |
| е, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше м |
| не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} |
| све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаље |
| нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам |
| /p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног |
| и, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да |
| ку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— |
| а је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.< |
| е вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стоја |
| , рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су |
| е трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</ |
| у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам мно |
| Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа |
| укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што |
| ије му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећ |
| <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и |
| море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> |
| о еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни |
| оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Је |
| — Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море |
| } Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је ње |
| дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полак |
| и дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она палик |
| амо каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> < |
| има, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} |
| о на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави а |
| Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше. |
| , тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, |
| њатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164 |
| ине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече |
| а и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара |
| тева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</ |
| од тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш |
| де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— |
| p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крс |
| да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</ |
| ра му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му т |
| тева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да ве |
| </p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него ш |
| есели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, к |
| <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог п |
| овек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p |
| вао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> |
| а те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година |
| печеница, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој |
| ве миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је |
| S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада |
| а у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведош |
| твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Да |
| покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> < |
| ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p |
| а, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дука |
| ћом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми |
| од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да пр |
| <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе |
| к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> |
| Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Мар |
| да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p> |
| Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком с |
| руго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог |
| , добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове |
| ...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада х |
| одином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бо |
| е од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, не |
| дајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— |
| стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’нак |
| свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које |
| ...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га по |
| у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} |
| га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Ниј |
| рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И та |
| г’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осве |
| сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им |
| те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети |
| амо, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије во |
| оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} За |
| .</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тет |
| јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива? |
| на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p> |
| ода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан |
| , пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</ |
| , ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако |
| воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Нег |
| За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, та |
| е седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> < |
| јој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, |
| ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљи |
| о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу.. |
| >— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Ј |
| е?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја |
| p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим |
| је Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ |
| Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Н |
| За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја д |
| га упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом С |
| Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p |
| p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео на |
| има својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— |
| Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљ |
| ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> |
| сеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, |
| у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала |
| У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} |
| ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’н |
| е Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова |
| из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили |
| строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </ |
| нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S |
| па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и к |
| ли?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ |
| е већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да при |
| кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p |
| ру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти |
| не.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, та |
| лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} |
| свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су |
| изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Сте |
| се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, |
| се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир изв |
| ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваш |
| митне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак |
| петан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по |
| уго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село< |
| ко му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како и |
| .{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{ |
| и, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече |
| и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мо |
| <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље! |
| {S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи и |
| кажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи поле |
| >У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> |
| редише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потр |
| л’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} З |
| ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо |
| > <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваш |
| а Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро |
| ити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било пра |
| вину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и |
| ег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, |
| и „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту |
| ом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и п |
| </p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Ст |
| вци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платић |
| агрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша |
| </p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} |
| изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се про |
| , ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијан |
| штеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђе |
| им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S |
| ном.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето |
| ном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „кап |
| о их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверај |
| кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капет |
| ата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је |
| <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било |
| својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котар |
| очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све |
| нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би |
| апалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После |
| иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак |
| е?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим. |
| њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p |
| Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} |
| <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву |
| p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, |
| где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спрем |
| ана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се |
| дни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Дру |
| бити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да |
| >— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S |
| долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.< |
| га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> < |
| си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, |
| > <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја |
| p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више.. |
| чита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p |
| они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о ник |
| ако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све |
| а....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде |
| да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти к |
| е неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна т |
| а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окру |
| , Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао. |
| брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започе |
| ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима. |
| каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда С |
| и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Ст |
| а сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево ж |
| </p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, |
| > <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и |
| рали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да |
| део, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ |
| био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није глав |
| ишта не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, о |
| ало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Ка |
| у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи |
| нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме па |
| сте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> < |
| ИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n=" |
| озбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу ка |
| {S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божи |
| е главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> < |
| их прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дуж |
| Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви |
| Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ годи |
| ати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Ди |
| на.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао а |
| урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речи |
| ерет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} П |
| икну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S |
| могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустог |
| а сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не м |
| од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> |
| ешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p> |
| објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Ст |
| убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив |
| .</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда |
| ује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, ка |
| одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о |
| еше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо |
| у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколик |
| ље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах позна |
| стим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први |
| је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и њ |
| етан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи |
| и, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једа |
| и изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас |
| пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вај |
| и његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> |
| .{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} С |
| Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, ну |
| тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи |
| о ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.< |
| p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан |
| равље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан з |
| , јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докл |
| их, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казат |
| уке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би д |
| ...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге |
| расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо |
| си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно |
| ра и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што ка |
| ршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу там |
| ога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездими |
| кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као |
| ше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p> |
| е......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с к |
| а.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p |
| tion" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што |
| поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и нек |
| други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред |
| пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздр |
| зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољи |
| аћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> |
| казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, |
| , а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна п |
| чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као |
| ружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли ко |
| што поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стан |
| уке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p |
| је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто |
| ети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону |
| аче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p> |
| о наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче б |
| p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> |
| ар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра |
| што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је с |
| ољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на |
| кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи зав |
| у се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда с |
| се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево ј |
| ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ј |
| ана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</ |
| Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам каже |
| мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све пошт |
| скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је |
| људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је |
| му су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их јо |
| Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} При |
| људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поч |
| близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине |
| димир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</ |
| с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у |
| ездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у |
| нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти |
| стали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику |
| и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| исао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући |
| > <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева. |
| сиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— |
| „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт д |
| о вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од |
| велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете у |
| аган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Марино |
| е позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{ |
| ... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори |
| е добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо в |
| ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: о |
| И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело |
| је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи |
| ти.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, так |
| мир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком рад |
| превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p |
| г од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из |
| , тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га |
| е и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ |
| и и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси |
| ош ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако |
| ћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> |
| ију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати п |
| Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то |
| /p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватов |
| е увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јо |
| Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с ме |
| украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, |
| Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницим |
| турено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p |
| де преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!< |
| рома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чи |
| све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави |
| p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена зе |
| оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо |
| а мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза |
| > <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пиј |
| могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, д |
| Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milesto |
| смо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} |
| .</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ |
| ?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, |
| ар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам |
| На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако |
| шке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је |
| дна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свеч |
| д мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, |
| сти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то |
| ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богат |
| > <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече |
| азвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код к |
| <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина |
| илице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један |
| вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата |
| ој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљ |
| или.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S |
| Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело |
| .</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А |
| есте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они |
| > <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачуна |
| ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Ни |
| да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познат |
| ћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају |
| на и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— |
| оја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p> |
| х теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И е |
| за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове |
| чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година км |
| а, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет |
| г вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одош |
| шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало |
| о неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{ |
| ли почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће |
| о овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чис |
| д других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дође |
| ен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и С |
| ану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су це |
| , ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, |
| ака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похв |
| ="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ |
| ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и те |
| са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на свом |
| уде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној |
| само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је |
| волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле |
| твори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане! |
| Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p |
| се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S |
| о је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и |
| се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу |
| м је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима св |
| о је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом ср |
| p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај |
| е гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, |
| р уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцелар |
| p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас к |
| Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чут |
| испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје |
| врдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и |
| >Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињс |
| азао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетан |
| ше волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... б |
| ену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="chapter" |
| , па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су са |
| аро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Ма |
| а и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости по |
| допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и |
| ’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри.. |
| у гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} |
| S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А |
| — Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли |
| ти!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођ |
| ан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господи |
| p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро д |
| Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{ |
| не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и |
| Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборник |
| емој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их.. |
| <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити п |
| прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p |
| твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине. |
| е,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће т |
| <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се |
| ен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери... |
| > <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара... |
| лити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p |
| вор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра до |
| лу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа ш |
| о брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се ка |
| <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>И |
| ор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, |
| а.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се |
| </p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недар |
| чно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши с |
| светићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, неп |
| ати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> |
| Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S |
| али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала |
| т све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Ј |
| га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из оград |
| и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине |
| се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако |
| име њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> < |
| рвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами |
| тро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} По |
| " /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам |
| на га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде |
| смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је |
| ме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“.. |
| м имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше |
| икан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе |
| да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.< |
| његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> < |
| и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Иг |
| пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p |
| } Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па |
| ир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен ра |
| о.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили н |
| >Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у с |
| радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и н |
| и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „ |
| гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадн |
| Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb |
| обро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n=" |
| а ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све |
| ла?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} По |
| дра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабук |
| .{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда |
| te> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— |
| еколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p |
| а и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њи |
| нока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи... |
| Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост ра |
| та на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше |
| олан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађ |
| де на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, ка |
| чему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милост |
| гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </ |
| S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с |
| дник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратниц |
| и карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те иг |
| Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> < |
| и ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним |
| ли се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је син |
| е бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту го |
| Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће |
| ојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро прол |
| дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је ве |
| ваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћ |
| астадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> |
| огод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милост |
| вршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива |
| ну.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и |
| нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на |
| се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Ст |
| сније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> |
| </head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечер |
| стаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу |
| а.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас |
| поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули с |
| p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву. |
| савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути |
| </p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расве |
| адати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју г |
| и.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{ |
| у пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим поглед |
| био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} В |
| р изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти |
| ће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добр |
| ва.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Стани |
| ет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана |
| нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада деб |
| p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} М |
| оста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, |
| тра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> < |
| p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— |
| аним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p |
| — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње с |
| ло Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} З |
| >На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје св |
| која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, нег |
| S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи.. |
| S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S |
| Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан |
| ти и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара |
| чинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пе |
| е и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода |
| хове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пиј |
| је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љуб |
| <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> |
| ш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти зн |
| p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> |
| мир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Ја |
| крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам |
| ако год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати |
| p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетић |
| с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека |
| Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, е |
| е сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слаби |
| о.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, |
| > <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени ј |
| вонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше |
| етићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бо |
| е муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топрак |
| м оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> |
| журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико жи |
| упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше ле |
| куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p |
| ео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, к |
| ље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас |
| ало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш са |
| .</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану |
| > <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> |
| >Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она |
| <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} |
| оједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и |
| ан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је |
| као би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак г |
| му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад |
| стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите ку |
| ужица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p> |
| ина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очи |
| p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у |
| се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и сме |
| није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} С |
| изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разго |
| ив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а па |
| дим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> |
| .{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, |
| озив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлиј |
| сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за |
| p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да в |
| пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним не |
| ратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у ми |
| ло почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра |
| S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти |
| нас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S |
| тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе ц |
| Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па о |
| у и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се |
| уде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то досп |
| а налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ |
| цем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара до |
| .{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> <p |
| </p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да ј |
| лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекн |
| тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагал |
| на и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milest |
| } Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p> |
| и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{ |
| ом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, кој |
| сле јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се т |
| ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме вол |
| реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе ка |
| .</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> |
| Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му ј |
| и, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— |
| но моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и ка |
| жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је о |
| и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па |
| ....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} В |
| олети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бат |
| p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта |
| своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој |
| акије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p |
| ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат |
| егова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и |
| те главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво с |
| и попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе мех |
| Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је та |
| p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој п |
| тите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо госп |
| ла је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве |
| > <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би |
| и учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја |
| тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше |
| Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— У |
| Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти |
| зуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити... |
| дим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, |
| pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> |
| превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S |
| Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у |
| он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шт |
| Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други |
| /p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је |
| да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику... |
| никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} П |
| урнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила |
| им нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће |
| сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чуд |
| ед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} |
| етише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— |
| на, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао. |
| те се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију |
| броте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само |
| <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руко |
| у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и |
| b n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души |
| учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, |
| чинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој зград |
| ржим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> |
| је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и п |
| ца, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао |
| не, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чу |
| <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</ |
| м метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Т |
| и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Иш |
| пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружи |
| Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обој |
| и од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек |
| ле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види... |
| м и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и док |
| довољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу |
| дом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одго |
| по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао нек |
| p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче |
| </p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо |
| ило.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео. |
| ра и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, к |
| аг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и |
| то је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још |
| ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.< |
| и га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти |
| Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— |
| и свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да ј |
| се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос св |
| ило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим м |
| онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и п |
| не.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо |
| су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се |
| кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје мл |
| да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе |
| зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала пос |
| је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску на |
| ан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.< |
| рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам зад |
| е бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="ch |
| адошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе посл |
| они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <ti |
| ком.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава |
| /p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, |
| еси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред |
| ла ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p |
| <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него |
| еду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Н |
| едаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за |
| беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n=" |
| у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави |
| шиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богато |
| омад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почис |
| у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</ |
| м рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p> |
| куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> |
| <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> |
| Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета |
| ра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л |
| Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена... |
| ажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> < |
| е Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече С |
| арац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише.. |
| други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под на |
| ...</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која |
| ава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако |
| м признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих |
| к’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p |
| его право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Бе |
| а свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца пла |
| } Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.< |
| ди знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> |
| Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграб |
| копка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>К |
| етановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био |
| ка туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што |
| .., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи |
| у до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди с |
| миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ћ |
| ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и и |
| и’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесен |
| смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавит |
| <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Доб |
| ’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја. |
| ли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо |
| спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћ |
| пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{ |
| .{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} |
| ек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Срб |
| а вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, ка |
| побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењ |
| врђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, |
| ћи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... он |
| ета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље би |
| сто и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих мог |
| ена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији |
| врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и к |
| ри овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, г |
| творише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p> |
| воје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по тра |
| со се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан. |
| кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта с |
| > <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја позн |
| ешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спреми |
| </p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> |
| S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p |
| p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео. |
| де.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред |
| але.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога |
| Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> < |
| дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не |
| вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>П |
| воме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оће |
| ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се н |
| о нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити. |
| рипалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} |
| у и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стре |
| Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану |
| ја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њ |
| договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико ва |
| И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мал |
| , кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о. |
| и јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— |
| не збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му д |
| ећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судниц |
| даље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што |
| , а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а |
| е вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше |
| и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> |
| су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили ње |
| а растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од р |
| и:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не |
| споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци та |
| ара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако ми |
| <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сиро |
| апеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка |
| Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам при |
| адовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна |
| а.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и п |
| Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онака |
| е, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми |
| том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зо |
| то ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном ру |
| ти грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао о |
| ан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— З |
| ви били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> < |
| зник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам |
| ...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију |
| тврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако |
| пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јаб |
| ога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> < |
| вај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игња |
| опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си |
| удио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="5 |
| ели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењ |
| ш неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>З |
| аки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тои |
| >— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао. |
| .</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?< |
| огуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— |
| омог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремн |
| зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осил |
| ла првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, р |
| ш ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њем |
| о дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио |
| ле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од триде |
| да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га |
| > <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја |
| </p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је сп |
| ом потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезе |
| ије и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине. |
| Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда |
| Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости. |
| губише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници |
| и се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> |
| а.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чис |
| сила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— |
| ма?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p> |
| ковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пиј |
| ао своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, по |
| Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје |
| </p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео И |
| очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији ум |
| ема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме |
| штинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изг |
| <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Но |
| p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’ва |
| црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Б |
| код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод |
| >— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула г |
| ине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> |
| Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’ |
| ечи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан п |
| оде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан |
| е чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију |
| обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, запове |
| обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлиј |
| онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обо |
| <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио предс |
| .</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p |
| и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужниј |
| могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору заустав |
| !</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће |
| {S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да са |
| код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чуд |
| {S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p> |
| p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је роди |
| а,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> < |
| ја!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли |
| </p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако с |
| г дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p |
| ђа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не мож |
| о и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа ка |
| кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> |
| онесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и |
| </p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} |
| ла с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињств |
| аноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова |
| м главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p> |
| е сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа.. |
| доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— С |
| а кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да са |
| ене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи |
| о друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици |
| се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> |
| а... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише |
| p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одма |
| ваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујел |
| та!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су ми |
| а, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже |
| ата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> не |
| шег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не з |
| ви.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Р |
| же.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану |
| ра.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она с |
| .</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако |
| лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разрак |
| Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи б |
| се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу. |
| а жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чит |
| оворио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само ка |
| аре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио нек |
| ало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Сте |
| и.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Т |
| учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола |
| вац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја ва |
| его жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{ |
| е већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још м |
| и то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... ц |
| и треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог |
| неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него ка |
| лела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</ |
| риле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> |
| /l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Ст |
| <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Сто |
| икане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Н |
| ре!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</ |
| па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топо |
| а, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> < |
| а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати до |
| , да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људ |
| може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лиц |
| е момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, |
| га детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> < |
| ише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не с |
| те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђав |
| чаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледал |
| <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву |
| p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто |
| е и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’ва |
| </head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је не |
| тева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, ре |
| На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се |
| пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} |
| <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од с |
| е.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’д |
| и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некак |
| жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> |
| што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато |
| олила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се мла |
| знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жест |
| зиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" |
| /p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему уг |
| <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта |
| {S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили см |
| што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је с |
| таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и н |
| p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} |
| е, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски дог |
| не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није тр |
| че,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и о |
| проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</ |
| И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли |
| ања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме |
| ="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове |
| — Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да с |
| д судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ |
| крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> |
| уди, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојан |
| ут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људ |
| рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј. |
| Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себ |
| ђе власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раш |
| г лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Ста |
| ад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут |
| етно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једн |
| дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто вре |
| донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву п |
| такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћута |
| >Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> |
| и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето |
| онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив кап |
| о не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" / |
| } Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p> |
| рећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би би |
| мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{ |
| и смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, |
| Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p |
| > <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тел |
| p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, |
| бијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о треса |
| <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се ј |
| Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање вес |
| .</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У |
| су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле д |
| е и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.< |
| S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни |
| па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била |
| није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура |
| ко можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли |
| , „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, |
| ткуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то п |
| изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S |
| сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да ка |
| у се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и ос |
| какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по м |
| је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако от |
| n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, |
| ваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништ |
| ено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пл |
| о нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго. |
| или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би |
| S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало си |
| ан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Не |
| оћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи |
| што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађ |
| чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Јед |
| рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш с |
| себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму к |
| аслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврди |
| .{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за |
| ављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено |
| е зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се ви |
| каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље |
| а све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан ок |
| аслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</ |
| сти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш л |
| а... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај |
| и, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се |
| песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласо |
| Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали |
| војку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> < |
| авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки с |
| и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тр |
| рпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>О |
| це од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l |
| петан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих |
| исано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао пор |
| ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече д |
| добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека би |
| ћи викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари су |
| {S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— А |
| ако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на друго |
| и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би |
| Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време |
| дгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има ск |
| бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} |
| есеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини |
| м баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто |
| сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p> |
| > <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испри |
| р гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце огр |
| а саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбурк |
| уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, |
| лиже и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху |
| пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> < |
| ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, хо |
| за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко б |
| та да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p |
| ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ј |
| ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да |
| искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као |
| ру душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је је |
| епо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног |
| , закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто прогов |
| е.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде д |
| оје је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих |
| ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само к |
| иромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене суд |
| нио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изуј |
| беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти |
| ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако о |
| потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и река |
| моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— |
| } Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У |
| ?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p> |
| у...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, |
| ке <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаки |
| па — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} |
| </p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за |
| прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председник |
| е.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде с |
| е к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет пол |
| дакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан |
| </p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку |
| ло се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</ |
| ше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био об |
| Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p> |
| ано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и не |
| о.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S |
| теринске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао пр |
| да паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су с |
| у стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Ма |
| а почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савл |
| на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p |
| ни се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива изба |
| руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође |
| у.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо |
| ти овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и |
| уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат |
| о прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се |
| а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Жива |
| ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне |
| зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се у |
| тео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, о |
| .</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине! |
| Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин |
| бе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни г |
| bSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору |
| л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Р |
| S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова |
| егло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он на |
| , не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече И |
| ма мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло |
| о прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу |
| ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи |
| та се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p |
| — Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p |
| .{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово |
| > <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила |
| } Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</ |
| е.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти зна |
| </p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да м |
| д срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Нек |
| } Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Прем |
| да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p |
| а.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни каме |
| рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p> |
| д моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} |
| ет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на л |
| е вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’ |
| даче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> |
| рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа |
| и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у ме |
| ди, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило |
| а ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учин |
| досно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, он |
| реба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Ј |
| заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе гр |
| , да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} |
| Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну |
| шни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали сме |
| и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, |
| на кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће |
| син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и |
| рде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрд |
| опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како с |
| ше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од п |
| уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева |
| Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од д |
| е пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је па |
| јући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, |
| између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и |
| >Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Жи |
| и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица |
| вај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узнос |
| и киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од мо |
| јиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.... |
| ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гл |
| >Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле |
| г јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Р |
| ј свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он м |
| ше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он раш |
| <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у |
| ишта.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви И |
| евиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, |
| ећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Ј |
| Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није има |
| а беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тич |
| те, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80 |
| уде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају |
| емишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже м |
| Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о д |
| ло срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења |
| г да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> < |
| договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан по |
| оја нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се н |
| упљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Ц |
| је. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забад |
| ан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађош |
| на и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стој |
| е лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од рад |
| а што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши |
| на, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био мл |
| ти се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, з |
| извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цва |
| ихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помол |
| обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја |
| м и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије. |
| се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напољ |
| нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...< |
| учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће ре |
| а тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми |
| е би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, об |
| <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра |
| Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се |
| сет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта |
| </l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче |
| екрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамти |
| тан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} |
| си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ |
| и и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p> |
| пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба |
| један на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на к |
| "98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} |
| вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна |
| p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} С |
| би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки п |
| р не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p> |
| , рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учин |
| >— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину рук |
| Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се св |
| ад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је |
| омуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби ј |
| ог оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас |
| Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> |
| могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди наред |
| Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се |
| морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући п |
| p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>М |
| кну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> |
| p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, к |
| Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрав |
| ст и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како т |
| у, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души тр |
| кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обо |
| тељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај |
| па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а |
| ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани н |
| Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш по |
| бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па |
| инију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се |
| у за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише |
| ’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p |
| говор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра |
| ео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Језди |
| p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпот |
| р, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш |
| ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" |
| >Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само |
| и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Ста |
| иш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</ |
| рома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Ј |
| {S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, |
| За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе з |
| седеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бо |
| </p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Жи |
| е да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?< |
| љак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људ |
| — Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила |
| ле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</ |
| јде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресит |
| ....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, |
| кне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</ |
| аше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— О |
| ном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> |
| на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Так |
| е.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фи |
| две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> |
| се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{ |
| у д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нек |
| и готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> |
| е му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— |
| таде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо поз |
| ред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се ка |
| } А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљ |
| p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не зн |
| бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </ |
| </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предају |
| трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> |
| во, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње би |
| ш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.< |
| радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљат |
| , рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Нег |
| нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још |
| ати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с пољ |
| е ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово са |
| и она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка |
| .</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу виш |
| а Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу |
| убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја к |
| таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ниш |
| p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задирки |
| p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни |
| море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами |
| Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Свра |
| уго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код |
| и’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам |
| о, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p |
| наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир |
| капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Раде |
| ш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>О |
| ан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јов |
| ући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да |
| /l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Мари |
| </p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла |
| Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да с |
| пева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истр |
| ају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки м |
| и....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опе |
| ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе св |
| дседник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле |
| , хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb |
| ати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</ |
| у вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак пр |
| ћету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене п |
| узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колик |
| , читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас нећ |
| p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је |
| а и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погл |
| е Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојан |
| е качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала |
| {S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи |
| ко јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</ |
| у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледа |
| <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по не |
| ајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако... |
| .</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</ |
| има било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... |
| </p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?< |
| к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p> |
| у одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није |
| S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— |
| море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’ |
| и смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор м |
| де докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јо |
| да нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само |
| наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова па |
| оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о |
| ла нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, |
| море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> < |
| осле се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и ово |
| агали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’в |
| > <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи |
| ријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог |
| но око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам |
| Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја л |
| светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вал |
| адује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је би |
| } Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</ |
| ако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среск |
| — Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote |
| <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута |
| е може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смисли |
| ивог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала |
| штени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...< |
| ћ!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле |
| знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, |
| ада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страш |
| а.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> |
| ију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> |
| та, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. .. |
| би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је м |
| неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити |
| ан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И т |
| ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног |
| Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога |
| ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p |
| ког дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца С |
| Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспослич |
| ’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} |
| /p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их с |
| <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, п |
| о ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између о |
| аља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако из |
| ве само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то каза |
| </p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура |
| ући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како |
| /p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, там |
| мо теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— |
| авити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у |
| чунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја |
| н Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, врати |
| одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког бр |
| едајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> |
| згледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим |
| гњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и |
| тове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p> |
| емала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар |
| ду косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p> |
| ла....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све пр |
| е срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали |
| лед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p |
| — Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли |
| а добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{ |
| не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, |
| а се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не бр |
| као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и |
| грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова |
| } Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да ни |
| паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но с |
| днице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго |
| p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто |
| д ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Језд |
| једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре с |
| на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, |
| ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и в |
| ва.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није т |
| три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које са |
| кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем... |
| знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли во |
| лупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да |
| ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чуј |
| и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би |
| едити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како |
| <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости ради |
| за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине М |
| овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до са |
| трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>П |
| .</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је |
| би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Х |
| , и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су |
| </p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на |
| ва ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</ |
| Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p |
| >Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и пл |
| жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо м |
| ед шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S |
| у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— С |
| ...</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш. |
| > <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l> |
| Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, |
| ча.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би о |
| <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како |
| ="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две |
| и сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које |
| у је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешт |
| ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> |
| p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би |
| ек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пази |
| > <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, |
| S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— |
| рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све |
| рљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у |
| огледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нем |
| к код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ кака |
| што само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако сл |
| то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му ниј |
| или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да так |
| и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео |
| а Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао |
| му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анок |
| м, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина |
| p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb |
| о за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је |
| Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> |
| јатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и про |
| и.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од пе |
| аквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с |
| <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И |
| није.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта |
| е старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њ |
| Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе злато |
| образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и с |
| је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>С |
| да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, шт |
| Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— |
| и је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје |
| иоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну |
| којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе м |
| а и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу о |
| стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима |
| руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p |
| <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у ч |
| о некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио. |
| први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, не |
| Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветит |
| тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!< |
| образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкир |
| собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад |
| сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осве |
| <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде |
| коше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својо |
| е.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не |
| 138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> < |
| ..</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу. |
| знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанов |
| ше још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и од |
| ара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, |
| — Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска |
| ва?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> |
| ви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила |
| арен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био |
| за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном |
| следње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопи |
| а идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да |
| Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од |
| .</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви |
| ити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и њего |
| о код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На |
| ослушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја |
| г му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се ве |
| брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу |
| се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опази |
| димо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао... |
| еде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с |
| Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Де |
| } Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.< |
| синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу де |
| још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам п |
| н пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девој |
| ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зач |
| а је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешт |
| м конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у |
| гњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо |
| и му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у о |
| пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено |
| омагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и пре |
| ли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и на |
| кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p> |
| } Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога |
| уће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа ку |
| о замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да иде |
| и њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вра |
| и се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало |
| , рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад |
| оју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов приј |
| био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само |
| а им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе |
| одина за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порас |
| у потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поз |
| <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стоја |
| о јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседиш |
| <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и |
| кренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— |
| дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’ |
| о овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш |
| <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превали |
| е, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви |
| ...{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом |
| ве куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију. |
| ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би |
| м од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста |
| а зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће |
| аћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јад |
| а вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића |
| и у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што |
| да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> |
| полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.< |
| наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли |
| ло---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а тр |
| раза, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ок |
| једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у |
| ојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашт |
| око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Ст |
| ти...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу |
| сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јек |
| — Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — |
| <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Жи |
| <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном |
| бма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Ов |
| ћута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— |
| њу Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, т |
| пући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала с |
| земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није н |
| ћу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и |
| е Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су в |
| гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И |
| утим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти каж |
| ТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p> |
| </p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поник |
| је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о злат |
| е упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ств |
| још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за н |
| тити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И за |
| дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, |
| а другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај |
| му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше пес |
| проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... цари |
| благога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот! |
| колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног с |
| .{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као с |
| уше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> |
| оку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали кабло |
| > <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>З |
| е куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> |
| ет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном |
| слицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Б |
| заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он лич |
| се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете ос |
| животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника |
| а, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, ц |
| мек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> |
| а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није за |
| у празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке уз |
| ело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учин |
| <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="1 |
| ре, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавај |
| римиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах п |
| прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> |
| , а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то |
| а другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којо |
| укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, н |
| излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну |
| што текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S |
| За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти |
| и суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У |
| ећ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које |
| шљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори пол |
| ри шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша |
| ...</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождр |
| и’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ј |
| о баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— |
| анђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику |
| мети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и |
| ао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови би |
| <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после ос |
| сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, |
| Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас? |
| ного је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> < |
| о мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....< |
| } Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стој |
| пљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председни |
| вео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од |
| ан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Де |
| нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана |
| .</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена п |
| их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат. |
| ваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> |
| они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том с |
| ме Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S |
| мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> < |
| Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо ве |
| обро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, |
| а три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно с |
| ази нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да пр |
| , Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} |
| замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело ли |
| <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју.... |
| говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било ре |
| ена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места па |
| и кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по лива |
| Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="8 |
| јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као |
| поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави сва |
| Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи н |
| њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се оприја |
| овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два |
| срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p> |
| а у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је м |
| да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се до |
| гађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{ |
| болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> |
| ојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине. |
| ши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета |
| лико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станими |
| евало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре |
| е његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ |
| своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, |
| артије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је п |
| о овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које |
| S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>З |
| у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да ква |
| туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет |
| по.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> |
| дницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— |
| по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако |
| ђу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</ |
| ат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опе |
| жали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’ |
| х расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помис |
| д је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао |
| ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за укр |
| <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја са |
| {S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S |
| опа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижи |
| ...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је би |
| <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, нато |
| > <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво |
| жење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детињ |
| рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни н |
| Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, |
| е, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> |
| е, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад |
| а будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш.. |
| лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и н |
| Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Глед |
| нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила |
| .{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и |
| јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео |
| ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њег |
| у каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену |
| } Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет |
| је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није |
| , зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождреби |
| ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> |
| ама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата |
| казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— |
| але, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њи |
| времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу с |
| и нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p |
| , јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је |
| ead>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим пу |
| и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S |
| вица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је че |
| разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S |
| ли су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој |
| с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председни |
| скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</ |
| ле...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p |
| p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Ни |
| S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но |
| иљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и с |
| То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у |
| су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и ост |
| погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића |
| рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, |
| ше да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поје |
| ’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е |
| боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док |
| ашче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p |
| гњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове ло |
| ржала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у жив |
| <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу |
| , сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледај |
| > <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, |
| .</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руц |
| ужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си |
| {S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити др |
| ђи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о |
| азведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им |
| обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресре |
| Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter" |
| Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препућ |
| ру.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом |
| да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} |
| срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гле |
| ћа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег. |
| су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <p |
| бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.< |
| тну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div type=" |
| исину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и |
| а Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми |
| </p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> |
| дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, |
| на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни р |
| који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мр |
| је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капета |
| да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе... |
| <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да |
| ајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авли |
| чадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама ци |
| имању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа |
| p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран сл |
| , рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се |
| о бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а |
| и.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Б |
| а ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— П |
| о пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем. |
| брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} О |
| вио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ поч |
| рукчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у |
| Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, бл |
| , који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац |
| а шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде |
| анимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, ш |
| во је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми о |
| /p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, |
| а.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако науч |
| коше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало ј |
| о.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад зна |
| прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се |
| <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили д |
| три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура |
| теву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на |
| нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита ср |
| пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто но |
| e unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете |
| се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радет |
| вони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју |
| а дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро п |
| буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канце |
| селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке |
| јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопаже |
| се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није |
| мљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право |
| <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматра |
| ирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио пог |
| а не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ј |
| ажно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Бу |
| >Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да |
| се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p |
| натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, по |
| реплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из л |
| <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о |
| опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од је |
| стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема |
| ажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се |
| тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> |
| сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели.. |
| је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јес |
| дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> ст |
| д би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p |
| .{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?< |
| и задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За т |
| <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје |
| шевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали |
| > <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данаш |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} |
| вео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће. |
| одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спре |
| се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућ |
| скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом |
| о око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да |
| а дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада |
| олико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога са |
| у све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>Пос |
| тојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства. |
| чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у чи |
| и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни г |
| едседник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у ко |
| мо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко |
| ија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p> |
| е Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за |
| а је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он с |
| ве споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући бил |
| ли...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече |
| Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стој |
| /p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала. |
| помиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли в |
| д тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, |
| p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља р |
| чима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да рад |
| <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека |
| а срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би |
| дна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Кат |
| Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није |
| учак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути што |
| ад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p> |
| м људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отер |
| к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје |
| .</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше д |
| ар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат |
| антин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена кр |
| лаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="6 |
| е мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Пече |
| ’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на |
| један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па |
| ’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> |
| м, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" |
| кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, |
| се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали |
| о чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p |
| ој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је |
| </p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— |
| {S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад |
| p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица до |
| ати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџи |
| ли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, |
| ости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. |
| засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p |
| — Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако |
| ила готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено бе |
| едаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био |
| {S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> |
| ла је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о з |
| /head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ |
| о на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да |
| а правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па |
| ?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми |
| , па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је гот |
| "153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем |
| час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом |
| м у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, |
| јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше |
| е.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Ка |
| Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанц |
| ред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p> |
| и се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и зам |
| ети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, р |
| воју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје |
| е детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватов |
| месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто пис |
| , и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио |
| у повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће |
| ека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко |
| е и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <di |
| не, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут св |
| си чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конц |
| е само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Ба |
| и.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у м |
| за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док с |
| а!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јо |
| баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они |
| мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га |
| Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p> |
| и миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> |
| твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби |
| Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био |
| осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њ |
| ије био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толик |
| радити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи |
| уро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикан |
| овори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p |
| ева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и |
| довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{ |
| каше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— |
| Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l |
| 9" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} К |
| че Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Ст |
| атра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> |
| рикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори |
| о дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> < |
| узе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела б |
| х рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p> |
| сму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>О |
| Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе |
| никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и по |
| мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као вен |
| е весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденков |
| p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p |
| , као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али он |
| , рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису в |
| о га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано мој |
| ом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још |
| >— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колен |
| ру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, С |
| оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и |
| е сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, уст |
| ајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се мно |
| ко Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми |
| а, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, п |
| мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на |
| није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звонил |
| одаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> < |
| не.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И а |
| и руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заист |
| лима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о |
| ршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тра |
| Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је м |
| м, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко |
| , које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> |
| ити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на |
| и на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан |
| еко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дука |
| ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а с |
| наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име це |
| анојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли што |
| жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</ |
| ред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и |
| та па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече |
| тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу |
| ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богат |
| емрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мач |
| на није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој |
| о ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> < |
| едаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— |
| ајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господи |
| е Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко |
| S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и |
| х, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што |
| је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљат |
| а ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забран |
| олики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, шт |
| оме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора |
| сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој |
| ђаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене |
| Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ј |
| ло.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро ни |
| Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се |
| влију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има ве |
| на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не |
| и, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> |
| потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му |
| расло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> леж |
| и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запеч |
| предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Бо |
| еди ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, пре |
| квих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, |
| идели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, |
| погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо об |
| да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени д |
| и.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају |
| одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> |
| а и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лиц |
| ло пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се |
| Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или |
| ли нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо |
| слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после |
| е, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше |
| и тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, пе |
| та“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да у |
| ного, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком по |
| ако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена |
| исао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, ка |
| целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се та |
| знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да |
| на.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... |
| у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљи |
| столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно |
| м стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао б |
| ира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море |
| ало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало кр |
| им се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаг |
| умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој И |
| } Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Стан |
| > <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јо |
| есми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли |
| /p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорил |
| S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.< |
| удима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Цигани |
| м да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> < |
| ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси ми |
| исам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вај |
| риђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— |
| ат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог |
| ну своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> |
| само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, п |
| ше није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвене |
| казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p |
| ло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири |
| другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше |
| једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у к |
| ој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избав |
| ту нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> < |
| а стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташ |
| ткуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеш |
| очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треб |
| викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево |
| ваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било. |
| исебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта |
| >— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, ил |
| ча Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> |
| ете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ј |
| ик је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> |
| у ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мал |
| огатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> < |
| ао лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, изв |
| p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој беши |
| и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Бога |
| > <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најп |
| де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је |
| /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по л |
| ла још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а |
| — Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јек |
| > <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито де |
| је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</ |
| м.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нам |
| ника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше... |
| , додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако на |
| успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на свој |
| м је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако |
| е за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан д |
| ар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричев |
| </p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за жи |
| имир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређу |
| иле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.< |
| онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче |
| добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> < |
| вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они по |
| </p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је |
| ку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце |
| {S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, |
| ао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане |
| о.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди |
| да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче пр |
| ћа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље |
| дан рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и бра |
| " /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњур |
| ад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га |
| а Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> |
| аше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека |
| ="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се |
| ићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Т |
| ачи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Р |
| им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи |
| /p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом |
| о његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за |
| о све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно |
| што још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} |
| {S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја |
| ацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никад |
| ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире! |
| ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, |
| та реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан |
| о иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, |
| <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</ |
| њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавају |
| друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура доша |
| а Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто с |
| је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио њег |
| А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и |
| „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“. |
| њата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, |
| а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унут |
| не сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Језди |
| откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сест |
| ђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рука |
| Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се пре |
| лити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У |
| <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, та |
| тојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако б |
| мо поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, к |
| S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи |
| } Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара? |
| димире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...< |
| } Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле исп |
| ="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p |
| крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе |
| ра, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну |
| p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12 |
| Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића кот |
| стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуш |
| о мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{ |
| скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p |
| штамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> |
| а закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља |
| </p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, |
| је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере |
| ј пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и |
| ошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капе |
| ку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати |
| и потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председн |
| уле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море |
| .</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му |
| не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капета |
| ало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе кап |
| острана Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>И |
| и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог |
| у капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једн |
| л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{ |
| синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли о |
| залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> < |
| оше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста |
| могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и да |
| .</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и |
| p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p |
| жа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онол |
| ије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаре |
| баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и ме |
| Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала... |
| стадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно |
| а јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му с |
| о...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја са |
| но у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи он |
| есило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај м |
| римети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећиц |
| <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова с |
| шла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Од |
| ало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева |
| и можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Р |
| Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођ |
| ди чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p |
| нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгуб |
| орам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> < |
| јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа о |
| p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда |
| том оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> < |
| м ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Он |
| на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш т |
| а уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једар |
| ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.< |
| бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не |
| ата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и |
| ра помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он |
| трча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као |
| } Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севал |
| а кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који с |
| од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> |
| е обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како |
| лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С |
| а неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се |
| n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се ву |
| едаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, т |
| /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за |
| вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јов |
| тати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда зами |
| њаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био предс |
| е, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} |
| су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} К |
| еће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Ст |
| >Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара |
| а трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</ |
| по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи |
| У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и |
| реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на зе |
| поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S |
| риси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мири |
| су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осе |
| .{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ниш |
| сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p |
| га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на то |
| лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га н |
| је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Воле |
| тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и бл |
| ....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би ц |
| просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуб |
| ездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи |
| и чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у |
| ови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе д |
| је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и поз |
| а и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друг |
| ој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорел |
| амен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одм |
| е!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> |
| р Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде пе |
| узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, |
| ена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо |
| >Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзи |
| се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну |
| олан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја |
| бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Ла |
| </p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима |
| еш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> < |
| ећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио н |
| асти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде |
| не.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су |
| а:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели. |
| тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— З |
| Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Је |
| .{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људм |
| е оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у |
| њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело п |
| по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, |
| {S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у ч |
| ио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</ |
| аљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, |
| њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепа |
| у, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само |
| о као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су |
| За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Он |
| лим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би б |
| вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година |
| де онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вог |
| нину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из |
| па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l |
| е ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и |
| <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох < |
| су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно зап |
| у општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S |
| ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше |
| S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, |
| >Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p> |
| то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед |
| гатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Каж |
| сла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара |
| а то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја |
| : хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, |
| не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је |
| еном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију ка |
| пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово |
| уга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина м |
| , опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задо |
| не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од |
| да Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у св |
| ога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кме |
| ра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> < |
| p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ |
| н мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш |
| ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окро |
| али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим с |
| вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве |
| лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у ав |
| чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево |
| иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, |
| ога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би |
| <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још виш |
| " /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану свој |
| Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За |
| до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код |
| <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то з |
| тра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорил |
| О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p |
| и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намрш |
| однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} П |
| аш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, |
| и на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја са |
| S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са |
| са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако |
| вима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече |
| звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— |
| <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> |
| ш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те |
| во, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме |
| , па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било ве |
| p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласк |
| Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рође |
| у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадо |
| била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div ty |
| њства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p |
| и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у живо |
| полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред |
| ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!< |
| бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег чо |
| ли су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радо |
| ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати |
| о село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то |
| оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није |
| <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што |
| ткуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не зн |
| да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти |
| о нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде. |
| да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш М |
| јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} |
| апетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два |
| авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је једа |
| на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узора |
| да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа |
| >Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S |
| ли није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла |
| Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија пов |
| Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по р |
| и заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје матер |
| ели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</ |
| ро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.< |
| таре кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је |
| апетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у су |
| о кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— |
| икан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној |
| бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да с |
| Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> |
| укама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен |
| > <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p |
| планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А з |
| p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} |
| и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ив |
| ву правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се |
| о пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке с |
| отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти |
| > <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом. |
| је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p |
| > <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето м |
| <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће.. |
| Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> < |
| се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p> |
| дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Т |
| та ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</ |
| змуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да св |
| и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љ |
| ечице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта |
| нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у ж |
| им, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на г |
| пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да |
| ет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му |
| ђе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спава |
| андуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра не |
| ли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да и |
| а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онак |
| мо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним |
| а код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи пре |
| на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слу |
| нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тр |
| > <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути с |
| ова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зен |
| резано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула |
| у му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартиј |
| рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог до |
| од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ј |
| и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, |
| рзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је |
| свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са |
| А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је р |
| ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћ |
| адао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> < |
| јан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У |
| од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па |
| ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, |
| и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе |
| а алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком |
| оше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо. |
| из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на |
| ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> |
| > <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{ |
| бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико |
| је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у вис |
| нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот св |
| есто румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p |
| њих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешк |
| ри пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Ски |
| већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и |
| о је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На ис |
| Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} |
| Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јо |
| потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Је |
| да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p |
| је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Ниј |
| т речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се |
| добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вр |
| преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а оч |
| </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ |
| познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— |
| пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрс |
| а он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па |
| раше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p> |
| а се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> |
| го за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли |
| "116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> |
| ва поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излаз |
| ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде зв |
| оде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија |
| ислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} |
| лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира вр |
| е само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и |
| преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И о |
| тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај |
| p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— |
| очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је ст |
| ио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, |
| <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> |
| и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, шт |
| дети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не б |
| х гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, ре |
| предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко в |
| ине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш |
| у свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече |
| а вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћа |
| ло, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је |
| је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Ка |
| /p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другари |
| ницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира |
| ира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли |
| сти и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— П |
| били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Р |
| есма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршиј |
| престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> |
| } Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излаз |
| пет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино в |
| пштинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затво |
| /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- |
| апева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо л |
| одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="17 |
| Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капе |
| већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се ска |
| ио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако |
| ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не уме |
| то је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она д |
| .{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађе |
| уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило |
| кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка бе |
| жења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} А |
| Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глуш |
| зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их |
| ила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и |
| ао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити |
| /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Чит |
| Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути д |
| председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако |
| /p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти в |
| буле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то |
| сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— |
| рцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси л |
| таше и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џуке |
| <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао |
| и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је ста |
| се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> |
| {S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише д |
| ли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="1 |
| јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет ше |
| лас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међ |
| то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p> |
| јало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни |
| </p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, х |
| са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p> |
| почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види с |
| а му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ив |
| ним нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и С |
| ху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кад |
| иралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и |
| е ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало ср |
| као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него |
| е они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци, |
| а жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он |
| <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p |
| људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо |
| после морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба |
| зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, к |
| оједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос |
| ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, |
| лији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрас |
| и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} |
| } Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице пром |
| претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађ |
| икане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> |
| га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није м |
| сле су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да ј |
| вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рек |
| рише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укоп |
| ала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Ст |
| а, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>С |
| тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам |
| е знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’О |
| ја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихва |
| бави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p |
| мокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до |
| пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> |
| вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{ |
| кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> < |
| еду, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, |
| Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећ |
| И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде: |
| гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је |
| ла на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чинов |
| Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> |
| <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> < |
| њат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар |
| жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му |
| еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, с |
| <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{ |
| здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш ј |
| ла ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p |
| ко наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана. |
| ко наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> |
| ажио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће |
| </p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Б |
| p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у сло |
| де.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берић |
| :</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S |
| ћ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубаз |
| ио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— |
| и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> < |
| амо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} С |
| ху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом... |
| ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p |
| џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p |
| ној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: |
| Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је ч |
| пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се |
| уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што |
| <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> |
| ојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Боји |
| тове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p> |
| знад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мал |
| ари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мис |
| , све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</ |
| нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ ор |
| и’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан |
| м да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се |
| , нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, |
| ју.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају ко |
| осе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} |
| посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старо |
| . ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога С |
| <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p |
| том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у вис |
| а је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали с |
| е, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из |
| а даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас |
| {S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извад |
| по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало стро |
| екако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ва |
| раће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг |
| </p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни јед |
| е, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се |
| ри Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’м |
| 148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, б |
| људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да |
| <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p |
| јући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђел |
| ију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лоп |
| ом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било |
| S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> |
| p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне суд |
| Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече ле |
| удили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и |
| а и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу |
| е, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После |
| смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти |
| отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> |
| г човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпош |
| као је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло. |
| растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S |
| да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p |
| <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватр |
| уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га |
| ојима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на ј |
| из њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу |
| ли либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани |
| ош је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта вели |
| ану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „и |
| био.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често ј |
| p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> |
| ити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— |
| да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је из |
| Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</ |
| све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њ |
| <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су |
| то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да |
| еченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћу |
| — Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} О |
| p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, |
| Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито |
| о вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</ |
| и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцим |
| су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар |
| а.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, |
| јући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и |
| а.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} |
| де и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игр |
| а.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна |
| p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад мо |
| сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} |
| Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени с |
| ир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</ |
| јаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, сп |
| и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила т |
| е старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p> |
| и.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гле |
| У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p |
| ат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупн |
| , у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти |
| огаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" |
| </p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} |
| ина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ћ |
| сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас |
| /p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је |
| <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро |
| на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као о |
| бар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они |
| а јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p |
| ма.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— |
| аклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су |
| жење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не з |
| уку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњ |
| Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— |
| оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вај |
| кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’ |
| да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баб |
| о Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у |
| пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојан |
| увши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S |
| p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анате |
| ека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам т |
| осу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрл |
| сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама ја |
| је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример син |
| <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као су |
| уши су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} |
| смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ |
| трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по се |
| а су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, гри |
| ио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем п |
| или, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они с |
| повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу |
| њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој ку |
| диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да ув |
| Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А ш |
| p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, ил |
| мотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти |
| колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па. |
| ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о вен |
| тево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Ј |
| у доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ т |
| а смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо г |
| {S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али |
| ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију |
| ма оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он |
| , ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трб |
| ош не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре н |
| .{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о гл |
| — Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Догов |
| > <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} |
| аш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини дваје |
| ткуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је не |
| ин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам |
| етане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p> |
| <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разв |
| огу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} М |
| ко су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљу |
| .</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно м |
| да у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат |
| рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стој |
| , онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да ка |
| ан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и |
| руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти одн |
| се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини |
| {S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на астал |
| о, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</ |
| ве Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стеви |
| За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао |
| апетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, |
| , да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од |
| м ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи |
| га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам до |
| а.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чуд |
| с.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривље |
| е Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— С |
| огу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од |
| /p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p |
| Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, |
| ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир |
| Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— |
| што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У |
| ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} А |
| њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{ |
| да жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овом |
| p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, |
| ли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</ |
| Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни мој |
| анац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им |
| >После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је до |
| свртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које какви |
| мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим. |
| орамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па |
| >Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих |
| воје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми т |
| Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу с |
| > <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу пр |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, не |
| да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не би |
| ла, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Ст |
| тнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, нег |
| е беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте |
| век плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, |
| човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Ал |
| и уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штог |
| иметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....< |
| ношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он н |
| авао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Би |
| И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало. |
| о је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изаш |
| ном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело. |
| } Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и |
| .{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и ду |
| ... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цеп |
| ја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу пл |
| ај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, |
| ети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Шт |
| и ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо баб |
| рену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирал |
| моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да б |
| ику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије. |
| огод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво д |
| мо пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ка |
| необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, |
| ана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ра |
| зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зи |
| чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три |
| .</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу |
| } Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> |
| стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> |
| и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот. |
| како дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида рад |
| <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољ |
| >Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог в |
| Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стев |
| ва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји да |
| а проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, да |
| а ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад |
| </p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану јед |
| та јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ |
| а своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак |
| ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особит |
| о донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица неш |
| ужа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне и |
| тите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали. |
| >— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> |
| испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само па |
| е Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јут |
| и четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та ми |
| јане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па |
| 20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема |
| ко је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радети |
| и, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш тр |
| и пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и пре |
| Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо р |
| што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар |
| се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви. |
| p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то ре |
| > <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ј |
| Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— |
| ече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>С |
| ... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва к |
| — Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити |
| </p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, ж |
| и.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не |
| Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам г |
| а изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио н |
| /p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га |
| везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S |
| /p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце |
| и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О |
| p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш |
| а се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара... |
| ала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је |
| је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе |
| те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја теб |
| тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише |
| } Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало посто |
| Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу |
| } Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето |
| — Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— П |
| .{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36 |
| а има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти о |
| Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Н |
| Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени |
| димире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде |
| још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p |
| S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с |
| , спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{ |
| ни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.< |
| ан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Н |
| .. све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, |
| </p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p> |
| његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматор |
| а једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p |
| Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p> |
| о.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас а |
| се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови |
| н’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми.. |
| ам у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих п |
| о, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, |
| доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу. |
| Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље бра |
| мо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су |
| <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> |
| ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав к |
| и од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе по |
| Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже |
| е Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, н |
| ана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, |
| p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гл |
| >— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ос |
| м: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нисте |
| .</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сео |
| едбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p |
| ета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изб |
| .</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја в |
| о ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођ |
| там, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Не |
| ебе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и |
| где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> < |
| <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно изврши |
| ник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p |
| етан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и |
| е нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра |
| нику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, |
| Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n |
| ош један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</ |
| } Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запа |
| мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поч |
| } И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојиц |
| авио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју д |
| их богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако см |
| , да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Језди |
| /p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја |
| е сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, |
| тијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад |
| куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам н |
| скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама |
| ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, т |
| </p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је |
| ли свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до гла |
| one unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је |
| наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А |
| p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уз |
| о друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да ј |
| де, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Те |
| е један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу... |
| p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу о |
| <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> |
| у Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо |
| здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— |
| мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена |
| његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прућ |
| лонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Р |
| p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу |
| ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезими |
| колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, |
| е обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из |
| шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будем |
| смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> < |
| етао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p> |
| ити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...< |
| који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помис |
| >— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгрис |
| ма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром. |
| че, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> |
| утог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> < |
| н.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило дес |
| не му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Ј |
| громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше |
| узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Си |
| ати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заи |
| </p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене ус |
| што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јов |
| ле ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у к |
| да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p |
| е посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p |
| ешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа м |
| ="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не |
| кчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено испла |
| коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и о |
| з Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} |
| ај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Жи |
| у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> < |
| нуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете к |
| /p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} |
| што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p |
| ама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>П |
| е, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све м |
| ели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше н |
| ије крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је |
| а су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да с |
| јла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> < |
| се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са ко |
| А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности с |
| анела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо мој |
| ...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчиј |
| та сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имал |
| супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше |
| Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и |
| оред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим |
| бро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па |
| а Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, каз |
| риђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и |
| до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се зна |
| >Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су и |
| ру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} |
| их глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И ота |
| p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} О |
| {S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које |
| су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала |
| требе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачун |
| <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— |
| ђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо б |
| им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с об |
| </p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> |
| и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} |
| ти у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— |
| мисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у с |
| Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> < |
| е само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p |
| е весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој! |
| Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада о |
| о </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро |
| ц и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новина |
| ед скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p> |
| одне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ зна |
| астанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што т |
| чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег |
| Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Си |
| и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећ |
| да сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игња |
| њима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да г |
| вечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Пром |
| и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ру |
| ма тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>С |
| адите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се |
| ели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима |
| рава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Изл |
| Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од |
| уди.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p> |
| ој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешал |
| е Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате нем |
| ледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p |
| ину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> |
| p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се о |
| ево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи |
| н с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>И |
| њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући поче |
| а устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благос |
| су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а |
| од беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, |
| n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам |
| </p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице |
| реме му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно... |
| сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је |
| pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми |
| обледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку |
| слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Са |
| </p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти |
| полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <pb n="24" |
| је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеш |
| код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она |
| p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, прева |
| е пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом |
| ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речен |
| димир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Сто |
| понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања |
| еста паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био го |
| аде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} |
| згледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку слави |
| овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> |
| власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> |
| о га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се. |
| то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> < |
| жати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> |
| да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па |
| ору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> |
| </p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговори |
| p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од |
| скобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су неп |
| ди оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</ |
| ction" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још м |
| м не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице п |
| дма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао ј |
| ни, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......< |
| <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да |
| Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче |
| /p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен |
| Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми |
| гра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причај |
| те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми не |
| а некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији љ |
| ала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигд |
| засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" / |
| а знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! |
| е око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савци |
| његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар г |
| ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су д |
| а Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала. |
| о, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друг |
| а је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више при |
| ва се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако |
| Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p |
| љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> |
| ли Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама... |
| ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што |
| <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га с |
| , за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ |
| } Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено об |
| у нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И с |
| р синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> < |
| </p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије. |
| апетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу |
| и, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти ж |
| а то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топи |
| оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све ј |
| стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Г |
| кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам |
| у му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глав |
| p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади |
| авлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухват |
| и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро |
| ину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Д |
| черас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и |
| сту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себ |
| ритиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше |
| ли за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> |
| ’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде |
| е!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И поп |
| атницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напо |
| ругу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она |
| и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним |
| светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p |
| а:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа ок |
| p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај |
| а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима г |
| жданик</title>, <title>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} |
| > <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете |
| се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с о |
| p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смиш |
| од облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!< |
| а кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чи |
| е од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, п |
| ли су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат |
| година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они |
| нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја в |
| астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од |
| че: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале |
| јави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, пр |
| ..</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све |
| димир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали |
| није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша |
| се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, |
| а.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, |
| ожји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану |
| у своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Т |
| јде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је |
| рете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зел |
| погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се ве |
| <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, да |
| мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм. |
| воре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> |
| оље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па б |
| ош остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, по |
| ваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они |
| се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не |
| ир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић |
| ица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p |
| им звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да он |
| а и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, |
| о Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Н |
| гра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене д |
| есте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да н |
| олан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја в |
| аденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да |
| ој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бит |
| да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се |
| је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се зг |
| асмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати. |
| о, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по св |
| </p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да |
| ба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати н |
| њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте |
| а тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да тр |
| ико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до М |
| сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> |
| , раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом б |
| гу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p |
| p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у ме |
| Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.< |
| </p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бат |
| .{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је ка |
| у Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан |
| м се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта н |
| > <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је гр |
| мо, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, т |
| Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— |
| Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нем |
| срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио |
| ла створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне |
| е дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} |
| сто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике мој |
| Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има с |
| ају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја |
| унам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} |
| мота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да |
| децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> |
| а кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— |
| петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зо |
| А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке |
| ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.< |
| ездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</ |
| добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> < |
| како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p> |
| чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p |
| нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Ма |
| ако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћу |
| ло дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта ј |
| ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Ма |
| бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{ |
| и, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ сам |
| о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S |
| и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после п |
| те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспат |
| знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати |
| ин букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са |
| из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он ником |
| Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако сам |
| ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.< |
| ихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>П |
| па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</ |
| ико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{ |
| } Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} |
| дара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену |
| .</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па не |
| свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сам |
| ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кр |
| кажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од дан |
| јан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И да |
| е румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само л |
| на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Но |
| у.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Ма |
| ако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или |
| јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога |
| p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, |
| ед кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је ж |
| ки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пу |
| да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни |
| о.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p |
| и ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочек |
| ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока |
| за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој |
| о па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног мест |
| {S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у миј |
| } Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, |
| а прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало |
| ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n |
| е на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели све |
| /p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну ка |
| а жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Тел |
| капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p> |
| ако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио |
| n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се б |
| шћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватов |
| н вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена |
| сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немо |
| за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред о |
| радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаш |
| ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми! |
| ка ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Пре |
| а Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection |
| еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, |
| што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Је |
| воју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се |
| } Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спа |
| пео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.< |
| не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебниј |
| ику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом. |
| зо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута |
| им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му |
| е да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог |
| а у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али |
| плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам |
| амтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И |
| а се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Иг |
| ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p |
| дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се |
| ко помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без |
| екоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти |
| тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа |
| и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти |
| ћи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угре |
| .{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За са |
| је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш |
| би осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> |
| вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дот |
| утра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам. |
| и бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам. |
| А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Мо |
| да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> < |
| жем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако |
| ико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, н |
| ам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друг |
| ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} |
| га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару из |
| сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам п |
| ам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше |
| .{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То |
| ти моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> |
| ече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу в |
| и син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш |
| За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико мож |
| друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара |
| — А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу сам |
| лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</ |
| узимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја ле |
| Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде д |
| знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до век |
| ш мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов ле |
| е се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали р |
| једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> |
| /p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад |
| ћа кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Гл |
| ба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигн |
| <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран |
| олетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену в |
| капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријат |
| <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{ |
| ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до те |
| S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> |
| петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, н |
| и....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова с |
| p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срес |
| ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ би |
| а Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кр |
| кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и |
| есела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она ле |
| ије запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> < |
| нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш |
| они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни о |
| говорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треб |
| ла на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, |
| и Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p |
| ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик: |
| казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, н |
| е, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан |
| и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто |
| брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла |
| уше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетић |
| само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дот |
| ишта друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до |
| Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ј |
| </p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре. |
| > <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела |
| ебније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу сваш |
| погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му де |
| Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, |
| /p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда |
| онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи ј |
| као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p |
| лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— А |
| еби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем м |
| ...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом |
| ј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био ле |
| веде онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, В |
| од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпир |
| очи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> |
| м приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу. |
| да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за |
| нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак |
| >Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>По |
| ј кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта |
| својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу |
| е нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико |
| Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone |
| собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> < |
| ро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било приј |
| Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба но |
| рт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> < |
| .</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке з |
| азала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану |
| е суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало |
| о Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Гл |
| ашче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па к |
| нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је |
| огледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у а |
| p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јаг |
| по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му |
| их </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо, |
| м, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко |
| зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> |
| зврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта |
| слетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако см |
| <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од судни |
| p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било при |
| ког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је |
| > <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је б |
| тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p> |
| аном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} |
| а.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу |
| а ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити жи |
| уће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаре |
| Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га |
| љао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву исти |
| к, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испро |
| писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанов |
| црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би о |
| се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Исп |
| на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви |
| <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио |
| , кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с не |
| би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полуде |
| ...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак |
| о шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само |
| здимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и |
| о допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем |
| егових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p |
| , био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по |
| > <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у бо |
| ..{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном |
| еговога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у |
| она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...< |
| пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радети |
| е у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Ив |
| Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Б |
| <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бе |
| нско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како |
| ло крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p |
| гло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да |
| ем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече јед |
| а не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио ка |
| :</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p> |
| цу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме в |
| да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> |
| ра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на г |
| постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад пр |
| За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао |
| и, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића |
| <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{ |
| } К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша зас |
| о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими пар |
| ди, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да с |
| вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, ми |
| А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код о |
| му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој ку |
| за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочек |
| се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага р |
| е се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла |
| увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, па |
| Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су с |
| > <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Чит |
| а, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију нек |
| ћа помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете л |
| еутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter" |
| за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им |
| <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> < |
| — Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пр |
| анојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу |
| че! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>З |
| чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти |
| рсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше н |
| тојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али ка |
| м да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и |
| син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице |
| лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. .. |
| а.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и |
| лако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, |
| да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то м |
| р.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели |
| ривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, плат |
| загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Гли |
| ..</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S |
| ло изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се п |
| е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је миј |
| поштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ван |
| у им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу. |
| зином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Е |
| едном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „к |
| ило их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само звер |
| а кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше кап |
| сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима |
| p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Бил |
| ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— |
| нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов |
| јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У |
| p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.< |
| о су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, |
| p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева с |
| ђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S |
| вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после |
| да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за мн |
| , и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је води |
| ала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} |
| срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим |
| има, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том увер |
| трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ |
| > <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав |
| аденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било поглед |
| е, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром и |
| има у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} К |
| p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} |
| а друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин н |
| а и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претрес |
| p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом пр |
| у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ив |
| ије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и до |
| а четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и |
| ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни |
| још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се |
| за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> |
| уди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, виде |
| морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> |
| се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> |
| сталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга њего |
| и’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он |
| да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме |
| ош за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је б |
| </p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа |
| ћи за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, јед |
| p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> |
| мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јок |
| плоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће |
| ић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћ |
| ажио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код н |
| а све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи |
| на, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p |
| од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, ј |
| ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S |
| јана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догоди |
| орити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ |
| >Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ћ |
| p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Раде |
| , па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!< |
| гледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} П |
| жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ |
| оћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> |
| после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помиш |
| иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима |
| уги испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јо |
| зила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</ |
| вак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће |
| Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који |
| Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један ј |
| p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе |
| ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод |
| тан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад он |
| бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајућ |
| /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао |
| елу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су |
| а казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ов |
| е, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јак |
| S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, |
| ст, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући |
| ило је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта с |
| м водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" |
| чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, б |
| е су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се |
| ланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде пре |
| /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се |
| , нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S |
| се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама |
| p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је |
| мен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку ма |
| исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{ |
| о.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} |
| дила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дуг |
| к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде др |
| } Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p> |
| реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{ |
| рхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако ц |
| </p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна бил |
| на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди |
| бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела. |
| блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Р |
| јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Та |
| ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обичн |
| еше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, |
| p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело |
| и пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало о |
| ка!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе... |
| јат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете |
| се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се |
| .{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и н |
| поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми с |
| > <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута проб |
| Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне си |
| >Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала |
| У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у |
| личари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није бил |
| аху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесн |
| ње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао |
| ио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јагл |
| како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p |
| да око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p |
| мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погл |
| ао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је |
| шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају |
| о у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено ј |
| и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматра |
| ове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о. |
| пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душма |
| да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Зат |
| ни и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао сврш |
| ако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, |
| " /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли |
| реслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то у |
| </p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, а |
| одне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: |
| е беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n |
| ове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу мол |
| > и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред при |
| потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{ |
| као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— С |
| Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— |
| је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није |
| ви, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно р |
| сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> |
| ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже |
| сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку |
| куј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викн |
| е и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стоти |
| азговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> < |
| је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је |
| че-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече предс |
| {S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p |
| славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу с |
| био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> |
| рио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S |
| штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, |
| о куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се |
| ли!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По- |
| да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> < |
| отово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Ј |
| шао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трч |
| не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ |
| оји је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој |
| , а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бе |
| сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била с |
| м благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, |
| оље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у |
| слушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се пола |
| Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћут |
| Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су |
| а се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> |
| е по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</ |
| рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> |
| >Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одбр |
| Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју дон |
| аровала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, приј |
| им одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког |
| шли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцела |
| аман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поп |
| ти, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да |
| и, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ д |
| иви.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није |
| народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако м |
| <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла о |
| е на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стев |
| p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом |
| во кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и по |
| есте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} |
| прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.< |
| Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови п |
| ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, бил |
| /p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они с |
| ам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био ње |
| игао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом |
| ине по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</ |
| ам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је т |
| ојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о ов |
| S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Рад |
| овору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> < |
| пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила |
| по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S |
| дмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица |
| сти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам по |
| , а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом |
| .{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</ |
| и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој к |
| нов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оц |
| , та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза |
| ку...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло о |
| енскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију |
| ни.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен чо |
| своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа... |
| лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то ни |
| а имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије из |
| а кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и С |
| ека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не сва |
| овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од |
| даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од ва |
| .{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Ра |
| рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неогран |
| </p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Ана |
| ичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа јед |
| {S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се м |
| ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја |
| вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, |
| а, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</ |
| јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S |
| ко велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} |
| ост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и леп |
| едно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богат |
| д онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркат |
| сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капета |
| њата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они |
| неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако |
| то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша |
| им дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p> |
| на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одгово |
| радио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како |
| </p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, |
| неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор |
| ’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила |
| Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком |
| е и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потр |
| коро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> |
| че и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, |
| Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— |
| ’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала г |
| </p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} |
| а га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жи |
| ада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у |
| лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p |
| ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари |
| гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза |
| а власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону тр |
| мбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па ј |
| Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да |
| ћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стоја |
| </p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако |
| етане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</ |
| } Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што |
| м га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, д |
| такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На |
| вали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут ш |
| још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи о |
| </p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} |
| /p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замо |
| о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> < |
| стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> |
| /p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно поглед |
| кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.< |
| руче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одма |
| лупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши к |
| вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="17 |
| p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало |
| а свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани |
| </p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам |
| >Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ј |
| ра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут |
| Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} О |
| рома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одма |
| у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> |
| од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је |
| би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да по |
| и пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој п |
| p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p |
| што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто каже |
| /p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја! |
| Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта може |
| Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а |
| Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала |
| дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком |
| рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну |
| само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} |
| > <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о п |
| а свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред И |
| /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепас |
| > <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син |
| За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисм |
| блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p> |
| окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али |
| може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Ј |
| у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу |
| дан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који те |
| о...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, реч |
| е мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону |
| у овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Ра |
| лико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са |
| е.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један рази |
| ле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устад |
| е.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измис |
| а по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и за |
| p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани |
| јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади |
| ор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и |
| да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир и |
| е сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну ус |
| етану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овак |
| ети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и |
| ре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{ |
| тава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Те |
| смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> < |
| месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> |
| руго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, им |
| ости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле |
| <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око |
| >Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред |
| ем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S |
| и јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакал |
| едише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо к |
| аја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се |
| воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија. |
| иловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати б |
| писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад може |
| честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, |
| и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути |
| к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p |
| ’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до |
| ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и раст |
| век молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора |
| још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, |
| крени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњат |
| те из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он ни |
| д башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан руку |
| сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и вик |
| ите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемил |
| бојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} П |
| у подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не ос |
| ала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила. |
| леко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на роби |
| ругим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, |
| pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас терети |
| <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и |
| <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љу |
| и,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна |
| ану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо |
| ало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову |
| е зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде |
| сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости р |
| н свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима |
| Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас. |
| људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору |
| љице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— |
| /p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упут |
| екивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, не |
| ати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн сн |
| иљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранч |
| кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Как |
| била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p |
| бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> |
| роговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и п |
| имир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> < |
| е пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија |
| едно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева |
| Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он |
| у.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} К |
| погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n= |
| на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим ве |
| на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте |
| ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви.... |
| се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спус |
| мо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се |
| да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p |
| .</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој неш |
| и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју |
| све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Т |
| лети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И на |
| да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружи |
| у моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да |
| ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и наро |
| >— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове кућ |
| ругим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетан |
| уку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p> |
| е по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадо |
| је могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Ма |
| ти и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти |
| о знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Ни |
| у је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p> |
| равде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви |
| и, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у неде |
| ст провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p> |
| у...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игња |
| м како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радети |
| ећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да |
| когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе поква |
| капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оно |
| вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се о |
| а коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} |
| је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Ник |
| слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од с |
| држ’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вал |
| </p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се о |
| стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, |
| ти су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ уна |
| баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игња |
| Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче |
| о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</ |
| су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцелариј |
| јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.< |
| јан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били |
| Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није |
| здраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом |
| сима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чи |
| во ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадош |
| а да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Ст |
| исам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и |
| ко њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну |
| , па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p> |
| љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању |
| ини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да |
| суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и |
| мају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Об |
| капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник пра |
| чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S |
| имир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обој |
| p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са с |
| , био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је |
| о, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Сте |
| дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p |
| пај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може |
| ај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да веч |
| о је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је он |
| ту.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича |
| Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> |
| Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на |
| м.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И т |
| ...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све. |
| еда у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази |
| је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот |
| до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми бу |
| ови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> |
| м натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово |
| <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb |
| тета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике гр |
| :</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!< |
| има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш |
| на година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су бил |
| на ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, |
| , ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана. |
| ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи леп |
| се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> |
| Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Прин |
| беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} |
| .</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стој |
| лости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испри |
| .</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Ал |
| чали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је |
| дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за прич |
| уће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стој |
| дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, з |
| и волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису би |
| ео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу |
| људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од |
| {S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћ |
| еље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, к |
| аше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчал |
| аше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пр |
| ћ.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држ |
| ажи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потр |
| огу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груд |
| ло село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целог |
| бе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату зат |
| у у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Д |
| могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе. |
| знао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се |
| разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет |
| p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро с |
| pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се |
| риђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви |
| ...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то |
| ме и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима |
| цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак |
| о пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p |
| зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог |
| </p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{ |
| теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом на |
| ад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само |
| о, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не |
| по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме |
| среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева |
| ра, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта ј |
| p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло доб |
| Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у тек |
| ан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала |
| p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затвор |
| се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз |
| ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе зап |
| <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која |
| ле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову |
| </p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p> |
| <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спр |
| је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденкови |
| <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа ч |
| чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковач |
| <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није |
| измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, пос |
| кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен |
| ца полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила |
| сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p> |
| светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти |
| } Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p> |
| олико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера |
| ет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане, |
| ану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> |
| >— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли |
| у каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда |
| и од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат |
| е:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, ре |
| А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, т |
| ром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао |
| ити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Ма |
| е Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, р |
| сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у |
| ажи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</ |
| <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад доб |
| седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’вод |
| е брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} |
| S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено бр |
| е њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо |
| дује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...< |
| ојим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела |
| .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Од |
| <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</ |
| ата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb |
| ....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је |
| — Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена. |
| м одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, |
| дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <mile |
| је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А |
| ужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>С |
| амлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам и |
| животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она |
| еко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли |
| а, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто он |
| анула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудном |
| b n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те ж |
| S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико пре |
| рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми |
| уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игња |
| </p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево |
| мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет др |
| све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по |
| Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о ч |
| е никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’ва |
| је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у |
| ста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је |
| мир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љу |
| ђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислим |
| сли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних врем |
| сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиш |
| олу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се и |
| ковцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ |
| пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> < |
| љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас |
| ’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама |
| у у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздра |
| че!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти |
| ри пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу јо |
| >Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— |
| едан.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о |
| /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како го |
| што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездим |
| Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место |
| ?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда С |
| ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А |
| ка погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Ср |
| у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира |
| све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чек |
| имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p |
| рај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Сте |
| и веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и |
| на нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже рамен |
| о страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве |
| а, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда |
| или.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...< |
| ишта кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ те |
| се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње. |
| у их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> < |
| требила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p> |
| ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> |
| ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</ |
| /p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> |
| и звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати. |
| На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију. |
| ма увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, как |
| , па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе |
| ицу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поз |
| и.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одбор |
| .</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и |
| и што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретош |
| и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако и |
| е Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— |
| у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле кр |
| у Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се |
| у „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја |
| не!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и вид |
| ронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беш |
| ојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка |
| <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у к |
| ...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене |
| на!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песм |
| >Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијс |
| његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Ч |
| а, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе |
| ан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на но |
| иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би |
| тао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, р |
| рво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом |
| рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имал |
| е.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву. |
| и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само с |
| јка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од теш |
| <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p> |
| и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он ј |
| петаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ обра |
| растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једн |
| х, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дођ |
| ни к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили |
| вог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> |
| к.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га |
| /p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да |
| </p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви с |
| све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извад |
| сле и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од мили |
| у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не зна |
| сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радош |
| ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред ав |
| је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како |
| тлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
| <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</ |
| а Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од |
| одине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пре |
| ову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> |
| само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан |
| ћа котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, |
| еби</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало к |
| чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p |
| <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S |
| да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Не |
| м тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из |
| екрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно |
| пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} |
| ила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, |
| им тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, с |
| кав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</ |
| а врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најп |
| рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио |
| ав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко |
| сле, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> < |
| рим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио |
| а рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> |
| /p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ |
| ли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека с |
| за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...< |
| је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна |
| е, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом ок |
| во, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дозна |
| јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи |
| е дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му |
| е...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад |
| ече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све прем |
| лико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледат |
| ео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза ра |
| ра.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p> |
| мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Он |
| ћ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љ |
| да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећ |
| Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе. |
| инче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> |
| ке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде |
| је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћем |
| како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази |
| ле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одг |
| гранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир |
| тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Н |
| се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S |
| ко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> |
| ма три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које |
| ти кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем. |
| у пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ с |
| људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стој |
| моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> < |
| Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им |
| <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре нек |
| етан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обој |
| аш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у д |
| удма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, к |
| спричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сам |
| радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p |
| о није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њим |
| алити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’ |
| ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње |
| ку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p> |
| ли и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимај |
| склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један |
| } Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да |
| и Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дика |
| жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гом |
| еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатов |
| лико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станими |
| .</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, |
| и отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могл |
| некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на |
| p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на |
| ељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једн |
| капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{ |
| гао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи |
| .</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо догова |
| шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} |
| а се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb |
| <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> < |
| одине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану гово |
| , а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су |
| док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, о |
| њам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Ка |
| пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем љ |
| ја му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд п |
| но трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— С |
| ао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре з |
| м ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што |
| > <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што с |
| /p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако |
| Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <p |
| > <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше |
| много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али |
| p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} |
| е време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> |
| пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и љ |
| ријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми! |
| ела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Стан |
| му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила |
| Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати д |
| стало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао |
| знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, п |
| ао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али окол |
| ки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његов |
| <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око њ |
| невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на |
| азвио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ п |
| , посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и |
| .</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S |
| и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.< |
| во и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене |
| тева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетић |
| еху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Си |
| м куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> |
| ити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капет |
| >— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам |
| обро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</ |
| <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— |
| аш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели... |
| вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је д |
| на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Ст |
| pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају |
| и пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p> |
| ас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су |
| Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, в |
| ве, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто сам |
| Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и |
| <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то уде |
| а, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га ва |
| во се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо с |
| где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она се |
| иловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p> |
| е они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} |
| да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не са |
| де доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ |
| опада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чист |
| } Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху с |
| ра имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, с |
| .</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пр |
| ом и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p> |
| а својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића кот |
| избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p |
| ..</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу би |
| S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде пр |
| с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били |
| о си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад с |
| у деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb |
| рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{ |
| ој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо |
| н, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма |
| ао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро |
| <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb |
| родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма |
| /p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Иг |
| ле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно |
| <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени те |
| је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јо |
| итан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само |
| свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам призна |
| нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у св |
| одао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> |
| ели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.< |
| тране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пруж |
| љаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S |
| ходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте ка |
| о!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шарено |
| и паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} |
| ма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и М |
| разговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Једа |
| p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су де |
| то слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> < |
| орезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим |
| <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Ива |
| , што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— |
| дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести. |
| о је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стев |
| ном: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нис |
| а, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља |
| па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не ци |
| ћа сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Леп |
| је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>П |
| /p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стоја |
| и је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p |
| — Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам ка |
| поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} |
| чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се позд |
| >Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачи |
| у кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, |
| {S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољ |
| Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја |
| ило, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се б |
| је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све по |
| оз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто м |
| може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је |
| ојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о |
| њаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p |
| пази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, |
| дседник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{ |
| помињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз |
| м скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти |
| ужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је виш |
| тара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрек |
| лако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мал |
| /p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не м |
| с смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, |
| , а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако |
| м крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајде |
| извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> < |
| поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан по |
| ер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Бога |
| колико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, |
| ари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није о |
| ја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, |
| Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажн |
| гледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p |
| изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим гол |
| ник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сел |
| се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> < |
| застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигош |
| једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако проврт |
| аљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p |
| је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно |
| шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негд |
| де посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, |
| те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Руж |
| p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од ме |
| н погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им |
| ађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако |
| одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, оби |
| у су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни њ |
| позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авл |
| але.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</ |
| адовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За ти |
| S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> |
| ед очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} С |
| о, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не б |
| голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити |
| криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш |
| видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не |
| д свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад |
| ац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Бо |
| а си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Поз |
| е.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро групис |
| рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код с |
| она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила т |
| ћи жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... т |
| аскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му |
| ара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног |
| у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место |
| Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо |
| ила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта |
| , трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, |
| шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} |
| капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњ |
| ам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сен |
| ла, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...< |
| у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим сти |
| красна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми приј |
| ат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} |
| мислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Ј |
| есам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p> |
| по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да ј |
| равда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је |
| о се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове запов |
| ако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако |
| н је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним? |
| радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе по |
| сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио кап |
| S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све |
| довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није |
| пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти |
| запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} Посл |
| дели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Ч |
| та излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" / |
| је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присен |
| бојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рек |
| о збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде о |
| из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе |
| адоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић |
| један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помо |
| ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} |
| p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Б |
| а би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p |
| м?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих |
| сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около из |
| ју.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Ив |
| >Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди п |
| <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у |
| сити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</ |
| евина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на ве |
| Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и |
| — А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза м |
| ојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам д |
| </p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до |
| целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутеш |
| ш скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола ко |
| VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Је |
| ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи ко |
| били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да |
| изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли прог |
| тка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша |
| е да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени |
| а и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ ниј |
| са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао ј |
| е?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђу |
| договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решиш |
| > <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> < |
| ...</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p> |
| је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо прол |
| м осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом. |
| >Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се раду |
| /p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да |
| На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ј |
| премала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>За |
| p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, |
| рати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара |
| морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и |
| аког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S |
| штински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато |
| ко Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребн |
| утра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, ил |
| чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их |
| петан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикн |
| Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> |
| нде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају моли |
| бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p> |
| апетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути |
| Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта |
| свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb |
| ам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне... |
| стина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако о |
| се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутр |
| баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на п |
| тигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су |
| </p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Св |
| <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв |
| > <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам гос |
| есо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} |
| ворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од |
| е среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепај |
| Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и |
| > <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сват |
| и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био бле |
| уку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n |
| ачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни |
| јанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру |
| , да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао |
| много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p |
| е трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат |
| посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код |
| дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некак |
| елети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S |
| пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p |
| ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, бр |
| и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући |
| радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То |
| хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан |
| /p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ ран |
| најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, |
| једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, |
| ла послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у к |
| еби и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро. |
| уку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те д |
| маза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону |
| море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мор |
| .{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из |
| морило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ. |
| њи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распо |
| наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А |
| а њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене |
| оде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није с |
| ћу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је М |
| је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</ |
| >Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, |
| каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми ве |
| пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и |
| ..</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, суб |
| а изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тр |
| но их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо |
| p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића весел |
| е био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} |
| .</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити ј |
| ате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S |
| леде на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, |
| ан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љуб |
| } Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} П |
| ак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој |
| ћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и к |
| апетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које д |
| село по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Р |
| о судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је до |
| им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је ма |
| <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од про |
| — Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију пр |
| више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нек |
| заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из |
| дали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на |
| сија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше |
| /p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у им |
| е сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека |
| >Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није |
| није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’ |
| и и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па по |
| свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" |
| а се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронт |
| пусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако јо |
| и близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се г |
| , прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред |
| ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили. |
| о их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе бл |
| <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоск |
| <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S |
| тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да ва |
| их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, моли |
| де пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S |
| <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велик |
| ику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало п |
| г дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам |
| ан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....< |
| те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре |
| јан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, |
| еми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат. |
| Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколик |
| ојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми |
| Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Д |
| губити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им |
| <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш. |
| Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено |
| тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’тед |
| рији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцелариј |
| а тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није ди |
| их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S |
| рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не м |
| с износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Ни |
| Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само јед |
| твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па |
| и.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свр |
| Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездими |
| му слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, в |
| се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најгла |
| ли све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко |
| беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и ко |
| и да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> |
| име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље бе |
| је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод. |
| ог живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако б |
| или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна на |
| p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напре |
| ше...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{ |
| ече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, |
| <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, шт |
| <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о |
| м <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло |
| уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се мог |
| нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</ |
| /p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> |
| денковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опаз |
| ицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недар |
| ралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше т |
| су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не зна |
| ло.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племен |
| е растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била так |
| <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жут |
| Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра ил |
| и...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази д |
| еднику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше |
| их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> |
| капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево кап |
| е баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло д |
| ...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, ко |
| {S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Н |
| нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те жи |
| беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна |
| х ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> < |
| ла и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једно |
| .{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да буд |
| преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је |
| гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили |
| видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, |
| оше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је |
| да њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ле |
| местише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело у |
| жа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо н |
| е прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке |
| p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеш |
| о весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осе |
| шче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} По |
| те ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они |
| ила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У |
| > <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Оста |
| ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Н |
| снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се о |
| S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбу |
| пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек. |
| па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</ |
| Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мен |
| о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио |
| 0" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p> |
| ала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у р |
| спрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је леп |
| .{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p |
| Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар И |
| гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— |
| ећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште |
| > <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p> |
| кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...< |
| ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p |
| аведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, |
| брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле |
| сао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа |
| глуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан кап |
| уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиља |
| .</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило. |
| ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече |
| ву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер |
| або.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњ |
| амо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекуј |
| тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро! |
| си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— |
| рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло... |
| то треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа м |
| о је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— |
| p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића. |
| </p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није |
| , њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спава |
| друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, |
| јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може од |
| вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су зна |
| дужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све |
| па Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p |
| а и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије ч |
| еље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а ка |
| уља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај |
| су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И |
| , кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето ч |
| S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, |
| <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n=" |
| о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура до |
| ерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда |
| о по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, |
| Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игња |
| , доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> |
| од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном |
| акве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p> |
| преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" |
| ће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми м |
| е опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пре |
| него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ће |
| ар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погле |
| к не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове баш |
| баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина |
| о оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад |
| елим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати |
| ено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне д |
| велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођ |
| ни...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} |
| служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли |
| лако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети |
| бо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе |
| stone unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и |
| јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су г |
| јтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, он |
| <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весе |
| ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.< |
| p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type="c |
| се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кр |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> < |
| ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам каже |
| И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препечениц |
| p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ н |
| <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам |
| арио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни ре |
| у на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> |
| би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Милано |
| радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити св |
| пети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На |
| и јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>П |
| себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био И |
| тних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је в |
| та је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, |
| је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту ј |
| радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само п |
| /p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А |
| Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на о |
| ече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и о |
| есну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен шир |
| и је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} |
| Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше |
| <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} |
| в’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спре |
| а Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а |
| е волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па м |
| на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући ис |
| де? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат |
| је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану |
| тле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и |
| кућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p> |
| ко нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лу |
| о јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35 |
| д тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и с |
| едала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слу |
| шајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи |
| чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их |
| ајпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им ј |
| ј кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са |
| > <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Си |
| о...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се |
| гњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p> |
| А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то б |
| .{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати |
| и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им |
| г дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у јед |
| о.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце бо |
| ад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуца |
| Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је ди |
| ила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је |
| и, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубља |
| е ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да каж |
| ли су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите |
| ко брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} |
| било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Ди |
| то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> |
| да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не |
| анати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза св |
| ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} |
| стопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце |
| део, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— |
| } Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на п |
| </p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито |
| >— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> |
| ају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} |
| уке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p> |
| браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је ов |
| е, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени ку |
| етнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је ма |
| {S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— |
| замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> |
| <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми шт |
| жем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће |
| се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, п |
| је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна |
| ажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} |
| Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де |
| димо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Бе |
| >— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети п |
| </p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после по |
| у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познава |
| севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} О |
| а недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.< |
| , нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p> |
| благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба д |
| оје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Теш |
| екоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар |
| аједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула са |
| с чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увену |
| <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тога дана И |
| Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> |
| застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали |
| лашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепо |
| ћу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца |
| Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошл |
| ... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говор |
| .</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда |
| једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно |
| ви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> |
| </p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо |
| риш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му д |
| очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по ст |
| није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу |
| ана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрси |
| рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало посл |
| тева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Ч |
| е!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и назд |
| амо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте |
| добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само год |
| ем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Прос |
| >Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из |
| синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете ок |
| како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> |
| о си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, |
| 157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост |
| /p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} О |
| у ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече |
| ш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке |
| а свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним |
| </p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, |
| спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја |
| /p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан на |
| Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игња |
| .</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обој |
| е поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаг |
| за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам ј |
| а прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра |
| метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</ |
| /p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, ал |
| n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој за |
| она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад с |
| </p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди |
| старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље ра |
| да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако |
| ручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало п |
| ом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало кри |
| ла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што с |
| .</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из неда |
| <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Ст |
| тељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати з |
| > <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, |
| <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право |
| ати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима с |
| {S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан |
| нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S |
| вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> < |
| имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све |
| ма школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Д |
| У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овам |
| рењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су по |
| натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и мет |
| . </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Ка |
| — И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто по |
| та сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ет |
| p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} |
| се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала |
| људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на да |
| , онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека |
| а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> < |
| правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за с |
| p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана |
| о!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два с |
| уше у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су |
| је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и к |
| <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стоја |
| ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису |
| у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али |
| } Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</ |
| осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав |
| њига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} П |
| алца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке |
| ?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, |
| ршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као љ |
| н украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта чов |
| p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је |
| <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом ред |
| /p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео |
| ли! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром |
| твори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева ста |
| сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи |
| лавом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је мој |
| ...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p |
| звеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ |
| ди, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која с |
| о Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти бла |
| е зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из |
| ну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капет |
| овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, |
| андур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могл |
| урно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле. |
| гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека в |
| вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше нео |
| — Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине к |
| амчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико |
| <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p |
| а.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" |
| !</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и и |
| него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све |
| .</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p> |
| а Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у |
| ан разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кр |
| Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам с |
| Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Жи |
| у чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, |
| драво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и |
| p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од |
| прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{ |
| готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који |
| </p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од |
| ам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још ду |
| довала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом |
| гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у т |
| пустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање |
| ели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дат |
| ема осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро д |
| /p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише пр |
| шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па ј |
| се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p |
| рас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је |
| пет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било |
| вава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капета |
| шта окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично |
| дио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о |
| е слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, ре |
| или на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три |
| поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на ка |
| ад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као |
| тове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је изв |
| се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж |
| а се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и |
| а тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у о |
| да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, |
| ат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и п |
| догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о све |
| уше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из |
| <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у стран |
| а, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га |
| аг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p |
| не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на |
| у пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто п |
| е лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина |
| > <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу и |
| ај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’т |
| не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о |
| тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p |
| /p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не |
| е с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви |
| анцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађ |
| чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо с |
| p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите сво |
| дине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> |
| ед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице ко |
| е благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мо |
| ецу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је С |
| опов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ је |
| ко....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из те |
| >— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> < |
| ати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом |
| њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрет |
| м мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда ј |
| Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вам |
| — Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно |
| син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Нећ |
| глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ће |
| ивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, ш |
| ете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да |
| ио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p |
| ад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи до |
| нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После |
| ерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погл |
| ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се |
| крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много уг |
| ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв |
| од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је б |
| а авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав |
| ла, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазил |
| /p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} П |
| таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n |
| жљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беш |
| .{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге |
| аг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће |
| estone unit="subSection" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти пре |
| није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има пр |
| ој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако |
| .</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.< |
| ир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> |
| вај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се |
| са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћ |
| аденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држ |
| ркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже |
| } Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо |
| а не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</ |
| његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труд |
| ота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза сво |
| о мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, |
| на, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мор |
| ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, в |
| ли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријате |
| а куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађен |
| p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псова |
| уда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, |
| био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронаша |
| иле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p> |
| нцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-м |
| га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, ка |
| дници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио |
| <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло ј |
| <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као |
| /p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо |
| А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи |
| !{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала |
| стаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно при |
| сле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ н |
| етао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, |
| .</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу |
| ста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На |
| бине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још |
| /p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и |
| ду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој |
| алима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом |
| е нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи |
| иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бо |
| па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат. |
| ваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ћ |
| ’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S |
| едајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само |
| димир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу |
| омци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура |
| као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од сви |
| S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их рас |
| <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме игр |
| дају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадн |
| м рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> |
| ерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не зна |
| ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и в |
| тиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обре |
| је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, |
| ини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... |
| шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је |
| ="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у |
| , а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весе |
| да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој |
| е му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загр |
| ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће |
| и у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и пр |
| ан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син ро |
| <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Бож |
| .. па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изг |
| чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</ |
| одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да и |
| ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као |
| ој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајд |
| левен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам иск |
| он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p |
| огледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="7 |
| ...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јо |
| p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варб |
| е сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у се |
| .{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, р |
| азвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао |
| свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору |
| <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учи |
| ово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбољ |
| овољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} |
| но вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</ |
| ="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића по |
| лати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама. |
| ти.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име |
| Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сам |
| </p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко т |
| се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и |
| нцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће |
| <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— |
| е из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код |
| } Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад д |
| ки почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан |
| да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} А |
| с!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ |
| Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— |
| /p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше в |
| извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић... |
| а ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{ |
| и и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи м |
| та, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће ру |
| ше не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма |
| ову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми! |
| Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћ |
| опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и |
| Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину |
| ујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди од |
| а видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S |
| у вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p |
| који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро |
| <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног бурен |
| о, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да |
| се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....< |
| не, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотер |
| {S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ |
| а Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу дос |
| им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се дог |
| си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти нај |
| > <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала не |
| е ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће наш |
| Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хте |
| </p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</ |
| е.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек |
| е мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да |
| кви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у |
| то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио |
| рно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> < |
| ихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отво |
| те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и на |
| У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће |
| памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пе |
| и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све |
| и донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало |
| и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> |
| тну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашиц |
| ево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одра |
| а ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно д |
| } Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно на |
| оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему у |
| >Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади креме |
| p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Ба |
| .</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> |
| /p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по ц |
| мршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> |
| <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и |
| етића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, бола |
| ветле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе |
| говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана |
| није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по |
| ge"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретен |
| ако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p |
| ике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, |
| аку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду |
| етан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, к |
| ндур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов |
| и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загр |
| > <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше |
| што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> |
| је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погл |
| а забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наш |
| ас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не |
| и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу п |
| таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце забо |
| едником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.< |
| S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим С |
| на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Б |
| о бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све к |
| о чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на св |
| капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му при |
| !</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну |
| вио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је б |
| > <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о |
| зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет |
| Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабана |
| чини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу |
| е уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> |
| рилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} |
| .{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али ш |
| ога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— |
| S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо |
| </p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Иг |
| нко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи д |
| видовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> |
| Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’ |
| е па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, п |
| уд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је |
| ема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепље |
| влачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спре |
| онети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је |
| где се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n=" |
| бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде ни |
| епти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ |
| опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше |
| : из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један |
| у.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> < |
| p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува д |
| уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па |
| та баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну |
| те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и уда |
| </p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи |
| рате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p |
| едели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разгов |
| ета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — од |
| капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и |
| иче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нари |
| то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздрав |
| етана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p> |
| , нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— |
| {S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се |
| {S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, ча |
| е, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, про |
| ставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> < |
| аху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као би |
| и о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена нед |
| ов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пош |
| пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Ж |
| ор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им |
| хом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрвет |
| ословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, |
| , које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њ |
| p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се |
| ед узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мари |
| То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има |
| ала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко |
| е ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденкови |
| селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука на |
| капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пре |
| страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта л |
| ч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим |
| и велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри пар |
| p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне са |
| о и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, |
| ездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин |
| p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат |
| озна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу |
| обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо |
| Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се |
| у:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амам |
| мам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиж |
| вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p |
| ћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p> |
| сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb |
| маче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> < |
| гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан |
| ећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам пр |
| nal"> <head>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели све |
| а се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало п |
| лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> |
| је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} |
| и кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору ра |
| е капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, |
| вић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бран |
| чића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте б |
| ут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и са |
| ваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину. |
| да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам |
| а је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гоми |
| икну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан вид |
| it="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва миса |
| очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде |
| иваде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара |
| и делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер до |
| опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, прија |
| ећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му т |
| > <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и |
| на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> |
| а“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, |
| председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што |
| те, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p> |
| само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> |
| чено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за |
| у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у з |
| Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору ни |
| > <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игња |
| и милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Из |
| изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том трен |
| инулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут каз |
| </p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењ |
| а, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, п |
| каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се из |
| ремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденков |
| е као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> |
| ја који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је |
| се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у |
| едео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао б |
| е те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба |
| остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути |
| ади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес |
| почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима |
| Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ |
| да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна ду |
| у ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срц |
| /p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини м |
| <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> |
| p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S |
| ету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездими |
| ра оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се |
| тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је |
| га, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— К |
| бар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла од |
| е опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се |
| /p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} |
| о му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p> |
| оји се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ј |
| ме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту |
| а су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњ |
| , ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} |
| веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они поста |
| ад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом т |
| ило живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и |
| рође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изве |
| и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У заг |
| Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану свој |
| њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На јед |
| <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело з |
| са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, |
| тру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опази |
| ли главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до к |
| оре се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb |
| ак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба |
| а шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати |
| ко ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’. |
| а?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говор |
| ја у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би |
| којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату |
| } Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} |
| ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Б |
| кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кре |
| </p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке С |
| је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да |
| нда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у |
| се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг сто |
| у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и |
| p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо и |
| један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, |
| конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрс |
| едаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извад |
| тмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капета |
| асна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријат |
| и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Н |
| зе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пу |
| } Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли о |
| на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их р |
| то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb |
| трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газд |
| у ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, поду |
| г затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За |
| равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су |
| брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало |
| ече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} |
| Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хај |
| јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> |
| добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капет |
| на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неко |
| ите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прош |
| ла.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одо |
| ао човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватр |
| н све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате... |
| вао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петач |
| амо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин р |
| мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више ж |
| тови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо ко |
| оћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у |
| е.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало п |
| дета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дука |
| лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, |
| крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то испри |
| p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник |
| ....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати з |
| људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} |
| о одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће, |
| анојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тет |
| на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад |
| вио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, по |
| а.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево к |
| тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и д |
| о смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа |
| а и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли н |
| не да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: ка |
| > <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су |
| инио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио |
| м, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг |
| и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада г |
| их у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стев |
| умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче |
| ру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, ил |
| и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. |
| ошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Ми |
| ча Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p |
| један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, с |
| евин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или |
| у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по |
| путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била |
| и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како |
| о збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред со |
| .</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић |
| и очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о |
| , нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико |
| ’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он у |
| </p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте |
| је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> < |
| Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, н |
| х браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том |
| видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свак |
| лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Мила |
| оде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угље |
| уше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша |
| и било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се |
| нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{ |
| еке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимир |
| ре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник. |
| и међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону |
| ека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађ |
| е умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у |
| сме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од |
| ео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне ст |
| ion" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и |
| p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели |
| то јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него |
| састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Ал |
| .</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за кр |
| p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који |
| дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, ок |
| твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока |
| д мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак |
| ој.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, |
| S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, |
| што?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур проте |
| ве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Стано |
| } Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад |
| не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас |
| >Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> |
| же и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав |
| атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> |
| без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је ра |
| ио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дукат |
| ристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе ста |
| e unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан |
| био, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече гос |
| пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад |
| >Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну |
| </p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав |
| на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже |
| ше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} О |
| ајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је воле |
| > <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и по |
| ћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је |
| Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га на |
| <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шт |
| , што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио |
| p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— |
| — Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А гд |
| {S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече је |
| да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> |
| p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} |
| н поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, |
| е, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> |
| видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше л |
| е, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече |
| а је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку |
| сећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и |
| , кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој |
| е сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је |
| у, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је њего |
| н отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— |
| "11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ни |
| је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>О |
| , песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће |
| о и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p |
| {S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, се |
| и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— За |
| попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти |
| здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а |
| <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, |
| ај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</ |
| светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> |
| а шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обо |
| пише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, |
| ке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе |
| баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до |
| о туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца |
| а извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и |
| , ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање |
| искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{ |
| аденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а с |
| Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета |
| о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су гов |
| њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замис |
| у левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l> |
| Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу |
| ав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у свој |
| тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко з |
| тљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p> |
| ри се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежи |
| и крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудар |
| /p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога бо |
| ако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</ |
| е зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лак |
| а је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуч |
| ити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, |
| Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пр |
| Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за ме |
| p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево мо |
| ка....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила |
| али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па |
| било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто мн |
| Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља |
| <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, |
| акупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу во |
| роду чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу ос |
| е, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у с |
| о је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњ |
| .</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{ |
| ине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, |
| је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој о |
| ај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је |
| ам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико |
| </p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад |
| мо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је ко |
| нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не в |
| ајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разг |
| е — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала д |
| ве што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Сте |
| На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па б |
| ћ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваљ |
| на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> < |
| вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу. |
| са к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи |
| у чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљ |
| </p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На ј |
| ма, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Д |
| се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем |
| је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не од |
| мир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали к |
| увани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{ |
| лијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о |
| е нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учи |
| забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао |
| nit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га д |
| ли јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама |
| а је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше |
| ову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и обра |
| дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни |
| прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о |
| мо за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог |
| издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута. |
| енутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове кућ |
| ро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој |
| S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она |
| се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега по |
| у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда. |
| p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, |
| ј кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што до |
| овор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</ |
| </p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не уме |
| ода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си д |
| ти.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковић |
| нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p |
| да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него |
| и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жен |
| кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" / |
| квим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</ |
| ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим |
| да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p> |
| ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја |
| </p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибе |
| имир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“ |
| асом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Језд |
| <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капе |
| де рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p |
| чини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање.... |
| :</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му же |
| {S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У |
| p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинск |
| </p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То |
| > <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један п |
| ад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После уж |
| ове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је нек |
| канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по ко |
| >III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта ј |
| огама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да |
| оји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као са |
| , прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</ |
| /p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се |
| поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како |
| ливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод в |
| ми.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или |
| У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим р |
| рној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На |
| као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од |
| срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке и |
| осподине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине |
| њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> |
| деља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици |
| <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио. |
| о.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се |
| к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ива |
| стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезен |
| ставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а оч |
| ека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако у |
| ало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба |
| о имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд |
| те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ |
| е завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета. |
| х суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како и |
| порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> |
| ци, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао |
| али.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> < |
| а Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, |
| јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судни |
| њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ок |
| наш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ |
| вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p> |
| иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може |
| у Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и к |
| ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Ниј |
| ко срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} А |
| Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, |
| ва.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јаб |
| че Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој |
| добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А |
| купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они т |
| у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:< |
| у десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану у |
| на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сир |
| ....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изуј |
| а.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово |
| ег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави ч |
| черас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго |
| ти и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вал |
| брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Д |
| вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се |
| Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стој |
| седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од |
| то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</ |
| н, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Сто |
| убав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини |
| им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такођ |
| } Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове пронос |
| .</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркуј |
| и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</ |
| у крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p |
| и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После ј |
| > <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и ми |
| дник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде |
| Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p |
| друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оц |
| већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S |
| м привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раск |
| чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном |
| Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли н |
| а, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати |
| астили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглун |
| ањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето |
| знају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и над |
| у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако м |
| Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да |
| с људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече |
| ебала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда |
| у.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под напо |
| бодни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милан |
| моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потвр |
| па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није зна |
| ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметн |
| поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Ст |
| видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетић |
| о је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они неви |
| диш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон |
| вану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> < |
| каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се |
| а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли |
| нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Ст |
| исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако |
| - За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува с |
| од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у тр |
| Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратн |
| моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш |
| опало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, |
| Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон |
| } Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га |
| оснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, П |
| е свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у ле |
| лану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>С |
| ’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити. |
| ..</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и |
| вали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> < |
| димир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</ |
| нако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за дв |
| >У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица глав |
| се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на |
| ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ |
| о, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори је |
| .{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, п |
| о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже.... |
| о вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо р |
| и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и |
| бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што |
| рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} |
| /p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у јед |
| оворећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду |
| анова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о г |
| пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема ник |
| севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сиром |
| </p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди см |
| S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и до |
| један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вред |
| сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.< |
| механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човек |
| ном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од к |
| етића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир |
| >— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто де |
| дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако |
| у се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од ј |
| рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу |
| } Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за р |
| S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта т |
| нском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам |
| .{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о госпо |
| лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од |
| је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар |
| и су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Д |
| међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</ |
| је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће т |
| ојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати р |
| макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набел |
| а застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не |
| куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, |
| ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за |
| ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше |
| сподине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте го |
| Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није |
| /p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, |
| а на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па св |
| у.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S |
| па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран |
| гутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{ |
| ђоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— |
| ишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли ја |
| брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој т |
| во прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, он |
| оме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се |
| ћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и иду |
| И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до |
| да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли. |
| ући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, |
| ет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за д |
| ушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{ |
| кати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето |
| етића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод м |
| ред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре д |
| вала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи зад |
| ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још је |
| на стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери мо |
| у па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребија |
| на:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о |
| и, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p> |
| немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај < |
| о, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи рук |
| ате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, о |
| е Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> < |
| моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p> |
| био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако |
| .</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њих |
| сле непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао ј |
| и, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се пром |
| чари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било |
| ар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, |
| били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залога |
| дим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи |
| а, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што д |
| се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину |
| раби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а о |
| <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме с |
| де.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини насле |
| тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њим |
| чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради. |
| у кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> < |
| није, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из |
| Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађ |
| отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао |
| да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, ниј |
| су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спреми |
| с, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то |
| ан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али |
| них подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он доди |
| , од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p |
| су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело н |
| ам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нис |
| ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Б |
| тница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, |
| и више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га |
| <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо |
| не реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто |
| ш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретн |
| нковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек п |
| — Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} |
| то се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знал |
| nit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S |
| извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда |
| </p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојил |
| </l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ћ |
| снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стев |
| ије стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам |
| пи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа ј |
| ше ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече И |
| гу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је |
| b n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се он |
| ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> |
| ривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здр |
| до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и у |
| ну и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом |
| Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’ |
| другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је |
| њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па о |
| дом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> |
| Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине |
| ајбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p |
| опове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави |
| ло по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Рад |
| што посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живе |
| се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешт |
| стављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и чело |
| м с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано |
| лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездим |
| и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџ |
| осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, |
| Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића |
| и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до |
| <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни |
| } Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијан |
| ли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли |
| </p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> |
| кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено |
| ш давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и раки |
| а се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>К |
| а Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни |
| , где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи |
| и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се |
| иралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили м |
| Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве |
| >Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љуба |
| кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} |
| е се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у |
| оду.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мил |
| </p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се нас |
| тева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— |
| ио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће мома |
| ом стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Ни |
| кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише |
| оваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали |
| гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда тр |
| е смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетник |
| с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао |
| uote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је |
| главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{ |
| ре ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p |
| дмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S |
| да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање |
| их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимир |
| ној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, ка |
| алу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова |
| их и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће |
| мке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се |
| и био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, ци |
| ођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p> |
| ци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа т |
| е Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, д |
| се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{ |
| ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, к |
| ери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га оп |
| и завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стран |
| н му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p> |
| традају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</ |
| Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" |
| а се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</ |
| је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе с |
| ији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву |
| и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n= |
| p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, иза |
| по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би др |
| пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у |
| ави се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, |
| , па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, ко |
| у.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> |
| иђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Пред |
| За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— |
| ве сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како |
| о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p |
| толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извук |
| глуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући |
| али се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</ |
| p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и |
| оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу. |
| Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид би |
| дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и н |
| p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> |
| а, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу |
| ио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> |
| вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.< |
| азао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли |
| а Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} |
| Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Ј |
| етврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куц |
| ш сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у |
| Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је |
| Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и до |
| ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободн |
| га Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила |
| ник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" x |
| ги одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.< |
| ти.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе |
| акшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу |
| им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У |
| е полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> |
| чу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођен |
| су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говед |
| и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љуб |
| едеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојил |
| , а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p |
| у га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао о |
| } Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станим |
| <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— |
| ни!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорит |
| чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и мил |
| бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива |
| виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, |
| земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игња |
| вршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој |
| {S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси зас |
| ?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.< |
| а собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и |
| до, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другариц |
| свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, ал |
| аник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код на |
| еђу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о |
| /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ва |
| којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subS |
| лагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој ку |
| овања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо |
| у човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мен |
| се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и м |
| и.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је м |
| на.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> < |
| </p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш |
| едишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило. |
| савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за |
| детића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, |
| ка достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је о |
| Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада нас |
| ле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} |
| па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви ка |
| ени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица мла |
| p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Ма |
| ворење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> < |
| кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме |
| д крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе с |
| ипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, |
| > <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разбо |
| а Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кућ |
| жише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и виш |
| ара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мар |
| т се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, |
| будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у т |
| ога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пуш |
| неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> |
| л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S |
| земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Језд |
| мо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и |
| p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само ма |
| већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, б |
| роду и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и |
| етића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева ни |
| /p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се ра |
| ожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> < |
| о сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради |
| мене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да |
| с.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви |
| !</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</ |
| Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата на |
| све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о |
| ао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а л |
| иј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некак |
| p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, |
| немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вин |
| еговог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о |
| му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Ив |
| тени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило |
| њигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено г |
| Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Ст |
| ину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Д |
| ле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у в |
| ако!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била |
| апетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капет |
| p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редо |
| дним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> |
| би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{ |
| али радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им сам |
| ани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година пр |
| едан глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радети |
| откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време бе |
| ође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетанов |
| Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли меха |
| И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је |
| долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана т |
| о па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако |
| им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p |
| <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> |
| рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, д |
| тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, |
| има.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у |
| <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали |
| се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> |
| ..</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала |
| поље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур.. |
| де из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се |
| >Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити. |
| а опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти |
| они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:< |
| едоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Т |
| Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови |
| н заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} |
| /p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, |
| војим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се диго |
| има данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он за |
| ци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писа |
| хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>К |
| ј море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> |
| а очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Р |
| лим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква с |
| тан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из |
| право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те |
| о испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроз |
| а и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гле |
| се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правда |
| ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихов |
| ндур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власи |
| ...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p> |
| е било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш ни |
| у онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другар |
| тавите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старач |
| петан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p> |
| појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево. |
| е ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрч |
| рму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, п |
| > <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ниш |
| га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио |
| верати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корач |
| пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па |
| скорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у |
| ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спаз |
| вине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, |
| Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по о |
| о мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> < |
| огледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат |
| .{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стој |
| } Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је |
| очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, гов |
| у тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чуднов |
| се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу |
| пази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе |
| вукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они бил |
| су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови амин |
| Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> |
| ни су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p> |
| били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе |
| </p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде по |
| је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, д |
| >— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону ма |
| > <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радост |
| ра.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осет |
| <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болес |
| > <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му |
| ту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога И |
| ве качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на п |
| n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раден |
| есам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срц |
| ет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекак |
| на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се |
| дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се вид |
| на два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се поно |
| јановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као |
| омогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Зна |
| е из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да ни |
| их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслу |
| p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</ |
| слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико ј |
| .{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека |
| гажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</ |
| а закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце сво |
| енисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, |
| /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> < |
| љевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље |
| јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јес |
| p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико |
| о са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га |
| > <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поз |
| сле Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича И |
| Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало |
| на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а |
| ти вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се |
| почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти м |
| b n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљо |
| з уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче б |
| то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} |
| ву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати н |
| ћи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело |
| е царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и |
| наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је |
| су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почета |
| а могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S |
| детића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— |
| а, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јама |
| ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из |
| ра.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За м |
| ?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они уд |
| а ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То |
| е свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!... |
| так — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето са |
| и правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како о |
| Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рек |
| ела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па |
| год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, |
| поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ћ |
| у и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} |
| а и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо |
| можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p> |
| е тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притишт |
| а ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате |
| говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми |
| > <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год |
| ћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и при |
| ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати. |
| устити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Иг |
| кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Би |
| p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, з |
| хе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— |
| <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да |
| е, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, пр |
| <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Не |
| те ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Мо |
| , што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’д |
| "95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</ |
| да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да |
| вори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тр |
| S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— |
| ле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Он |
| год.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здрављ |
| ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан |
| вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Језди |
| p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’ |
| ојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћути |
| тра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред |
| кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ход |
| корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтет |
| јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јест |
| ак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Д |
| настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У ве |
| <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га |
| у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али |
| н беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми доб |
| и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више пр |
| ко ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката |
| же је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> |
| иге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето П |
| Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до |
| ата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну |
| ба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" / |
| ашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому поча |
| <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај |
| а.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</ |
| Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом бил |
| д њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</ |
| забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли. |
| ликом броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ов |
| ?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим |
| људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог. |
| е, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе в |
| еће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. |
| уди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Ма |
| не, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} |
| рате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени |
| е тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај |
| ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, мог |
| p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јагл |
| p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо. |
| у:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш |
| а.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> |
| вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— |
| урско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо нас |
| /p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето |
| аро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p> |
| асак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу соб |
| севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} |
| не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу |
| прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, |
| у авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дик |
| <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S |
| м да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, м |
| погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево |
| рага воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде |
| ам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер |
| . ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа н |
| зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече |
| се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га |
| та од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се. |
| ичати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече |
| !</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се д |
| </p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала |
| ше?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити |
| </p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан нагов |
| је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учин |
| атили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала са |
| о, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S |
| да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би |
| > <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али |
| ру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру с |
| е само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је б |
| ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</ |
| е.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растад |
| и с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један |
| е бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— |
| о и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо з |
| а болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{ |
| !</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па д |
| али.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је он |
| е беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се |
| плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можд |
| исмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, |
| и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.< |
| <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— |
| не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у у |
| адба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта |
| ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све ст |
| на седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и |
| замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгу |
| па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после п |
| да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да |
| велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан с |
| а заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до |
| ="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово |
| >— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им |
| Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да |
| > <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није |
| и би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p> |
| е качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи |
| р ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се раз |
| <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На |
| о, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема |
| ши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре. |
| ошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала |
| и Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p> |
| ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускиј |
| ..</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра |
| тојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде |
| не Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно па |
| ичаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p |
| ања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече |
| <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— |
| нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако |
| ати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом и |
| .{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p |
| > <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а т |
| ни.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p> |
| тар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време пос |
| те.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још н |
| >— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар кале |
| у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће |
| ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Су |
| о, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби |
| Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, на |
| чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се с |
| нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l> |
| уна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику |
| p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева |
| Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— З |
| мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мар |
| је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако |
| ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p> |
| еш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће |
| Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порас |
| м је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је |
| и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг |
| О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Ст |
| децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} |
| не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— |
| докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче. |
| вет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стој |
| о ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сут |
| ојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јов |
| , па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам |
| капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих |
| не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра. |
| ете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај... |
| ј Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’ |
| инити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји ни |
| ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и ста |
| гњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обр |
| не, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, |
| га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S |
| се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако н |
| меши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S |
| не другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мо |
| се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нан |
| , од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти |
| , дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема. |
| створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{ |
| у, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја м |
| ам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} К |
| цо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> < |
| кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја |
| хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p |
| обар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p> |
| ко лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару |
| ити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} |
| сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, |
| нам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати п |
| аш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века |
| .{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на гру |
| ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</ |
| !{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види |
| де Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му |
| осла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код ко |
| p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о то |
| раво је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, прија |
| лиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш с |
| је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дан |
| </p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p |
| .</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору с |
| кше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не зн |
| тета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p |
| ене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па пра |
| гледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и б |
| и шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан |
| и те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви |
| растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак |
| е спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> |
| а и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p> |
| еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судн |
| а будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни при |
| > <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје де |
| ва Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>К |
| >— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Руж |
| чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си ка |
| уге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању. |
| оје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} |
| ог расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се ле |
| де, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ со |
| И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави р |
| Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али |
| !</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Леп |
| лаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад м |
| p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали с |
| >Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земљ |
| а тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стоја |
| /p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чу |
| <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опаз |
| > <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p |
| унце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, ни |
| старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте ч |
| авом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, |
| одина, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Кур |
| {S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих т |
| еде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ак |
| па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта м |
| ицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јек |
| рете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јова |
| рију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знат |
| ја.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви |
| ог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио т |
| /p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.< |
| да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву м |
| башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е ј |
| >Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти с |
| ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она пола |
| смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{ |
| p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ |
| е на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек |
| че Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... |
| сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја в |
| с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особ |
| тави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> |
| Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</ |
| јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— |
| га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечера |
| моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго з |
| оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} |
| Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- |
| ко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако и |
| им, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.< |
| ко немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца ова |
| етку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао |
| ша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, сам |
| — Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S |
| рио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} |
| па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара п |
| није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час н |
| а, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> < |
| ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекат |
| p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира |
| чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цу |
| извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не |
| ешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам |
| спамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде њег |
| {S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стоја |
| мајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу п |
| ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је И |
| трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео д |
| била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек м |
| ледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ бу |
| ....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је го |
| тића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром С |
| пштине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме с |
| него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, |
| ао, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} |
| навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната |
| есторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Њего |
| , а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14 |
| рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, д |
| а.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније |
| точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино к |
| че у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као |
| а себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како |
| у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков. |
| благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Ба |
| ј девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже |
| сла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p |
| ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролето |
| није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва |
| н виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети |
| <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснил |
| орише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље |
| све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} |
| вости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се |
| е муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича |
| S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала |
| >— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на |
| пати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> |
| то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане |
| ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости |
| убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S |
| удима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> |
| Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке. |
| ажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као руж |
| и пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па |
| о, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мо |
| ела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо |
| е запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p> |
| сам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш з |
| и воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови |
| ш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вај |
| а у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p> |
| а?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p |
| о изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти да |
| а.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни |
| нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа |
| глуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже С |
| } Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова р |
| да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> |
| ја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо |
| м се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке |
| у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да |
| она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> |
| готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> < |
| сли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева |
| капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и о |
| апетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> |
| <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ |
| после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су |
| и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у об |
| ? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} П |
| нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јагл |
| апетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптер |
| ју највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и |
| ма, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n=" |
| ав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</ |
| /p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је из |
| они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три д |
| о јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капета |
| ече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан узд |
| ака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</ |
| ружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису м |
| — Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало |
| а је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с М |
| кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан ура |
| Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака |
| е Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S |
| p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При св |
| ије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, сам |
| {S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна |
| ред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} А |
| ови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је т |
| ла...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и |
| да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце |
| се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они |
| би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...< |
| ом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мрт |
| о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, |
| чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јо |
| учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, |
| ј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p |
| дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби |
| дно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} |
| </p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово |
| оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога |
| од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и М |
| Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и брато |
| скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се |
| p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити |
| p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку |
| го што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропал |
| p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви са |
| било према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, |
| >— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што |
| нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво. |
| Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје. |
| нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без |
| о....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Ј |
| јанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А дев |
| ма да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди |
| а Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо |
| .... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми |
| му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с |
| <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало |
| еше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог д |
| ујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p |
| труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} |
| што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило |
| Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева |
| .</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам |
| на.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат |
| о, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам |
| лаго нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је с |
| ла ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мо |
| ми паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тра |
| убац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод |
| доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма ко |
| едник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат ша |
| радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш ка |
| да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бо |
| <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сен |
| и чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови к |
| <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— |
| вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и |
| се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако мо |
| у.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, |
| ће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми |
| приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море ра |
| том и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни греш |
| зи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} |
| </p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не |
| емље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо |
| био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то |
| ти?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта |
| ати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> < |
| е данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово |
| е лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога ш |
| д јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича |
| а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> |
| ше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p> |
| и све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не |
| и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли |
| /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је |
| ше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, к |
| Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имад |
| ека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до |
| аш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлуч |
| алио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ И |
| ду.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потеко |
| о је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи |
| а све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бит |
| чи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и п |
| то му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све |
| Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они |
| p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној |
| ако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> |
| p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми ј |
| > <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче по |
| уди!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Н |
| кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’ |
| Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Д |
| уше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био |
| си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’ |
| ко да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде |
| <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави |
| лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара |
| .</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> |
| а, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...< |
| >Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> |
| Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</ |
| натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала |
| држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање па |
| истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писн |
| о се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно. |
| {S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми |
| </p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже гл |
| де ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запал |
| ако ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми с |
| мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериш |
| и де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, ре |
| е к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина д |
| али узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара с |
| е око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље |
| вредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју једи |
| стише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо! |
| Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> |
| за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан |
| ламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанов |
| Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обо |
| е они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто |
| ер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле б |
| положења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо рад |
| су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, |
| ро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S |
| дима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љ |
| p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p |
| {S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако м |
| > <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру |
| заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њ |
| ије се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе н |
| све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Предсе |
| p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко ј |
| ће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n=" |
| ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те н |
| к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— |
| оше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{ |
| до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа |
| Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мо |
| оје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара |
| то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли |
| злазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај. |
| и, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ј |
| њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако! |
| о ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ће |
| од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о чо |
| акат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> |
| му копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа |
| ломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, |
| </p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његов |
| За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— |
| <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l> |
| текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти ј |
| p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога м |
| он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и он |
| S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> |
| аројко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, н |
| смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После |
| проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и к |
| огледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као ц |
| и...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег |
| Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаг |
| з село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код в |
| /p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес |
| радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сест |
| и ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> |
| p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече С |
| е милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти јо |
| моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од |
| ч, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само |
| ане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p> |
| се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу госпо |
| на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло д |
| му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стев |
| цима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна |
| .{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и |
| мак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> < |
| и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли |
| Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода ј |
| исара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За |
| Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ |
| својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњат |
| исмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</ |
| н најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</ |
| другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш |
| p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине |
| о?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим С |
| молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, |
| .</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> |
| а:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> |
| ра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера |
| а ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p |
| и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго.. |
| је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само те |
| њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Мила |
| Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.< |
| знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура |
| једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не |
| речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мн |
| ...а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу |
| сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> |
| <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</ |
| .{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он |
| држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дош |
| Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост |
| у запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p> |
| >— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га |
| <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака про |
| мо Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како |
| потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа го |
| лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад |
| ом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је |
| <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој пола |
| био.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио. |
| ес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче |
| ву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом |
| >— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш мо |
| путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати кап |
| ко имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено. |
| или су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спр |
| међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети как |
| е обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе исп |
| e unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и дев |
| ануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи и |
| капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он кр |
| лим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милуј |
| јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бит |
| молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да ј |
| да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат про |
| доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченц |
| нојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па д |
| ан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога |
| е палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у |
| ита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Н |
| једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једв |
| ти за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>К |
| p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— |
| ’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва са |
| ож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p |
| сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Оч |
| :</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у ка |
| едва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Поч |
| Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S |
| синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види |
| S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под |
| стави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кри |
| ој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ |
| лато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Ст |
| Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да |
| дине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стев |
| едник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет |
| том.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p |
| резивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> < |
| на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Руж |
| Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се |
| га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} В |
| а је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни |
| петан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану. |
| ко се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и |
| што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, |
| Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам |
| ву Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему |
| нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штет |
| ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настав |
| у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у |
| очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о |
| о готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> < |
| а то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" / |
| све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p> |
| мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија |
| све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао |
| ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто н |
| Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуб |
| p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, |
| јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуљ |
| двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, је |
| Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Св |
| ог жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Поз |
| у.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су |
| ом.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта. |
| ..</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Н |
| народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу |
| /p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код други |
| ју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да ј |
| <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, |
| Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>О |
| ра воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ст |
| о га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је |
| еражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— |
| нце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види ш |
| </p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук |
| љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, сво |
| е дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како н |
| ило вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од с |
| чару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се |
| а вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није |
| /p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— |
| рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему |
| еним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо |
| .{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње |
| з наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам |
| ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’ |
| ља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро зн |
| >Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, |
| о поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, а |
| узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити ј |
| рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке |
| петана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је |
| е било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам вид |
| ало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Н |
| је, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика |
| .{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јец |
| а, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ниш |
| то не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао |
| а.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она |
| дан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш |
| емој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, из |
| н највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, |
| се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Б |
| то ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети |
| тићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, |
| ће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао |
| енутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет |
| је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:< |
| /p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="9 |
| цем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и д |
| виралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико кор |
| .{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао |
| а правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се |
| p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је бес |
| ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у лива |
| на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p |
| се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знат |
| е као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</ |
| му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све ор |
| е.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то |
| ути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p |
| изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па в |
| јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до |
| им очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту |
| трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бит |
| о изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац |
| ати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу |
| ако је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је о |
| је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радос |
| прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само |
| о при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не при |
| јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да к |
| Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или |
| старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови |
| <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} П |
| ана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздиз |
| гње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и јез |
| је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на тр |
| ео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је |
| Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро |
| па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шоро |
| >— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло бил |
| е дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о |
| на не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, д |
| а сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им |
| да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли |
| > <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— |
| нђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Ј |
| па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо |
| јпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се прев |
| ати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што |
| док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Про |
| нам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Д |
| тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад |
| де на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и з |
| уће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчка |
| ц падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, злик |
| ори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђ |
| ћ свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <p |
| паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:< |
| , који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у сва |
| у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се |
| и је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, к |
| се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} |
| осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић |
| о сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не |
| а Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове |
| } Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао са |
| о вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ј |
| да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, |
| ишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом. |
| јиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... |
| песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l |
| чинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља |
| петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, |
| p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Нау |
| <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по т |
| 61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неопис |
| </p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар. |
| дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, тре |
| жаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки |
| ћу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би д |
| да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које |
| је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</ |
| вога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За т |
| вела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се боја |
| а ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, з |
| >— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и |
| >Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде |
| ет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му поз |
| упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе |
| ну сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црн |
| ом и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није бил |
| је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n=" |
| случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет |
| снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за м |
| ена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од |
| .{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу. |
| p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са |
| моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— |
| а к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мо |
| мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору |
| им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца |
| плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" |
| p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, ко |
| бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се |
| ће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} |
| <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете би |
| дај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> |
| тку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала об |
| ена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и |
| икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вредн |
| > <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде нев |
| на недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, |
| ма нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" |
| евам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p |
| шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси |
| и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— К |
| е баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљал |
| имир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робиј |
| мо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свад |
| ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли д |
| сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</ |
| д смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се приди |
| и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредов |
| ја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише |
| p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше |
| је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p |
| а изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко |
| у весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива |
| ећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milesto |
| таве за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра да |
| па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абе |
| а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p |
| у мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој о |
| а вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> < |
| мо цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није |
| > <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштају |
| о у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гу |
| је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим к |
| Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то при |
| ом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу |
| тићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је |
| и с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро го |
| заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> |
| о која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрст |
| </p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Р |
| а.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Мерк |
| и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, пра |
| черу, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на |
| шла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опрема |
| и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен д |
| 74" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао |
| о заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуш |
| оше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и |
| "SRP18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p> |
| прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} После |
| га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стоја |
| p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p> |
| се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је бил |
| ело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На пос |
| о у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себ |
| је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је ми |
| огом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градини |
| освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређ |
| estone unit="subSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> |
| .</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило д |
| p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, ка |
| клопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. . |
| а задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задру |
| аде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се з |
| е Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Зна |
| ви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су |
| е и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу как |
| уно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове |
| капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...< |
| су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови љ |
| Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу |
| и нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и |
| 1"> <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној |
| уго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдем |
| р је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> |
| ави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трп |
| ема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да |
| Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за |
| 140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, м |
| и, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ |
| и.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим |
| имаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо |
| ри се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка ј |
| p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склоп |
| уна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па |
| иле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко |
| опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста које |
| а нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на |
| .{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име |
| Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила свој |
| ни.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са |
| га брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Пр |
| адост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџиј |
| учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњат |
| Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} С |
| од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би мога |
| цама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом |
| ог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, |
| прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, |
| шевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При свет |
| ме целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се |
| во и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предла |
| моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага |
| ких ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером л |
| а пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Стано |
| амо ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где |
| Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о |
| вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у |
| Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p |
| > <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад до |
| Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен |
| га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} |
| .{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто д |
| обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром уби |
| је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао ско |
| , али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој бил |
| пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општин |
| ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад с |
| /p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од го |
| Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на с |
| ај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да дру |
| је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} О |
| огу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити |
| рив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</ |
| </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> |
| х пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и |
| ла праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Руж |
| све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади |
| > <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, реч |
| на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</ |
| још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> < |
| е загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те ш |
| да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врат |
| ама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар |
| потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љуб |
| гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи |
| алој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви |
| ривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што |
| n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, |
| опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могл |
| не...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам |
| о боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли |
| S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код С |
| о уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, к |
| оље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе |
| моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{ |
| шу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то ве |
| подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те |
| кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да |
| </p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p |
| {S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Б |
| опов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам. |
| неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена? |
| меши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пак |
| е био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" / |
| p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва рад |
| у знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамо |
| седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, |
| гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом |
| > <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја |
| га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> |
| еше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јаст |
| капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— |
| <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто |
| ине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и к |
| це на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да ј |
| ња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за шко |
| м догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом |
| ом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, д |
| смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које |
| Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, |
| и девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем |
| } Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онд |
| но вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Им |
| тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се мес |
| што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуб |
| p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се п |
| ну, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме ср |
| ино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тр |
| вао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учи |
| у, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и п |
| да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На ј |
| а своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио д |
| зе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наре |
| — Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу С |
| син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једн |
| а ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигу |
| ...</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’но |
| изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, че |
| мче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та |
| губљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је |
| у.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у руби |
| ћ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова ч |
| p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?< |
| своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У ра |
| >Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио |
| њери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела |
| власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако б |
| ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{ |
| је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње |
| више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаме |
| ео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орах |
| > <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>До |
| авом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак |
| стину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси с |
| ad> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је в |
| ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка преп |
| у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад к |
| ака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће т |
| <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било ж |
| ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> |
| пио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам каже |
| нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стоја |
| га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</ |
| ...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> |
| Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Ни |
| p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, |
| и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је |
| душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помис |
| ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу глав |
| но...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</ |
| а била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала |
| d="SRP18940_C10"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у с |
| о, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто |
| зговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, |
| бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлиј |
| изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судн |
| ростите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње |
| о знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Сте |
| уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те ко |
| бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која |
| спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Ње |
| а, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се |
| {S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{ |
| апали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S |
| недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, вра |
| ста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{ |
| рте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у дв |
| о и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p |
| а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао п |
| овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је |
| овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек |
| мир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио М |
| id="SRP18940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p |
| n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све шт |
| осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у то |
| Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на ш |
| ош боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао |
| су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> < |
| је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити |
| </p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава |
| је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце њего |
| Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још |
| жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вече |
| напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прош |
| ко себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази |
| ролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, |
| д је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стој |
| p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> < |
| деље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна де |
| знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне зва |
| , она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С об |
| >— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p> |
| а.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које неде |
| их, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па |
| >— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше сасл |
| ги.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром виде |
| епоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све |
| младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком |
| d>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год |
| анојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јок |
| ца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече |
| је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} |
| ну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Заг |
| ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито ст |
| м дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим ј |
| ота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, ј |
| p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи |
| у стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати |
| денковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и |
| а, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела... |
| знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине |
| пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв |
| .{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Неће |
| оли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капета |
| е пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вал |
| p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> |
| > <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} |
| у се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> < |
| опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало п |
| лети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће ј |
| крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се |
| и бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> |
| ази упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубил |
| <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Вет |
| е држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у |
| е као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан |
| , опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца |
| и, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети |
| а, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од |
| у туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако ис |
| Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је |
| редак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, ко |
| о мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосл |
| к би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на |
| осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.< |
| Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако |
| ако ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је б |
| радити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па у |
| мети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам пр |
| оде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се превари |
| несе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећа |
| Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А |
| </p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је |
| ћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако |
| одине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили |
| доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p |
| е.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p |
| иђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено м |
| носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како |
| <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш |
| ровела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест годи |
| Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p |
| RP18940_C2"> <head>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весел |
| њатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам з |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан су |
| RP18940_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.< |
| ас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег д |
| <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале |
| >Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...< |
| дужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко |
| ежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, вол |
| ренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам |
| да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на же |
| о треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оста |
| , како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p |
| рај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у бог |
| .</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој |
| <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} К |
| наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго |
| е при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини д |
| , па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не |
| и.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Г |
| <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <p |
| са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се |
| нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, ка |
| и да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</ |
| А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам м |
| Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У |
| Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили сви |
| оже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> |
| p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у л |
| <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек |
| је, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на по |
| и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све каже |
| е к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта |
| то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то д |
| ставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило ј |
| иле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаре |
| ла.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, п |
| од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље. |
| помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом прилик |
| је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гле |
| шила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га са |
| уци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не |
| ије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет |
| и срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост |
| рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ног |
| и си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је |
| дине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди |
| неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке |
| седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div t |
| гатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{ |
| очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за шт |
| хану долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње располож |
| њате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи ди |
| вао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, |
| па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Иг |
| јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поз |
| ина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Им |
| ве се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега |
| ошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>П |
| Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те |
| P18940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Сте |
| e unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су г |
| све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет год |
| ок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахо |
| га друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му ни |
| да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још јед |
| азао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Ре |
| го ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станими |
| дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо |
| а.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Воли |
| а о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи |
| у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу |
| ећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, сла |
| догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно врши |
| једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод |
| не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара н |
| Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир |
| >— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут и |
| p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, |
| рце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог с |
| ла тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станој |
| {S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о |
| >— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја у |
| та конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{ |
| p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p> |
| p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> < |
| је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> |
| били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим |
| дам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по |
| Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</ |
| p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{ |
| <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>До |
| јволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само к |
| , баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{ |
| и куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту |
| p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би |
| а времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам |
| зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кри |
| да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако |
| је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим |
| , нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран |
| , баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више од |
| Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али м |
| си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло |
| а неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> |
| азати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зу |
| па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене н |
| свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријате |
| ош ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џеп |
| одашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмоља |
| Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој п |
| ди, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.< |
| Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Б |
| >— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана |
| ело жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је о |
| ?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близ |
| з сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, к |
| болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела п |
| еља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво в |
| свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</ |
| ароду.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му пот |
| је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје годин |
| > <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре зн |
| </p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p |
| и она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се ис |
| у.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечера |
| p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао |
| > <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је т |
| Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону дев |
| <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело... |
| е жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у меха |
| удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увал |
| p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} |
| амо су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде |
| таде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче не |
| е не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето м |
| тком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас |
| чеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и и |
| После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари |
| , моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мар |
| свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па са |
| >— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић |
| из образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне |
| ’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади |
| </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да в |
| .{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштети |
| <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па |
| на које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек |
| о.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и жен |
| ута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пиј |
| т и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једв |
| </p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарил |
| ила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној |
| изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p |
| ошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушки |
| > <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</ |
| његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и о |
| ма за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима на |
| , па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p> |
| Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Доб |
| з очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, |
| не.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут |
| за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> |
| нда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред з |
| <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он о |
| они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко |
| ј.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, |
| дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, је |
| оворио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> |
| ети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне.. |
| <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Тур |
| ан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шап |
| > <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајил |
| , пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он ј |
| свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авл |
| не су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десе |
| онети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо п |
| ута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је д |
| <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још ј |
| изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут заг |
| о добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар |
| е брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи |
| ћу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала ј |
| ао да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што ј |
| па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само |
| пском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су |
| је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју |
| знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на |
| ивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изаш |
| је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовини |
| на, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погл |
| рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и |
| лана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели |
| ти...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до |
| ј у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те исп |
| спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се |
| е косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Ано |
| — А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учини |
| ао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, к |
| аршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Сте |
| читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} |
| ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</ |
| би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу п |
| рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Та |
| <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један.. |
| ну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у су |
| а Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој |
| лаве...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село. |
| у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име |
| је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да |
| <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је бил |
| заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> |
| е на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} |
| мир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p |
| как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покри |
| све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само |
| среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то |
| је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било |
| у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој |
| .{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S |
| родужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да |
| о, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте |
| треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ко нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="16 |
| а ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, о |
| о каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да |
| ао што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича И |
| њатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше |
| ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> |
| Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се |
| ра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрић |
| оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ј |
| ља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинил |
| да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине |
| Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, т |
| ада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} |
| су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те ис |
| трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шт |
| дно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама суднички |
| пар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни |
| пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, уч |
| ас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго... |
| и, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као |
| у, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана |
| дели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њи |
| им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> |
| по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојан |
| в царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, п |
| рв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> < |
| штву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем |
| ривезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскора |
| или кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле |
| уди гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Ид |
| у, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>С |
| ва је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у ж |
| ни нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је |
| то осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стоја |
| то и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако про |
| а тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува свак |
| из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S |
| ећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Мар |
| вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао |
| се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у се |
| ану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И кап |
| ство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови посед |
| .{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="5 |
| ајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помод |
| рна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бој |
| а сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радет |
| се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви |
| Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и |
| а:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у |
| е тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{ |
| носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало доврш |
| с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То зна |
| знаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Ниј |
| оре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њих |
| хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачуна |
| гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио |
| /p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јез |
| о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да раз |
| ура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше кача |
| сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи |
| је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи сво |
| /p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Ова |
| <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима |
| т од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражи |
| рно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, |
| је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је о |
| стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је |
| ило је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш в |
| хота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране |
| е окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима св |
| ило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} |
| у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ови |
| бзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше. |
| м.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била не |
| дио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала бр |
| p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста ко |
| њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце боле |
| ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Ста |
| омисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то |
| } Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да г |
| ије знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, кој |
| за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дика |
| ш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} |
| ј приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> < |
| у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p |
| рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не изврат |
| а мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на |
| е и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да преду |
| у дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворил |
| ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је |
| ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник |
| би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарас |
| је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ив |
| могао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је |
| ва на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S |
| савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он ч |
| </p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У т |
| д њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Он |
| мејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике шир |
| ађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ник |
| ојавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два |
| о дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писме |
| </p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало |
| ави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</ |
| дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канц |
| нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозб |
| ир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са |
| и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{ |
| помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.< |
| је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су |
| ађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S |
| ити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи |
| ћа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> |
| а.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="17 |
| о у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је дв |
| вши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> < |
| .</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад |
| је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су |
| робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гр |
| ојаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти |
| ли, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је |
| ољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисани |
| р није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправи |
| д јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Раде |
| <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} С |
| а, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> |
| p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат |
| и...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се он |
| Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} |
| том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и |
| чаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу с |
| 49" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковић |
| /p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустав |
| ат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као ч |
| p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, |
| Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лак |
| е ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио |
| смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толик |
| одати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, |
| одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да с |
| Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л |
| поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад н |
| н се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! ре |
| глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јо |
| Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се љ |
| здимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гур |
| у капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им |
| <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онд |
| е оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Д |
| ца.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод |
| кренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не по |
| је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат |
| то.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити |
| </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што |
| бора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст |
| е поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја м |
| је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моб |
| ворио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> |
| ишав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад с |
| ије се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" |
| о да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их ј |
| аство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш |
| дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S |
| вао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како |
| љу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико |
| занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако д |
| ако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о на |
| е унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе |
| бележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са ду |
| јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој |
| уним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Бо |
| иста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му |
| .</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а |
| о га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту |
| е најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, ба |
| и, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, п |
| царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио |
| ки народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас так |
| ика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили |
| намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пож |
| х шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене |
| а.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту |
| о, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њег |
| не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је вид |
| му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и |
| p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грл |
| ао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док н |
| радио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад свр |
| <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрн |
| 41" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срц |
| је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, |
| <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наст |
| иште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој С |
| нао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Иг |
| p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио |
| >Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</ |
| није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јуч |
| .</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с посл |
| .</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type |
| право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и |
| ушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазиш |
| моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости д |
| а, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо т |
| се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се оп |
| subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља |
| <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била т |
| меши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ са |
| — Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{ |
| могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о ра |
| Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те засп |
| био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало |
| е био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој |
| ли Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихов |
| ла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, |
| пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Оти |
| рљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено |
| светим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се е |
| Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи р |
| топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке |
| ђу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стој |
| ло ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</ |
| ицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јес |
| ави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет |
| /p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> |
| у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом н |
| ш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам |
| млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мо |
| ну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си И |
| а радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љу |
| редније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S |
| Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им ј |
| Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свеч |
| о к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту в |
| ва, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози б |
| изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „н |
| а тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се н |
| у, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Са |
| чу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе в |
| то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, пр |
| ове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадн |
| е да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се су |
| дет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели |
| каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све забо |
| ку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добр |
| е набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, |
| је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по с |
| исменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима шко |
| ови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" |
| извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“. |
| апалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет д |
| ако непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Сте |
| како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качар |
| а на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана |
| траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли |
| о је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, |
| м је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} |
| и долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинил |
| . к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу |
| ти што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слуш |
| ну.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних р |
| е у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима |
| ноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p> |
| Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десил |
| утем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непреста |
| ати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и М |
| о год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које ј |
| амо су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, ве |
| то лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи р |
| стина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p |
| о је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb |
| еме беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необич |
| олетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су г |
| Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’во |
| кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљаво |
| и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни п |
| дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила н |
| већи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што |
| ена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дукат |
| Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена |
| кама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је |
| .</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељ |
| бац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Веч |
| бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, |
| е.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и он |
| је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пу |
| ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи |
| p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p> |
| /p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— |
| ’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} |
| ши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, |
| па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра |
| , као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце њег |
| га.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допал |
| а у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ |
| дати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо ј |
| , живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је зн |
| .{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану |
| пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми |
| и бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји |
| аге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станими |
| ше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише.. |
| гњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И бл |
| о му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забел |
| .{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p |
| /p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам ка |
| чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, г |
| о, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’ |
| су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату св |
| дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био |
| су биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко го |
| овић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико т |
| а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из судни |
| b n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића оп |
| канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од поч |
| и образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сив |
| ...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису |
| еслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, |
| .{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На |
| но и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било п |
| .{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</ |
| ри млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија |
| е у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> < |
| " /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је к |
| Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Ра |
| <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и хо |
| <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испун |
| ке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвој |
| ем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, |
| ="SRP18940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код кр |
| ала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић. |
| ну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова сти |
| — ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла |
| ојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати |
| и, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развесел |
| та, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били ве |
| вао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стоја |
| аде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} |
| а мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на ст |
| </p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене у |
| <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.< |
| мо тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само ниј |
| еслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно |
| ’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Ма |
| сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам е |
| у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вр |
| чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p> |
| <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и |
| е ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по |
| урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Ст |
| чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваи |
| е господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да |
| } Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али |
| док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песам |
| како није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Отк |
| платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њ |
| тови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.< |
| ла, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробу |
| и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> |
| се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак |
| .</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет ко |
| p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она |
| лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледај |
| мо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} |
| } Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако |
| тана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслу |
| енковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Ст |
| у у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред је |
| што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Б |
| рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, |
| о иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{ |
| смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљи |
| аре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренераже |
| Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао |
| Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете |
| на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{ |
| p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоц |
| ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Раде |
| одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само к |
| ме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне |
| вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше ру |
| ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су |
| зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка ј |
| у — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се пошт |
| {S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара |
| још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Ист |
| оже бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар |
| ватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну |
| ржим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио т |
| о разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето |
| недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се ра |
| > <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељ |
| p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али |
| обрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и |
| о скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И кап |
| разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек |
| недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се М |
| а.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног |
| ећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, |
| па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњ |
| у....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом |
| оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е |
| , а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:< |
| ешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видет |
| тао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, |
| ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> |
| ..{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, л |
| Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распр |
| е.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше |
| усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо |
| .</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Ст |
| , да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> < |
| тоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте.. |
| га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Руж |
| казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи |
| шој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајн |
| > <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на ве |
| де.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњато |
| На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је си |
| уру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па из |
| у?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу. |
| обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није б |
| ц говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађ |
| ва за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у јед |
| ... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некак |
| го обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пре |
| а која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале с |
| анас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута |
| да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, |
| >За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу пома |
| ела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је он |
| Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све му |
| ликом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да ги |
| н се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— |
| каном, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече ј |
| тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек |
| анову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатов |
| и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p |
| ка би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је дов |
| тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје м |
| стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред ку |
| таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме |
| радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете б |
| драво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда |
| бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми ј |
| онашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађ |
| кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јо |
| на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да ва |
| ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па кра |
| емој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и |
| а ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав д |
| лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју |
| о завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове |
| ве, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађо |
| е.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је |
| имира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, ж |
| бросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо ис |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије |
| ама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Поглед |
| ужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А |
| је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу |
| ћи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Тер |
| како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> |
| ц дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра |
| године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат |
| о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му ј |
| > <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и |
| } Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ћ |
| сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на ви |
| <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</ |
| во.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису |
| обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о |
| но вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се |
| су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, п |
| ло.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију |
| ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече |
| а.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p |
| рити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> |
| ло, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није |
| ћим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. |
| .</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да м |
| Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а |
| и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, |
| заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу |
| , ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угња |
| ине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била ја |
| тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да |
| Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опе |
| да одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног |
| е показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене вод |
| и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капет |
| миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што |
| Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Б |
| ст, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радети |
| } Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло |
| ала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ва |
| Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитоп |
| ла људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе... |
| кора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли |
| „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади раст |
| име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, |
| синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Бе |
| е лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p> |
| е:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, |
| ..{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чуп |
| >Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закин |
| као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Ни |
| : „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p> |
| је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени |
| добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао |
| Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше |
| ће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и |
| је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да |
| и.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да |
| азговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p |
| чићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и о |
| ion" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља |
| олео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће |
| и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" |
| ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div |
| него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој |
| /p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара |
| ва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у р |
| је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратил |
| у сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} |
| знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим о |
| био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</ |
| Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу најви |
| аше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Кри |
| дала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што |
| највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљ |
| p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p |
| избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав |
| ем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да |
| је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша как |
| влачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ |
| а, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држ |
| је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, |
| шли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господ |
| ред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету ср |
| је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их раст |
| у руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћу |
| мо јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је |
| је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га |
| да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то |
| лео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, ка |
| је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{ |
| <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање |
| ном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> |
| ено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести |
| лико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем дог |
| пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</ |
| мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него |
| је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од |
| амо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би каз |
| на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{ |
| је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли ј |
| на га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог |
| д своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе |
| лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на |
| <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка ка |
| све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да з |
| ре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па |
| је и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му |
| њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђ |
| олима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоће |
| едаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу гд |
| из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове: |
| м осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, ник |
| ра.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> |
| и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кро |
| Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>До |
| рномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуња |
| вести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} |
| је крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то ис |
| нковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и б |
| петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Је |
| S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати к |
| је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за |
| дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— С |
| ио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И пла |
| ењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и тол |
| иште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја про |
| е нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и |
| вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклет |
| ића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробу |
| тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд |
| е беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S |
| до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} |
| <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у не |
| им он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:< |
| аши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да |
| ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред |
| је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Он |
| ици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затур |
| сету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p |
| бица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела |
| сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћер |
| ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Греш |
| p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није |
| онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покв |
| кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да с |
| куд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше |
| учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p |
| гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се с |
| спод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза ш |
| ед и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкан |
| p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа |
| удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, д |
| ати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали |
| јатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и |
| рак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у ово |
| тедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли |
| кивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говори |
| ешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато |
| јем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} А |
| } Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцел |
| имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па н |
| овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избир |
| p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђе |
| або....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} П |
| ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чи |
| и на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо р |
| вољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, а |
| нем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако к |
| не?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаниц |
| ина....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива |
| уза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им ј |
| родаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три |
| у.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што... |
| их јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвч |
| иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало |
| сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали |
| ан се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} |
| p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{ |
| им те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Н |
| жио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком |
| сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то п |
| тану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци |
| ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало о |
| са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био пов |
| о, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!.... |
| у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си ст |
| <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Гл |
| ивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>С |
| љива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и И |
| миру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова ра |
| рени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ св |
| > <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А т |
| вог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти |
| </p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да под |
| заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло р |
| .</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, |
| ...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече д |
| >— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па |
| вадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу. |
| м био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на |
| ли...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла... |
| >— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, реч |
| и ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта л |
| <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{ |
| <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан |
| лава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон о |
| гледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капе |
| е земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па |
| : „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале н |
| у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> < |
| ако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ов |
| нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} |
| ановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је мно |
| е ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, теш |
| ..{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капе |
| гњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му р |
| се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњ |
| је ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена о |
| и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом ру |
| ше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што |
| веда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им |
| биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо ц |
| и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Сте |
| сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта ве |
| Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав |
| о ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други |
| , у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми |
| аш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће |
| за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о |
| S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом |
| Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> |
| тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и |
| злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p |
| уру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:< |
| S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Ма |
| м свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза поја |
| p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи с |
| а пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... |
| p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих ви |
| ам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} П |
| </p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур |
| о.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се по |
| ве нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата |
| > <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима |
| <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разу |
| а ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се нап |
| еби рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ћ |
| се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисл |
| <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, |
| апасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетан |
| а?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} |
| свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Ма |
| S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим с |
| ди лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден |
| S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Поглед |
| чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се |
| о да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао |
| ала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} При |
| оји се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жм |
| <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад |
| е прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{ |
| <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за |
| ећ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућ |
| тури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево |
| S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам |
| се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше н |
| дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа |
| силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и |
| <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер т |
| од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком н |
| отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у |
| и Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могл |
| ве зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... гос |
| х је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гв |
| а.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господ |
| стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Сто |
| Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим |
| ао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки да |
| у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{ |
| а се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> |
| пала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну кап |
| аш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.< |
| </p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њо |
| Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њег |
| } А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур |
| ни били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— |
| уђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача |
| Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила |
| га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Вол |
| е подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" |
| ош мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оно |
| > <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</ |
| p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> < |
| није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде. |
| ивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека |
| а.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак в |
| <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> < |
| амо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="16 |
| > <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> |
| их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смр |
| еника Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту |
| </p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове |
| аде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и |
| > <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову |
| тогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, з |
| о је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би |
| S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје |
| ти.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али |
| уду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово |
| ње вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара сто |
| нувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подуд |
| био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је с |
| с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> |
| n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има |
| S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> |
| оте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Р |
| Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме |
| у половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи |
| је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина ча |
| јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали |
| ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p> </div> <pb n="IV" /> |
| јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> < |
| , кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> |
| </p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Језд |
| , познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари |
| о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у |
| то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, |
| кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</ |
| {S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Ста |
| да дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и |
| он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...< |
| н и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила |
| е превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што |
| није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се |
| p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан изла |
| > <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’ва |
| све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи |
| дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’ |
| не врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ |
| е све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездим |
| ска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n= |
| а га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гаш |
| речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца. |
| лу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читаво |
| срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у се |
| ривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута харти |
| ене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља. |
| ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета. |
| се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме л |
| о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S |
| вим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је љ |
| ...</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што т |
| а.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зов |
| истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише |
| дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као мл |
| вукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је б |
| редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу |
| а је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по ше |
| су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан с |
| Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га п |
| газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала |
| ржи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— |
| амо срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је |
| још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то п |
| > <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне |
| несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста ч |
| гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разав |
| е сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, сед |
| т занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад |
| м је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Ја |
| је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — проду |
| али колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као |
| пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догор |
| ди растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...< |
| ећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си |
| беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њи |
| Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и дан |
| ила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p |
| селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црн |
| е иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и с |
| е два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> |
| сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.< |
| ли су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговара |
| овено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а |
| p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је |
| .</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови |
| ађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарал |
| једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нис |
| /p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милан |
| сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане! |
| Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, с |
| кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх све |
| вуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцела |
| оје су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „< |
| Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} |
| л’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају |
| том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини |
| да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и с |
| етку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и |
| било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опа |
| ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала |
| ’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богато |
| 34" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се с |
| ђе.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> |
| уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Иг |
| ремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог |
| Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздр |
| азва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Би |
| читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> |
| чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући не |
| Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго ста |
| ло дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:< |
| о оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је |
| о, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да преп |
| евито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто живо |
| опов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Св |
| познатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На по |
| тадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени ко |
| дати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p |
| рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме |
| па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен |
| <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме ота |
| уту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, |
| ....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Језд |
| p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не т |
| Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Д |
| >Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обло |
| {S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, |
| е.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешт |
| је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи н |
| е каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваш |
| ко ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</ |
| млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим с |
| .{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија. |
| че апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p |
| дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чарш |
| ајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу г |
| .{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде |
| е ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, |
| у ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш |
| о уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син С |
| је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о |
| нем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га |
| уне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го ка |
| ари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му син |
| из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, |
| ру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре |
| то господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетан |
| ији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циган |
| Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изаш |
| Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га |
| бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> < |
| азио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њ |
| ...{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И м |
| ожење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Сто |
| <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире и |
| >— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је |
| /p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p |
| ездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им ј |
| b n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре некол |
| ан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојиц |
| ’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у дру |
| ма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, кор |
| ричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами. |
| није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима |
| ити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о |
| и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајућ |
| лопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један н |
| Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да г |
| Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан |
| ј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове |
| ко људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру |
| /p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, ре |
| отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла |
| како чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на с |
| Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на ко |
| петан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} |
| о свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, |
| /p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договара |
| колико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb |
| Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља зг |
| што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</ |
| ар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимир |
| } Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништ |
| у Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закр |
| латајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога |
| Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жал |
| е ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатов |
| ђено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости |
| ади.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није бил |
| ца, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље |
| дну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он |
| } Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала ј |
| ш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуок |
| је се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело |
| </p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно |
| <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</ |
| сто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због њего |
| р Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сиро |
| ато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди |
| на Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш |
| роби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није н |
| би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако |
| ашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом |
| рне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они |
| да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит |
| а поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{ |
| >Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на |
| кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нест |
| мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели |
| .</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак љ |
| шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у |
| д свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он најви |
| о главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чуп |
| ћете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} |
| ојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, |
| S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај |
| аше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву |
| имир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из |
| е опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{ |
| ми, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустит |
| из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, |
| >— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удеси |
| Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од к |
| е запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S |
| петане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба |
| /p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> |
| ше осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека |
| слузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из ст |
| ли су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на д |
| у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће |
| се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <d |
| е памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p> |
| ве, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После |
| га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Воли |
| мо што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотер |
| е?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— |
| д својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви |
| а к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је |
| сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицал |
| га...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко |
| ена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни син |
| иви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео... |
| му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклет |
| ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинк |
| су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу чи |
| и шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово. |
| <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љути |
| ли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек гов |
| да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожел |
| p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Језди |
| оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" / |
| ава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао |
| ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још дана |
| </p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше |
| зе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’х |
| амо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— |
| вети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И |
| — ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја |
| > <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n="I" /> <div type |
| ни!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата |
| нег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бе |
| е и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока |
| ог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} |
| к.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод |
| /p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадн |
| као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</ |
| м славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово уп |
| ошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је проз |
| ана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казн |
| Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би м |
| води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи |
| од Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога |
| био, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је |
| гоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био реш |
| ронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> < |
| разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа |
| ћи, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p> |
| пар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову б |
| Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута |
| ав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пр |
| ао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> |
| .</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и |
| .</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше с |
| посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајст |
| ко осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећа |
| гледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено |
| > <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да г |
| радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Нако |
| е те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А |
| > <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обе |
| рли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p |
| , опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> < |
| p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти приј |
| о је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољу |
| и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p> |
| це моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка |
| Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Ниј |
| >— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја |
| овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> |
| ри.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо |
| е за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и |
| Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окр |
| о и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n= |
| наш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе м |
| ебало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место л |
| ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово. |
| Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Је |
| Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.< |
| Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</ |
| > <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S |
| ру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} |
| грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чик |
| p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> < |
| > <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> < |
| и ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb |
| момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или стар |
| Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једно |
| рати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам. |
| — Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, кој |
| — Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да |
| алио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да |
| игу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта |
| о!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним м |
| аква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката |
| е на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеи |
| чно повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о |
| т ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p> |
| де.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— |
| ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p |
| ја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Н |
| најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</ |
| вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и г |
| Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господ |
| закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чује |
| е полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман |
| ата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па |
| т сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.< |
| е неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за |
| ше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата |
| , уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{ |
| p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита пред |
| азала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он |
| ћ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> |
| /p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још |
| мо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p |
| </p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S |
| у.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте |
| требе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико о |
| оде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p> |
| >Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p |
| о, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши |
| н то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S |
| вац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...< |
| и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стој |
| селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с то |
| адиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То |
| сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим |
| Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је опту |
| p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога |
| {S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог |
| бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само. |
| је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</ |
| рану.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у |
| ама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову |
| учио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она |
| нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, |
| аговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p |
| жем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да прод |
| {S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ |
| како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} |
| гу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало иск |
| а преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, св |
| > <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Он |
| пели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати |
| зује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?< |
| оја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и т |
| да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима с |
| е чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... так |
| о је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га |
| о сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пу |
| га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> |
| испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће б |
| дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> < |
| n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је за |
| а радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</ |
| — Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{ |
| Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изн |
| е кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— |
| <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја м |
| > <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у ли |
| Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и виде |
| p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му н |
| > <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се |
| кад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, |
| p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да у |
| <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Дика |
| иноћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута |
| Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} М |
| акле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, ко |
| Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и ве |
| .</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездими |
| езу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{ |
| Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити. |
| ћи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p> |
| с остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли м |
| чкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао |
| а границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође јо |
| а и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те |
| Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ |
| ан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја вел |
| } Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати п |
| .</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије |
| и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, к |
| а је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се саст |
| дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али |
| ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет ко |
| кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше п |
| ђу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не про |
| Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од |
| што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу п |
| олико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само пог |
| вору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, как |
| више облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао. |
| чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима |
| то је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здрављ |
| ђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> |
| Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S |
| ечено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се вр |
| /p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна |
| .</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{ |
| уче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Вид |
| Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стоја |
| ити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, н |
| знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник |
| p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSe |
| ар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Мож |
| не, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомил |
| скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код |
| е ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавн |
| о.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњат |
| Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, |
| исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно |
| њатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по дог |
| ала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... о |
| > <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Иг |
| за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до |
| /p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат |
| ера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми |
| бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрл |
| анимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара п |
| имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале |
| има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p |
| ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео |
| била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p |
| и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> < |
| ди....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане |
| ико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.< |
| још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} |
| нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељ |
| ебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светли |
| нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго |
| сурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> < |
| два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Ста |
| договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу |
| свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро |
| тричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели |
| рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине |
| } Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико љ |
| атски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као |
| <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића.. |
| људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" |
| <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од че |
| јој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрси |
| ола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће |
| то, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоз |
| p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја |
| "SRP18940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> < |
| p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSect |
| пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} По |
| воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче |
| упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутр |
| помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.< |
| Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врат |
| мана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не |
| носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да |
| Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га |
| <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је о |
| есе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> < |
| ви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</ |
| обудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> < |
| еханџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вреда |
| S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} |
| вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово |
| кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о |
| и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати |
| трос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више |
| у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека на |
| док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Ј |
| и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n=" |
| пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд |
| њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p |
| прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у к |
| не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола |
| направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Бо |
| ве било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Уз |
| езла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мал |
| > <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p |
| еко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не к |
| ом.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи при |
| лавом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у о |
| Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p |
| од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шаб |
| во — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те пар |
| капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ |
| а приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помил |
| је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> |
| ворили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје. |
| поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани к |
| рхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи |
| надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упут |
| Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и о |
| > <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:< |
| да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о |
| у дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из |
| трчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле крив |
| олетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Ов |
| к је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, |
| и.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</ |
| розор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</ |
| ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам |
| м ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стев |
| во чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> < |
| ан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> |
| ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" / |
| p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— За |
| си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био |
| опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их мор |
| {S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велик |
| > <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на |
| а ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> < |
| ог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћем |
| капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Как |
| ше се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца |
| оз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— |
| тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи |
| и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само |
| се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вал |
| сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо во |
| радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Ра |
| ко рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти с |
| тро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му п |
| и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међ |
| > <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</ |
| си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> |
| ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота |
| је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом... |
| <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, н |
| а.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љуб |
| грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у |
| брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, та |
| о.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан шт |
| бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам м |
| ко год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> |
| спита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад ј |
| , па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је би |
| на.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Ж |
| да сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ р |
| и у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> |
| ј и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником |
| е Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише в |
| етак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тара |
| — Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p> |
| није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вр |
| p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</ |
| тите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му по |
| бе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не |
| раш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} |
| овек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћут |
| тале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме |
| а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? |
| рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је и |
| има севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{ |
| <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нек |
| Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ру |
| ица.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он |
| /p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили |
| че Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у |
| , а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p |
| е.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати |
| у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана м |
| ворити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде рад |
| о и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како |
| ој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S |
| бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако |
| “</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо г |
| ов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, |
| ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршит |
| иваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да с |
| тешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо |
| и?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, |
| е набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и... |
| дела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће |
| p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на свој |
| је старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса |
| говештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је ра |
| кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у |
| трашне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на |
| и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се ле |
| ила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би |
| > <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из о |
| а се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} А |
| — Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... је |
| S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако нај |
| е је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као |
| дбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура |
| ну пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно |
| Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, |
| чванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече |
| /p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ ј |
| <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, е |
| јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут |
| јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме |
| обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена |
| Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} |
| екедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p |
| м телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p |
| > <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће |
| а низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као с |
| ја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби ј |
| исао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини |
| ди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже |
| срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обо |
| е по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала сре |
| познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p |
| своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдем |
| и.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p |
| ад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше жи |
| свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспа |
| и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, ш |
| ару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{ |
| е ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нес |
| титељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше |
| им рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве |
| да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у ја |
| ву, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се с |
| ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море |
| оћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је |
| упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљ |
| радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} |
| е по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева |
| ако је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Ка |
| стимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> |
| !...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах |
| ца минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут |
| ела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код |
| — Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, М |
| тојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њ |
| , српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Суз |
| е трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то св |
| од Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{ |
| S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отиш |
| који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском ору |
| аса, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, ка |
| очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и |
| себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по к |
| Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јо |
| мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али |
| Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је |
| екнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом |
| p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне к |
| кала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се |
| о дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p> |
| време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели д |
| се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У то |
| и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом сед |
| д се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била ве |
| адости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што ј |
| у јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те |
| :</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} |
| о на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— |
| ду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се д |
| боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакал |
| руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, н |
| Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стеви |
| ма забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас ка |
| о не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, |
| ир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У она |
| и</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чин |
| рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако с |
| ј ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица зна |
| о....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој |
| p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечни |
| голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше |
| > <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је |
| д јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p> |
| јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ва |
| вече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње |
| <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па |
| а л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’ |
| его од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била |
| зи човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину |
| газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме н |
| гњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> |
| b n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви |
| /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако под |
| нам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред |
| > <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан |
| После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} |
| ти се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девер |
| овор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене се |
| а друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Б |
| uote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p> |
| <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и |
| а те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва |
| ..</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p |
| , донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе п |
| јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благо |
| је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јок |
| те куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{ |
| уштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p |
| јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено |
| јке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благосло |
| <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарно |
| /p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Д |
| игли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ј |
| ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вал |
| јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива. |
| ражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ак |
| </p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} |
| ндур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</ |
| >На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Так |
| председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин исп |
| уначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За |
| и рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и |
| <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја нап |
| b n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако |
| лењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет зап |
| је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</ |
| итајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отвориш |
| нају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их ск |
| јеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.< |
| задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевино |
| даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се ла |
| пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Р |
| е, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стоја |
| равље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица |
| подине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капет |
| ој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било |
| орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици |
| обијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се |
| е са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Сло |
| ом...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана: |
| у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је веч |
| <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си |
| капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требај |
| ралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула.. |
| рних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевин |
| .</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара п |
| ашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су |
| ојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати. |
| ш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не |
| .{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију. |
| >За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти |
| > <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, зна |
| ра била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ен |
| ован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Језди |
| а узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није |
| с са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја п |
| још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, |
| а, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешк |
| то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини м |
| тране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сват |
| Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, |
| лио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог ве |
| <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знат |
| слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> < |
| , распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је |
| ошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунц |
| p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор. |
| еси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе |
| ном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва д |
| није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави |
| а гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав |
| ва је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да |
| ку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечани |
| Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли |
| данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам ј |
| ћу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свра |
| овање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „П |
| има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али о |
| двојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p |
| ла улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радети |
| ољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</ |
| же, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала |
| криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растрг |
| н у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, п |
| р и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на н |
| ћи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну |
| а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег М |
| се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу |
| нам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра |
| е слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим. |
| зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ни |
| утра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине |
| из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше д |
| двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасност |
| венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу |
| >— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За ти |
| црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кућ |
| а.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми син |
| љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испра |
| аш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, р |
| а донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ев |
| само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>И |
| е: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића |
| имира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и о |
| година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били |
| м је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече И |
| Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Д |
| с буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоц |
| ут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са |
| ако с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си т |
| оћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори с |
| гу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју |
| Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни |
| p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта |
| /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те ј |
| ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти д |
| а.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан |
| ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p |
| мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стев |
| за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јес |
| а остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио |
| вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> < |
| лободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о |
| пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда ре |
| је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, |
| јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је т |
| Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p |
| p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>З |
| </p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху |
| је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје |
| ви су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се кол |
| Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платић |
| вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, |
| анас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радо |
| мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овим |
| ате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам |
| Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па |
| Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтић |
| чека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго |
| во ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кр |
| згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S |
| лазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешк |
| ели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрча |
| /p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, |
| } За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће уради |
| напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’ |
| оћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p |
| ма.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро |
| е.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, ви |
| јдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’в |
| > <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судни |
| Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Осв |
| ако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} И |
| , крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, ј |
| у...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.< |
| целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза |
| ије потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те п |
| ..</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У се |
| петан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад с |
| да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише |
| га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и |
| да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатово |
| е била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к |
| м крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одра |
| м.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мал |
| ватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" |
| радити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега да |
| ваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јова |
| би је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се д |
| се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и д |
| не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нек |
| /l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен |
| ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој |
| се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, |
| жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од С |
| пша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да |
| у?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Ма |
| једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као |
| ој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вра |
| сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети. |
| је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За ти |
| је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о |
| <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу на |
| вораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} |
| владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „ш |
| он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос из |
| -</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека. |
| е и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма ка |
| и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо. |
| <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешка |
| ком царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свог |
| ођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добр |
| C6"> <head>VI</head> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он |
| >— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробуд |
| рући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p |
| јка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капета |
| ан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било пог |
| Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, |
| во јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти л |
| о их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Сте |
| а свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, он |
| лазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Ко |
| Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака |
| Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како с |
| ило, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, ра |
| .</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за њего |
| јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О |
| но и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су |
| на.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> |
| к сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођош |
| ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драг |
| учајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и |
| знији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лиц |
| детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући |
| p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а |
| /p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгл |
| до’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити к |
| да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред кућ |
| е кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За |
| де.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се по |
| во!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{ |
| га.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће н |
| љати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p |
| ремена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке |
| ућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.< |
| сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпош |
| Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’ва |
| подине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек |
| :</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видет |
| ве ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чу |
| баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала |
| ни се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће д |
| Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим |
| ге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла |
| у на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог |
| p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, |
| и нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} При |
| рина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p |
| ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло |
| Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једн |
| о беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> |
| плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр |
| и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе во |
| вуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{ |
| /p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи |
| ујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говори |
| ли плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешт |
| те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет го |
| ого се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у |
| Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући |
| p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n= |
| ст.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— |
| — А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну |
| ћом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} |
| ог Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не |
| кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игња |
| >— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па как |
| лети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, ма |
| би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста |
| } Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ев |
| полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се |
| препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у |
| Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама. |
| } Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш |
| ицом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</ |
| К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?< |
| едала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно |
| дно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— |
| онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади. |
| ај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, |
| у ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу |
| дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Мано |
| них и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем к |
| ти неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S |
| и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ни |
| ега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’ра |
| ну.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још ј |
| обар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о син |
| p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и |
| и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</ |
| рода.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> |
| .{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежа |
| и ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је |
| и - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> < |
| p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, |
| је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно |
| ан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ бл |
| коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарни |
| {S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад с |
| >— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те |
| о семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврн |
| војим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас |
| ар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове добро |
| а и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у ва |
| /p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погле |
| </p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, |
| Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p |
| чке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ |
| рихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је му |
| да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца |
| .{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ |
| позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразго |
| дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, |
| >Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на нога |
| ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био |
| к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју бр |
| } Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њ |
| мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако раз |
| а је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су п |
| мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, к |
| се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још ј |
| паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни |
| Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим |
| мају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’дав |
| n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> |
| мо у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки би |
| сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и |
| ма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо д |
| >— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јак |
| Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на |
| у пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нек |
| сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} |
| к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окр |
| <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску кан |
| ако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ он |
| ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу неш |
| месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</ |
| </p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно |
| — Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосм |
| епо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног |
| 3" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти о |
| па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} |
| остане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се |
| Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом св |
| у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} К |
| </p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.< |
| се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се |
| ом иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, п |
| вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се сме |
| свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима м |
| ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} |
| во раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље |
| ајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече |
| вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> |
| Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Ј |
| том диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S |
| >Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње |
| к, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и |
| но трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бост |
| ше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су |
| у ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде пре |
| но и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да |
| твори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S |
| ме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Ок |
| ише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код |
| о, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресо |
| — Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се |
| а.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем д |
| т, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи. |
| том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Ка |
| де никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар? |
| молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке р |
| е, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера. |
| b n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посл |
| мо кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чист |
| <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</ |
| авише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Ш |
| ет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> < |
| ницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговешт |
| ати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за |
| два изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха |
| о нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништ |
| е момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> < |
| џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што с |
| Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> |
| </p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма тре |
| илан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних с |
| уних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.< |
| Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче г |
| могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића М |
| је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <p |
| гњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тог |
| ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он м |
| е изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где |
| рљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у |
| ...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Де |
| .</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремај |
| <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише к |
| ову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је |
| head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.< |
| </p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоћ |
| т код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} |
| а радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.< |
| е већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јо |
| о мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра. |
| мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по |
| илошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек |
| лио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако |
| иво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, |
| ао укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо све |
| о ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а с |
| е!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо |
| редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за с |
| е.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свад |
| > <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!< |
| нимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела |
| кривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не м |
| те.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Н |
| ригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуд |
| >“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit=" |
| кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш |
| ћу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у |
| p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшн |
| ди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капета |
| код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p> |
| оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пур |
| ва.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се |
| > <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, обј |
| радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у |
| млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнае |
| <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа |
| Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан |
| ка.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћ |
| својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у |
| т фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је ви |
| :</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Језд |
| код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, а |
| чић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп |
| газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до мар |
| S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мар |
| игао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже к |
| ше и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} С |
| занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под |
| ња на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, к |
| турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој ку |
| о.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p |
| од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана м |
| сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да каж |
| </p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па |
| рба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора |
| .</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> < |
| </p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се |
| читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} С |
| S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му с |
| p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је |
| ао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ни |
| </head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био |
| очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први |
| >Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није |
| инашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњат |
| о је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја т |
| {S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— |
| уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалос |
| о иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не м |
| мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта |
| јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме ви |
| но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта. |
| Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка |
| S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка пор |
| истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n= |
| са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Ма |
| ш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју |
| су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} К |
| идите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместит |
| дине болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а м |
| ц.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Сто |
| ад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то |
| смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући д |
| и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше... |
| ла.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми |
| м умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати. |
| </p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стај |
| лују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> |
| е.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они |
| је весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко б |
| не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему крив |
| оворио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> |
| реким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикри |
| > <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва |
| уд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура |
| је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ |
| а баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка род |
| p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су |
| " /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна би |
| " /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране пр |
| није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада оч |
| Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, |
| !{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он |
| значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> |
| егову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или |
| Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма |
| у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи ка |
| на Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игња |
| /p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јов |
| ворили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Каж |
| Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, |
| ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зор |
| о се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте |
| p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— |
| наде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз на |
| емо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку. |
| ијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у |
| ра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Ма |
| ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам |
| .. к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p |
| што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше С |
| неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретн |
| иш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти |
| леко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлиј |
| .{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} |
| сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала. |
| адетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, |
| ко је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> |
| Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде преп |
| чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписа |
| ао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јав |
| мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> < |
| е до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима |
| p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, |
| но.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим |
| а оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капет |
| данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам посл |
| ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шв |
| , кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се т |
| е њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно |
| о сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што т |
| p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне |
| рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За |
| , да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре |
| јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна: |
| дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи.. |
| <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, |
| анђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по не |
| дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки п |
| ’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости р |
| то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газд |
| у се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње раста |
| га, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако |
| че један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог д |
| е зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није |
| на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу |
| м после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’о |
| у се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пур |
| о и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио |
| главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну је |
| p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио там |
| е пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова. |
| ретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрх |
| ра оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче |
| а Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући. |
| ml:id="SRP18940_C10"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ |
| l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрл |
| енило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га не |
| мо откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи пол |
| пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку, |
| у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два да |
| ри.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и |
| аја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око ас |
| Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} |
| учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> |
| сам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој а |
| а се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У |
| да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>После |
| , па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућ |
| е у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:< |
| ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца м |
| p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава |
| лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази |
| за нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p |
| даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо т |
| се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше |
| но и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, к |
| ним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} З |
| т мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим у |
| ђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Ник |
| ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили |
| <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој |
| је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S |
| имира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци |
| ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити. |
| па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Жива |
| 76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говори |
| Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало л |
| еру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јова |
| ма запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шољ |
| о у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, |
| уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву |
| заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око ње |
| да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јо |
| , карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак |
| ледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао.. |
| је толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само |
| мна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разглед |
| ожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— Т |
| н се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беш |
| од куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капе |
| сте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севда |
| <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га о |
| се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} |
| беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она |
| </p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских меха |
| > <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног ј |
| p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код ваш |
| жицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истин |
| /p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само |
| по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стоја |
| ле су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао с |
| скињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђ |
| на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да |
| ом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О М |
| о.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стев |
| ра је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на стр |
| </p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и у |
| е.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} |
| ио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, ка |
| .</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао |
| уно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А |
| га ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе ка |
| до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p> |
| у собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку на |
| ве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све.. |
| мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло. |
| остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо |
| <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми |
| и на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, |
| у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радит |
| кад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да так |
| међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Дра |
| n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш од |
| и.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити |
| , може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви |
| p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те |
| ваница и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака |
| ута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</ |
| срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави |
| ето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична б |
| ошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешт |
| p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" |
| ки руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде с |
| и.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него коли |
| > <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је |
| p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</ |
| росиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може каз |
| налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} А |
| >Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— |
| ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисе |
| и се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по |
| етића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нек |
| е као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} |
| Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удов |
| брину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми |
| тало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’ |
| а ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{ |
| рати и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше пра |
| .{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја |
| Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста |
| моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето |
| p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— |
| да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p |
| > <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, |
| утим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Каз |
| p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш |
| наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговори |
| ш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то |
| оли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изгова |
| p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара |
| ам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нек |
| а.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио |
| и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће на |
| аху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> |
| бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> |
| </p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ј |
| који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти в |
| ка пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p |
| и после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико |
| превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>За |
| шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око нек |
| у, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још |
| .</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија доне |
| бе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту м |
| ...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастреб |
| каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ј |
| p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не д |
| у и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} |
| петановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њ |
| вршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> < |
| л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем |
| зите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица |
| сте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> |
| бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном |
| Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спо |
| ћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одош |
| уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече |
| а Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Ди |
| /p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми |
| еси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш |
| ретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, |
| ата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару |
| у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стој |
| о су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погину |
| аш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, к |
| ча.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, р |
| овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Иг |
| е њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што |
| , које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је о |
| а га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p> |
| </p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’те |
| о врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја |
| е моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се т |
| /p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„ |
| нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњ |
| а немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> |
| га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог де |
| ека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ла |
| о је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговор |
| ћи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само |
| ојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су |
| ="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао |
| алупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</ |
| вониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> |
| а у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољуб |
| аја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте б |
| <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жу |
| у.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело |
| гу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> |
| ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бо |
| мо мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98 |
| ече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> < |
| Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И |
| ребало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и ср |
| нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава д |
| ког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S |
| с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, п |
| љу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш т |
| мо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара |
| о, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} |
| даред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш |
| губио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту ис |
| а.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо |
| те никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" /> |
| итате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде |
| p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућ |
| <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне. |
| це код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не ту |
| превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да п |
| ечи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> |
| жан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се |
| ота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако |
| > <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и не |
| > <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S |
| остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овом |
| Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваш |
| жњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас |
| ожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође н |
| рца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави |
| </p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе пош |
| ва тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима о |
| ластима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују |
| чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кре |
| вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, не |
| еше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и |
| им бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна |
| моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустит |
| си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Ив |
| p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају с |
| Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс. |
| у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може. |
| казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још к |
| за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ |
| страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Нек |
| делцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је |
| лело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је |
| собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојано |
| а.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> |
| Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на ра |
| познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању о |
| грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта |
| ицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да ј |
| ћ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи мож |
| тедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и бр |
| оји од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја ни |
| ти прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече је |
| шао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање |
| божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој ст |
| им Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту |
| ши је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>Посл |
| те избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само |
| и у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље |
| p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окр |
| или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p> |
| „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хо |
| .{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачк |
| врсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, |
| расли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, |
| кинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, |
| би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако к |
| аше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, к |
| едан.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би |
| имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15 |
| або рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су |
| и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није |
| е испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, вр |
| авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> |
| је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио |
| шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, |
| а причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га ин |
| љу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, |
| Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик д |
| опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лиц |
| Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта |
| џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</ |
| они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, н |
| ворише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће |
| прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесн |
| ша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се |
| атанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} |
| а довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чи |
| .</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми |
| сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос уст |
| а јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све |
| <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу |
| , што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа |
| , чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кред |
| ослетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах |
| .{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онак |
| Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану |
| с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Мар |
| ен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је |
| ковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и |
| ко ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</ |
| други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо |
| оја се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Руж |
| олибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прсти |
| има:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је |
| јој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, б |
| ловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> |
| штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако м |
| Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она |
| ко ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо |
| на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцим |
| е могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си с |
| ихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити к |
| адиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто ок |
| ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седа |
| S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p |
| е.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више ника |
| >Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n= |
| и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је мом |
| у ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У |
| е велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо |
| ди осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а но |
| писа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радет |
| . пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ет |
| каљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали по |
| а изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „прот |
| о с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, |
| миле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми |
| - Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би про |
| ко с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S |
| ’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се та |
| вац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до триде |
| им, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, д |
| а им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове |
| њи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они |
| p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, |
| свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу |
| питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Мил |
| пар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све прет |
| аш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— |
| је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к |
| } Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више кр |
| на Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!< |
| каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— |
| и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’в |
| у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p |
| а и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да |
| </p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Бог |
| ма обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јо |
| кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одгово |
| авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о |
| се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Ст |
| ла опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Др |
| аро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{ |
| е мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузим |
| мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, |
| <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са др |
| а мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио |
| ој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и пев |
| ани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.< |
| марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас у |
| p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једин |
| само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После |
| жицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обр |
| ље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на |
| љаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети |
| ћи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чо |
| оседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Бо |
| Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} |
| научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек |
| ваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него м |
| плакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место о |
| да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам ка |
| !</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се о |
| Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитк |
| а ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S |
| о у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p |
| и.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо |
| лим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, неп |
| н капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем пози |
| Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу |
| аву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да спе |
| >Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце |
| ата је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пу |
| та председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, |
| ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стев |
| и су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођ |
| еде у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> |
| <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера к |
| с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Ива |
| Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</ |
| <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, ш |
| ала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану кр |
| , а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуч |
| е и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у с |
| у све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо и |
| о олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову пр |
| е, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, как |
| тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није диса |
| пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај н |
| како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали |
| p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати ј |
| , а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи |
| да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</ |
| ао да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре д |
| е он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> |
| пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Погле |
| е како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> |
| > <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза ле |
| не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио из |
| апевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек бех |
| , да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се |
| <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповет |
| ам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Стани |
| ти против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно |
| д куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто |
| лим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p |
| немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Во |
| да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Х |
| есило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану укра |
| узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Как |
| ати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чу |
| ажењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из |
| чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па ск |
| ш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо см |
| <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако н |
| а Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n= |
| во и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче |
| разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није о |
| па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели |
| .{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља. |
| це од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} |
| е.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ет |
| марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси м |
| давде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено |
| о лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стоја |
| мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и п |
| ивати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није |
| го онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за њ |
| , очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јам |
| асе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмак |
| од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Д |
| itle>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Календар</title>, <title>Рожданик</title>, <title>Санов |
| наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га |
| босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви |
| да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi |
| је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека |
| ија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово ј |
| >— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју остав |
| е остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де мор |
| ..</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За |
| десет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} |
| <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје |
| ну војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницим |
| <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Ј |
| сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај |
| чинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших |
| набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к |
| е знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причају |
| , и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали |
| да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађ |
| еба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубр |
| е очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе ру |
| ући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже |
| чити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремиш |
| ти председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је нек |
| етан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Сте |
| о.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капета |
| оње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</ |
| етану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур м |
| > <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао н |
| — Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вре |
| ....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Мој |
| >— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за п |
| тово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p |
| у се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уп |
| дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше |
| пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако |
| н.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан по |
| естили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— |
| ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „б |
| ву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} |
| и се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади ду |
| ом напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из м |
| ена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још ве |
| оштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље |
| p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватро |
| десили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраш |
| она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кр |
| ептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у ли |
| у су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од |
| ђа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио ње |
| р сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да |
| еваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро сврши |
| кан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те јез |
| {S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку м |
| ог поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваш |
| што беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој за |
| ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се пову |
| логе и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрац |
| срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет го |
| атио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{ |
| јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове |
| } После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У |
| После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <di |
| Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> |
| слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад ј |
| ева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато |
| њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, |
| p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није мог |
| и гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје? |
| } Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али |
| види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, нај |
| о ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p |
| Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на к |
| ваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи |
| о њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мир |
| пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му ј |
| ако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа пис |
| ривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан |
| облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, |
| им наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колик |
| тну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим пој |
| ено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опа |
| , упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p |
| о што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао |
| на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{ |
| Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рач |
| кује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, |
| рва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да с |
| чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да |
| урила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је |
| .</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због ц |
| ђоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се |
| навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може |
| о, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоко |
| ако то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па н |
| чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>В |
| коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули |
| ас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у |
| .{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се сврши |
| се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та |
| олео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам и |
| уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> < |
| .</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у |
| го веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чиниј |
| прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може г |
| јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па |
| жицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомиње |
| .{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авли |
| осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као |
| Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> |
| ећ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је ми |
| <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бе |
| ан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} П |
| за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он |
| помена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и о |
| од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нес |
| и његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три |
| ди којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и |
| на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни |
| и, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети |
| полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</ |
| о у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> |
| осподине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде |
| је јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз |
| одаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам вол |
| а.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице |
| У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало ла |
| им вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је п |
| а.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетова |
| нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јо |
| уша мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> < |
| p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући |
| и и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Б |
| нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Рад |
| тојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</ |
| м срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу |
| е радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучера |
| ћ је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти т |
| еце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, |
| <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и |
| но бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелец |
| , да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p |
| ено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, |
| Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капет |
| ...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе ра |
| > <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му с |
| >За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату |
| благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јо |
| еђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег пам |
| ше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је мори |
| ка и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њи |
| д тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Млад |
| се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да п |
| а Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капета |
| сећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану |
| упрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше за |
| На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај т |
| ију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на |
| тала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црн |
| ти му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најт |
| рила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од р |
| ову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући д |
| не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост |
| гом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мр |
| викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} |
| p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псов |
| а је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли |
| све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан п |
| у читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> |
| не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} |
| нда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да и |
| Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну к |
| јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој н |
| да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су бил |
| у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па |
| {S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, |
| гледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n |
| но пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете |
| и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има |
| прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али к |
| о је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.< |
| та.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</ |
| напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, |
| ро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим |
| звади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није б |
| е, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чи |
| и непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Ст |
| до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућ |
| — Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављен |
| ој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> |
| > <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком в |
| имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он |
| ир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, |
| /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p |
| гњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих би |
| а је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ив |
| чи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило |
| ају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми |
| о.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу га |
| <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није з |
| екову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те |
| Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати ра |
| дреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је тв |
| Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Цели |
| сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио |
| {S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти |
| им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Че |
| обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по |
| ко те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p |
| ћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо |
| је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца |
| дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, |
| атише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, |
| ајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао |
| пази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Сте |
| р у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.< |
| за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом |
| о коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </q |
| атле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише он |
| и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} |
| ади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стој |
| ао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У |
| будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> |
| > <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За руч |
| радише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p |
| о потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, |
| у капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још неколико радоз |
| жица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је С |
| ...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одб |
| </p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{ |
| чеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што |
| <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у |
| ваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности о |
| е...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се |
| ицу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом |
| </p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе |
| горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружи |
| је.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, д |
| и.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} |
| е остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки |
| е господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Ј |
| е.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта т |
| ио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p> |
| да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошт |
| е...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p |
| оведам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p |
| а Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Ка |
| ше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С |
| души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</ |
| су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш |
| си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде |
| p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотр |
| </p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пр |
| о у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па |
| знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чу |
| ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казн |
| су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За |
| ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало |
| р су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа |
| премите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p> |
| н.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, ј |
| а.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека сто |
| p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало |
| о, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њи |
| ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кол |
| те Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да ниј |
| о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по |
| и у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцелари |
| ору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p> |
| ...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од |
| p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n |
| ји.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије. |
| уче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капет |
| доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p |
| дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити ов |
| ма пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би |
| што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— За |
| p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и д |
| к и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном на |
| ам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили |
| није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p |
| сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> |
| андур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође св |
| с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> |
| је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ћ |
| даде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дије |
| и ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само |
| з тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, поже |
| ен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ |
| и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ |
| Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И јед |
| е бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја с |
| p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> < |
| еде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју |
| о земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди |
| ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, |
| измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепа |
| уру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарко |
| ри:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</ |
| доше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зор |
| ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га. |
| једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јес |
| његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, |
| ме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дар |
| звезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <pb n="137" /> <p> |
| ој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{ |
| искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p |
| p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, |
| п испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир о |
| бојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижи |
| ичекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан |
| ледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити |
| чари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</ |
| <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном |
| бика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате |
| реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} |
| а су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поч |
| били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и |
| и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Нам |
| p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Је |
| — Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судниц |
| >— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке |
| н вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— |
| ларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су |
| рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави: |
| <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за т |
| и и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, |
| ни.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Сто |
| ем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуг |
| сле дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал |
| пала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, |
| чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, шт |
| ући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегл |
| чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете п |
| правдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— |
| удничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и т |
| ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p> |
| али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића |
| ред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> |
| во у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим о |
| гатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> |
| носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племени |
| <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— |
| дно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су |
| околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје |
| е, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, т |
| ва кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— |
| та ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече И |
| {S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb |
| ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђ |
| еларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан. |
| е, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И |
| осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку к |
| су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> |
| његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет |
| прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капета |
| иром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, п |
| пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на |
| етан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао д |
| теву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглу |
| <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са |
| тева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбо |
| ме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко |
| ек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече ка |
| жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> < |
| и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, |
| детићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капе |
| а велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо ш |
| ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зград |
| <p>— Стој, цикну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да |
| да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> |
| искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала до |
| уду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво |
| ада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја |
| капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово |
| b n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без ко |
| људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао! |
| Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и прис |
| ове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој ку |
| канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за |
| /p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако? |
| .</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обоји |
| а, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчим |
| е, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S |
| <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то |
| </p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</ |
| у се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди |
| ром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</ |
| ти и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо |
| пржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо! |
| вим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова |
| гради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он |
| помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо |
| /p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа |
| о за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} |
| > <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом глед |
| н ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> |
| о зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече он |
| >Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Пог |
| <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледа |
| енковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су м |
| ="SRP18940_C6"> <head>VI</head> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког. |
| ла.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше њего |
| Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су |
| или Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако зам |
| леда.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића... |
| освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетан |
| ачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам |
| ше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно |
| смејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур |
| шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који |
| </p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председн |
| о замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт |
| је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин |
| о све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нис |
| мињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби |
| из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше г |
| недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раде |
| аза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газд |
| е се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћ |
| ана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, |
| очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа |
| је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару |
| и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњат |
| зор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан з |
| их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="1 |
| ио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p |
| {S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о |
| <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац з |
| > <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још |
| диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће. |
| p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојиц |
| околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бо |
| ди су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и |
| е гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну |
| амо пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави |
| куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим.... |
| ма чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут м |
| ра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао овак |
| га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог |
| је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— |
| се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ п |
| ли су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стој |
| е је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на |
| тојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’ва |
| .</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући |
| </p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже ср |
| е не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, |
| које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, |
| и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господи |
| </p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} |
| ири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је и |
| ло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли т |
| но с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го г |
| три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не |
| четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Та |
| ж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту исти |
| е, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све |
| ћом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долиба |
| вета, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’ |
| би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече |
| ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да |
| Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно |
| /p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, к |
| се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало це |
| l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, |
| ољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла |
| <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе |
| гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури д |
| мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича. |
| Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело мест |
| ите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>К |
| .</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну |
| о га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољ |
| чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове безд |
| мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> < |
| тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извр |
| ше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти ка |
| украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући |
| били свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А мо |
| убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он |
| пра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он |
| ошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напре |
| иром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој зг |
| и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојано |
| и као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди |
| ги.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред кач |
| озна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} |
| , па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан наред |
| з’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спет |
| <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од к |
| ковце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друг |
| <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па |
| Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од |
| Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</ |
| би се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари поп |
| црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно |
| јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише г |
| S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце |
| у је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње |
| је то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, |
| ено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</ |
| казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје |
| Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.< |
| /l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, |
| p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани |
| влију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се |
| ча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет |
| Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљ |
| шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља |
| ако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњил |
| да.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је ј |
| оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" |
| промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стоја |
| ат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину д |
| о језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан па |
| е бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, ка |
| ло друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено |
| >— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су |
| е само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле |
| царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, кал |
| едам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала т |
| тива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је |
| а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хте |
| знат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадов |
| није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиља |
| јући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи |
| завршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки |
| његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога |
| уши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.< |
| љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p |
| М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко ј |
| али јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су в |
| оту на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада |
| >Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није |
| <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишље |
| ризор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш |
| ја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, |
| >Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта л |
| као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада би |
| <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало ј |
| влије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само че |
| азук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш |
| <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> < |
| викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе |
| ужа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, |
| Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати п |
| шли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљ |
| мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>И |
| <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир |
| ити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</ |
| а познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли |
| ма омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, |
| џије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и |
| де код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошниц |
| ђу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и д |
| свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распали |
| треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал |
| он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> < |
| им су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у |
| ата.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састана |
| штен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док |
| м селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} |
| ало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакуп |
| itle> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, п |
| > <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе крив |
| има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа |
| и држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не ум |
| сле, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чуд |
| о ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p |
| ити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи бил |
| тева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово |
| ад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</tit |
| ли га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} |
| сли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господи |
| ако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће на |
| ић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. |
| вади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он |
| е могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је |
| вине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле |
| и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге |
| ане шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили |
| е осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако с |
| вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио |
| моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте |
| p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти с |
| {S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> |
| , куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Гово |
| идећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ |
| рода.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што о |
| вет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Језди |
| друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира |
| пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак |
| вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто л |
| } Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јов |
| уге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити |
| него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</ |
| жо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јез |
| p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жу |
| ћа сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто рас |
| /p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај |
| аре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— |
| залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n=" |
| Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{ |
| <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио поп |
| ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{ |
| ли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о |
| г наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точ |
| ло на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо |
| је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући |
| овог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{ |
| .{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Ст |
| ена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам ј |
| .</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта |
| му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које сви |
| т, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми пр |
| председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у |
| о, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станој |
| <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи |
| међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра С |
| орамо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише пр |
| b n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, дана |
| и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, ил |
| ате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па |
| ећ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причек |
| етило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?... |
| Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} |
| здрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну о |
| рила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} |
| ре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо |
| баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш м |
| у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мар |
| ..</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...< |
| ако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их гл |
| а Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног жив |
| дмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знат |
| Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева |
| јући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
| сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p> |
| о заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“ |
| га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јам |
| } Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини м |
| Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— |
| ни зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи |
| , узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде с |
| ’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам |
| је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>П |
| у није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S |
| срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мик |
| онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницо |
| >На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и |
| не.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих д |
| , није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо |
| д су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јест |
| Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека св |
| ...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{ |
| ло окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— |
| и за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о о |
| сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— А |
| су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих |
| >За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва |
| судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми гос |
| ој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је ја |
| уповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други |
| ружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и м |
| а Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођен |
| не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> |
| ико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређен |
| Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па |
| о сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео свој |
| и и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, ид |
| ћете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ пр |
| ајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} З |
| ини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он |
| пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Ч |
| о, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p |
| све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се т |
| о Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио |
| го шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смр |
| као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, кол |
| о Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора. |
| ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Не |
| неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана |
| и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрн |
| за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све |
| ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њи |
| ји је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, |
| Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> |
| а не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} |
| ра.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он М |
| оја не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девој |
| у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Панд |
| ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је нагр |
| ду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зо |
| говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Во |
| о на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо он |
| и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га |
| та ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> |
| p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је д |
| но поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весел |
| " /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало |
| ов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Руж |
| али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си зна |
| ао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово. |
| ла за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а |
| н Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухва |
| а сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, |
| и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама |
| <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом го |
| </p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио.. |
| p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нек |
| канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капе |
| је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтед |
| ило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се пос |
| Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко н |
| хових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, купов |
| > <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам |
| p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека |
| ађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и |
| су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> < |
| ло!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{ |
| оворе, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> |
| код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада. |
| е знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за жи |
| дине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов ј |
| е замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек с |
| /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и п |
| } Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава н |
| се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га |
| д већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се |
| ат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота |
| напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да од |
| петан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам |
| ња и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S |
| м и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у |
| </p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети р |
| уром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи. |
| вљена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гост |
| онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако |
| заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и |
| у!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цу |
| Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто |
| поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p |
| нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{ |
| и онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Ј |
| ку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли ц |
| а да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив |
| за оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Как |
| гоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p> |
| ече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> < |
| Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку м |
| код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађ |
| вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава и |
| оћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и |
| ису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="1 |
| p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, ко |
| и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате |
| застреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек зан |
| д је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и |
| ...{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесош |
| ише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао |
| ешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у |
| с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се |
| догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад |
| разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока с |
| Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи |
| овртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} |
| селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSect |
| е.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и ве |
| у нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> |
| ругом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста д |
| цу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра ран |
| Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрља |
| ји друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му |
| и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> |
| к, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог да |
| лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души |
| ети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и изл |
| Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, не |
| Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога |
| l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино |
| е среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину |
| p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.< |
| већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучера |
| о.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе |
| а у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</ |
| ош тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је |
| у зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!< |
| то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се с |
| ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n= |
| чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о |
| е ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао м |
| џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али |
| завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао |
| о прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад |
| еку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижиц |
| а које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем в |
| едан исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њ |
| више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева |
| згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе... |
| , подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан |
| лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не д |
| природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, об |
| } Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па из |
| .</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S |
| ренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, |
| ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака сре |
| е ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоц |
| чао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Кап |
| и га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из |
| вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не |
| чина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око |
| p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то |
| и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да |
| неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповет |
| гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до про |
| ојим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њим |
| урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете тр |
| прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински п |
| уклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешев |
| те и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, на |
| да су они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти |
| већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног в |
| угама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петр |
| .</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и |
| упа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси |
| > <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <h |
| де нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мо |
| гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, отку |
| ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’ |
| , што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> |
| {S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може жи |
| а главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она |
| о они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је |
| у да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p |
| м, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>В |
| с вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи |
| ворише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> |
| ханџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез |
| .{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— |
| Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он |
| забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На ј |
| ине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним |
| {S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p |
| судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море |
| ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо |
| ка Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да |
| а, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> < |
| Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњ |
| у се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на ш |
| им вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње ку |
| ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише о |
| леменитости и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" / |
| <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили |
| ље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијен |
| је каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја м |
| абано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајућ |
| као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је |
| армар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе на |
| њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом п |
| едини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом |
| он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе осв |
| , осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова |
| } У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој |
| е авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница |
| лико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p |
| подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао р |
| и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као |
| .{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> |
| не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га неш |
| вци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опруж |
| p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пу |
| .</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обуз |
| >— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде |
| мо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да |
| кле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Са |
| поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу м |
| Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му зн |
| — Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и |
| ?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Риби |
| осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Б |
| ва, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих |
| ш боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити |
| господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело на |
| а њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па куд |
| На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене |
| рити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког |
| е на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је |
| теву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> < |
| убре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постоја |
| у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи ст |
| о, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо. |
| знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немо |
| звуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљо |
| о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За ти |
| а сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој о |
| а, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је на |
| су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они |
| ко подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јов |
| о пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћут |
| роз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу |
| амо чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!.. |
| ду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, |
| ан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру: |
| е знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> < |
| ало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане |
| стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се |
| од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако |
| к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по ваја |
| Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џу |
| стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о д |
| > <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а |
| Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из к |
| срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралиц |
| лике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ј |
| мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <p |
| ром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се пресе |
| останем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим |
| м им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да д |
| о ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваш |
| ли, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо |
| ита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> |
| ше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p> |
| капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола. |
| ....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, по |
| е каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> |
| еш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе |
| </p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p |
| у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, |
| смо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>К |
| > <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи |
| Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> |
| тове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису крен |
| ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најб |
| е весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само |
| ом ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у |
| мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није зна |
| ви кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, зна |
| p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p> |
| акати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S |
| тељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто тек |
| атељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Доб |
| е још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се |
| ика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Ба |
| овне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p |
| више пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>М |
| е куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</ |
| бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p> |
| тигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p |
| хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раден |
| бља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, |
| а врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} З |
| Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мр |
| беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако |
| рити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде |
| нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели |
| ше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта ра |
| остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неко |
| ори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братс |
| је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> |
| из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има в |
| /p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно.. |
| а.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <miles |
| ув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.< |
| </p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викн |
| — Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било |
| два их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.< |
| , ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час |
| апетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је |
| аш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се су |
| о.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Ст |
| .</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је вл |
| <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е |
| ml:id="SRP18940_C6"> <head>VI</head> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденкова |
| /p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из к |
| ..</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од |
| и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а |
| ..{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p> |
| узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p |
| а.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји н |
| оранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело из |
| о једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем |
| јити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и |
| куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе св |
| васио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p> |
| ам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Ј |
| јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас |
| десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне чи |
| а мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућ |
| куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весељ |
| анику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је |
| отерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није у |
| оће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је |
| ћ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је к |
| е то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је мо |
| Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игња |
| p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад с |
| а.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде. |
| за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако |
| к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколам |
| S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило |
| свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је зан |
| едини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под |
| Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мен |
| игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и |
| ви почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола зак |
| ри ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{ |
| пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— |
| али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Та |
| Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> < |
| лежи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и т |
| сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима. |
| ше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад |
| се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се |
| палиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> |
| на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још |
| се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти |
| земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па |
| Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман м |
| а!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него с |
| рате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре |
| ји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је |
| ад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти |
| ији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата |
| ада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу |
| о је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ов |
| ла рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо з |
| е потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да |
| 8" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање б |
| >Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад |
| сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и вик |
| "114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа |
| се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед |
| у.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног |
| енковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело |
| е видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемук |
| ватови стигоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ће |
| жњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петач |
| умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени |
| /p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа ниј |
| p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... |
| ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да |
| еком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цве |
| ед само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> |
| коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до |
| ubSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згле |
| де, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осе |
| јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S |
| ан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу. |
| ји него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао д |
| осле подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао |
| е сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд до |
| p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту в |
| ори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да п |
| е примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спр |
| додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то ура |
| p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p> |
| е забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се пр |
| то занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи |
| е синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај поса |
| оме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на |
| обу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душ |
| изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судниц |
| ко се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске |
| и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— |
| тева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.< |
| </p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сироти |
| баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну по |
| егова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па |
| перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у |
| тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде С |
| и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, д |
| ни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану с |
| атати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се сло |
| же мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу род |
| и?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева |
| гао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, |
| де к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...< |
| и Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ни |
| ’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="1 |
| Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији... |
| већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су у |
| ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно п |
| терам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председ |
| обом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </d |
| p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до п |
| еди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали |
| те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња к |
| е.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би |
| чи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве |
| е, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> |
| <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш |
| рми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је ка |
| види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, |
| полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попи |
| моли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти И |
| ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’ |
| један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким ко |
| и.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће |
| па, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута |
| енима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либ |
| је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко |
| /p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p |
| .</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— С |
| е џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се |
| беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа |
| рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти б |
| /p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p>— О м |
| у вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по |
| т шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за п |
| м.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Руж |
| е ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа |
| д пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, д |
| мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> |
| ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје д |
| њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не у |
| > <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, |
| оглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} |
| скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’ноли |
| вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење |
| S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми |
| , па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Прекл |
| ољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тет |
| ли ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду од |
| ше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ |
| за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштам |
| лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање |
| ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се |
| вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Б |
| бљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас к |
| н. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући |
| же, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у пер |
| у видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> |
| Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом д |
| о је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена |
| го и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, |
| знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детли |
| отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пе |
| ине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...< |
| е.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета.... |
| мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра |
| ...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изре |
| к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ с |
| , а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радет |
| асније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни |
| а.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb |
| а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на |
| м да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S |
| } Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.< |
| и ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни |
| и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капет |
| ако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га ст |
| Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати |
| p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишље |
| чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упо |
| е плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, вол |
| !</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p> |
| а их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња ула |
| та по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где |
| е прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</ |
| па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Д |
| ају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне к |
| некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о |
| о.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} |
| на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ћ |
| ом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавш |
| есто преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клет |
| чији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у жи |
| <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је б |
| топа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили |
| лан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S |
| че.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд |
| а оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођош |
| ... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта |
| Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и |
| који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих сто |
| ац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говор |
| прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, в |
| угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг с |
| крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као зал |
| > <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну ка |
| > <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> < |
| шчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче. |
| ао да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није |
| г доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на |
| сне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стој |
| Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим ис |
| му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног |
| е је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</ |
| мише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где с |
| /p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни |
| како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је |
| ко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> < |
| и.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Бо |
| протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирн |
| друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, |
| S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а |
| {S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћ |
| , извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он у |
| есе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} |
| /p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је |
| о позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Ра |
| а у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће о |
| дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке п |
| ши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још некол |
| играше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А |
| воја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је |
| и не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш к |
| /p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— |
| Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окр |
| а ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.. |
| акута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по сво |
| лу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> |
| н и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало |
| и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па посл |
| ауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говори |
| био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пу |
| д можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан у |
| .</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да |
| .</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си с |
| кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и |
| дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче |
| , јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби верова |
| не...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па |
| последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</ |
| p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пур |
| а, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S |
| еце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} В |
| ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је |
| имире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се |
| стави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су |
| > <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу зат |
| у ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим те |
| и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Ш |
| дбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за в |
| не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали |
| ј проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.< |
| а бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће |
| ротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S |
| и то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за |
| капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кр |
| он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају. |
| ца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа |
| а то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађ |
| ажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— |
| Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да и |
| Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испр |
| , јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јо |
| е допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну |
| p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} |
| право и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца |
| то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али |
| } Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме |
| један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе б |
| Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати |
| не са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћ |
| ћи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето т |
| м.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни |
| {S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку |
| момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се јо |
| у, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију з |
| /p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам д |
| Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дн |
| .{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> < |
| гњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је ура |
| } Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокој |
| азати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>К |
| у у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срц |
| артије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? |
| Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва |
| <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи. |
| му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све |
| вцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ с |
| ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околно |
| То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су |
| не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!< |
| родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кућ |
| ла пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојал |
| а гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па с |
| д казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га се |
| од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и |
| олазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је |
| Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p> |
| тенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се |
| ао снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један |
| ацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> < |
| ти.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју |
| пријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојан |
| ену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати ок |
| е сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посврша |
| > <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и зам |
| /p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} |
| е.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да м |
| и јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Пониз |
| о је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је би |
| } Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он ниј |
| о свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађа |
| ’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и п |
| јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је бил |
| ан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.< |
| Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S |
| на шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам г |
| мо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да |
| е Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</ |
| ection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, |
| ојури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигн |
| .</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој |
| /p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли. |
| кује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се през |
| p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p |
| стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литр |
| рво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p |
| лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кр |
| у да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p> |
| кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на к |
| да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда |
| у кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} М |
| на некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искид |
| ину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пље |
| не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке.. |
| врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У |
| </p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше |
| ине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их та |
| руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле |
| ..</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми |
| оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је |
| очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде неш |
| чен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди |
| артијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само |
| е стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 5 |
| жемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако уве |
| ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а ср |
| ли ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} Н |
| се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли раз |
| > <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> |
| ви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игња |
| ам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће на |
| и’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, ка |
| о се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси. |
| оје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар једа |
| <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиб |
| p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва |
| ханџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим. |
| анас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупи |
| да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</ |
| оста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакр |
| а, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам. |
| е знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја |
| у својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за |
| и.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, к |
| ољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Г |
| нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих |
| ло, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И н |
| </p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} За |
| башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> |
| ади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла. |
| извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекив |
| куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <p |
| Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од |
| , или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар п |
| оји је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало |
| p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Н |
| ога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако леп |
| а румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирач |
| је нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</ |
| а им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан |
| Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p |
| и не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} |
| еби задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледа |
| и се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> |
| зу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао. |
| а“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p> |
| у већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сиро |
| да.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче |
| од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ а |
| вно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плат |
| з њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у меј |
| <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уво |
| о, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игња |
| а судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако п |
| сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" |
| а наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више н |
| било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мисл |
| жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" / |
| ја јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и |
| моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је чести |
| ма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравиц |
| нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову |
| <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска |
| е су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар |
| <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају. |
| малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо ун |
| и мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки |
| о ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кол |
| де и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жен |
| <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и б |
| око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> |
| овала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријат |
| а....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се н |
| дне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно с |
| ...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— |
| <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простра |
| ељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</ |
| пасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездими |
| /p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди |
| ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући |
| мила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И |
| недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени доб |
| ј.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На с |
| е.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да чове |
| д Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p |
| сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и |
| обеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас п |
| мо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило он |
| Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред |
| тићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>С |
| а љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од |
| </p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја |
| ечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота мно |
| с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Ка |
| брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Бог |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или т |
| л’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Гов |
| весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени |
| су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да т |
| лонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="s |
| <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку и |
| ...{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњ |
| <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло |
| це.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути |
| а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од |
| тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту |
| ага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> |
| па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше иструга |
| ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ ду |
| уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, д |
| Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— |
| сели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савес |
| p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се |
| мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твој |
| ерце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} |
| иница Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка с |
| S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{ |
| Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мал |
| <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све пре |
| су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још с |
| p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</ |
| а двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, у |
| сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти с |
| Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајде |
| а...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу |
| рајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан |
| .{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> |
| таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и |
| ди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарал |
| узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> |
| нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи |
| ио стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни |
| } Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут |
| <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Он |
| ова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је и |
| и му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да |
| кне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило |
| чара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице |
| ло свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да буд |
| о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му св |
| па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> |
| Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си мени |
| брића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> |
| да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир |
| еви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Ка |
| Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер |
| е и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дуриш |
| р је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} |
| /p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капе |
| p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он |
| и у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обије |
| его што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p> |
| Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, |
| се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет |
| нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p |
| Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стри |
| аства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је боле |
| : „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном реч |
| год попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш |
| еби, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездими |
| онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div |
| онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио |
| <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у г |
| еји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казал |
| <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p> |
| чекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред ми |
| аки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не |
| Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако к |
| се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи ј |
| владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија би |
| p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погл |
| авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно |
| оше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и |
| .</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала |
| ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} |
| и сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Зн |
| о је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да |
| дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, вид |
| је рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после не |
| /p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</ |
| само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ов |
| ва синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још са |
| у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У м |
| ш од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића ку |
| ја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и |
| ва.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ниш |
| <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у |
| а радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима |
| о да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разни |
| ивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и |
| и и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели н |
| ло напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се |
| ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, |
| , ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врд |
| >— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је ве |
| није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте ран |
| и је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> |
| ела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само |
| писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој |
| оји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— |
| груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти |
| риви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја |
| давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар рад |
| <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за |
| ја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} |
| — Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако |
| ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш з |
| ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим оч |
| том дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто с |
| мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села |
| ездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</ |
| о целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији гд |
| т с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намеш |
| ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се з |
| Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба ско |
| опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, догов |
| ног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унуч |
| <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је |
| по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео |
| !</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и |
| нца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети.. |
| је Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут |
| дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} |
| лед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у |
| цу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је |
| о што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна у |
| е.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару |
| иш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p |
| тељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под кола |
| ом, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Ст |
| ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право при |
| вама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учини |
| S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— |
| оји је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и |
| едва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ива |
| ти што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну |
| ору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратниц |
| Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи |
| иница Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спориј |
| ам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p> |
| и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су род |
| И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто мног |
| у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека |
| ти.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.< |
| и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.< |
| чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкив |
| опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Осл |
| ту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери |
| ..</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{ |
| и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако з |
| мени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају н |
| право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, а |
| <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Запов |
| Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!< |
| p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја |
| е да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на к |
| <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има |
| о, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж |
| ="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска |
| вањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</ |
| из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с |
| а?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти |
| у по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Де |
| да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— |
| <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{ |
| е, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p |
| ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стој |
| руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева с |
| } Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Је |
| и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— |
| гу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</ |
| /p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стев |
| лим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, |
| p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p> |
| /p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p |
| болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згле |
| ешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <p |
| очити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на |
| амо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е |
| мам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече |
| и?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече |
| њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> |
| ако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заус |
| p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неко |
| <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> < |
| ана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p> |
| га света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће |
| и од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Ма |
| Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже |
| ни, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану |
| p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само |
| че у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах |
| <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> |
| > <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би |
| утку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовоља |
| се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Как |
| /p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</ |
| једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p> |
| се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету бл |
| ешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није сла |
| не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час |
| бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар би |
| ића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја. |
| рког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура |
| Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p |
| ајбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на |
| " /> <p>— Стој, цикну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило м |
| је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима виде |
| ивога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као |
| о ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <p |
| ту, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим моји |
| </p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није п |
| /p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трго |
| час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим уста |
| ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мисл |
| ели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг |
| бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S |
| с не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а |
| , к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јов |
| д камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет |
| што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игња |
| S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за о |
| p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је |
| Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, |
| ако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети ми |
| другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> |
| Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук |
| .</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а п |
| а мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код предс |
| је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али |
| нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некак |
| ну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— |
| неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате |
| е свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се мил |
| ину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати... |
| ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам т |
| авно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, |
| мела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш те |
| вну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти |
| за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} Пос |
| но јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет с |
| Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче: |
| иног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ру |
| И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашо |
| била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потера |
| ут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се |
| о спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши |
| олако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима з |
| p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мар |
| а будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као д |
| Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, |
| ио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као чов |
| .</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван |
| ука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови |
| су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то |
| средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у п |
| о...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у кол |
| јстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај |
| њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш о |
| осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих |
| дели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p |
| ебра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде с |
| и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> |
| друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако |
| по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задо |
| ила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> |
| и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога мало |
| илана.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније |
| </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јо |
| памтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чис |
| анђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки по |
| није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију т |
| а убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето |
| ао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да |
| и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ј |
| није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да |
| спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, г |
| се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била |
| ин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— |
| ад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто |
| ци, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љ |
| о с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> |
| нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, р |
| е пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о |
| " /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико глави |
| ој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо |
| загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, преве |
| ити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викн |
| те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од свато |
| екој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} |
| ољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од с |
| н ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и т |
| и смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам |
| оси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ови |
| ви:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривиц |
| року био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као |
| а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Стан |
| ом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, |
| се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да |
| једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала |
| д Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Бил |
| е такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала |
| ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, сл |
| м је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вре |
| рена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, с |
| ућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} |
| отпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n="106" /> <div type="c |
| /p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погл |
| Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао |
| сиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се те |
| соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана м |
| <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како |
| <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотреб |
| ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— |
| се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врат |
| p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада. |
| овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у др |
| о стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га бо |
| ку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га |
| ли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{ |
| Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" / |
| <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а |
| >Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка с |
| о оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће зе |
| ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се оп |
| е смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли |
| сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли м |
| да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја б |
| и крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во |
| При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је? |
| /p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо.. |
| } Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, |
| /p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да |
| васити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те |
| м једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да н |
| еп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у рук |
| капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p> |
| на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p> |
| ’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па |
| апетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, т |
| ак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви |
| ам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о дру |
| > <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабан |
| чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш с |
| ад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, поса |
| на....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући |
| нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p |
| шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлиц |
| бо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образ |
| и, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас |
| то млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И |
| пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило |
| /p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> < |
| сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рад |
| анове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо с |
| елики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По |
| : к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући |
| омак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете И |
| само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, |
| везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>К |
| отле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гла |
| .{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Рад |
| аго теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.< |
| а.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе |
| е, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} |
| исерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече. |
| p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се пос |
| о.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p |
| доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стоја |
| је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по |
| ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука |
| али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђ |
| >Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бе |
| он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} |
| > <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па он |
| ....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и |
| p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око |
| висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место р |
| , божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешал |
| е Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по |
| штинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> < |
| лободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас с |
| лазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји за |
| се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста |
| ене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да п |
| цало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па |
| ечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је з |
| p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} |
| светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак |
| } Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у |
| етку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опа |
| {S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепе |
| да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колик |
| ubSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас С |
| ледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је н |
| је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb |
| по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</ |
| <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних де |
| /head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пу |
| ћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— До |
| мен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш |
| по личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши.. |
| .{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него ика |
| окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?... |
| но јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти |
| {S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ај |
| и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш к |
| вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, р |
| шевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</ |
| је могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што |
| Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p |
| , све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од ње |
| ивојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки |
| кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> < |
| да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У так |
| извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> |
| {S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим |
| зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска паж |
| иног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро |
| уто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Т |
| "SRP18940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног |
| обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћут |
| аиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом |
| /p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} |
| бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не зна |
| е петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{ |
| tone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што с |
| ретреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда |
| >У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лек |
| а стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добр |
| кртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... |
| мо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> |
| вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Ни |
| иси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вам |
| оже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} |
| <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном |
| ани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.< |
| <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми |
| а се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p> |
| своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу |
| — Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта ч |
| луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа. |
| <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!< |
| ликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без |
| ..</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече |
| На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза |
| ма његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по ва |
| е сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гла |
| на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Је |
| илостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још н |
| ли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта |
| ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цеп |
| , викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ј |
| ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господин |
| уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добр |
| а, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чи |
| дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им |
| је се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је в |
| ра саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим |
| ва и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да |
| јој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.< |
| о и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> |
| ајбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> |
| <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине кап |
| има капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном |
| година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве др |
| 5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубиц |
| теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао? |
| друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} |
| пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубље |
| је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата До |
| бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, |
| јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом |
| ше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</ |
| е дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста |
| ш’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече |
| ко сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Ка |
| подине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:< |
| о „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у с |
| Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђош |
| ца ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p> |
| је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ |
| а ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако |
| /p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији |
| е сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</ |
| ицима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ов |
| На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок |
| p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше |
| е то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p> |
| ро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако |
| ?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говори |
| </p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{ |
| /p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам |
| е, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> < |
| нео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се о |
| ше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кр |
| тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председни |
| ш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— |
| га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну |
| за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди м |
| тљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави |
| нлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре |
| и Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капе |
| нки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси ран |
| о готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> |
| жни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у |
| о доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи |
| ико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио |
| је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет |
| нати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{ |
| ведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим ор |
| нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.< |
| њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му |
| о одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три н |
| и, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших позна |
| ено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уп |
| о, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да |
| се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљ |
| p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала |
| и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је в |
| “.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како т |
| а нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> |
| ју шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одмори |
| да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта ј |
| дале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је н |
| же опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најнов |
| нице...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још нек |
| вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фи |
| тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је по |
| ада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, реч |
| ке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто зане |
| Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!. |
| и полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи мо |
| ном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта |
| > <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам |
| нова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господ |
| ђоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки т |
| и и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чуј |
| нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ |
| {S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— О |
| !{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p |
| ати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао |
| /p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— С |
| а сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p |
| .</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш |
| дио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево.. |
| метнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{ |
| ше.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним |
| емо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли |
| њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто |
| је као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S |
| .{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p> |
| није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће |
| о груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</ |
| {S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути гл |
| > <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбу |
| јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето з |
| ко неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до др |
| .</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш л |
| ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код коли |
| места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као ук |
| их руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!. |
| весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> < |
| <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Иг |
| ма стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чист |
| и, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она поз |
| <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна |
| и неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво |
| Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p> |
| ла оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год пог |
| </p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан |
| раво.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о |
| ако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним о |
| ли као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде |
| ле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско |
| е твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p> |
| тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље ур |
| а га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлош |
| лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече |
| на се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као |
| ко само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као г |
| ападу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} М |
| оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада д |
| обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мар |
| е капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> |
| елу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, |
| Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца |
| огнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" |
| о Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и бр |
| да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свр |
| а је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бри |
| аву мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и |
| > <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгуб |
| е нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> |
| Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу |
| ше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрп |
| , ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о |
| нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљала |
| Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо |
| воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор поч |
| у пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано... |
| и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположе |
| изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опиј |
| осматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чем |
| г познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћет |
| то?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> |
| ници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза. |
| <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, |
| >Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} А |
| у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног располо |
| >— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стоја |
| је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{ |
| ворио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сен |
| е сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом трен |
| > <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изнен |
| часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, |
| S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана. |
| тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— К |
| стане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати |
| ешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то в |
| зети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, |
| је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар |
| ш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> |
| а заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> |
| друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти каже |
| да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари поп |
| је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> |
| о је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да кап |
| аш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити. |
| .{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово д |
| > <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} З |
| еровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, |
| Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авл |
| нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује |
| иј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији |
| их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако д |
| т.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито с |
| .</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ај |
| а око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле ср |
| ан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Л |
| ..</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлиј |
| ти руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си о |
| а држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се |
| биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, |
| им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко |
| њат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је |
| <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларниц |
| и!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} |
| ражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, |
| .... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Им |
| је истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на д |
| p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капет |
| То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{ |
| рме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стоја |
| дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, |
| ...{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, |
| <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо |
| Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике м |
| о су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, у |
| !{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима.. |
| ге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш д |
| иш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, |
| иле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p |
| рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали |
| .{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник с |
| шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> < |
| Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и |
| у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јез |
| смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја |
| ије ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Иг |
| во, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрок |
| г гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као |
| </p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бо |
| S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком н |
| ј се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџиј |
| еска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше з |
| авим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича И |
| рзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S |
| кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</ |
| Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као о |
| је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спа |
| без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се п |
| м се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} |
| на, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало |
| и беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица |
| е.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба |
| /p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би г |
| зао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Не |
| ње, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> < |
| едри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им са |
| себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, бил |
| га доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у |
| желив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти ј |
| нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Ри |
| се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња |
| ли, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јован |
| глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо м |
| дост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо |
| аве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце с |
| орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Ив |
| оред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала п |
| средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у п |
| о године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди |
| ова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није |
| но, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?< |
| се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераш |
| мир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стоја |
| е полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у н |
| ела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја! |
| } Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не |
| </p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p |
| га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи |
| полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испун |
| шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} |
| /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p> |
| не...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима |
| т притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Н |
| оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</ |
| ећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том ч |
| она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева |
| Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњур |
| имиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</ |
| <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево |
| и!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро |
| коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју |
| ише мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> |
| ба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} |
| његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, |
| ије био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила ј |
| >Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после |
| те Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе пре |
| пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>М |
| ло.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> |
| На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој |
| ...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, |
| иште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међ |
| еш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</ |
| .</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... |
| ...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Стани |
| притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— |
| <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{ |
| пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми м |
| однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти в |
| p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p> |
| 24" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаре |
| Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руков |
| <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али п |
| разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела |
| p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> |
| ју.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, н |
| е.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, бр |
| енковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само |
| их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p> |
| ...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја |
| никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Ма |
| змишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Иг |
| — Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платић |
| p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир |
| Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића |
| и, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, д |
| > <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје в |
| и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Ра |
| мове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако |
| скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године ниса |
| а и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> |
| p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући. |
| <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо... |
| гао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и суви |
| човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{ |
| оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас за |
| оћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" / |
| ешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима |
| } Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Ш |
| апетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је |
| Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда н |
| ?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па |
| <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> |
| вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту |
| нуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катана |
| 2" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка ч |
| е правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбуни |
| } Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би |
| весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан уз |
| да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која ни |
| То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, р |
| — Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну.. |
| ’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако ма |
| мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточ |
| ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра< |
| ниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претит |
| <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јова |
| н свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они |
| p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погн |
| јстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео С |
| нило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили |
| S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да |
| у.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом њего |
| о, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинск |
| и.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичар |
| Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, зане |
| вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} До |
| стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} З |
| .</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, |
| удничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> < |
| еће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} То |
| ати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке с |
| били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} |
| сле вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ ника |
| се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану не |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор |
| арода.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се са |
| дравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетан |
| ир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>И |
| ек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него |
| — А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радет |
| и су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђе |
| у опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита |
| >И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, реци |
| се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како |
| ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се ра |
| ровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче |
| редседник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капет |
| Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројат |
| ивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n=" |
| му се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине д |
| руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> |
| </p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и |
| разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану гово |
| кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио са |
| каже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове реч |
| и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им |
| е имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам |
| свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек зат |
| 1" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај с |
| он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре |
| не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погн |
| ете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све |
| јдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...< |
| д Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту н |
| резу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је опш |
| м и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.< |
| ане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Поре |
| цу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’В |
| етан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуд |
| шно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде |
| ве качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпос |
| едаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пре |
| о Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</ |
| p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте |
| /p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам |
| сто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> < |
| да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, |
| ’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p> |
| тева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа на |
| уку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Нај |
| ета, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала |
| ко из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измисл |
| еној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Ш |
| убе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче |
| е срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погл |
| се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бу |
| Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадић |
| <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа |
| ао своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> |
| > <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен је |
| } У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осе |
| болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју |
| а била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом |
| окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу. |
| а ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рође |
| из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p> |
| у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?.. |
| пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога |
| се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— |
| и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева к |
| и радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује |
| је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осв |
| p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, |
| >Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица те |
| н окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да у |
| кан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од н |
| апетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се |
| сни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.< |
| ране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три з |
| ти оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину |
| та слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су са |
| ога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик нич |
| Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања дос |
| пада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура |
| сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема |
| село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да |
| да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сут |
| ане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у |
| њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јо |
| {S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јов |
| Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.< |
| и Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p |
| <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> |
| и на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хо |
| гњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућут |
| </p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на кр |
| опили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit |
| > <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, |
| е, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће |
| а.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звал |
| ти:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је |
| даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив |
| и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је п |
| евојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место |
| р је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру: |
| енцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав |
| е главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била |
| и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави.. |
| .</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ен |
| јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> < |
| >И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима |
| се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књи |
| стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима |
| неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасност |
| овилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће ос |
| амо више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш т |
| ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред |
| вече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} |
| упљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вр |
| и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би с |
| , близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је с |
| је је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је |
| дурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је н |
| кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам |
| .{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, |
| својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену н |
| вље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна |
| ла су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— П |
| Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па с |
| е.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.< |
| е, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи |
| е га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки за |
| тигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и |
| пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S |
| адио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стоја |
| и киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p> |
| рче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш |
| а је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд |
| ара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S |
| , баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под обл |
| хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те |
| пет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти т |
| друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хо |
| а поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S |
| >У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је з |
| се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су о |
| нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p> |
| је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и с |
| {S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако |
| >Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, |
| спрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити у |
| е около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече |
| <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и |
| и дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, |
| утише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истрес |
| ковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер |
| — О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срч |
| ња.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш с |
| .{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па |
| у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што |
| стојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи ч |
| ледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— |
| ао сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле |
| {S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га н |
| онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу |
| .{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њи |
| е ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро ур |
| се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме |
| тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу ње |
| га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука |
| тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’ |
| ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла |
| ше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb |
| ита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p |
| b n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чи |
| ко је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених о |
| p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у |
| ом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свал |
| > <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да в |
| средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корача |
| које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује ра |
| куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја исти |
| >— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију. |
| > <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа |
| у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гл |
| ода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Об |
| и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>З |
| н је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакл |
| Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Пом |
| Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, |
| а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово |
| царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> < |
| ме ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за ост |
| ући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошев |
| ку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав |
| већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и |
| провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p |
| ...{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S |
| {S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге доли |
| а, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема теже |
| че Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне |
| зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише |
| огао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара п |
| е то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} |
| Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S |
| злазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— |
| </p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среск |
| p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да не |
| и је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стој |
| много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Т |
| це све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p |
| !{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ов |
| ашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још к |
| себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпу |
| јица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности ви |
| ишта чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се |
| p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, |
| и наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати д |
| је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, |
| </p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје пов |
| е!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз т |
| стећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако |
| потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред |
| н поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су пр |
| анас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они |
| ремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој |
| а дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси |
| Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} |
| , рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мар |
| Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и д |
| као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И |
| реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него зв |
| ика, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Ст |
| моћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни деки |
| авивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником |
| вама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гу |
| p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у се |
| слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Ј |
| Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан |
| ам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је |
| ени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <p |
| дудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од |
| <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда |
| кали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту же |
| утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му на |
| а одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’ |
| су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном ч |
| јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да |
| ед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су |
| ва и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и з |
| се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волов |
| аћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи |
| олест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест каш |
| ају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, н |
| ије паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књи |
| упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити.... |
| вати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <q |
| био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као д |
| цима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос бо |
| ="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљај |
| тос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим пр |
| и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћ |
| а, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја п |
| полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну |
| <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Стано |
| /p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано |
| > <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова |
| наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од ког |
| ва, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</ |
| етињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам |
| и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p |
| убице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и |
| српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вече |
| p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дак |
| се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код кол |
| Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је сам |
| " /> <div type="titlepage"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> </div> <pb n="II" /> <pb n="III" /> <div type= |
| ont> <div type="titlepage"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСА |
| у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, син |
| чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} |
| ала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> < |
| га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи м |
| жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познај |
| , па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала |
| </p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолик |
| SRP18940_C10"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село |
| не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просу |
| се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој ј |
| ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине |
| су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chap |
| амо она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тет |
| и дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље бех |
| шти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века |
| </p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онд |
| {S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслиц |
| </p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:< |
| <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p |
| јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њ |
| из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива |
| ад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да |
| а.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене дру |
| прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало и |
| на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светл |
| жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом |
| о и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и |
| осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> < |
| пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за ру |
| је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p> |
| воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су од |
| лета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, вен |
| ече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</ |
| а би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он |
| исмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p |
| > <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупка |
| из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с ку |
| ...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Ч |
| <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} |
| де:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено |
| >Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку |
| зе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби. |
| и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гад |
| но?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе |
| очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p> |
| мам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима |
| р је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила М |
| p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и г |
| капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула. |
| о, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чист |
| је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се заси |
| нуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њен |
| >— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Ј |
| ише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у жив |
| е пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> |
| ошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресу |
| е, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у |
| о би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, |
| љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb |
| чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станој |
| .{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</ |
| л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово д |
| аро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама |
| ено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јак |
| де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши |
| ..</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако ник |
| вове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и |
| p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Сте |
| , имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на |
| ко исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</ |
| >Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем |
| марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда св |
| авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуш |
| поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и пог |
| тови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Пол |
| а.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колиб |
| <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледа |
| и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{ |
| јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила. |
| Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb |
| ичајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била |
| се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака |
| тао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми |
| о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и |
| пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div t |
| p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</ |
| p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S |
| је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p |
| ion" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од |
| терај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Ми |
| ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли |
| што то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари с |
| е и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гл |
| ....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да и |
| </p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге сам |
| Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од м |
| а Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима |
| не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су |
| неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, и |
| мишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом. |
| г’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши |
| аме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне |
| p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабр |
| па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— |
| био и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању т |
| и ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да об |
| ти кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара б |
| алостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалост |
| е ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће |
| ју.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p |
| > <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</ |
| згубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву.... |
| да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, |
| да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом |
| ом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</ |
| је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је |
| и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— |
| <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> |
| латних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> |
| p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, |
| у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, |
| адио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, неш |
| елија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему д |
| Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Коли |
| н као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног о |
| век пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој в |
| ко оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте |
| ...</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке ш |
| што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо т |
| /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, зна |
| , средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли |
| куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мар |
| па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све бе |
| њаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} С |
| о да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, |
| ицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини |
| живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у |
| ведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича |
| ове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлу |
| ко није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није |
| /p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шт |
| даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно. |
| и Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешт |
| а не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало |
| тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> < |
| учју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Н |
| Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за |
| ут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухва |
| Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> < |
| о преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо... |
| нути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиж |
| пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, т |
| устити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи |
| ру поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на |
| ....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала |
| е и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га уп |
| сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</ |
| етна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,< |
| и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Цел |
| > <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним |
| </p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је |
| <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’< |
| </l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</ |
| ити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на |
| И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још ви |
| су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш |
| стив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још ниса |
| и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти |
| , као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је позна |
| Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспа |
| у нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— |
| ађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у сел |
| тоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, |
| се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио. |
| лико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим |
| p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>С |
| <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време |
| <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’ |
| ад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, од |
| p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна |
| ага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунц |
| ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу |
| <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, |
| притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> |
| бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, |
| ће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога с |
| аже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се |
| уго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дот |
| господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту њ |
| Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зен |
| тева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто |
| .</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Мо |
| <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати н |
| о договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетић |
| свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> |
| што љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто т |
| урно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" |
| ну, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сам |
| мети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова |
| бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топил |
| <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се м |
| нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити а |
| а по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека.... |
| не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Ма |
| едра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњ |
| сли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— |
| а трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онд |
| , најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од |
| /p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни |
| опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, тре |
| убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твој |
| Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> |
| је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико |
| ла јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај |
| сам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута |
| не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му из |
| е, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше |
| } Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у |
| {S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb |
| > <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>С |
| ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољу |
| о пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу |
| ола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>Н |
| „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{ |
| ње, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти по |
| кну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго |
| што кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти ј |
| нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд |
| и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И |
| а десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не пит |
| рљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес |
| м узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци |
| liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ ниса |
| ку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго. |
| ма к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и |
| им поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чује |
| ет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно по |
| — Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа |
| колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ко |
| у сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганс |
| >Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки уг |
| за увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па не |
| о Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ј |
| рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} З |
| - ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника лично |
| Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им |
| ика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од в |
| е селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећ |
| аква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="1 |
| и бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и беш |
| А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети |
| у, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видеће |
| n" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвал |
| поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као уч |
| ’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разгова |
| во Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, п |
| готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— В |
| оста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо на |
| на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својо |
| зе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољам |
| есело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n |
| аљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га |
| звади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{ |
| о би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече |
| ’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: |
| Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад о |
| ака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће шт |
| p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер |
| и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој.. |
| ви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си |
| > <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у јед |
| оће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> < |
| ешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ по |
| и:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од ње |
| {S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не зна |
| син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’ |
| д њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад |
| .</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— |
| остити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} |
| да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’в |
| и што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је с |
| азук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што |
| , тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обоји |
| и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и сн |
| p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде |
| те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново |
| Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другариц |
| Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они раду |
| </p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баб |
| , мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви |
| и се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше |
| } Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="8 |
| — Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како с |
| оли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па |
| ’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!< |
| осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече И |
| <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све |
| </p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним цр |
| окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме |
| > <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш л |
| } Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о |
| — Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> |
| м очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капета |
| је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} |
| боје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, реч |
| Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко? |
| p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, т |
| </p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> < |
| ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак л |
| мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку иш |
| не!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последњ |
| , како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми ј |
| и урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} П |
| {S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</ |
| нила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме |
| >Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи скл |
| ако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одг |
| волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с |
| ше, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми у |
| ебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А |
| } Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, |
| Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То |
| ко она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p |
| наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разгов |
| упкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?< |
| нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме |
| а свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао С |
| се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запа |
| /p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Наби |
| 135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која |
| Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу.. |
| а, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је бил |
| учић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: руб |
| е, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује |
| весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} П |
| p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о |
| рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте глав |
| авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше се |
| остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Ст |
| p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{ |
| чевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаж |
| најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог до |
| а му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само |
| ловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је |
| ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу |
| p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S |
| n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На ј |
| и од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред с |
| го њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p |
| ма и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је д |
| о него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђо |
| .{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p |
| и из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, оч |
| </p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне суз |
| p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су |
| мичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска к |
| и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Б |
| ше и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки |
| и кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опе |
| унчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате к |
| аше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би сла |
| /p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да из |
| мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекш |
| грли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста |
| ољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="s |
| а се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о гради |
| /p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинк |
| у сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{ |
| преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџиј |
| > <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p |
| — Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пр |
| ји Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу мо |
| е Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! |
| сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о |
| Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, |
| > <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Ст |
| тојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Сто |
| S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: |
| д ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено |
| оју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад го |
| {S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, ј |
| грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изве |
| ој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да |
| S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не б |
| ="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече М |
| ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове н |
| Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир д |
| обро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала |
| а Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто |
| ули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави |
| p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи |
| је буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— |
| о цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.. |
| у мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме |
| а коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомо |
| е пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже |
| /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе м |
| нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} |
| <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се |
| и нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} |
| <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пур |
| p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стој |
| те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Жи |
| јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику |
| дим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авл |
| променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало |
| Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одско |
| е Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— П |
| Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више за |
| Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла |
| тане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватић |
| .{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’ну |
| т на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће |
| /p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> < |
| не у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</ |
| о ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје |
| ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке по |
| {S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— |
| ручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принес |
| петану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити. |
| p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно р |
| Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо. |
| да Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видел |
| </p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— |
| ако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он из |
| p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Ал |
| де главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} В |
| н у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара |
| едбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи виш |
| Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и о |
| о с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.< |
| <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шал |
| p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта |
| ванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> < |
| јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ св |
| сте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чек |
| уташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>— |
| За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио. |
| петан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>От |
| море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Ал |
| p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимиров |
| чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му с |
| звади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за |
| о чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— К |
| јци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожен |
| {S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које и |
| се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико |
| забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и |
| Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да |
| реће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и |
| </p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће |
| ’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па |
| , кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n= |
| реба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио |
| ече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{ |
| е качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био прен |
| однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањи |
| ма састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их |
| мир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола |
| ри.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледај |
| p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јез |
| „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради ш |
| тари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> |
| а мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јо |
| се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до вед |
| е к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је |
| м голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, пр |
| тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида |
| није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} |
| них образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплак |
| Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ног |
| ло, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци |
| менила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, к |
| те, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове б |
| добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило |
| редаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, |
| и Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши ј |
| е пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво |
| та.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гор |
| ам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа |
| олико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној |
| видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима |
| <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти б |
| им милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опаз |
| њих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чи |
| кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет пог |
| свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је |
| Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су |
| S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153 |
| !</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па |
| мислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, посед |
| рову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ва |
| евине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта бу |
| .</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мар |
| p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску |
| у и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла вр |
| спода пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стакл |
| андур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи |
| па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви |
| ана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Ст |
| n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто |
| му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах |
| с мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А |
| се пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сва |
| ренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у годи |
| и ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по некол |
| огатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур и |
| е покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спре |
| те!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к |
| едник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћа |
| р изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи прилич |
| по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> |
| н се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој |
| у грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSecti |
| вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће |
| о цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p |
| које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са ме |
| хани, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, се |
| n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За п |
| арији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној |
| еза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма |
| } И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осе |
| дио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена |
| ручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише |
| љу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> |
| м.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на |
| p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече председник.</p> <p>Ухв |
| Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Д |
| p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако |
| томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и |
| ужити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њем |
| аз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по |
| етроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна д |
| да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авл |
| /l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l> |
| њскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S |
| је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— |
| тојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је |
| наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто |
| пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</ |
| сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако |
| идећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!< |
| други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како |
| а ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Шт |
| тојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У им |
| им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата |
| ш вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево |
| о је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им о |
| е авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми |
| <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> |
| ти се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то |
| Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p |
| је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав |
| ог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да |
| јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Је |
| има њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром ут |
| и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Ст |
| нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да |
| о на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да н |
| о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} М |
| је тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срам |
| беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздрав |
| ш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} |
| ка је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам |
| те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p> |
| ежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>А |
| ила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је |
| имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ва |
| ђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господ |
| ића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о са |
| имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, |
| редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах |
| е не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића з |
| ок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} П |
| спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну једа |
| је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом пок |
| ачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, |
| <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не м |
| лији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било к |
| ани.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чист |
| и.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада |
| .{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је |
| амо дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— По |
| има.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није зн |
| и срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих ово |
| вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Ста |
| ат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га |
| <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јој |
| ’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себ |
| > <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји |
| .</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> |
| > <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p |
| жића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово |
| олим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи. |
| ас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Прогов |
| го знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} З |
| време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људи |
| ко је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</ |
| буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића кућ |
| ас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с |
| жан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали |
| ејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја |
| pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је |
| арности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к |
| 6" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара у |
| p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас |
| та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> |
| бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи св |
| те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се о |
| гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако |
| не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати |
| p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће |
| сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....< |
| а ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од л |
| најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем |
| !</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> |
| , да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо л |
| S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо |
| у и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Ч |
| Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело. |
| , остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром |
| пет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n= |
| > <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимир |
| p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p |
| м од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти тр |
| амота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. |
| тићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> |
| <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се зв |
| ако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој |
| ..{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{ |
| ве ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца |
| у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ов |
| дим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже |
| најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш сам |
| дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је о |
| уго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....< |
| , ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не |
| шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан. |
| p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог |
| ала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали. |
| пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ва |
| е су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title> |
| пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник |
| људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и о |
| ете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кућ |
| p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну сво |
| д прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у ва |
| абуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> |
| S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам |
| p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и уста |
| /quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром п |
| То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта |
| . ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу |
| сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћем |
| ати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</ |
| — Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо бра |
| арица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</ |
| , како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди с |
| Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољ |
| !</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај јо |
| сле ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плака |
| ја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело с |
| /p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да |
| црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Л |
| м ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се |
| ..{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде.... |
| е јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је |
| и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо? |
| се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А |
| е мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> |
| идиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам |
| е к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> |
| /p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим |
| ек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове |
| а страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— |
| агомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p |
| ијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом |
| вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ |
| сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като? |
| ворио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а д |
| } Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара в |
| екика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} |
| е...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p |
| } Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама |
| , него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пи |
| м ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исп |
| ћу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Ма |
| и ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд |
| јац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак |
| е, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваш |
| оћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале |
| рете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што |
| како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он за |
| реклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су. |
| Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код нек |
| p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмл |
| а мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чи |
| </p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— К |
| мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те ч |
| .</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти прос |
| S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p |
| јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што |
| чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p |
| ук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад |
| Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу зем |
| ро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ћ |
| сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Ра |
| :</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не |
| — Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце м |
| — Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је у |
| стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ |
| ије могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да он |
| та.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јов |
| ју.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај |
| шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је |
| а не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али |
| з’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за њ |
| а доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договор |
| Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на |
| тара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док |
| све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и |
| правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати |
| што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, д |
| го теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом |
| ани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’в |
| наш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абати |
| ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о ве |
| ека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотер |
| — Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више |
| неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и ч |
| запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</ |
| апетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже |
| оворио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" / |
| јатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’в |
| сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са ч |
| још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара не |
| >— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Ал |
| то си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто сте |
| тима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.< |
| ’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто |
| ло па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљен |
| да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам оч |
| боје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог нар |
| Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиг |
| смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и п |
| немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> |
| <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</ |
| мо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не зна |
| ише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{ |
| ла Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћем |
| га баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би |
| , па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом |
| је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им с |
| кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’н |
| иша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, |
| сто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако приј |
| но мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се ба |
| ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми ј |
| братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, з |
| лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па мака |
| е Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили |
| , не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p |
| а још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме |
| скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејат |
| и подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шм |
| S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мо |
| она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете вод |
| уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говор |
| >— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пре |
| унце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n=" |
| неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</ |
| ала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале ми |
| ј се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти |
| p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на т |
| последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је |
| <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стој |
| е село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката ј |
| реш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, б |
| } Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој |
| знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{ |
| “ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није с |
| {S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="10 |
| без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их |
| ем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се пора |
| га Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му ни |
| ди иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, п |
| о Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p> |
| .{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?< |
| /p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, јо |
| ваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— С |
| >— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> <p>Пред |
| о је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим |
| амо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Т |
| к се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коњ |
| таде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Н |
| ан човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено |
| ти мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за |
| и га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и |
| теља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p |
| <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" |
| и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добр |
| ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове |
| .{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и по |
| е</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p> </div> <pb n="IV" /> <pb n="V" /> <div type=" |
| и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на |
| је кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p |
| послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи |
| д њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце? |
| ојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, |
| Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро, |
| > <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, |
| га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело |
| его знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо |
| n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста в |
| петан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— |
| Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз |
| е?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред |
| ва ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Ми |
| е као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо |
| ко тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, |
| пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одгов |
| и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да н |
| а је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за |
| та.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капе |
| ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живо |
| пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од |
| е по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> |
| вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Иг |
| и</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало кар |
| е, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p> |
| м <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио с |
| кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си ура |
| о’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме га |
| м је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајк |
| јски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још бољ |
| још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ пр |
| ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894 |
| ype="liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ |
| ком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу |
| гњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скор |
| реварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је го |
| чи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем |
| } Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушн |
| оз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да ј |
| ас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу н |
| арину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p> |
| праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје де |
| p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само м |
| изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред |
| су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milesto |
| вога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је њ |
| уд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује |
| танимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да л |
| </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l |
| цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко |
| то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека |
| о твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p |
| оварају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>С |
| и ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се ис |
| ма се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја с |
| поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на о |
| ре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n |
| о башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и си |
| ш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за |
| ича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, |
| се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволел |
| да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по н |
| Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’про |
| у и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за т |
| двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} |
| звикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p |
| тану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p |
| погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћ |
| дио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма к |
| ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било |
| другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, |
| ре раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те п |
| </p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</ |
| љуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми преп |
| своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ |
| а своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте де |
| еколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p |
| S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали |
| Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је се |
| вана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ |
| је научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по не |
| p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидо |
| и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме пр |
| Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и с |
| ога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> < |
| пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се |
| вда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он |
| дник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заш |
| но им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне..., |
| ој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Руж |
| ставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њ |
| ико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и |
| веца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у к |
| ва га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи с |
| е божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </di |
| лику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јели |
| еби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта б |
| арин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с |
| > <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има н |
| а погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без м |
| задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опе |
| т.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће |
| о од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји ста |
| метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан пр |
| тнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p> |
| ерила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али. |
| Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила... |
| дило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p> |
| су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.< |
| шући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива |
| к је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће ј |
| му, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Свак |
| обедили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућа |
| је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта |
| је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} |
| кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је |
| без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, |
| ју!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осе |
| аш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађ |
| ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат |
| ога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију |
| и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима |
| а.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад преста |
| ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S |
| ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле |
| е прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спусти |
| е.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у ме |
| ољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће |
| и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове сл |
| .</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору вр |
| и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу пров |
| оштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје |
| ..</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а |
| тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— П |
| ом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са соб |
| <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} П |
| ас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је доб |
| ру и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</ |
| ђе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’в |
| ју се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово ј |
| стиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву в |
| ло је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о |
| са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њег |
| је.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се не |
| ара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царе |
| оја му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти с |
| што се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао |
| ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стој |
| шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо р |
| сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и |
| а чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јо |
| масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било |
| сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је ја |
| слимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој ку |
| /p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p |
| е као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не приме |
| едо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја |
| к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није |
| се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни |
| д.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спа |
| само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући суз |
| ећ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се |
| се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</ |
| и девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго раз |
| љу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на |
| о није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад |
| /p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлиј |
| е грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадо |
| поштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учи |
| клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а ко |
| равилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећ |
| вори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој |
| Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за т |
| и ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи |
| ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и |
| посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> < |
| О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p |
| , рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обрати |
| да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мисл |
| е ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> |
| штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад ј |
| , као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогу |
| па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S |
| .{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна о |
| p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога дев |
| али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушим |
| па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.< |
| иле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S |
| бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што |
| ам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} |
| еше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} О |
| буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вра |
| Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зени |
| е онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се р |
| е.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и велик |
| не.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, |
| од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, ш |
| Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{ |
| буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па |
| ица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Д |
| раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли он |
| > <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није |
| амо није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} |
| p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p> |
| ијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свад |
| године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учитељ.</p> </div> </front> |
| З СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ |
| х, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За т |
| му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и по |
| ме.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну не |
| овати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ов |
| је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није з |
| а.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече к |
| Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом |
| кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову ба |
| ао од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, |
| д колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио ни |
| већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гл |
| свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог о |
| акав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, |
| као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образи |
| ивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по |
| , да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да к |
| ле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код кр |
| аринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умор |
| p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.< |
| .</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи |
| им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни ше |
| лајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила |
| Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он: |
| у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, п |
| ра се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита |
| >Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:< |
| двојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обичн |
| де је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе |
| сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, |
| лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна ру |
| и, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевин |
| јана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, са |
| јатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетић |
| ећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у |
| једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и |
| есам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја гос |
| >Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се |
| разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у суд |
| лако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <pb n="24" /> |
| јанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" |
| кавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили |
| еће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и |
| ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глав |
| цо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и |
| сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, о |
| и листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој так |
| лико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, у |
| адили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста |
| > <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било р |
| ко само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати. |
| камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима |
| е да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се |
| е се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак њего |
| У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје |
| у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти р |
| љаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог |
| адесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много |
| Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, |
| ве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да |
| јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек |
| ријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута |
| ићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како |
| ашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи |
| p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде |
| ри дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше бле |
| доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њ |
| } Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не б |
| и.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим |
| њат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршет |
| е мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богоро |
| </p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на п |
| S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S |
| е башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb |
| .</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто ш |
| Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли све |
| на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, |
| {S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од |
| <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p> |
| замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи н |
| о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p |
| мо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити. |
| било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би б |
| е младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато |
| >- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?< |
| велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра |
| је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја т |
| .{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Зна |
| а двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Дост |
| а тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим. |
| прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> < |
| p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих ду |
| хвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и |
| мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први |
| ћина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат |
| ?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други |
| јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, |
| олетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пр |
| о, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава опш |
| у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршит |
| није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о свој |
| чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега |
| ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини |
| отину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто |
| ило, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле: |
| но очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полет |
| лим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице |
| рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она |
| боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на |
| поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} |
| Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан |
| ам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим |
| e> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти ј |
| је у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и |
| те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и |
| немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и са |
| не.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до не |
| у се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се |
| {S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од ос |
| ајвише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, ос |
| во мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Сто |
| теви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и |
| Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њ |
| а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њ |
| је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се га |
| >Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то |
| p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао ј |
| во у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С д |
| о кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...< |
| о данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Им |
| ена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p> |
| му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, |
| о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир из |
| ваде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трча |
| неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко |
| у против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност |
| ута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, к |
| ило много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није |
| ије цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата |
| , рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— |
| е?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за |
| да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Ст |
| аран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, |
| уру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто |
| > <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> < |
| и.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају |
| ли, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто |
| араше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{ |
| > <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ |
| као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p> |
| ?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше |
| о код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи |
| у и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окрен |
| > <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је |
| слиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због огл |
| ло је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Он |
| још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догорева |
| ше криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— |
| <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</ |
| , а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прав |
| дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели к |
| куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело |
| матраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели |
| ва били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> |
| овисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешт |
| и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким п |
| у је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи |
| ћ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и |
| чега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у |
| дом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> |
| нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече |
| се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p> |
| друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био |
| још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури.. |
| не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она |
| ршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији прија |
| сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста |
| може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати су |
| мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искоб |
| и, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свра |
| шта не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота |
| ој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, |
| штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p |
| ш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> |
| — Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади ке |
| детића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата |
| .{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, |
| мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и п |
| ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и ве |
| служили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат л |
| ди ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе |
| uote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу |
| </p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба |
| Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у |
| за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у |
| ре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да са |
| милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Ст |
| ме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пр |
| ко што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игња |
| дио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче |
| о, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара одне |
| Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља |
| између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их |
| и и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице м |
| и так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је ви |
| S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он |
| <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не |
| у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, р |
| преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио бол |
| н.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ћ |
| p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стан |
| уком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Вел |
| код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није |
| не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим к |
| види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> |
| сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јов |
| је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капет |
| е л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове б |
| ова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га уд |
| сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, |
| ио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на пр |
| ији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб. |
| и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу |
| ивицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја и |
| Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, |
| има се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је |
| та ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јо |
| нили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, |
| а је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога |
| чераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се |
| каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пре |
| >— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам |
| S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нист |
| некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он м |
| кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> |
| био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га |
| цнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови |
| Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде |
| те вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтин |
| ог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком п |
| је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</ |
| амо у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p |
| га, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледат |
| <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли це |
| о код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>П |
| ли јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова ј |
| е, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али |
| не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи |
| чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p |
| овог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{ |
| адости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу п |
| у по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости |
| одар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје |
| <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући оч |
| Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> |
| , да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не м |
| туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако |
| тово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се |
| саше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p |
| аду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји |
| .{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и |
| бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој с |
| !</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још |
| а ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бо |
| души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами |
| добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрве |
| ру Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута м |
| /p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’х |
| <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао у |
| > <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета |
| ом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се бла |
| азда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пу |
| одо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој |
| одо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми с |
| и полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., |
| у били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена бра |
| в вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми е |
| ука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и |
| ремена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам би |
| — Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> |
| има...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="1 |
| руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се за |
| стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p |
| >— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} |
| ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био њего |
| о је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онд |
| е јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још |
| а раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’ |
| ојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> |
| н се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то тре |
| ше очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу о |
| Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} П |
| ко тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ов |
| аде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође |
| ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’в |
| ом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то с |
| омисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весељ |
| </p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ће |
| ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стој |
| ла ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим с |
| ујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре. |
| </p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни меја |
| о?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Приј |
| милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далек |
| и.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја |
| ="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо |
| от свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту |
| </p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућ |
| а је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, |
| ог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце |
| говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, |
| отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> < |
| на тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву? |
| ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам |
| д радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је о |
| >— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p |
| <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од кој |
| таде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву |
| ш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грл |
| ку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p |
| како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очи |
| Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од |
| .</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари поп |
| ја ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— |
| елу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничиј |
| му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничи |
| по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весел |
| орило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се на |
| о казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не |
| ио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја леп |
| е ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p> |
| а је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спр |
| тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми |
| и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо |
| мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запа |
| <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам. |
| <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића |
| воју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и |
| епа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Гово |
| а лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде |
| погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће С |
| >Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p |
| ат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јек |
| о, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> |
| то моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свр |
| запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p |
| тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Ма |
| тогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева. |
| о.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је ја |
| таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здрав |
| и и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то |
| {S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила |
| опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин... |
| Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили |
| ла, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о |
| то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живет |
| болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто в |
| и овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Брани |
| е пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке пог |
| ној коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте и |
| више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ј |
| ога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, |
| ељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам с |
| тетом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S |
| /p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог |
| p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете |
| Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад |
| ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хо |
| ад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, |
| д њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од |
| тид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— |
| и; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице |
| </p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игња |
| киде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капета |
| ш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Св |
| ко пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док |
| на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео д |
| .</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p |
| тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} |
| ’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм |
| <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта |
| на туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— |
| ... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом С |
| сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p> |
| м на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучет |
| "> <head>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет.. |
| div type="liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Бо |
| човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по |
| о’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} О |
| ке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздрави |
| но парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати |
| <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Б |
| гнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скор |
| говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Б |
| Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољ |
| е њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само в |
| } Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити |
| але.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједнич |
| га Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</ |
| уда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне |
| н, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар |
| Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мен |
| нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак |
| ?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’д |
| етни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, а |
| шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје де |
| во?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву. |
| но у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи. |
| е запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горет |
| да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај п |
| сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја |
| Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити |
| којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти ј |
| ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и о |
| је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — |
| ека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо. |
| казати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од п |
| га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштени |
| /p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим |
| и, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{ |
| ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрав |
| иловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој |
| > свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груд |
| е марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка |
| њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби намест |
| дности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и |
| ећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> |
| нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и. |
| чекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се ис |
| — Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом пров |
| у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим иза |
| ...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ ју |
| то више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом |
| се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’! |
| и и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то |
| и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи но |
| е шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, реч |
| те само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} |
| } Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро к |
| јило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се |
| ем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека ст |
| е и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да и |
| натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— М |
| дећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није |
| и, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} С |
| као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме пос |
| што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> |
| > <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли кућама?< |
| о виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље н |
| чекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге |
| а је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p |
| се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи |
| молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се |
| руди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина |
| се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S |
| Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Бог |
| уо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепш |
| ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...< |
| о весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало |
| {S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног |
| се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих |
| рема глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пил |
| села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе |
| , лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његов |
| им нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се наб |
| е то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је л |
| ор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, кри |
| м, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана |
| ’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повиле |
| а — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да изврш |
| Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у ру |
| казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му |
| г да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде |
| уде ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не мо |
| <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме |
| или били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он п |
| ао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија |
| да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ве |
| ио у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што м |
| >Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу |
| уди беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору.. |
| седну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p |
| о у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му р |
| ...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом п |
| сом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли и |
| пним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију |
| петан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине. |
| b n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта сл |
| S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и р |
| у се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одат |
| .</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> < |
| Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> |
| ли код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p |
| м ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потр |
| оће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску ку |
| носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то д |
| не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг |
| ица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне |
| овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се сино |
| м га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се дог |
| плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа. |
| м до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек нап |
| Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави |
| срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости |
| једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се |
| нин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ј |
| акону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми жи |
| је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их ј |
| о језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, |
| ко Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— |
| > <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су |
| Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива |
| ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да м |
| та. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жен |
| од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} |
| у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> < |
| боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако м |
| одаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} |
| на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо. |
| м...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку |
| ....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече пред |
| а им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли |
| одине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствар |
| м, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко |
| <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо |
| , да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовал |
| .{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још д |
| апетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете с |
| ати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините |
| /p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</ |
| а је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник |
| ете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи пр |
| орати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпет |
| ујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан |
| ш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати |
| ну.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у |
| одине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— |
| а своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде |
| Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или на |
| ека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па |
| p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све |
| али смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двој |
| главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S |
| >Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p |
| ра, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...< |
| > <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле |
| ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} |
| > <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љу |
| да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p |
| псанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> |
| икну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с |
| опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли |
| ..</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>П |
| пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.< |
| иш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p |
| ече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Р |
| ћо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би |
| зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више пла |
| сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</ |
| ао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће ба |
| им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужит |
| ика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви |
| ецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Ота |
| де дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта |
| о беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p> |
| олику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече |
| </p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он |
| један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо |
| аред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</ |
| мо у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, го |
| више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, |
| p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</ |
| </p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> |
| уто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p> |
| у.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па |
| а Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан |
| /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека т |
| едај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си вид |
| е људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, |
| Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази ч |
| ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово ниј |
| .</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> |
| нију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да п |
| ра бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> |
| рете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Ст |
| воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Пр |
| Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p |
| дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад |
| ећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У |
| <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими... |
| , место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава |
| о, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја |
| ече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суд |
| о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгле |
| на и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, |
| е је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и |
| {S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да |
| а на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђо |
| у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, |
| како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њ |
| му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће |
| награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p> |
| животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта |
| г Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{ |
| нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерај |
| како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Н |
| Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко вес |
| послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако им |
| сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја |
| еног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone uni |
| <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соб |
| у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу чо |
| и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</ |
| {S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева од |
| } Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, |
| аш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људ |
| ст, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат пр |
| Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Сте |
| и код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зару |
| овом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све |
| о су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир |
| ви наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p> |
| где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p> |
| о ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина |
| у хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је |
| уражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим теб |
| ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева |
| уди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене. |
| х људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игња |
| но насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, а |
| због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није |
| > <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он |
| и, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути |
| <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и оп |
| село гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео |
| и.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за ти |
| д белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, |
| ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли |
| де поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом |
| лу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра |
| >— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</ |
| — Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису |
| к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњ |
| е оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосн |
| ресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љути |
| му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегл |
| </p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две г |
| отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте гос |
| уражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одак |
| иво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излаз |
| итопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S |
| /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> |
| едаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету |
| ва је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их р |
| ви.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло |
| погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрх |
| S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’ |
| <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена |
| тању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само |
| само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да |
| га је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да |
| ти да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би |
| >Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту јо |
| били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} |
| Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, |
| му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне. |
| <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли |
| <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може |
| p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свир |
| прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто се |
| ало од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо пред |
| једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</ |
| о витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> < |
| ије ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p |
| о заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p |
| час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џеп |
| еше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро |
| .</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ст |
| , јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само |
| о сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намес |
| уг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађ |
| велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем |
| на вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш кап |
| <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па ј |
| , ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> |
| му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушим |
| па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони.. |
| ита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свет |
| сио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> < |
| тојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му с |
| да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, |
| а била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врат |
| ошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини м |
| Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче.. |
| } У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто |
| о је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.< |
| се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље |
| ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како |
| p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?< |
| све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p |
| е сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од |
| {S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим |
| већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу |
| и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник з |
| тојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било |
| се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и |
| је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, н |
| кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапу |
| >Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> |
| а лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као д |
| осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напр |
| ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући |
| о тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би |
| плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне ча |
| ши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима. |
| ио је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико л |
| зла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слуш |
| ивана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав о |
| ник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и |
| </p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз |
| p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш о |
| ш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Кој |
| вор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> |
| ес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако ср |
| ма свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог доб |
| Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто |
| лаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p> |
| е, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа... |
| /p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог |
| стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> < |
| код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и ке |
| ј море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а зак |
| мо у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра |
| рговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је |
| ва је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> < |
| ца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> |
| а, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девој |
| о да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и го |
| у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него |
| За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили о |
| ше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Ј |
| се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У о |
| му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> |
| p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка |
| да, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет д |
| Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, |
| арије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да |
| а опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад |
| вати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p |
| је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило |
| у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Воле |
| нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава |
| тан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Б |
| у баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се |
| /p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадо |
| т излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p |
| ле њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они |
| сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он |
| еми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредит |
| и...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе к |
| та.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погл |
| тиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.< |
| </p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p |
| p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.< |
| ка.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре нег |
| анто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетан |
| /p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, |
| {S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срц |
| че ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни виде |
| а колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’х |
| м није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S |
| тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гр |
| м састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би мога |
| ло да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочи |
| о усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју |
| и му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то |
| аде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва |
| идети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погл |
| теву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да |
| ли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обеси |
| петан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необично |
| а, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је |
| > <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто |
| ....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице |
| </p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и |
| ћи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу ни |
| /p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} |
| а се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{ |
| апетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на њег |
| Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти каж |
| дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још д |
| о срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири р |
| а једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу |
| ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} |
| се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кол |
| ан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог |
| :</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо |
| <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде кр |
| Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>С |
| p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> < |
| .</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам |
| м за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам |
| бе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Ва |
| да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њем |
| иже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао леко |
| и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупн |
| сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, |
| шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</ |
| волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за |
| гледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку |
| ну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говор |
| нутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам с |
| и појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га ж |
| капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— |
| е нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми б |
| ући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се |
| <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p |
| , црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слаб |
| <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подл |
| но.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с |
| > <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убиј |
| аповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{ |
| о их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> |
| ини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи |
| ло му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би |
| ане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, |
| Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан по |
| није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то |
| аденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао |
| е згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јо |
| тварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извад |
| видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је |
| рни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или |
| к.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сат |
| ва је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи |
| ај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p> |
| љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И |
| д сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и |
| ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онд |
| > <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегл |
| {S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину |
| што стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите |
| ривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте г |
| се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— |
| Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја |
| дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Сте |
| пан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице |
| беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крп |
| Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде |
| је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, ниса |
| <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле ни |
| > <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне |
| И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p> |
| е смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на |
| весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоће |
| у све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— |
| нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог бр |
| ича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва у |
| У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном прок |
| тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па су |
| Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадикова |
| се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, |
| </p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе |
| има и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења |
| и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као |
| : „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У |
| е капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отво |
| елети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео |
| шав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</ |
| а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, |
| нала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n=" |
| ити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удар |
| , они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало д |
| звукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола г |
| свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Ст |
| едаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни |
| е ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p |
| ога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића |
| а се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{ |
| те!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу ка |
| њу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва |
| да замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>О |
| а ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у раз |
| p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Б |
| војице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ће |
| ји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.< |
| кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се врати |
| тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> <!-- </div> --> |
| ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> <!-- </div> - |
| перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу |
| ораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </ |
| теву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњав |
| срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се |
| младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе |
| фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пас |
| и мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> наслик |
| ахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика |
| ви некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене просе |
| сталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвож |
| елији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћерета |
| > <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</ |
| Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се пр |
| ије.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну. |
| оди, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пет |
| ритиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато |
| <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да |
| то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> < |
| створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p |
| је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја д |
| олико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’ |
| у!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано м |
| еда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од ког |
| На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Ба |
| Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, |
| том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се |
| p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о ов |
| адио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се |
| беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нес |
| и што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуњ |
| о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игња |
| а, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат сво |
| </p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њи |
| неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,< |
| /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани |
| крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једн |
| p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед р |
| ве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче чита |
| е вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он ј |
| еће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и м |
| у на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се |
| Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стран |
| p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљос |
| /l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага, |
| аше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се д |
| нила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стој |
| шали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слега |
| е.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало |
| смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, |
| то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:< |
| а му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људи |
| !...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао н |
| ажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада ср |
| асија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго |
| Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и п |
| ји се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес |
| >— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стој |
| и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пр |
| ве ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> < |
| се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У |
| >Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен |
| але, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан на |
| сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S |
| <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је |
| n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> < |
| вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> |
| оћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и |
| обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много в |
| ли зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли |
| ти је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд |
| баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, |
| 4" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На |
| ини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свог |
| S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала |
| Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима |
| посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се |
| пунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она |
| у, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале |
| недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучно |
| у.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страно |
| жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Мла |
| је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљ |
| анојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благо |
| квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Стани |
| канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, |
| рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њ |
| ије.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— |
| и.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, |
| ио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прош |
| тен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења. |
| чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на се |
| му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али |
| јан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газ |
| уге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио |
| Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако к |
| и вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам И |
| "97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</ |
| ..</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То |
| све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.< |
| о напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њихов |
| и главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Иш |
| едеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> < |
| Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чис |
| ји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’ |
| змакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> |
| х људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве пот |
| пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад |
| о.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене |
| </p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађ |
| pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</ |
| ју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Глед |
| ма и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> < |
| <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, гол |
| своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> |
| буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко доб |
| у и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, |
| аник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овд |
| имир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</ |
| изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се ли |
| је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неко |
| еси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ћ |
| ту.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Ј |
| За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље |
| полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде жи |
| и га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време |
| да растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој |
| p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи |
| , кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде |
| оздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили |
| ади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја пед |
| ада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице |
| :</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко ка |
| еће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све |
| са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од пам |
| и.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то |
| — Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш до |
| је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не сп |
| 940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, |
| <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хо |
| Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} |
| обија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је |
| о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово |
| или су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на |
| } Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На кра |
| млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, с |
| ..</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, ка |
| >Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> |
| ечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари |
| {S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак ко |
| стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени би |
| он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на |
| он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> |
| ви људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцелари |
| сној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Ј |
| е Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако |
| егао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се ни |
| утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...< |
| мо осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на |
| трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали. |
| рљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти да |
| вно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море |
| том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— |
| ?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није у |
| тељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:< |
| ти.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама |
| они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живе |
| Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа |
| ас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да в |
| екрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад ба |
| Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спаз |
| ка свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живо |
| <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема |
| је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене |
| Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресе |
| а тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало |
| нда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и |
| м.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им |
| /p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук. |
| пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башч |
| о је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио ва |
| у па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Уст |
| који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу |
| и и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово го |
| рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од |
| о по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, |
| ако се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише им |
| де да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, |
| коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити |
| во Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— |
| дан нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свог |
| е.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, |
| ога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p> |
| његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у млад |
| ала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео |
| оље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се то |
| корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у |
| евине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону |
| Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретањ |
| ли Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали |
| на, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p> |
| не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете |
| уза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине. |
| .. и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молит |
| у да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја леп |
| их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по с |
| а не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и ко |
| А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радо |
| ато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш л |
| ам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали... |
| Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погл |
| да наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало. |
| рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мија |
| лих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} |
| ио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова се |
| оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зн |
| а.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У |
| бојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, ка |
| и је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле |
| ни су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Сила |
| е што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешт |
| н са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И дана |
| е само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама об |
| /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли с |
| а сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S |
| о, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се беж |
| <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племен |
| во.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе |
| детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио |
| е заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И он |
| " /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гл |
| присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног ве |
| У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у |
| и.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили |
| .</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест |
| <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Јед |
| које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— |
| зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што |
| а с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао би |
| га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као н |
| о јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све з |
| p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављ |
| сам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лаж |
| ри.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, ко |
| по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео с |
| р у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми |
| два је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> < |
| дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад |
| бијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он ј |
| ш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћ |
| Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љ |
| </p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном у |
| ису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се испр |
| ик, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не ве |
| — Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p |
| ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> |
| <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, |
| — Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ дост |
| најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да з |
| S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу |
| Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капетан.</p |
| су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на зем |
| вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </ |
| продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, |
| ете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће н |
| ила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} О |
| </p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са свој |
| Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим |
| ери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгле |
| ка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па |
| мо видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па |
| летку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l |
| вачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао |
| ала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стр |
| ика.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привез |
| , налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опе |
| био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како |
| ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева |
| адна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. |
| подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изглед |
| , кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају не |
| н и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је упра |
| бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова бу |
| кве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јест |
| Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> |
| да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се са |
| } Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Ниј |
| им сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да |
| росу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и |
| од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, п |
| кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S |
| ла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити |
| то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити |
| <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим к |
| таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалости |
| p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други |
| те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ |
| у књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он |
| > <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне |
| и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, ста |
| ој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни |
| боље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док |
| е и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору з |
| > <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ т |
| ренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше |
| ље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за д |
| у је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори |
| ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило дос |
| > <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је |
| била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекал |
| о је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је с |
| примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p |
| беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсто |
| бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, |
| рна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му |
| си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себ |
| ели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, а |
| наш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом |
| драсли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</ |
| човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове кућ |
| а вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало |
| , као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне харт |
| пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало |
| тили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је |
| неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода |
| ед очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је |
| ће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.< |
| но моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>И |
| ..</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред |
| <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим |
| сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам ве |
| ице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше |
| е душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездими |
| > <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто |
| у....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је с |
| у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Бољ |
| бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" |
| <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p> |
| стави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду |
| не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор |
| знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после по |
| ала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Љу |
| ка, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала једини |
| } Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је бол |
| насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио |
| рој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су ве |
| е газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи |
| одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!. |
| мили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура |
| Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто ж |
| а лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} |
| непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На |
| аше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гл |
| <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледа |
| Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време ч |
| S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о см |
| које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о на |
| уку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну о |
| ине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, бра |
| де.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна |
| е међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачун |
| свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу |
| S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— |
| каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ с |
| једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова |
| па код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ћ |
| /p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други памет |
| тан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у ка |
| <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим |
| ешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И |
| p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар |
| ан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном в |
| Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} |
| p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездими |
| и врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и |
| .... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.< |
| азилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> |
| м’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ће |
| им извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> < |
| крсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> < |
| <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> |
| и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учин |
| ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли |
| аћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволск |
| су чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> < |
| te> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био л |
| у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не бр |
| е...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се |
| "158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искањ |
| је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она је |
| зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— |
| неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једн |
| о шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш |
| тове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац |
| лим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> |
| , да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Дан |
| мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Н |
| Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави |
| ..{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну око |
| цу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оно |
| Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегну |
| целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шт |
| је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће |
| извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, |
| ли весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у ц |
| >Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од |
| ..{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тр |
| е победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Па |
| ме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, |
| едати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Му |
| <pb n="V" /> <div type="liminal"> <head>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те д |
| на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном м |
| че се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Зам |
| ml:id="SRP18940_C4"> <head>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам исп |
| миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p |
| воту пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано |
| {S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе зл |
| кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана т |
| /p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из ваја |
| ј напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капе |
| доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{ |
| и...</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Г |
| , а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и |
| ..{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За ти |
| људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украд |
| е јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима чован |
| боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах по |
| о.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Пог |
| је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћ |
| ан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито распол |
| ну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и п |
| а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути |
| а колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш |
| ешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге и |
| апетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кри |
| руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> < |
| ледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} |
| које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> |
| е синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа |
| , који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му |
| авише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани су |
| ли он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p |
| лаву да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има |
| /p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ |
| јан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јак |
| ата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, |
| о је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! ту |
| на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} С |
| ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда |
| па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколи |
| а каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој |
| он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мал |
| би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} |
| /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети |
| е обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у |
| а већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову |
| затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— |
| код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђ |
| н?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио с |
| Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне. |
| Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p |
| а цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељен |
| хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</ |
| S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се |
| — Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да н |
| авицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p |
| <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба |
| ће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у душ |
| >— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико пом |
| о јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Бо |
| Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quot |
| и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, |
| ди се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p> |
| ило: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.... што т |
| ше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто |
| данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно к |
| е знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је |
| S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су т |
| па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, |
| ече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем |
| Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb |
| си био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Вид |
| г га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми |
| шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он не |
| p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" |
| је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се са |
| ведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат |
| куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?< |
| ољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наш |
| ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити бола |
| у грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Зна |
| ! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За |
| а пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора |
| аграда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— |
| > <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам |
| оворио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце |
| ану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако |
| Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жен |
| иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Језд |
| p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ д |
| споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладал |
| p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, п |
| венит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quot |
| /p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је |
| њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњат |
| слим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако п |
| петан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} |
| све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше |
| ан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста |
| настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} |
| ли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао |
| поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа |
| стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то ш |
| ђем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет |
| </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дика |
| а руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море бољ |
| и.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га |
| е дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне са |
| ио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?< |
| и како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му н |
| н извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброј |
| де улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Б |
| оских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку д |
| плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и |
| г да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се |
| </p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измисли |
| олико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши м |
| ва није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> |
| ако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само ко |
| </p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече |
| рам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Од |
| ковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Бо |
| подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисм |
| ти, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, |
| на тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Ч |
| капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} |
| </p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Језд |
| ни једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, |
| еретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра |
| Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаг |
| због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И |
| мир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсуз |
| опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски |
| златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и |
| уша зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ к |
| ју, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било к |
| /p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l> |
| го не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ вр |
| И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по |
| /p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</ |
| атић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} |
| е на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> |
| {S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је |
| е Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама |
| ред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> |
| p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече |
| p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му |
| Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја |
| } У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био м |
| ли.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S |
| > <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том |
| . овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића... |
| не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У |
| } Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна |
| трина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост |
| х, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, |
| ор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p> |
| во убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао з |
| сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог б |
| етан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знат |
| притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу пр |
| ј девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, вод |
| асли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њ |
| би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умо |
| сте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њи |
| им.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, |
| та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, |
| уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездими |
| ости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити |
| Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Ид |
| н уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зат |
| ад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разу |
| /p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</ |
| не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p |
| ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је |
| оје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.< |
| он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и |
| и чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} |
| ан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је би |
| о, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ор |
| Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се п |
| p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва. |
| руге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ак |
| м и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, |
| једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи |
| е колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће д |
| воре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игња |
| , псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да |
| овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, |
| мешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне |
| S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски |
| Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о |
| буке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} |
| >Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да н |
| гове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три зла |
| натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у |
| м јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако |
| се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стоја |
| , ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да |
| врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје |
| и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовањ |
| о љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако и |
| а обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај пр |
| се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више |
| ан пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— П |
| вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи |
| е ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео |
| ла, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’р |
| — Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћут |
| пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p |
| >— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика |
| нала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и |
| кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа н |
| кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’На |
| Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМ |
| лавчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?< |
| во баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну с |
| ...{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n= |
| данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и |
| ву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb |
| то!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, кој |
| и са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и ре |
| ди бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{ |
| ва и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p |
| адетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се |
| {S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смо |
| к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и зва |
| > <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што |
| а.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, м |
| Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p> |
| да.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто м |
| шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање |
| даше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, го |
| p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распаме |
| ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...< |
| е.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насме |
| и ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре |
| Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засве |
| оре Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се м |
| ћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у |
| није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече С |
| е младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом |
| веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране |
| и!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један |
| уру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а |
| а јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, с |
| онео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Ка |
| ена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече д |
| нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радети |
| у своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> |
| .{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} |
| >Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута. |
| рницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним те |
| тојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се |
| вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не з |
| у блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од би |
| зми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило. |
| је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p |
| она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је |
| баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а и |
| аде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— |
| ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њи |
| иви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ прон |
| лујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к |
| о, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чи |
| с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, ре |
| и је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" |
| срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> |
| да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, р |
| Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...< |
| здимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p |
| с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. |
| зи.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би ба |
| ао вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Ма |
| ио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десил |
| , за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, р |
| о здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p> |
| тане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова догов |
| .{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господин |
| p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајућ |
| било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још |
| ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ сп |
| ли су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, ка |
| .{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p> |
| стави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо |
| овале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До |
| не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатов |
| више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог мо |
| Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p> |
| ом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p> |
| , па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису зн |
| реса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је |
| аишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варни |
| Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако г |
| само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђим |
| свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра зав |
| ди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после |
| увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав |
| <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у бога |
| па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на |
| Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаш |
| ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазил |
| им осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан п |
| недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му ј |
| у главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру |
| те децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Остав |
| о чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l> |
| unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, кој |
| рце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо |
| те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ј |
| ве је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{ |
| /p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљ |
| а су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и |
| p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> |
| ка, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— |
| осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо мој |
| нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је ј |
| старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана |
| — Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто ј |
| Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме |
| она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не зн |
| замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па |
| пита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гл |
| и да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шт |
| та си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени |
| и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он |
| те кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу |
| каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их |
| > <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољу |
| ти...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послуш |
| тано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није кр |
| о моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S |
| осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p> |
| пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{ |
| p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, д |
| селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку |
| м се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузим |
| Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Мил |
| ар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је н |
| над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике годин |
| чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође |
| о је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши |
| дом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки де |
| ћи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је д |
| едина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни п |
| , него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на нога |
| отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не |
| ало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне |
| Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непо |
| /p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и преда |
| а му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Затво |
| арији, разгледао пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и о |
| <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.< |
| хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове раки |
| преми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p |
| е.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А к |
| Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} |
| еколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и |
| е смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће виш |
| ме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их |
| онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} |
| или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, |
| и.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су |
| аписа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај |
| после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он |
| у и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђип |
| > <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, н |
| х окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— |
| стави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу |
| е било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо |
| не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта |
| узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у сред |
| /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у |
| неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обу |
| кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља з |
| ада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било |
| есен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зл |
| ликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и ста |
| ти паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властим |
| .</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судн |
| <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло в |
| друзи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, ч |
| ног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо |
| ини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју мла |
| ату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили! |
| ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’х |
| едио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукави |
| и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о о |
| ник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S |
| > <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор с |
| е скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, |
| се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи |
| пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви иза |
| у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно |
| се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво |
| p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спрем |
| доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{ |
| а је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— |
| само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с |
| изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у |
| рала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све згр |
| ј Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само д |
| едседнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их с |
| ју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је |
| Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији о |
| о, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко |
| е Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје пр |
| ју и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми н |
| она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, |
| вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S |
| . ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му се |
| епо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико |
| Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, |
| Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и |
| ад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам |
| {S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазариш |
| > <pb n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи б |
| на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему |
| инче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно ск |
| p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> |
| сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успо |
| <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, |
| сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него |
| ећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег бе |
| па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у |
| да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали с |
| е његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића |
| у...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су |
| >Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене |
| адетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста ов |
| {S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он н |
| и, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћен |
| спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, ч |
| Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак свој |
| па, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, |
| и.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па |
| n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> < |
| еље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила по |
| и их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра |
| о вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа д |
| ом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако |
| Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Мар |
| /p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, с |
| вцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из н |
| рага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубиц |
| н мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, воло |
| ти, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам |
| а прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел д |
| а и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам с |
| и живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не уме |
| н!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би |
| ишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} |
| поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због |
| почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи са |
| олико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} |
| ао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S |
| знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам |
| ам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу г |
| .</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Мари |
| рашнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он |
| и нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, |
| ... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему |
| ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и |
| ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, |
| елика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и до |
| што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p> |
| {S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то изв |
| нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде |
| , вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не паз |
| осподине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима |
| S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се |
| ко већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове |
| ем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од |
| а, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> < |
| моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи з |
| и преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са С |
| су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обе |
| јет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџиј |
| моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је |
| здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> |
| за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољ |
| S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, |
| су криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да |
| одаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, |
| анџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ра |
| имира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> |
| зу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине ка |
| врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p |
| колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио |
| Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило ј |
| ко о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири |
| очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз на |
| појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{ |
| Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом |
| <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да н |
| е игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело? |
| е ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате |
| дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, |
| обровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми |
| за ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га цр |
| ано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије! |
| ега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад н |
| ви.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{ |
| p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику |
| , а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Крива |
| p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код |
| три парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно за |
| ете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>З |
| .</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>По |
| .{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, |
| јан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За н |
| не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече предс |
| оја им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову по |
| дник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} |
| <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бог |
| <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Ј |
| че председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно |
| дили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толик |
| ија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић |
| то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— |
| и као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.< |
| ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> |
| о.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији љу |
| уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо с |
| } Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке |
| n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, л |
| маторила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не |
| ађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд ј |
| послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ дес |
| ној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стоја |
| ти. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на с |
| е само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="135" /> |
| ћи у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Б |
| му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Ј |
| итавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге с |
| .</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ г |
| ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Уж |
| ка ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} |
| </p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао |
| јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гуш |
| ији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито и |
| да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, |
| .</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му |
| /p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане |
| к сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео ле |
| му опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механ |
| извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке доп |
| гледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не |
| ршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он |
| му потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде д |
| е да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро! |
| аћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и |
| брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у с |
| капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{ |
| ју.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И в |
| о једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди |
| </p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p |
| оћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико р |
| ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издат |
| Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просио |
| е и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, |
| ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, г |
| и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— |
| с пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p |
| уо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави |
| и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је у |
| чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао н |
| p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће |
| {S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја |
| је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак от |
| е лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мисл |
| p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја з |
| теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и |
| трао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли може |
| а да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она |
| за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим око |
| е ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из |
| дине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја са |
| > <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Р |
| {S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у |
| <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се |
| људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чк |
| ко да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту |
| абрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} |
| {S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село |
| ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, |
| имир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Ст |
| ећ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра |
| о.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела. |
| ћу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да |
| видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу |
| — Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да св |
| ром Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мал |
| да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, |
| „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> < |
| адетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га оп |
| Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У |
| амо у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже д |
| љени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу б |
| ости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о |
| Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево наше |
| нџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је ок |
| е био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се |
| с ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је И |
| Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!< |
| /p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео |
| — Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.< |
| itle> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије ч |
| ане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо з |
| животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одав |
| >Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у |
| се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> |
| са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам с |
| че и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све |
| S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него н |
| p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече |
| е онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час |
| е дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њ |
| а, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у кол |
| {S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кућ |
| >Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох |
| ена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанов |
| о?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> |
| казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Ст |
| <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> < |
| ог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n=" |
| без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> |
| вагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу |
| о није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњ |
| ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, до |
| а јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријате |
| е:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу мој |
| н у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село зало |
| да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима в |
| фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим |
| да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} |
| Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати |
| а није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној |
| Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом ср |
| меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше |
| /p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> |
| оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се боја |
| се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А во |
| пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p |
| а у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти |
| ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чи |
| ове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за пор |
| и к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> |
| што чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми ј |
| ећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</ |
| S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ак |
| дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, |
| испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу ко |
| разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо јед |
| , да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се ј |
| и!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> < |
| се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.. |
| ше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на ас |
| ило?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја с |
| ог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон прија |
| љу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав |
| за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лиц |
| како, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи |
| Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам |
| аска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма куде |
| рлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употр |
| јем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његов |
| ратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг. |
| } Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да |
| — А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш |
| намо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја |
| едајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јок |
| Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и |
| о пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дођ |
| се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на рам |
| , рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> < |
| ародом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, о |
| >Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми |
| е све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Ст |
| га, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ мор |
| рата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се. |
| ирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</ |
| олима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> < |
| а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> |
| кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта |
| отан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ни |
| <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p |
| аш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</ |
| пим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти |
| и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек ис |
| е живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, к |
| е је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скот |
| кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ј |
| е да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ов |
| /p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је |
| ?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок |
| ина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n= |
| ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да ни |
| >— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим. |
| p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна ц |
| За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, н |
| S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан на |
| се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болес |
| сам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла? |
| тоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се с |
| ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Н |
| <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— |
| у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглу |
| ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Жив |
| бе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што с |
| Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпе |
| ли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сен |
| уше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо |
| — Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вече |
| искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> |
| чном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тр |
| едра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити |
| о крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забе |
| ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића? |
| та ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Сто |
| оћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</ |
| ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам |
| — Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако |
| авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окри |
| свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је |
| е је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>- |
| о Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} |
| имећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, |
| Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> |
| о.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p |
| во, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више |
| и.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> |
| а њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки |
| p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси би |
| аш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездим |
| >— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p |
| Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p |
| <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади |
| !</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и т |
| <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вам |
| олан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је |
| етану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ |
| p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га |
| добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двој |
| ...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’те |
| де се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме М |
| е Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S |
| име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не |
| S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела буд |
| ече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p |
| доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ |
| >“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће б |
| уне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> |
| ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p |
| о.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у бла |
| исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Та |
| анесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто |
| мире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p |
| човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> |
| <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на раст |
| та то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> |
| Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{ |
| ше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио |
| оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мар |
| послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратница |
| и га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на |
| ла.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Б |
| Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игња |
| же ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S |
| арски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и же |
| ити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњат |
| а с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзи |
| гледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у о |
| > <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговори |
| мисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио |
| p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни |
| а ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам би |
| } И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди |
| Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело |
| .{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста њег |
| јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да |
| рете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p |
| ио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ва |
| p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} У |
| ната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без то |
| бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио д |
| сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати |
| вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише |
| ем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаш |
| ик кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих |
| ванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском |
| лицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разго |
| цама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ла |
| > <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад |
| ожемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза |
| ао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од |
| о петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, сл |
| р, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра до |
| .</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> < |
| умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, |
| м и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и од |
| <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је |
| ан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим госпо |
| ћа.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе |
| јутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим |
| мо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{ |
| што ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа не |
| о сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Језди |
| ти ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Бо |
| — Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Сва |
| окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим |
| им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> |
| <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са роб |
| а, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је |
| ако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> < |
| их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, реч |
| >У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја л |
| Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти с |
| ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојо |
| {S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње р |
| о нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином |
| ко и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран. |
| амо погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу би |
| о нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти ч |
| /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и |
| та каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту |
| спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред св |
| те.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас |
| у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, ба |
| бро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?.... |
| они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја |
| д, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ј |
| у, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да |
| пра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по |
| е трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</ |
| одило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посмат |
| к’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене мно |
| ла ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто |
| треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана д |
| је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се к |
| брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбољ |
| оред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чуј |
| </p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шака |
| вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, |
| <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што |
| . ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коњ |
| у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о |
| е освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које ка |
| у печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Р |
| <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и такви |
| ећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, |
| стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!< |
| се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и |
| , кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p |
| о везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су дво |
| рас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и ш |
| ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме |
| S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме |
| м.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако н |
| све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, |
| правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p |
| — Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе се |
| — Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>З |
| есо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> тр |
| це му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и |
| а нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> |
| наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо |
| /p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али |
| у ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном |
| и онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна наро |
| дели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а |
| ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они т |
| ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p |
| ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље |
| г.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, проб |
| асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад |
| Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се ма |
| во се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћ |
| нда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!.... |
| ан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, р |
| ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стој |
| ане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вал |
| мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</ |
| ди.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одош |
| тојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за |
| е љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— |
| је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Ка |
| } Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово баб |
| што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> < |
| Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} |
| ивуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше |
| шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да т |
| д пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то |
| се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} При |
| магао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће |
| а ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано |
| ли рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</ |
| заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама вра |
| море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} |
| да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну ту |
| p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не |
| е сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Т |
| о ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капет |
| тан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Језд |
| штавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{ |
| > <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти з |
| зведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше с |
| Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужн |
| а...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и про |
| ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> |
| ="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p> |
| ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас |
| алите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните |
| ајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све в |
| ру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану |
| Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</ |
| .{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч зас |
| ар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и |
| у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се је |
| лио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ про |
| нете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој дво |
| рошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{ |
| узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb |
| , нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећа |
| ман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке |
| чну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може |
| их докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и |
| — Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, |
| на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још леп |
| дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, |
| <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, ко |
| рали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они п |
| вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је |
| ди некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, о |
| е чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>С |
| глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако нек |
| што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати нек |
| не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си |
| тић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два с |
| тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пут |
| S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мен |
| ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и |
| дама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} |
| тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погле |
| Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима. |
| И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овак |
| мио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.< |
| тојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} До |
| е своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете м |
| ч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> |
| <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гр |
| војом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана |
| је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— |
| пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби |
| } У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху |
| гу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор тр |
| ужина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест |
| ли кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.< |
| С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад |
| м ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!< |
| а одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му |
| ред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд кој |
| </p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле |
| огнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лиц |
| е...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p> |
| само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те |
| Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развук |
| ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја |
| и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— |
| — Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна в |
| ејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је о |
| д рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов. |
| пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се из |
| ећ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове деб |
| Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту бил |
| се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па |
| <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на мал |
| </p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу |
| укло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су |
| и, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга. |
| ако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шт |
| је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зац |
| воли да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од мома |
| ало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева |
| а, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола |
| заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" |
| пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> < |
| у се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе |
| се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно |
| и, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати. |
| } Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што |
| >— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S |
| p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је ме |
| ла Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, |
| Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас ј |
| еле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не |
| у га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смеш |
| који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрл |
| је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село |
| а преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капе |
| воје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p |
| >Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва с |
| p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже. |
| .{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још |
| о да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дош |
| евалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, |
| а дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p |
| и зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лиц |
| оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не |
| огледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весе |
| говом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешт |
| јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, к |
| имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном пр |
| ди....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је б |
| свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, к |
| ј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми |
| лостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела |
| оја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела |
| ешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и |
| мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <mile |
| лаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Реч |
| денковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њи |
| p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе |
| и се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p |
| не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Пр |
| /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да |
| {S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у сре |
| ићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетић |
| упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле о |
| арало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>С |
| Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара.. |
| е низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чав |
| инути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мир |
| одина.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј |
| /p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његово |
| жем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити.. |
| мље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још |
| о сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, |
| а, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p |
| ала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мал |
| е.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, нег |
| ој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је |
| .</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако н |
| причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, |
| ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p> |
| {S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратн |
| сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди |
| ма.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на |
| јпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао |
| наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи |
| па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жали |
| је.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p |
| сто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, н |
| оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђу |
| баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p |
| дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и |
| раја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео ј |
| ш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У |
| ва.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а о |
| е само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било |
| икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још |
| ди, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој ру |
| ог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове |
| о две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p> |
| во кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> |
| акију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми нем |
| > <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити |
| , да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете и |
| ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p |
| исмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој бра |
| итве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се ле |
| и обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} М |
| јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени? |
| мо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ |
| лим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то |
| оштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојиц |
| аредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни |
| диш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћ |
| да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чу |
| рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да види |
| њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и |
| ла бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово с |
| амо по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам. |
| етачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подв |
| више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалос |
| , чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича |
| ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике |
| јначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} |
| ва је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата |
| вом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гле |
| и променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди |
| на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то д |
| исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког ве |
| је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p |
| у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каи |
| свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо |
| љ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Језди |
| с богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке боље |
| Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спа |
| е?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> < |
| ...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер |
| <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као |
| бе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са |
| се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? |
| так, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде |
| да нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би |
| ав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не пом |
| вану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени |
| one unit="subSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p |
| ј Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су |
| S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини. |
| н.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и |
| субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испроше |
| 40_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате |
| ући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуш |
| вршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера |
| осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви |
| и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb |
| кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се |
| јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на |
| <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ к |
| и, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јо |
| дељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене |
| само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих м |
| миру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> < |
| воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о |
| Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину ли |
| ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиш |
| би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека |
| p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани! |
| беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, к |
| приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам |
| аху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стад |
| нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море |
| тегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а |
| се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра м |
| јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутр |
| ашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се б |
| } Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па |
| к и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу |
| млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао |
| ледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили би |
| и она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да п |
| а што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’ |
| паде је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за ж |
| ру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> |
| .{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S |
| које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} |
| .</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час |
| ди се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногам |
| ти, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> < |
| отрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на крем |
| лазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И |
| </p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шт |
| рију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи |
| нај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повл |
| ца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у |
| ај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну |
| — Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица за |
| је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет ст |
| ави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капета |
| мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има |
| треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој ра |
| е нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздр |
| а, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели не |
| </p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено дон |
| p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде неви |
| } И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— |
| и камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми П |
| петане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Ка |
| и се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог д |
| ар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за |
| о шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим д |
| осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо посл |
| лим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд н |
| Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канц |
| том звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, |
| тета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је п |
| > <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки |
| нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Ко |
| ја!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није мог |
| и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме с |
| ажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити. |
| реобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква свети |
| /p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> |
| не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цен |
| p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обоји |
| ли Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те м |
| оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није |
| њој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, не |
| шајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени |
| лагодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде та |
| </p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окрен |
| јка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокино |
| ресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали у |
| год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га за |
| рло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону |
| у по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заор |
| е.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруч |
| ђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Ј |
| .</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се |
| ђу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Пред |
| ле спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико прија |
| вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњав |
| о виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извад |
| да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шт |
| едниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан |
| исмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> |
| p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа др |
| узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кад |
| аре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p> |
| се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Н |
| нице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је к |
| ли су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Н |
| Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш |
| ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’в |
| Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису |
| } Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити н |
| дело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из к |
| сној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви |
| ривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сут |
| >— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам и |
| ни неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, |
| шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко си |
| мем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ |
| ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{ |
| не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па |
| , ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом саста |
| а би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у пут |
| знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} |
| спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши |
| а се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> |
| стина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, |
| <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све |
| и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се |
| а довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунц |
| "57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ниш |
| чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече ј |
| анове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} |
| S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па |
| влији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свињ |
| о нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, д |
| ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’н |
| } Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’в |
| Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га пр |
| {S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а н |
| чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како |
| са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео |
| и јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Ма |
| годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му |
| је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били |
| а, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с велик |
| пи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</ |
| p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са |
| овезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p |
| његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били т |
| док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче |
| {S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Д |
| ивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то |
| су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су љ |
| ао млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме ц |
| а, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.< |
| је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете.. |
| еби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у меха |
| ш неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ран |
| у сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> < |
| имети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Ка |
| азарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако |
| па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам |
| о је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летк |
| ељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати... |
| ло присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на |
| ило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у ж |
| кви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви уч |
| и му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва |
| S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан |
| брих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми |
| кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија р |
| Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра. |
| гу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судн |
| словене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.< |
| ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже о |
| јо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом за |
| ако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p |
| } Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и в |
| руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче! |
| абележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао |
| о неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада л |
| шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к |
| мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље |
| е.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, |
| цање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Ст |
| хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у |
| ....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и њ |
| <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, р |
| .</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на к |
| ..</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на |
| аша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| .</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прош |
| ицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</ |
| ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау ист |
| свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди |
| раше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да г |
| се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће |
| брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година проху |
| н глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића. |
| } Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало по |
| из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја |
| венији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни б |
| га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</ |
| о на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих зав |
| етића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полић |
| обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови ис |
| епа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се |
| епа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испече |
| а Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и не |
| чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.< |
| некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе |
| сенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра |
| обедили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Панти |
| id="SRP18940_C4"> <head>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам исприч |
| ојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ ј |
| а и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађа |
| жо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ |
| ава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под |
| њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</ |
| орите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које |
| направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су |
| .{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви |
| оштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна т |
| аше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв п |
| вањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у све |
| ека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани |
| ужила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи. |
| азгледао пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут |
| ро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говор |
| помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не з |
| ћи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у |
| оше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву |
| ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залога |
| ик, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извешта |
| .</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешу |
| и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир. |
| !...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се |
| .</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече |
| апетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сења |
| <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху повр |
| ве и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> |
| ет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дик |
| ђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им ј |
| омчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде |
| атове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом п |
| ново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше |
| тва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она |
| а раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари маст |
| p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имај |
| Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се не |
| кну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, |
| ујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p |
| Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требал |
| и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се мог |
| гњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу |
| од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам го |
| огао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да |
| b n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом |
| с се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је хтео т |
| , а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја завра |
| је је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, |
| сти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На |
| у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и остал |
| излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> |
| стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа ост |
| {S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, д |
| важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Ст |
| ренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини |
| надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам ј |
| Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло |
| </p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекр |
| је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, |
| .</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стиг |
| о лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до ја |
| е председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</ |
| светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> |
| >— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече |
| света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— |
| /p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’ |
| да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> |
| з груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тра |
| од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не з |
| н.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста... |
| га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје оч |
| ни па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О ч |
| а наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд |
| Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио |
| ена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о как |
| тојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћ |
| енама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то уме |
| Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиро |
| о.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спаз |
| дна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} |
| посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка |
| Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’ |
| ајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше к |
| Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена бук |
| b n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може би |
| треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску |
| срећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш |
| а:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</ |
| пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је си |
| ати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњат |
| а о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта |
| , кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, а |
| l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> |
| атац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашт |
| и твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси. |
| нћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, ба |
| — Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече |
| на.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У м |
| ма...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли мом |
| ево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, ре |
| Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је |
| а и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се боји |
| Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајд |
| иси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p> |
| у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— В |
| Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ће |
| мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У |
| цу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не мо |
| мој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" |
| оре Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора |
| l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l> |
| рдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Шт |
| ља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли |
| куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што |
| аше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеко |
| што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, |
| лица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше так |
| у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, |
| ="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{ |
| веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да |
| p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ст |
| о погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам ка |
| увим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако с |
| ва није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните с |
| часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около |
| е ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по а |
| дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије из |
| запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и |
| штај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} |
| ђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на |
| се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. |
| и видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио |
| p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песница |
| на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је т |
| долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назв |
| а спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Ст |
| е ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макл |
| постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикир |
| >.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а ср |
| га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир ниј |
| ом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, |
| дседником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div |
| вуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу |
| угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче глас |
| рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори |
| /p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“. |
| ну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима |
| душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево |
| и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="7 |
| постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако |
| е запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, |
| губише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
| но к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузим |
| аш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, |
| ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову тво |
| } Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецају |
| ог од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} |
| од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Бил |
| ата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према п |
| биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их |
| S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Свак |
| ноћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, ш |
| њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: х |
| ршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</ |
| каишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јо |
| брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— |
| ео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> |
| е ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се |
| а настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Вол |
| е теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу |
| ече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја |
| д се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја |
| Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је |
| тићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} О |
| о да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ оп |
| капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што и |
| пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те |
| Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они |
| На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Во |
| ова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помис |
| бурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> |
| ви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="8 |
| оваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју |
| его, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреум |
| оста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прик |
| а је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје |
| ... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича |
| оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама уд |
| о му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чич |
| ру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођ |
| е још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у |
| опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</ |
| о Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— |
| во ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, М |
| асло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Је |
| жим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не н |
| , к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му |
| ата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{ |
| е груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда ј |
| Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ив |
| а помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Мно |
| <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне |
| е.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зац |
| адбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се м |
| немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло |
| вету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А ово |
| сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабук |
| ац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако |
| ави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутиш |
| чеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> |
| то ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем |
| ш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> |
| сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију |
| ва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан аде |
| , чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се |
| ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и |
| овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Ст |
| доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко |
| окопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> < |
| лију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете прав |
| не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а |
| не, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> |
| дним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одо |
| p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бит |
| евини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> |
| вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> < |
| е знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко лива |
| <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се пол |
| пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</ |
| их.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам |
| че стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него же |
| да око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начу |
| рице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, |
| му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</ |
| је то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, та |
| вце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их |
| етне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио. |
| м!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не |
| , Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p |
| ла у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као |
| на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се |
| чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, |
| лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У |
| е била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се исп |
| тан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност |
| спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи |
| о, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта |
| Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђав |
| море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали |
| се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан |
| стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је може |
| к.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није |
| гњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крва |
| очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку |
| м чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам каж |
| шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом н |
| ећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> |
| .{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</ |
| ече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам р |
| рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за р |
| и казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура тр |
| {S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p> |
| , рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на ш |
| адне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовц |
| аше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} |
| {S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети. |
| <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај ј |
| После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те |
| д обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{ |
| е последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе |
| ајволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш н |
| тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер |
| затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге |
| е из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за |
| Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од |
| гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и лин |
| наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто споми |
| Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица |
| аиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као шт |
| та.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље |
| рију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> |
| Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{ |
| ћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову. |
| за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> |
| товим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им |
| Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око |
| један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни ч |
| ад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На |
| крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чу |
| в’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави |
| >Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шт |
| летење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ |
| г.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је не |
| редно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљ |
| авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива |
| ли ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Б |
| ли су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим |
| е одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> |
| мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p |
| <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутр |
| м, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} За |
| > <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За |
| га и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледа |
| Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>П |
| се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су |
| ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, |
| м полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте кап |
| уно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> < |
| ла.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нан |
| лапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне там |
| примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао |
| .</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— С |
| </p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари |
| b n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> |
| аро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> |
| и могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има |
| удницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> |
| ћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи |
| >— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети |
| м морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и |
| ..</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се |
| ево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— |
| т поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је |
| сле је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том |
| ао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео... |
| га ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p |
| еда писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори п |
| ти, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне |
| <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стеза |
| аве Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек п |
| што очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако |
| мео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!< |
| овину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> |
| као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </d |
| S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је у |
| ер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> |
| је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа н |
| p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала ж |
| не у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као н |
| д с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао. |
| кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, н |
| /p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слага |
| Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати |
| Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце о |
| у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?< |
| етану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И |
| , он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад |
| е од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу. |
| ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас |
| и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вра |
| 3" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и |
| о о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја |
| арчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замирис |
| кше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је |
| ирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке |
| нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте в |
| а од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти суди |
| ли он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој ку |
| ачари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, |
| а није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p |
| криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога уз |
| си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> |
| ма није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што |
| , како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S |
| уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више сво |
| Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни о |
| {S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска ка |
| у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у р |
| љу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође н |
| мци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Ј |
| .{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пак |
| д се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, |
| огледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.< |
| че нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа. |
| и ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капе |
| p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и виде |
| Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На |
| епо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је не |
| — Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, кој |
| ио његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шт |
| да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Воле |
| адио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћем |
| та јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неоп |
| срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се с |
| јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</ |
| на слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chapter" x |
| му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, |
| ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар с |
| p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју з |
| уну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђ |
| искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него |
| већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остал |
| редао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак |
| ва два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бле |
| ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим т |
| ном у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p> |
| <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он би |
| олазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто |
| а.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да |
| <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није. |
| <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад |
| с јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!... |
| н.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> |
| ко ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто |
| жући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па |
| на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и |
| p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ тр |
| гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Пр |
| ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух |
| вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим ми |
| једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од |
| орите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у г |
| инко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја год |
| а.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли |
| беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, к |
| тојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је |
| су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се ни |
| Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се |
| врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпош |
| земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Пра |
| ’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, |
| Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при |
| ших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док |
| ћа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— |
| бојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Ст |
| > <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена н |
| догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњ |
| астаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол о |
| вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p |
| уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су |
| имир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо |
| {S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба |
| Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће с |
| јачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше |
| дави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се |
| Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p |
| марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш воли |
| како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем |
| зили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— |
| /p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од м |
| ти.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.< |
| попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо. |
| љив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш |
| p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посма |
| ући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родите |
| .</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му н |
| е учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он ви |
| онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Мест |
| Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкри |
| имиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд |
| ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око ср |
| ао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао |
| е мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио |
| говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По б |
| замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Д |
| које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то бу |
| и....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну к |
| један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’волик |
| <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на |
| су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуч |
| му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осети |
| чи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, |
| и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то |
| {S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пија |
| му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p |
| Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се |
| ишта не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана |
| а Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али м |
| ти слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мил |
| е убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, о |
| ше своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</ |
| дседник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p |
| и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чич |
| и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се од |
| се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, |
| јбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто |
| по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде |
| м гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце |
| узе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезен |
| Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сет |
| Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише р |
| > <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раск |
| p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих |
| сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у |
| д имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојиц |
| бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја |
| у они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са |
| није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вред |
| За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини св |
| нала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа к |
| преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за |
| ео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Ст |
| и пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива |
| Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде С |
| Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p |
| требитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} |
| ти.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb |
| свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је м |
| е.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.< |
| Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни |
| оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га во |
| што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку |
| омак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгу |
| е само трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови по |
| лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди |
| </p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитељ |
| </p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће |
| е си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да м |
| ом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ла |
| себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго |
| ..</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена |
| дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав ј |
| о сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само си |
| ало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође вла |
| и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио се |
| реди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, |
| апало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано |
| јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.< |
| ти.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало |
| .{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</ |
| и.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћ |
| је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да |
| о у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за с |
| лан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и |
| одине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне. |
| p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јес |
| Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете ве |
| /p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</ |
| p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Поглед |
| ључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу |
| а кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не вид |
| гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Бра |
| Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— З |
| .{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја мора |
| .</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— |
| p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетић |
| лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ |
| а на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потр |
| ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, ш |
| ам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p |
| Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p |
| није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> < |
| ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу ба |
| — Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гл |
| дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и |
| а је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га та |
| вала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла ја |
| S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа |
| тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби в |
| .</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек |
| оже ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан |
| седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме |
| ро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви се |
| ако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад ви |
| но замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени |
| ата ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и |
| чи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је |
| неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div type= |
| се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</ |
| ити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубил |
| } Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну |
| могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али |
| Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живим |
| рамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су с |
| ало се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама |
| седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо и |
| ар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>И |
| , ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... п |
| околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавај |
| да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је |
| ву премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пун |
| је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— |
| <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не |
| говог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта |
| ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</ |
| оји га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Сте |
| <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже |
| огледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p |
| дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Ал |
| еба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да |
| есеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би ра |
| и да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>А |
| није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако свој |
| акав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против ње |
| д оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да ј |
| </p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних руме |
| } Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва |
| ицама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрав |
| е Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у |
| {S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се |
| изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице м |
| м су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p |
| е црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подв |
| и неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде. |
| су се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њихов |
| да мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу |
| ом већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су в |
| њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше |
| > <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па сам |
| р.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љуби |
| о вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> < |
| га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> |
| оље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погл |
| quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољан |
| {S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{ |
| p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари |
| те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.. |
| жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> |
| а зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом на |
| тра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза |
| два чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три |
| ала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била ос |
| , да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му |
| есео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И |
| те Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очек |
| лизини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдем |
| у и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по с |
| ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, |
| код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала ни |
| дници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе...... |
| кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљ |
| а су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би |
| у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари.. |
| Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом |
| "121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на |
| дио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он |
| ти, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је н |
| ед сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи |
| да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она |
| ворила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо ви |
| тева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи |
| S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> < |
| ш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси про |
| измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</ |
| о ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни |
| то мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш |
| <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње |
| и осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је |
| е своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно мест |
| и до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо |
| ару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође |
| соше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки сво |
| празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говор |
| по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа о |
| а, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени |
| ло с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који |
| ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта п |
| ако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове |
| кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— |
| да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу с |
| ата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не попр |
| се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што |
| овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Језди |
| познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово ура |
| ко је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, з |
| кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни |
| ше да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше ок |
| љи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви |
| а његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чав |
| њу тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за |
| да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, |
| ио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да |
| овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{ |
| о, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— |
| ате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p |
| вадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div type="cha |
| <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо |
| ирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пруж |
| одине, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</ |
| се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што |
| ност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према остали |
| само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> |
| его и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад |
| разнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, св |
| е болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја са |
| Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вал |
| ли са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни |
| — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— |
| даше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’ |
| еда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака |
| "64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p> |
| и слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази м |
| .{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки ј |
| све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на друг |
| врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њен |
| о наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а б |
| да, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхта |
| је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили г |
| </p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Језди |
| о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а |
| p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могл |
| S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да с |
| чило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p> |
| душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога |
| нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш |
| гњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о |
| а!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам с |
| врћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су |
| Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такв |
| прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, н |
| у клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једв |
| вати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људ |
| свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јак |
| у и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најми |
| земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, |
| Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако |
| </p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у с |
| обро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су про |
| мо су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали. |
| p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p |
| атић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост |
| и пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p |
| о поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му с |
| пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њ |
| узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" / |
| а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он |
| лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Н |
| у!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба о |
| .</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано |
| вот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо д |
| зађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога |
| на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја |
| још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама |
| је муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још ј |
| чера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</ |
| ала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага т |
| Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Вра |
| ности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа о |
| рао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади о |
| е бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке |
| је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{ |
| песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето |
| је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа ск |
| вори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вај |
| чита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Раде |
| Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до |
| како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли |
| а је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овог |
| , рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да |
| а према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>М |
| ати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p> |
| што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> |
| .{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> < |
| нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био про |
| о се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и |
| } И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> |
| ве шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, |
| у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морам |
| к ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па |
| оме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мо |
| бом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их ста |
| Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} |
| олила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на сво |
| танија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На п |
| ката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је |
| анимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији |
| о даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за ш |
| ој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад |
| .</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па о |
| те и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна |
| проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, нег |
| нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p> |
| и мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем мар |
| и је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} С |
| Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук ј |
| .</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, |
| ње.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо |
| ко остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја ми |
| ро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла |
| сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</ |
| n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте |
| било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брат |
| грабио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка |
| та вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’ |
| p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката |
| а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свет |
| м момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} |
| је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам |
| Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и |
| И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута кани |
| сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам г |
| p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур |
| , и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викн |
| > <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> |
| /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се о |
| веће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p |
| добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па о |
| иси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> |
| /p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти |
| говорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуб |
| } Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и св |
| биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак ч |
| е цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’в |
| > <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> < |
| у и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако ба |
| олике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију |
| а, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S |
| и јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој из |
| станце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад |
| томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочита |
| о ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ам |
| стави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к |
| ати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако р |
| му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим |
| , грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелел |
| ко море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а он |
| и Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код |
| м сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он ни |
| не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Р |
| бичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n= |
| азио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трај |
| d> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, < |
| p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стев |
| Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.< |
| јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста |
| што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</ |
| ем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> < |
| за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалит |
| е шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замис |
| репукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорил |
| уста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су м |
| нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</ |
| Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га |
| су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те љу |
| од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запа |
| вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не |
| {S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још н |
| "17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?< |
| али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p |
| устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и р |
| скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде свак |
| ја књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} О |
| кашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p |
| асте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру? |
| себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— |
| ти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</ |
| а нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} |
| p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји каз |
| Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека сто |
| Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, |
| раг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави кап |
| е њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Т |
| ан пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му проле |
| p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не г |
| сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам из |
| и.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га н |
| клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Т |
| .{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како |
| вориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у друго |
| ођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за |
| Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајде |
| о што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што ве |
| и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су в |
| е.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су |
| кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хте |
| не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред |
| 3" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и |
| добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> |
| пет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди |
| ршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и |
| загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија |
| е и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружно |
| е ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи |
| ла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n=" |
| је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не сам |
| т ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} |
| на и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о |
| , кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све т |
| Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди стра |
| за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја |
| нам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да п |
| о оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола треб |
| и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора |
| њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>О |
| тине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакри |
| али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само |
| >— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> < |
| ко само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би мо |
| гнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледа |
| вају молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p |
| наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових |
| вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> |
| та.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на |
| благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у |
| и — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> < |
| ни.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачун |
| лазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића к |
| ву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p |
| од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да |
| ено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> |
| >Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад |
| о ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Бож |
| подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће |
| е.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали игра |
| та и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор |
| само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>С |
| мисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру о |
| да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно |
| добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Сви |
| , што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="1 |
| ездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— |
| етан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Панд |
| а:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </ |
| /p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја |
| она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она реч |
| е мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу |
| ала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад с |
| ити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу ва |
| и ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ва |
| ..</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака |
| а троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је |
| тор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’ |
| Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразго |
| .{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хт |
| ад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Криш |
| <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.< |
| S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди киј |
| Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће |
| оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је ист |
| Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то |
| времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chap |
| ди да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p |
| вице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикива |
| , није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А |
| радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш. |
| у, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним имен |
| > <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседе |
| е мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о |
| подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатов |
| пају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p |
| н би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово на |
| </p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О |
| уше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они |
| дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> < |
| азда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} С |
| а.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, |
| ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову пр |
| <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p |
| е ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дет |
| ери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не бо |
| } Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Р |
| нило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њ |
| јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јеса |
| > <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онол |
| е разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече |
| сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије |
| ва паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гад |
| мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да рад |
| е Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим |
| и, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, |
| .{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћу |
| ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједн |
| тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и доб |
| <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева |
| о и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи |
| </p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{ |
| Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни |
| </p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, |
| мала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако |
| ола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради. |
| сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако |
| у док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу |
| пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у |
| а, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је |
| Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се |
| черају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели с |
| } Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело |
| <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав бл |
| “ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам о |
| олуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> < |
| ура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" /> <p> |
| ити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p |
| ако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p> |
| ле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми |
| ке господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам зн |
| ешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то |
| и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево н |
| о.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај |
| удма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш |
| <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потре |
| <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо! |
| <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ наниж |
| оше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n= |
| венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде... |
| а тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S} |
| би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измисли |
| пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женам |
| неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу |
| .</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не |
| је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама |
| ме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> < |
| је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ру |
| ватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p> |
| уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли в |
| од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако кака |
| ј и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Језд |
| .{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали |
| ћи.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Д |
| /p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Ра |
| су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак с |
| редузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушк |
| ке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је |
| <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Ј |
| ра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што |
| нов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад |
| цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али з |
| едник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола. |
| ло, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића |
| адетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Сто |
| бијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж вол |
| их леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан за |
| шче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом |
| Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани. |
| у, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> |
| н онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка |
| } Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмеја |
| Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учин |
| > <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, |
| су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако |
| .{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учини |
| ве речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало. |
| <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме ј |
| чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зо |
| удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слу |
| .{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети |
| , да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли |
| ата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дука |
| S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Ста |
| готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, |
| криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо |
| , добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> |
| це, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју сви |
| не.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га он |
| >— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> |
| ње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина. |
| те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом |
| да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се |
| здимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и н |
| га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прс |
| писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> |
| као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на с |
| } Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, |
| p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије... |
| ватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Пра |
| и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен |
| орили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа |
| уд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећ |
| крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставил |
| ли.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан н |
| и.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се |
| нас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђ |
| да, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем |
| а Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <p |
| ве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али |
| .{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> |
| <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур |
| е и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председник |
| /p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} |
| видовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој ма |
| је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љуб |
| ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте л |
| S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј |
| на, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За |
| ако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— |
| ког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— |
| сподине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја |
| јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти д |
| о је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да ј |
| ас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је бр |
| , поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли |
| >— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћ |
| .</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни |
| е ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председн |
| у не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S |
| Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, как |
| а.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код куће И |
| ило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Раде |
| већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа би |
| к.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто у |
| p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p |
| је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> < |
| /p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу на |
| за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој к |
| а сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И шт |
| ца</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone |
| : ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до ј |
| оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га |
| <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и |
| Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> |
| нам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти онда |
| ва се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја |
| да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти П |
| имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то св |
| мо климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко р |
| </p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ев |
| проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме |
| по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’на |
| нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> < |
| <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене неш |
| опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгуби |
| орало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва пр |
| Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто |
| есити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S |
| ћ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацр |
| јешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји |
| За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час С |
| егови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим |
| него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити |
| ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примир |
| оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> < |
| ом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју и |
| .{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> |
| е Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако ви |
| а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана вол |
| , а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим д |
| ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> < |
| " /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> |
| ром леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари уве |
| о мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, је |
| зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледал |
| извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— |
| ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} |
| а, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S |
| апетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запал |
| /p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и п |
| тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из |
| , Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Си |
| ом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе и |
| Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је ве |
| </p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S |
| дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако ист |
| оде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смел |
| нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се ша |
| /p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко |
| другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све |
| <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са |
| ћом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири |
| д качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из ка |
| ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и |
| неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута проша |
| ошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> |
| огледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили |
| е Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са с |
| ам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се л |
| <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш |
| смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треб |
| е га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле. |
| једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> < |
| као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> |
| > <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о |
| {S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се |
| че би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пр |
| а.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станим |
| тан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну |
| он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући |
| у зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура |
| кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи н |
| а није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и р |
| ену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n="106" /> <div t |
| и зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p> |
| ва сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се в |
| .</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је позна |
| а заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу д |
| ена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти |
| </p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раден |
| н, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’ |
| остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине |
| ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} |
| мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чист |
| ављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не зна |
| и волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Ста |
| ознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непр |
| кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате л |
| на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беш |
| ше у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменил |
| у тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови |
| p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> |
| то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p |
| свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви њ |
| сао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио поглед |
| њао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да в |
| ако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, |
| </p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али шт |
| ајбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па |
| молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Јо |
| а, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењ |
| ају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег |
| је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone |
| еран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је ј |
| би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> |
| живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је |
| Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно |
| етету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она по |
| али су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него г |
| ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на |
| >Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{ |
| хану, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— |
| их мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p |
| роз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим ру |
| знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арс |
| <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само |
| а нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба |
| есама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} |
| кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>В |
| е особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир |
| стајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облак |
| е већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <p |
| иње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врел |
| Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!.. |
| 47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S |
| аш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је м |
| испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за мног |
| еким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан |
| су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, уч |
| > <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име |
| на, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Сп |
| казати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капета |
| атово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</ |
| Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напреда |
| мо у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма |
| казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb |
| међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулу |
| о љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац пад |
| p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде б |
| се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игња |
| е с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> |
| шим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ов |
| — Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p |
| ноћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</ |
| , ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем пор |
| дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће |
| Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке |
| </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово |
| је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је |
| ји од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад |
| ђи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са п |
| ред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} К |
| пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта |
| орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Он |
| опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> |
| испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво |
| p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро |
| еум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити. |
| је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуш |
| милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n= |
| чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није н |
| пио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света |
| p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа |
| > <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте |
| /p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме жи |
| ицу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у к |
| еле и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p |
| да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капета |
| рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојан |
| </p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учин |
| је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми |
| ли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је б |
| а је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.< |
| /p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за |
| жљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јак |
| сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да |
| p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака ви |
| пази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подлани |
| алица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака |
| Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једн |
| /p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов |
| , и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће |
| да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне час |
| дајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> |
| тницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> |
| ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да с |
| } Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, |
| девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и |
| за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Руж |
| највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и |
| сто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на |
| Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p> |
| /p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је |
| адимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав |
| е, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам |
| Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности сво |
| , венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући г |
| у сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} |
| дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира |
| уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Ст |
| Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> |
| тари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, |
| је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да с |
| као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепо |
| у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, |
| де девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у |
| спала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине реч |
| ледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</ |
| <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весел |
| као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено је |
| грало срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после С |
| </p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од м |
| p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и тр |
| <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало с |
| свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани с |
| ју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се по |
| , која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, |
| тина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја о |
| .{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету тво |
| и?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> |
| раше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се |
| на воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељ |
| све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p> |
| >— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!.. |
| шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали г |
| аре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пан |
| к не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се |
| ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, |
| лије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране дваде |
| {S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватал |
| p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се |
| , стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглу |
| имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> |
| непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева |
| Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пр |
| рак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се ма |
| ришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} |
| {S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од |
| .{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану |
| абран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше и |
| злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p |
| слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о |
| Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’ов |
| , да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капет |
| у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже |
| о рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе |
| гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, заради |
| :</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> |
| Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам т |
| </p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била |
| к, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на к |
| та јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ка |
| амаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас |
| а видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо |
| ин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута |
| а у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сре |
| ути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> < |
| ало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођош |
| пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од |
| наш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћ |
| ора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмеј |
| им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара ду |
| и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако |
| их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде и |
| p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p |
| тра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бат |
| око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав из |
| ржао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да г |
| з њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме леп |
| .</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он |
| о Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав ра |
| ичали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „ |
| >Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натовар |
| чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n |
| ко она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, |
| изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређа |
| > <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњ |
| <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и |
| маћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се |
| кан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пур |
| синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S |
| раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље п |
| јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшини |
| рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почаст |
| апетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Зд |
| S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири |
| велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p |
| н.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n=" |
| а изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му предс |
| опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром |
| раг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим |
| е господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и |
| з недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то |
| ма, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и |
| и беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на |
| а.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што |
| ла.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> |
| ам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по |
| оћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они |
| вну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се |
| Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева |
| е.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у ка |
| ицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> |
| амо у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обуче |
| ви.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</ |
| чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— |
| његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Иг |
| великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па вел |
| ратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{ |
| их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p> |
| упило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су |
| деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад ј |
| или.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као |
| ао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија |
| па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је п |
| њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} П |
| шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је |
| вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</ |
| не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да и |
| > <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, д |
| во и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграш |
| ти к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не т |
| стре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „ |
| p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чав |
| ле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и п |
| елике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчет |
| Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је |
| жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... так |
| ...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} |
| га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких гла |
| едан нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им рук |
| и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они б |
| ба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији ниј |
| пазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео |
| </p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S |
| е смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући св |
| нио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави ан |
| на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом ок |
| о испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетић |
| е.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше |
| глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац |
| Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У сре |
| бав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су |
| и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд с |
| са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и |
| дима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је сам |
| редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и ј |
| ао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, П |
| волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били |
| слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, вол |
| овала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— |
| а презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И |
| проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад и |
| петан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загр |
| и људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих се |
| <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p |
| ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је |
| чин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доно |
| враћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...< |
| ести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на |
| их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње в |
| p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са св |
| гов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је |
| оред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју |
| за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале је |
| гуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> |
| ш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне |
| био.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једи |
| ед на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети |
| е Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</ |
| <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама |
| <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој х |
| селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој ка |
| верава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у груди |
| , пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога б |
| ој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано ј |
| Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p> |
| Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће з |
| окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> |
| евтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три |
| те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умор |
| исао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те тр |
| дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чинов |
| S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи груну |
| .{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се п |
| ..</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> < |
| и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, |
| али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да С |
| с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао |
| је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>С |
| или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво н |
| ој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер в |
| чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао |
| ку од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он |
| {S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, |
| њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у ч |
| Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја во |
| ом беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе |
| ла притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу |
| био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и у |
| на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва |
| Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, пор |
| дарим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње |
| >Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже |
| ли, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га в |
| едио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору |
| ла ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удеси |
| е игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јез |
| е пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост |
| да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну |
| Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једар |
| зе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и в |
| и су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле |
| су знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у |
| слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бит |
| а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му до |
| у реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она сте |
| } Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па мог |
| оја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, |
| и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један |
| оњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да |
| о стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Бо |
| ашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе м |
| .</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милос |
| бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</ |
| а су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва с |
| мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешт |
| >Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јак |
| <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{ |
| рупним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авли |
| ој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих |
| Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе. |
| гњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти |
| " /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу |
| >Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене раки |
| ја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгуби |
| /p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми ј |
| могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра |
| изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђ |
| >— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> < |
| сет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком јед |
| .</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.< |
| ело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Ј |
| " /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао |
| о па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару г |
| на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на ко |
| поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} |
| Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у |
| и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњат |
| ветли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је о |
| бљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p> |
| > <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала. |
| le>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сеља |
| Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обича |
| мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму сам |
| попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад |
| о, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако д |
| ве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин дос |
| ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу с |
| <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p |
| мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа |
| о капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину |
| Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— |
| ече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми с |
| ра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или |
| Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву о |
| <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док н |
| : или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> < |
| или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, |
| p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским п |
| рекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сам |
| ше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која |
| оја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху к |
| аше и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се ниј |
| макоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јов |
| оју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити |
| Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се и |
| ем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Ж |
| о.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их рас |
| ече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хо |
| је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} |
| говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Иг |
| и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред |
| Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико од |
| .</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет |
| а, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није |
| разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто |
| } Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће |
| ом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђу |
| лико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замис |
| рију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.< |
| суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шан |
| ош вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са о |
| беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се |
| бру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> < |
| то се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли р |
| се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> |
| ај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Кој |
| лиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о |
| Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир ра |
| л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио |
| док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да |
| м посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под ста |
| век.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кмет |
| о кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и до |
| н залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти |
| Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и |
| ир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо зна |
| у заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и ра |
| о и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо |
| /p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ни |
| ле са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ с |
| на опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p> |
| аж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако |
| Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам ве |
| ојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је |
| бе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> |
| те гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко |
| p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката |
| или да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први чов |
| њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Ст |
| > <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико |
| о својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и |
| еше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресец |
| мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина |
| оје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</ |
| увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју је |
| у ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љут |
| >— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену |
| вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Бољ |
| </p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на |
| дни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала с |
| прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим роди |
| о они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, |
| жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не |
| ћа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се |
| Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био. |
| ти мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и њ |
| > <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе к |
| S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало |
| /p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а |
| ’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му |
| p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</ |
| разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Нећ |
| новим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ов |
| о?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— |
| ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} |
| да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица иза |
| Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p> |
| и пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пуст |
| ато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње |
| а те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а |
| е с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се |
| p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они |
| !.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} |
| .{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће нек |
| ти, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— |
| мена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке д |
| у...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p |
| м га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоште |
| гледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала |
| дине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у |
| /p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, |
| ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо |
| аш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала с |
| се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће доп |
| једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим т |
| су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла.. |
| на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и |
| <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, ш |
| нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’ |
| на Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> |
| и се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло ср |
| гњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну |
| беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> < |
| аше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о |
| ши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} |
| > <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{ |
| еш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим. |
| плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, |
| е било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет гово |
| о се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у к |
| у’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући сл |
| <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="1 |
| .</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’х |
| А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну ш |
| м била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А |
| Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не з |
| жем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњато |
| Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака |
| ти облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, маши |
| згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста м |
| Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево |
| олудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се П |
| репеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њо |
| ата.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</ |
| Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш д |
| ом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> |
| ’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p |
| ала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за |
| о, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Да |
| нако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</ |
| клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, н |
| ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у |
| чекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојл |
| х и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кре |
| неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} |
| тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништ |
| а, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’рани |
| .{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је |
| ар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ |
| <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Ст |
| само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> |
| да.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> < |
| S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала |
| ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је ст |
| - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p> |
| <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, м |
| моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно ј |
| , а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благ |
| ларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним |
| Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и |
| семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну |
| јим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас к |
| Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте |
| и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у ваја |
| > <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа |
| p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, к |
| во је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> |
| е да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ра |
| хвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке |
| кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца м |
| S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’п |
| зив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразгова |
| сати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, т |
| ако је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама |
| о нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био п |
| о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћ |
| Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њег |
| ог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разго |
| ислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад |
| , ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још јед |
| аметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни је |
| налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим до |
| ју и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно |
| "146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> < |
| у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био |
| ватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и п |
| ’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даљ |
| Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако |
| каном тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на к |
| пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека |
| јала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} На |
| о ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда |
| у још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто |
| сечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> |
| о, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног ле |
| /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они |
| нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па |
| тане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се м |
| теву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свет |
| селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко |
| p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p |
| ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се г |
| иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па |
| че код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смеја |
| ест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му |
| волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Б |
| ено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Ј |
| ала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> < |
| ога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још |
| м диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} |
| ога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње р |
| и скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> брат |
| небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич б |
| талу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и |
| .{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је от |
| а кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш до |
| Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у за |
| еговог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао |
| ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу сте |
| ан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — |
| довинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S |
| јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седит |
| димир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком р |
| ој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину |
| Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и |
| еднику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де ст |
| капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова |
| арен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на |
| Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска по |
| ветог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако |
| е године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим |
| шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао к |
| ћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стоја |
| е чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те... |
| ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.< |
| један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не б |
| и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио.... |
| рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’ |
| се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек |
| и’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Ра |
| тајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако |
| <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла |
| аздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двоји |
| если, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткива |
| е.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево |
| — Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш |
| ите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти ко |
| {S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта в |
| је, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог |
| , шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му р |
| ивела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Ст |
| Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љуби |
| p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је |
| баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море |
| <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, |
| а чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— |
| есмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, |
| раку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се |
| >— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечера |
| тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земљ |
| тају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и |
| чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни |
| сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је доз |
| Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опије |
| м оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сен |
| код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— |
| волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како о |
| ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабо |
| Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом |
| и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радет |
| е већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, |
| стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још до |
| ажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Не |
| <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За |
| се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи. |
| стити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p |
| у му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утеши |
| равог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и уз |
| Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матор |
| p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, д |
| ога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи |
| чили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се |
| смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку |
| колико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За ти |
| </p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S |
| есам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> |
| > <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> |
| е на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јак |
| ’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</ |
| и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, |
| рвог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио |
| ти док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— |
| > <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојано |
| е и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</ |
| , а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се |
| де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер чита |
| је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево! |
| а превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам ниј |
| .{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла |
| беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као какв |
| ј шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло |
| ћан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је |
| ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.< |
| емала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су с |
| Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију си |
| та.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце мор |
| ’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим |
| и.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с |
| чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена |
| То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето м |
| ве људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади |
| њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по он |
| p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви дол |
| ра, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како |
| ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком |
| ...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Ст |
| да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43" |
| <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандур |
| ело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Ра |
| ало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила |
| жен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Зн |
| ује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској суд |
| е још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му |
| имом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода |
| /p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залога |
| право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног |
| ја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју ј |
| недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћ |
| нао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <milestone |
| зимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог |
| еби, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара пон |
| букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> < |
| у знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се |
| ића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима закла |
| ио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини |
| овао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l> |
| у.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало пос |
| .{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен чове |
| а лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, |
| е.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостив |
| стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је |
| .{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јест |
| жјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте |
| о то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> |
| , рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Св |
| ао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три п |
| брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје в |
| Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем. |
| нџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао |
| ва Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игња |
| <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канце |
| >— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвож |
| ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражи |
| лазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к |
| сте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да св |
| уке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе у |
| туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пр |
| нковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио |
| ље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Излас |
| остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда |
| /p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли п |
| </p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ра |
| ишта.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио д |
| ака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> |
| чиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је |
| од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— |
| сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавал |
| ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о с |
| је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звек |
| } Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био д |
| да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{ |
| ва поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади |
| </p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухв |
| ор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> |
| м Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> |
| вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мења |
| ова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станими |
| вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42 |
| ите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке |
| се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У |
| и’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се вид |
| тише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, |
| евите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убиј |
| у да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над б |
| петан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред о |
| шло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они |
| знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? р |
| узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле |
| су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председ |
| кара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је |
| > <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати |
| ет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да остав |
| Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она д |
| сати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, реч |
| етнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге |
| и његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потреб |
| а Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p |
| очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Б |
| } Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и же |
| много променила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватре |
| едала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p |
| > <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на |
| во учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што с |
| лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог рум |
| у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром.... |
| Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћ |
| ојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу |
| </p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> < |
| њиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није |
| ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се |
| два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, |
| јан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћута |
| највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се |
| гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да п |
| ј ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} К |
| у од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци т |
| собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити д |
| имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађ |
| и.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути |
| а му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху к |
| ио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши |
| авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забац |
| ештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p |
| е примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан ма |
| д коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви |
| p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки |
| лако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом |
| ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву |
| рски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у ср |
| а.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S |
| е Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао паж |
| ћи је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много |
| е у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>З |
| p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало |
| S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћут |
| рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно |
| ако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p> |
| Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је |
| не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капе |
| хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растур |
| радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> |
| аглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у к |
| — Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све |
| тајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић |
| а је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану |
| занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке |
| ше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> |
| таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p |
| овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тет |
| и смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде |
| зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари |
| {S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у |
| њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га с |
| p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете к |
| тојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису с |
| аба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маро |
| него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље н |
| p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год иг |
| ој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро ле |
| тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да с |
| но море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— С |
| , </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l |
| ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао |
| то мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се дв |
| м животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас ни |
| чноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само |
| е, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви |
| /p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетан |
| ругом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, а |
| же што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> |
| </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро з |
| Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из |
| не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче |
| срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Ст |
| земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из |
| ки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам |
| > <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу |
| њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као |
| дем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем б |
| етан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив кап |
| апоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> < |
| апетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог за |
| у.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао |
| игура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред |
| .. па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је л |
| > <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p |
| а неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао ј |
| уго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено. |
| , а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а јези |
| каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} |
| ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p> |
| чију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од |
| ком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е је |
| се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам ј |
| ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што |
| равог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао |
| .{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо преле |
| они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, неће |
| та је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на |
| ну лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и поче |
| н их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје прија |
| видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет |
| евом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да |
| /p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме |
| , к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им зава |
| се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разила |
| }Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и р |
| разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вал |
| о га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А |
| е пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто |
| цу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Дика |
| га, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цига |
| вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест |
| ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.< |
| иљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</ |
| по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...< |
| се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по а |
| прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остав |
| е нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <p |
| лушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!< |
| и!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што |
| <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се. |
| ш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натова |
| оје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би |
| се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....< |
| лицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још |
| само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најп |
| е људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном |
| алити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у ли |
| ара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, он |
| {S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе вели |
| > <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце заб |
| би ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p |
| звони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> |
| ацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Ј |
| на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и разв |
| наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тро |
| дај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима ве |
| е послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако |
| азговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадн |
| ирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а |
| мира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне прогов |
| сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а |
| у.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Про |
| агали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бун |
| јану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој |
| Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, о |
| ругог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, |
| г човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, д |
| х.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара |
| и мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела нав |
| цу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су |
| опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p |
| е Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без |
| рају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како с |
| <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говор |
| звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други труд |
| а мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се ск |
| несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме вид |
| де премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми к |
| ...{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју се |
| е замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво |
| к.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметов |
| ади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам |
| ли и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева п |
| клиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S |
| видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио |
| еби дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <p |
| и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треб |
| > <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</ |
| се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} К |
| ако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле ка |
| петан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми |
| а се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чич |
| д Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије |
| <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’в |
| S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А |
| <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали |
| подине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду |
| и Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове |
| p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, над |
| што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ет |
| по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутр |
| , рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</ |
| цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да |
| /p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, |
| Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отво |
| своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти |
| му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ћ |
| и смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Ниј |
| равица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако и |
| па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе н |
| Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о ва |
| </p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги |
| блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море |
| /l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, |
| .{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј! |
| не и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Сто |
| е године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p> |
| нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да право |
| удем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S |
| ем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају ш |
| оји умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац пле |
| и и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> < |
| наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— У |
| људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људ |
| — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву т |
| /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На ист |
| ајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</ |
| /p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црв |
| леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајт |
| зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>на |
| /p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам п |
| <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> < |
| није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога госп |
| ј, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p |
| бави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје |
| нио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата о |
| Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стој |
| ланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово |
| жић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од |
| су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде гла |
| ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> |
| днемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема |
| > <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир! |
| тка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобн |
| ко је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— |
| огледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ |
| ијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ов |
| <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо |
| је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:< |
| и га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p |
| из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> нап |
| икну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, |
| предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p> |
| Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све |
| ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по |
| то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Он |
| S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем ва |
| да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице об |
| оље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога |
| <hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижи |
| и, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну С |
| његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капета |
| колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па ј |
| ат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њи |
| нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веро |
| -о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика |
| /p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га с |
| воме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуч |
| “.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота |
| с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку |
| прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица |
| заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да г |
| век, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мисл |
| заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сен |
| е све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам |
| Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој |
| околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нис |
| ато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ру |
| ањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе на |
| ве јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао |
| </p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ |
| ad>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног |
| {S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја |
| ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p> |
| ан ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имањ |
| и, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву пр |
| је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву |
| ти.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Ст |
| од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је леп |
| !...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је св |
| ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред п |
| вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са ост |
| остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али каж |
| гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, ч |
| ило је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућет |
| ну Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{ |
| .{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур |
| на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало |
| ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу |
| њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шаре |
| теви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности к |
| ари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео |
| , а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} |
| ав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечј |
| ћи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видит |
| — Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се |
| "21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— |
| ли:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p> |
| данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам |
| ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, |
| ко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе |
| " /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта ј |
| p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гла |
| ајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а на |
| ата се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, |
| p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам |
| у се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p> |
| куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаг |
| ина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, по |
| и њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Во |
| казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо нос |
| вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} О |
| све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо |
| ине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лиц |
| хови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Сво |
| лим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и њего |
| вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је |
| љу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p |
| е сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили |
| тавили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми |
| ма је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао о |
| мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да т |
| {S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догод |
| такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p |
| престано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева ниј |
| олазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило с |
| Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором прав |
| дбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича |
| му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд при |
| Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви с |
| аш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p |
| а место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, а |
| p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта |
| лике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир.... |
| ховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољу |
| и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Мест |
| аво у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, |
| а, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем оче |
| граду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаре |
| рећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станими |
| о је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живе |
| ..</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцет |
| , куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се др |
| ругарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{ |
| и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам |
| ана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја |
| ne unit="subSection" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће |
| а.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> |
| ућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојан |
| опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, |
| еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата с |
| ам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити виш |
| Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаш |
| {S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим н |
| су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар |
| а се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако |
| очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, |
| , па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим |
| е морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва |
| их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је к |
| на’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си |
| а је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за |
| <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим |
| ући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору |
| >У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чи |
| упао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас. |
| први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се та |
| >Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, |
| </p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова |
| /p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p |
| ла сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто |
| Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо у |
| двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{ |
| ак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде |
| р браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорл |
| се поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обо |
| ема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А ме |
| и са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим ро |
| ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....< |
| му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— |
| >— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ћ |
| ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој |
| ката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо с |
| и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се |
| а шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, реч |
| ли, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, д |
| моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свог |
| </p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је |
| еше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.< |
| S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старат |
| !{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Ј |
| о већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p> |
| тића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, чит |
| дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} |
| ала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих п |
| а.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> |
| ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> |
| је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и |
| оби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје |
| ге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је би |
| да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала |
| прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проб |
| ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са ч |
| амо слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да вид |
| ељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу |
| кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола ула |
| p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га |
| одина.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</ |
| оворити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и |
| орећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>И |
| уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти |
| х стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело мо |
| нате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове |
| скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све |
| завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића раки |
| .{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у |
| види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш |
| ање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у уш |
| Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали з |
| анта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— |
| сила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је |
| ело снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И за |
| се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Ка |
| > <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако |
| у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> |
| што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> < |
| отица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> |
| жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, |
| колико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уре |
| ој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} |
| </p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни |
| имио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно про |
| Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и ка |
| она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, ј |
| у били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи к |
| дне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Кап |
| ледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђ |
| ако је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те зано |
| ти, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игр |
| сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала са |
| седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> |
| броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два |
| би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му не |
| е би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече с |
| ло, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! |
| адетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар |
| ио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ва |
| ви од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царо |
| и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Д |
| S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле р |
| S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата |
| на, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио ј |
| ј Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А ш |
| вар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено? |
| еку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од |
| су белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу д |
| ају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и |
| l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> |
| е Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега |
| седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> |
| е Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда |
| светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>О |
| та је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам |
| зговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку |
| е лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умо |
| .</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, ч |
| удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала |
| е весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше |
| лачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати |
| а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и беле |
| } Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу |
| пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— |
| ишта.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, п |
| гом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волел |
| места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, |
| и у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} О |
| ша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Зб |
| И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли |
| у код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако! |
| једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се |
| кчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> < |
| > <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А |
| и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи |
| умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, |
| послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена |
| уче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p> |
| том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекари |
| еру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Заб |
| один капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем п |
| <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем ре |
| терајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, ко |
| и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p> |
| а.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших |
| Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео с |
| прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и са |
| .{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика... |
| ад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и с |
| Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њихо |
| ена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси ме |
| рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица |
| атила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све |
| <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пол |
| ?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган ка |
| ћеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’н |
| кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има |
| род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па |
| Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш т |
| се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— На |
| жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— |
| <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Стан |
| ...</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али |
| на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила с |
| ло овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много |
| о оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разгово |
| Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако! |
| <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море! |
| дан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече друг |
| се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је с |
| заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и разм |
| и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и |
| ен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на к |
| ам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> < |
| пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе |
| дило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим |
| ашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се д |
| сно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња |
| могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стој |
| ection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло |
| како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва мог |
| Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} |
| кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали |
| сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва троји |
| и стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> < |
| ико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и вид |
| > <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да |
| е ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло т |
| гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти |
| е Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви пог |
| му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та н |
| само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче: |
| или скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, |
| го, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Плам |
| они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S |
| Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су у |
| пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, пр |
| децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, поп |
| е беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се ти |
| а његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је оста |
| е весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело с |
| де сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p |
| а је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговар |
| анко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Раде |
| >— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> |
| о јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За ти |
| е пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова |
| ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Св |
| <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све |
| Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало мо |
| S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и т |
| За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после и |
| <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пруж |
| упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завирива |
| } Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа |
| ате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де |
| ић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> |
| — Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега. |
| .</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола нат |
| Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело |
| мир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога п |
| е мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пр |
| а.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је с |
| е’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једн |
| отревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ у |
| оло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певај |
| рока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то б |
| е петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгле |
| се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</ |
| Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до да |
| e> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јар |
| > <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни р |
| и ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа. |
| xml:id="SRP18940_C1"> <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раден |
| ај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд |
| дало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву |
| ћа Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, |
| парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као |
| аком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, син |
| ај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непр |
| атићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је нај |
| че, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам |
| рка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S |
| на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морал |
| су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и |
| ешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поно |
| тави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје |
| /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти |
| ника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо пре |
| оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отво |
| ећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива |
| Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној |
| ровео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p |
| орици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће |
| <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и |
| ине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p> |
| уту абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденко |
| ави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Ш |
| о да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> |
| Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго ми |
| стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном |
| ездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и ина |
| видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Пр |
| га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— |
| о ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на б |
| Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се |
| им се кренуше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше |
| > <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало посл |
| S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после п |
| е био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, п |
| ешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p |
| или.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много |
| за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> < |
| стал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су |
| о и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше |
| а тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ва |
| >У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако |
| да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја |
| емо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две |
| сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује |
| слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, п |
| и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадб |
| а обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти о |
| , и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу |
| ече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како |
| шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{ |
| ин Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице н |
| Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} |
| ју га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се в |
| нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново |
| и се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шор |
| пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p> |
| Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде к |
| о он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим д |
| n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и |
| а празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не |
| куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио |
| е у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, ш |
| шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху н |
| лати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На |
| ишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, |
| едседник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш и |
| еш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући |
| ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати. |
| у...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— И |
| /p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој с |
| ча Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> < |
| ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па как |
| ди дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече |
| е се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="3 |
| пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{ |
| Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он н |
| p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице |
| т и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете с |
| тражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} |
| говарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p> |
| е Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Ст |
| > <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледал |
| ара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Ст |
| <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше ку |
| пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стиша |
| Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселил |
| сти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још |
| растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако |
| p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, |
| ле подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се крену |
| .</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја |
| ведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> < |
| ако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судниц |
| ити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако дал |
| p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред |
| јде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам |
| .{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али најви |
| оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p |
| ће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби |
| /p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, д |
| ја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} |
| уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и о |
| председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду |
| е!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, |
| им.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватов |
| у зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p |
| их.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице до |
| у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара пам |
| } Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} К |
| лим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, ле |
| !</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... |
| — Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето ч |
| и обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу ку |
| тани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, |
| пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.< |
| — ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Језд |
| ри попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p |
| /p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стев |
| „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p |
| Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо |
| чала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена. |
| а кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева се |
| наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек п |
| отреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} |
| не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си ме |
| јес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’х |
| , зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а рец |
| се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишл |
| Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с то |
| език му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње |
| S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</ |
| ше.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, ч |
| е, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здр |
| стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зо |
| у.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упа |
| </p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обој |
| шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судни |
| догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту |
| их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p |
| мен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од стр |
| p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Ст |
| н, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш пр |
| p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Зн |
| Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај |
| .</p> <p> <hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} |
| вашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском с |
| цу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуро |
| Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} |
| ’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, д |
| ра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од |
| it="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо. |
| ction" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана п |
| кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке.. |
| ти пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој |
| и.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она о |
| амо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На је |
| у.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> < |
| н и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p> |
| кан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ен |
| {S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и ме |
| епо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</ |
| {S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејан |
| свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се дв |
| да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди |
| у га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо |
| <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја |
| те што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помо |
| скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— |
| , ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са |
| Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек |
| ?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> |
| е у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је |
| поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају. |
| Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су виде |
| утећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне сила |
| -председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председ |
| н.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек |
| ..</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече |
| по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше |
| је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— |
| вде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви зн |
| а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу |
| год не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покваре |
| коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И |
| и синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S |
| ана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање. |
| и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележ |
| ш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} |
| ј кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p> |
| прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је |
| Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба |
| евојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о д |
| са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p |
| је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, ш |
| ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали |
| у још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да |
| е, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, |
| трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и С |
| ђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{ |
| о и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к |
| решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је ј |
| атићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јак |
| ко изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну маши |
| цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још у |
| лики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради |
| >VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем |
| учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао уч |
| ао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и |
| а.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подрек |
| ну жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то коб |
| само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихов |
| ...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље би |
| свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њем |
| I</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год ок |
| с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судн |
| енковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то |
| ци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега |
| а.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко |
| омаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> |
| пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— |
| амо Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> |
| би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта б |
| лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</ |
| О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима? |
| роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој |
| ино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Ј |
| рино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која н |
| p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој, |
| Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чув |
| забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних ми |
| них очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти |
| таде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца |
| а.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прст |
| ри, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора |
| у у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, к |
| би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату |
| или искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> < |
| господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи с |
| снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не см |
| ислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</ |
| си нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, ре |
| .</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није |
| <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капета |
| њат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— |
| ари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина |
| ео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива |
| .... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута п |
| е, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим иг |
| и му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог орах |
| ута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се |
| Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} |
| зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врз |
| Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће |
| беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Језд |
| ра дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече: |
| <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је уради |
| е је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија |
| pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> |
| RP18940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњ |
| лагословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растуре |
| да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али |
| Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Ка |
| Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им |
| ски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у сел |
| Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу |
| жиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану |
| ојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зуб |
| ећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана |
| застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бис |
| ла од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мо |
| стегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> |
| и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о се |
| на доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у посте |
| е вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препа |
| и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова |
| здимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Рад |
| ише него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, |
| проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојиц |
| пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се |
| њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише |
| Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> пр |
| о на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, н |
| властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{ |
| Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље |
| иродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да |
| ине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говори |
| пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замис |
| а нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, |
| } Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад |
| никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако мога |
| мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу |
| ="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На |
| целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и с |
| ена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, бож |
| .</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спр |
| је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и зе |
| 84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам |
| па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— О |
| !....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су |
| ећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса |
| вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до |
| ко к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио. |
| и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак д |
| та Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.< |
| а се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то |
| док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онак |
| од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет |
| ита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и |
| > <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам пре |
| о распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас |
| м, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А ка |
| Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p> |
| оздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Стани |
| {S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у ка |
| ...</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ |
| е миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p |
| у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и |
| бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никад |
| ла се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, пром |
| је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи ј |
| се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, нареди |
| p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје |
| огледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан |
| <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће |
| бриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> |
| /p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи св |
| > <p>— Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} |
| > <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево |
| ду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто |
| мо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.< |
| не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Так |
| мем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Сима |
| глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Д |
| <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> |
| ђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врш |
| <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретош |
| есе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим |
| > <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— |
| одине, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим... |
| Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису |
| о?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> |
| роведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњат |
| и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пан |
| га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образим |
| а откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, С |
| га је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете: |
| срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прс |
| и одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким р |
| атом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, |
| >Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све |
| ењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се |
| опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од |
| </p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево |
| 117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило |
| тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити. |
| > <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли |
| у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је |
| алогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погл |
| Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима би |
| икако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предме |
| сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p> |
| обије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни |
| Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдего |
| е Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина |
| , да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрин |
| ом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га |
| Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.< |
| одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к |
| ако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето |
| мо у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини |
| у, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и о |
| ад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, |
| о, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај |
| } Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до |
| о који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мал |
| лела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, |
| е обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознава |
| n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим ста |
| ојим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била |
| радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала |
| њим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледа |
| /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче да |
| > <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста |
| ашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим |
| сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато м |
| ним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледа |
| ка се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Јо |
| ицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце б |
| <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као к |
| то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p |
| га ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и |
| , помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, |
| > <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте |
| а астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви |
| говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо |
| ест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио |
| е се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> |
| рајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Каз |
| и Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшн |
| о је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био |
| о сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n |
| вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај |
| <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па |
| ?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже д |
| могнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој |
| аше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан |
| </p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S |
| ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најт |
| да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и мило |
| све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пож |
| ео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ће |
| } Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, |
| је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Д |
| у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцн |
| дње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здрав |
| идиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи. |
| од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да о |
| {S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и |
| p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече пред |
| ко да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} С |
| е Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радети |
| се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова |
| стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао л |
| <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато ј |
| Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како с |
| и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче у |
| м, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто из |
| шено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и од |
| а.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p |
| ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> < |
| , спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Гли |
| из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb |
| ш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросим |
| > <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Б |
| .</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако см |
| јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p |
| друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери |
| ко га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћак |
| > <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав поб |
| ба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро? |
| е дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, |
| и, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, п |
| о добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су |
| вој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се п |
| брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он не |
| и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> |
| ма убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Т |
| ешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече |
| Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева |
| о да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим ра |
| воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар |
| ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети је |
| Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, |
| </p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, шт |
| >Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто дад |
| Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинит |
| отово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чува |
| још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препече |
| Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрз |
| ила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, |
| ива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се то |
| он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, к |
| и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје |
| кад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.< |
| виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој с |
| , донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити |
| газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Ви |
| т добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо |
| ра, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живо |
| колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није мо |
| оше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти |
| је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожало |
| па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} |
| {S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што м |
| е се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> |
| гао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу љ |
| удари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- В |
| ..</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа пола |
| Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо |
| о прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћ |
| да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и |
| p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и |
| , да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет |
| аједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћ |
| мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>В |
| кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, |
| леди, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, |
| ви се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прек |
| мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи |
| К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша заста |
| ном срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде преми |
| ао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у |
| S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> |
| било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поиг |
| пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој пос |
| <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о пор |
| ко одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са с |
| </p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђо |
| p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око с |
| зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде м |
| утра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости раз |
| ити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
| главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му |
| киде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му из |
| ад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о с |
| то много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} А |
| ече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то по |
| > <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори др |
| ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се ост |
| </p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За |
| кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ з |
| мање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Језди |
| и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не изв |
| рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је |
| гушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, б |
| лан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> |
| <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да св |
| ећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара врем |
| у нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује |
| ашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми. |
| пасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} П |
| и да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек |
| <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кућ |
| шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује п |
| .{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</ |
| една мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је |
| </p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, |
| њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, |
| мачванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p |
| .</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га по |
| зде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стан |
| тра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи ос |
| пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један |
| о се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да пр |
| ти, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да |
| <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и осврта |
| аш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокрт |
| морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све |
| дељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затво |
| о, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио |
| терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаш |
| ш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n= |
| све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, к |
| ућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Кр |
| ла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Н |
| о његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} П |
| исто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, |
| петан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да |
| еко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p |
| чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председн |
| , рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал. |
| к ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p |
| p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам о |
| спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, |
| ну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда |
| суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину |
| ’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разгова |
| тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен |
| ли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети с |
| роврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам каж |
| мо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам сме |
| кочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног |
| а измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капет |
| помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој |
| Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није |
| му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти т |
| нџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било |
| S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} |
| о јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао суд |
| ивоту нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p |
| ала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живан |
| Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве |
| и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беш |
| ва савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је о |
| међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш. |
| баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси |
| ="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јад |
| љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она |
| шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела веш |
| /p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Иг |
| Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али ј |
| заше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— |
| та нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, |
| волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је та |
| или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремал |
| {S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После оп |
| Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} |
| n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истин |
| . што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p |
| аса...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и пос |
| срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Ц |
| p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је с |
| ше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су ј |
| авати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За |
| обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити |
| лу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, |
| аш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо |
| ли.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!.... |
| да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да |
| е примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се б |
| ро лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласн |
| p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станој |
| >Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та б |
| имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара |
| кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеж |
| , па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> < |
| симо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ |
| Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све |
| >— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме |
| што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је нате |
| Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ виде |
| моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила |
| ло срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љу |
| — Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сиро |
| во да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“ |
| е, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе о |
| ице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући ч |
| је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то |
| одина---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад са |
| само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’ |
| Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једв |
| је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он и |
| а девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим |
| Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и |
| на је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе с |
| у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер |
| ла празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе |
| ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко |
| ури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи |
| мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече ст |
| први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жал |
| жне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд ок |
| “, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, каж |
| капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ј |
| иђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуд |
| у моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хт |
| ..</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од св |
| ’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и |
| ...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко |
| које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати |
| p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... |
| разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се три |
| сао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у сво |
| д куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она шт |
| своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Так |
| дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јад |
| донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати |
| рота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сре |
| ао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком б |
| овала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бел |
| провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— |
| што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Во |
| p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није с |
| д све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном то |
| а мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако ве |
| га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта па |
| рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, |
| ако се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Г |
| /p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад |
| p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Ч |
| ито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још |
| пунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети с |
| Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{ |
| а, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Мо |
| ам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што |
| /p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди |
| а овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’ |
| ије га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из ав |
| н:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о |
| > <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивно |
| ну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>И |
| </p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и |
| ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>М |
| шали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> |
| радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господин |
| Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати |
| чи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>П |
| ављени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> < |
| лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцањ |
| е лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупн |
| стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p |
| тврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотр |
| вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и |
| м.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима |
| а је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста |
| врати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисл |
| месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов |
| м гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама и |
| руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Св |
| етнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место |
| знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам л |
| еко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и и |
| одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по |
| а тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...< |
| анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да |
| едва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули |
| ећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о |
| , само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој |
| од уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад |
| рострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева ре |
| ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за тво |
| ли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код теб |
| ну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да |
| p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не з |
| ава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде |
| гледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— |
| било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} |
| о шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> |
| качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је о |
| н--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо |
| о.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> |
| едну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тог |
| ватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с дру |
| посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као сн |
| д оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> < |
| полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону кор |
| мештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожеле |
| ажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} |
| Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али |
| <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мал |
| мешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и |
| е да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скор |
| је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана. |
| ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом при |
| ање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије |
| корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој н |
| и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а о |
| цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мар |
| р ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мо |
| ла Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, р |
| И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> < |
| до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречи |
| а.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде |
| .{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао |
| S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први п |
| ају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су п |
| рамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе де |
| >Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се |
| .</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му не |
| у радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију мома |
| нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад |
| тана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p> |
| аж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг |
| главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све леп |
| р и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога |
| им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терет |
| м је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ |
| о буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога |
| а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај де |
| ку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш |
| оседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру |
| ?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ в |
| </p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} |
| ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчањ |
| ше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу |
| авог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљ |
| А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу д |
| се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите |
| је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад ј |
| е узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрос |
| о не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда |
| смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p |
| b n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извад |
| н пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур о |
| ош једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одм |
| љавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> < |
| p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она по |
| ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њег |
| — Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено |
| } Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки как |
| ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебиј |
| оседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три ве |
| она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— |
| >Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опа |
| м се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро с |
| а тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упут |
| агрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у |
| ј Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и |
| <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало зал |
| једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Ме |
| ...{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на свој |
| .</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Њег |
| ружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стев |
| петан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, н |
| .</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденков |
| цу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинч |
| се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у њег |
| S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осе |
| к до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се |
| четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и с |
| на букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану |
| ма адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш м |
| преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и как |
| о јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удес |
| , може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећ |
| ’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p |
| и.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо |
| и, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па |
| ом, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="1 |
| ређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој |
| а и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четв |
| <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говор |
| да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић |
| мир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, |
| е груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде пра |
| бо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p |
| >Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свира |
| А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи |
| они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{ |
| о гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро |
| ље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушал |
| хана скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> |
| S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p> |
| лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, кој |
| јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек |
| оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће... |
| ко сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћал |
| устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а |
| љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на |
| далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле ж |
| је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто |
| гајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова раст |
| /p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па |
| .</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа из |
| а.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш |
| н извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које |
| Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћ |
| т није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледа |
| ања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе |
| алим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> |
| S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је |
| ци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твој |
| Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир |
| Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну |
| Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се |
| ако неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и |
| жем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’ |
| е миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати. |
| овој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојк |
| киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p> |
| ако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве ле |
| Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили |
| и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кућ |
| вари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову п |
| Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од |
| ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорил |
| жо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p |
| Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао по |
| p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то у |
| ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.< |
| не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они |
| о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нис |
| пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да г |
| криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, |
| ездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле дв |
| ову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</ |
| Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва |
| врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“. |
| отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при ови |
| > траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било |
| сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли |
| > <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на |
| ј кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она |
| авест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво ч |
| имо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато са |
| диш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} |
| и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њи |
| аглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’ |
| варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те љ |
| тојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала |
| /p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођ |
| > <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави |
| дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је с |
| Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, мали |
| ни нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се |
| .{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди |
| ти и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо |
| >— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам |
| нам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу? |
| .{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p> |
| дили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло |
| радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговар |
| та које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p |
| } Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње про |
| ли су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница |
| м и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>П |
| , и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S |
| е селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S |
| олим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћорав |
| пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p |
| Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгуби |
| зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> < |
| и да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима б |
| о, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута |
| о мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но |
| о је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта ста |
| ане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> |
| ече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћа |
| амо видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Бе |
| свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњ |
| сао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо |
| ити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> < |
| их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p> |
| ш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољ |
| ајмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, мо |
| ше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и кора |
| азарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</ |
| енога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је |
| у више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> < |
| могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли |
| аки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на св |
| како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта вели |
| мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, д |
| о она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година |
| алупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово м |
| ај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њи |
| лу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p> |
| </p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појав |
| мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стој |
| Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дука |
| ели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поган |
| ави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем |
| та ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за |
| {S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и |
| ганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас рази |
| {S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњ |
| топе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p> < |
| та.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да за |
| бав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они во |
| </p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису |
| књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по |
| раво ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако |
| после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисал |
| тан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушај |
| димирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p |
| били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови напо |
| > <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више |
| су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Как |
| е ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би |
| ас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Ра |
| даше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло |
| гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Раде |
| } Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— |
| </p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели |
| сто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се |
| био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, |
| ли, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате |
| и одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно с |
| напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— И |
| седник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто н |
| удма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича |
| оја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, |
| </p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њ |
| рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} О |
| и просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали |
| пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог нам |
| осле венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет во |
| а ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куд |
| до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је |
| ара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете |
| о сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и с |
| м.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> |
| >Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, |
| p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг |
| и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погл |
| е некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с т |
| идео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место |
| .{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој |
| е, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> |
| Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> < |
| ну, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад ј |
| жи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме |
| /p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не мо |
| Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљ |
| Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом |
| Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> |
| ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нем |
| и и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} |
| >— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но рад |
| и маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте |
| ора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> |
| о дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, реч |
| јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.< |
| е село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак и |
| аја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{ |
| сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гу |
| ад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде паж |
| сподине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или |
| ећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара од |
| то, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ ле |
| Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим |
| о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми с |
| је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ |
| ....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси |
| есели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њ |
| в у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} |
| ковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Сте |
| ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Д |
| он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{ |
| га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку |
| <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p |
| мо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се р |
| споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га |
| није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечер |
| <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна |
| и се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у чет |
| да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлак |
| ођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље д |
| је откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о |
| а господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јест |
| <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам |
| опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновији |
| преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале |
| о црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изруч |
| ва занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капе |
| — Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуње |
| за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} |
| само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да |
| ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти |
| ли како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао |
| то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не пр |
| ишта није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мал |
| о ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, на |
| ’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час ј |
| пијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдем |
| рова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} |
| Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти ве |
| куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људ |
| а сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали |
| ко је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет ј |
| а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео |
| <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Р |
| ју, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љ |
| о.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па т |
| ље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој |
| у му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, к |
| ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар |
| , један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> |
| епо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочиш |
| брази....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкас |
| онеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало по |
| по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{ |
| је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p |
| ти, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездими |
| ...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искоч |
| >Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p> |
| ...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би |
| /p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.< |
| ушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p |
| и, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрча |
| тан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже жи |
| етане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми но |
| ..</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или с |
| и у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и |
| лија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана мек |
| го општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.< |
| </p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђе |
| али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потре |
| вар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S |
| но ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се ди |
| </p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек |
| ору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Руж |
| — Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек ре |
| знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро у |
| испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. |
| p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, ум |
| ире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су |
| </p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног п |
| , па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати нек |
| исујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од прир |
| на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На ј |
| ремена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S |
| чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваљ |
| е срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l |
| видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта |
| по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а н |
| .</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</ |
| /p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери с |
| горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији и |
| епа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у н |
| кну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из |
| и као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се |
| није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја |
| ни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати |
| >— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изн |
| ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За |
| , па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш кр |
| е позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставит |
| гну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура |
| је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на оно |
| а Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> |
| .....</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, н |
| n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, |
| своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ. |
| p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле |
| а.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измак |
| беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега |
| илан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива с |
| ла је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме бриса |
| моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево ј |
| о неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до х |
| се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вуку |
| } Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} |
| хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем ш |
| иђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало приј |
| кад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.. |
| еше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукош |
| Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избац |
| ико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>С |
| </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</ |
| био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пу |
| ије мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко ав |
| ојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то |
| рштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав ст |
| {S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиш |
| „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само |
| о.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p |
| мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само |
| рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p |
| покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>А |
| коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу упра |
| еђује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо паз |
| га Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p> |
| И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен чове |
| S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изг |
| p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, |
| у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој |
| ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се |
| чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече јед |
| а покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — ре |
| чило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак |
| им насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p |
| </p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га в |
| {S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</ |
| и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам о |
| и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капе |
| чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршиш |
| је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам |
| амо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S |
| рене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</ |
| {S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам. |
| г, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да м |
| ође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове |
| овну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Гото |
| ровела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чини |
| да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године |
| Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови р |
| — Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Т |
| у старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Ско |
| обро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступи |
| ш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило... |
| е од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— |
| и свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?< |
| бећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испрос |
| лико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје.. |
| <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомил |
| се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и у |
| добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жен |
| нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p |
| .{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али |
| и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носил |
| асија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p |
| тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} |
| хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} |
| наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Госп |
| атове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Прек |
| онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S |
| д то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепр |
| се и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати |
| нова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто зав |
| а натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву |
| нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам |
| ам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p |
| >— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p> |
| посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и от |
| ате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле о |
| о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Ј |
| јачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће |
| ече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да |
| /p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p |
| и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их |
| па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</ |
| ва избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, |
| да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут. |
| </p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи |
| се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116" |
| оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива |
| срђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" |
| .{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише јо |
| ра ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим |
| те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било |
| же.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на к |
| </p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако н |
| дне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} |
| оре да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p |
| и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби |
| > <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гво |
| ло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, |
| <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се |
| баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се бех |
| али у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсет |
| срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми |
| та.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијо |
| било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Ма |
| е видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како ј |
| иљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Иг |
| p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у. |
| у, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте усниц |
| жутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овд |
| p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога до |
| о мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили |
| ојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од |
| а вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је на |
| оје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепал |
| и стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а |
| гњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола |
| тићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> < |
| и љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <m |
| луче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и |
| а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> |
| рај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово |
| , господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ туж |
| Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им |
| Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дуж |
| а њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Д |
| е би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Раде |
| Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића |
| ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш |
| ост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у |
| ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу |
| а спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прире |
| и’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додад |
| >За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго |
| нији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли |
| > <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и ј |
| p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по не |
| како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га по |
| огатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи |
| бично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, |
| ах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана ко |
| збиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с |
| е, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог |
| смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико |
| жи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} |
| понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да с |
| да каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, |
| о јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у дол |
| , вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу пот |
| ли имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико им |
| ихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} К |
| } Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, |
| видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кор |
| тојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога зан |
| он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном ме |
| часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју ј |
| м рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по н |
| и тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли по |
| <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено ми |
| тио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> |
| скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S |
| м приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву |
| ion" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа |
| ио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на |
| По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све |
| изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију. |
| агање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, из |
| ечену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Риби |
| се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио |
| а неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш м |
| а.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p> |
| ек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> < |
| ва....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и |
| ела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисл |
| на, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} |
| давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усп |
| срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „за |
| рда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би |
| играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо |
| .{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> |
| то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан |
| ло лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја уте |
| у, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако тр |
| копан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлил |
| цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о |
| 152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде |
| где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије |
| јава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали |
| се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче б |
| тојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али |
| е у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Св |
| да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на о |
| слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, |
| ало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али о |
| ћали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда з |
| ио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под |
| видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави. |
| т своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целом |
| јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено једи |
| ладеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те |
| и да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака |
| рити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и та |
| до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео. |
| же бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{ |
| елом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што ј |
| нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари поп |
| која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљив |
| .{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> |
| изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> < |
| еку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p> |
| не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} |
| нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу н |
| ити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвал |
| ако је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чи |
| .</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и сво |
| S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љ |
| говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно исти |
| што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S |
| би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само |
| ма.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравц |
| ница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара к |
| Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као |
| и, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је |
| о...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с о |
| и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је в |
| сти Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пре |
| ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривц |
| с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми |
| ога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхт |
| се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му |
| не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни з |
| атељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго |
| же, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати па |
| ав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ак |
| да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако |
| мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Бог |
| н прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има трен |
| е трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буд |
| теља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен |
| су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетано |
| ривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто |
| дите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је ка |
| вога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На по |
| ц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па о |
| куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се уч |
| Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорил |
| чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S |
| осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</ |
| о лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање ниј |
| ави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>Т |
| ем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} |
| се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Пет |
| апетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није прева |
| а лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Ј |
| ма скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p> |
| Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде са |
| .{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше |
| ово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ ко |
| ром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> < |
| оје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, кој |
| и, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, а |
| ></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’ва |
| итам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту |
| аш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— П |
| био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много |
| икако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атни |
| <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читај |
| p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала |
| шлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па |
| о.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p> |
| го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредит |
| угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глатко |
| аш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја |
| лику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет м |
| оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста ј |
| еговој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура |
| м, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог. |
| да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а |
| ву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— |
| е о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу за |
| ни, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Ув |
| а туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и |
| > <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте ш |
| у Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канце |
| већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год |
| тра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробов |
| а.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> < |
| мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Та |
| <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости. |
| и, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посви |
| наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јо |
| осили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није |
| {S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од |
| м је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и к |
| је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и ве |
| свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпу |
| ш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте |
| ти без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и |
| ишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, р |
| е заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, |
| па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну |
| <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворит |
| p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> |
| волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} |
| и председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>К |
| ељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Нас |
| а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су н |
| ок се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, ова |
| едни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, ка |
| ли уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили |
| вој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездим |
| азиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били |
| рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема |
| о, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p |
| > <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ ч |
| Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не |
| и, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да |
| {S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Сте |
| капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима гов |
| и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса. |
| p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да |
| ати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је |
| <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као с |
| ..</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до са |
| ви замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишл |
| на и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Ј |
| посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> |
| </p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око |
| м откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да |
| т је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О |
| развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је |
| м Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, |
| ла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео госпо |
| и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у дваде |
| каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p |
| ездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији п |
| </l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поц |
| места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те п |
| </p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казн |
| p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, м |
| ивца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао |
| ка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S |
| бију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је у |
| новијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет |
| нали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу први |
| паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да крива |
| е бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако |
| је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жила |
| S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и т |
| ка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда т |
| ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те з |
| менила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а с |
| не.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на |
| /p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо н |
| не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пр |
| иким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, шт |
| ="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— |
| је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Н |
| евесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на п |
| Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако због |
| p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Там |
| правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи ниј |
| Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколик |
| нутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по |
| итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter" |
| па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p |
| едали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољ |
| ога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n= |
| та нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у |
| </p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећуј |
| <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде |
| >Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на |
| не, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само б |
| ојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува те |
| у.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се са |
| ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p |
| е с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} |
| ових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџи |
| > <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’ |
| p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p |
| огледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p |
| и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вер |
| воме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али |
| претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запи |
| бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријат |
| по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали |
| >Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као ни |
| јан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре време |
| з прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше ост |
| } Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану |
| /p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нераспо |
| и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му |
| ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршит |
| и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе |
| у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> < |
| Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па |
| орите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ћ |
| ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео са |
| не, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ет |
| /p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две баш |
| ма онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у |
| шчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познај |
| ло је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А |
| ича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео ј |
| Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти |
| </p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p |
| ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је |
| и...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она |
| ису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, д |
| тића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала |
| молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p> |
| ово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јов |
| ило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.< |
| /p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а п |
| ше се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи с |
| о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о б |
| стано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срц |
| причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капет |
| </p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде |
| </p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> < |
| у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошл |
| р га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у |
| р.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу |
| е.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} З |
| се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p> |
| рости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако ни |
| ко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, |
| а могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине |
| ше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— |
| се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p |
| о крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће |
| ој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траж |
| е, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" / |
| се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што |
| у, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онак |
| она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђел |
| ја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} |
| а мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри |
| вно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола |
| /p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— |
| шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори |
| Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} |
| — ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију до |
| </p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Т |
| кат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише |
| </p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу уг |
| ве што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p |
| вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вака |
| иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат |
| ам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, д |
| нимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} |
| „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— |
| ајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно |
| </p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у а |
| его говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S |
| у сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обој |
| це јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се ка |
| p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л |
| <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> |
| !</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се |
| > <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, |
| прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана с |
| Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу |
| за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам |
| не за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ћ |
| </p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио к |
| Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p |
| .</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклон |
| Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штого |
| д собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их |
| ико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишља |
| да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стис |
| Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није до |
| говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли |
| > <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, мож |
| на мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући о |
| .</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p |
| њата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, |
| ричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p |
| <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ |
| из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин. |
| м ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да |
| екује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...< |
| ло....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва прому |
| S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш |
| е ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло |
| је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетан |
| председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> |
| тајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад |
| дби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од св |
| апетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капет |
| оме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледа |
| ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је М |
| него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, он |
| прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> < |
| .{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугого |
| ице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Ви |
| .</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му ч |
| имир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} |
| уменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој. |
| мир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дак |
| у.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара |
| Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у живот |
| да.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим |
| ти да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали. |
| ало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад ка |
| а!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и |
| </p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов г |
| е што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> |
| ротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први |
| видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече |
| > <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то н |
| Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.< |
| ико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</ |
| чију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, а |
| а искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} |
| то је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао |
| Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да |
| , да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смер |
| иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} |
| сија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>К |
| латићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} |
| и и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће |
| о да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сат |
| ш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу |
| д кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а ка |
| це к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поња |
| Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p |
| о је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоц |
| /p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет ниј |
| Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим з |
| стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бац |
| тевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни с |
| гњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— |
| ети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем |
| } Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p |
| по-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у |
| крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да ј |
| орио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим |
| — Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Ка |
| у је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да к |
| ти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p |
| етан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе |
| p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и |
| ет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да |
| врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, |
| и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто |
| јани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живе |
| гњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме |
| вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} |
| p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и та |
| <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Пот |
| и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бол |
| Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он |
| сам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, |
| ти да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} |
| , ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама |
| дну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’о |
| могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— |
| ...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да |
| и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо г |
| ма га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је |
| сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39 |
| у шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан |
| ине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја |
| смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесе |
| подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао о |
| >Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа ми |
| S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је ка |
| доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, ку |
| била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи |
| > <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне С |
| пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> < |
| исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапут |
| оласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се |
| > <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону |
| еде, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је |
| лико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих |
| зговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од к |
| тића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни на |
| упао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, ј |
| ећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, |
| терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га од |
| > <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</ |
| ..</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да |
| сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— |
| ћи исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</ |
| е се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ |
| ле ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После вен |
| лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Б |
| балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две |
| S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не мог |
| ка се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђ |
| ов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, ка |
| окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> < |
| и ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и |
| ину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати |
| а му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један |
| ћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека с |
| — Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се |
| речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а |
| се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био предсе |
| њат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у и |
| мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре. |
| ен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад |
| ре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, |
| ој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву |
| нате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама |
| {S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила с |
| едан пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Панду |
| о кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако |
| емане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Н |
| Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Ста |
| а.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пр |
| ржале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун... |
| лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него |
| } Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две руме |
| могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га |
| прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала |
| ако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па |
| д да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p |
| /p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није би |
| наш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} По |
| Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се ру |
| о, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао |
| а.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди |
| е куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, го |
| кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече |
| сетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шт |
| г да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Т |
| рекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав |
| главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што |
| Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p |
| радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> |
| едини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два |
| > <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, ко |
| што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гор |
| свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p |
| и тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јес |
| За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови д |
| ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени доб |
| о се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом |
| пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> |
| </p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој и |
| киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је ми |
| год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш? |
| ојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> |
| ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, |
| ке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</ |
| јала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше |
| се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра |
| а.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет |
| ви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Ма |
| Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, ко |
| и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћ |
| Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се нап |
| ише њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене ради |
| > <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор |
| им попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баб |
| .{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату |
| > <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— |
| на.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет с |
| и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте |
| е бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику |
| ли ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару из |
| некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив ср |
| о сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и |
| риђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису |
| .</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Об |
| овићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја |
| 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quo |
| Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна |
| одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту |
| p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини м |
| ection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, тр |
| о да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а |
| {S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, |
| це им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је та |
| а им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи |
| му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе р |
| д кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако |
| Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса лива |
| опио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји |
| лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши н |
| сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и је |
| ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке |
| у радост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механ |
| пољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на |
| у се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ру |
| >— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник до |
| к, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ с |
| p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p> |
| ечи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си |
| ије то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чин |
| жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> |
| у и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан |
| <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <qu |
| ице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него п |
| ући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са ч |
| ....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило |
| Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са |
| бина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио |
| S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шт |
| то, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div |
| чна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуљ |
| p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вал |
| а!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се ма |
| га ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> |
| жи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки да |
| Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, вид |
| кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да ис |
| акије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у ку |
| падне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару н |
| је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S |
| су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменил |
| грабио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и ј |
| је учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Иг |
| ве им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> |
| занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{ |
| то је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још |
| /p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p> |
| амо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га |
| ти...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме ил |
| у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p |
| авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{ |
| ...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: |
| у, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они по |
| икан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> |
| а соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом |
| , ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута. |
| а је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, од |
| влије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта |
| овца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Иг |
| дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошл |
| имо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection |
| и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур |
| .{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, мест |
| у то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћет |
| ине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, реч |
| p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не |
| .{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити |
| деног вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је |
| па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако дана |
| гао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> |
| едаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Ј |
| Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам к |
| ове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара жи |
| .{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове про |
| <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.< |
| реко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули? |
| ти.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правд |
| о’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш |
| таде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb |
| допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека ц |
| у данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ ск |
| кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љуб |
| <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми |
| есник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и |
| сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна д |
| {S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала ва |
| .{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече С |
| шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан |
| оли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје |
| ог тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне |
| р за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, к |
| Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S |
| м ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лул |
| е стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од с |
| >— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S |
| ју капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а кошту |
| /p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и пр |
| ао ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гл |
| <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> |
| учељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p |
| а ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој ку |
| иницу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви м |
| еш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Зна |
| вим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Мар |
| узлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави |
| етињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде. |
| од облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није |
| следњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> < |
| p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши з |
| господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је ради |
| наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече |
| ош од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би м |
| е лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од т |
| већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице |
| Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Коли |
| есте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде |
| но да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.< |
| рави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли п |
| је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, к |
| аше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пиј |
| ао од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће |
| е срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно де |
| је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет |
| ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на друг |
| диш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... најви |
| S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је заг |
| нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро |
| Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити |
| а пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сват |
| осла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то л |
| Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ет |
| , рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, ка |
| Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други мом |
| ако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да м |
| p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вај |
| и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Г |
| у.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о |
| >— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинит |
| ећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око в |
| о.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, |
| о, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихва |
| ...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>О |
| } Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна |
| ли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p> |
| S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ а |
| рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку |
| е цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женск |
| гда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се сте |
| Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће |
| > <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана |
| и Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, |
| {S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стев |
| ника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изв |
| p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни |
| сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— |
| Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени јед |
| а имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог м |
| механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Ра |
| S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и |
| игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште н |
| .</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испуни |
| рахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро |
| рођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кр |
| анцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канц |
| p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</ |
| и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна м |
| учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште ј |
| и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p |
| љуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</ |
| </p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улаже |
| вом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем |
| прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чин |
| ва је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, |
| ашицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чио |
| обро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини с |
| мир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био |
| шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа пр |
| и.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p> |
| грешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити |
| и Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мис |
| .</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу |
| знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Доб |
| .. јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана |
| наш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, ск |
| И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по |
| им тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о д |
| .{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало по |
| ло постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад |
| аше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се |
| ију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а с |
| о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили с |
| p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено |
| даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи |
| тављаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како л |
| S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гле |
| ло, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трч |
| p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамт |
| старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетин |
| ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану |
| диш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се |
| S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и од |
| и моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у |
| ио с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?< |
| згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p |
| м провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Ч |
| p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих |
| томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у |
| прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па пос |
| тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ |
| коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог заб |
| ко, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Нем |
| среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући |
| .</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она |
| , а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} |
| бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све са |
| <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било сврш |
| ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас |
| ене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Нако |
| о препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњат |
| иче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли м |
| Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико |
| д!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не |
| ј, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога? |
| а си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста |
| чницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не |
| ора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу |
| , или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја т |
| у ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му |
| в Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за о |
| брићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре |
| > <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћ |
| дати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радети |
| ти само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p |
| Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је |
| да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта н |
| вце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Р |
| </p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика |
| pb n="159" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све |
| одније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господи |
| ку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у пла |
| дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па ш |
| реслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако ра |
| дине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S |
| ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тет |
| p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала |
| реба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити в |
| > <p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду ку |
| Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> |
| вориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Оста |
| p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове к |
| — ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу. |
| } Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... боји |
| — А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један ре |
| ори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се |
| људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на но |
| рам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћоша |
| а.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, реч |
| ва сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S |
| >Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што |
| и уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га |
| ндари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом. |
| а рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме уби |
| ка Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после ха |
| /p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселиј |
| е и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> |
| о мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</ |
| тницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па |
| p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледај |
| епо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже |
| </p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— |
| а....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испад |
| .{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша |
| иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура |
| један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p |
| азук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече пр |
| — Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и о |
| шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Б |
| <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} |
| к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими |
| капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, д |
| људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат д |
| лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то кр |
| је, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, |
| тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној |
| S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче л |
| ме нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је |
| кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича |
| м раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се |
| ни, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало |
| ише прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’ва |
| јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола |
| прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При с |
| ?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов |
| , њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам ника |
| е се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p> |
| господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вра |
| и му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што ва |
| је потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није |
| окторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова с |
| на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ |
| {S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуч |
| чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пр |
| ркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, ка |
| ог оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, ни |
| прави.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Руж |
| а... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.< |
| <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Бра |
| о.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p |
| {S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано ко |
| ?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки |
| ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој |
| ’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме год |
| а, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана до |
| сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, |
| ви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јаг |
| ко дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривиц |
| све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пош |
| сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз |
| мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ |
| да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челе |
| то научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана чо |
| p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три |
| а, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, |
| ик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Шт |
| за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који с |
| знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу |
| це, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бо |
| и испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана |
| и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, р |
| па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а су |
| а, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти |
| а...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Стр |
| јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала. |
| аја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсрет |
| аигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— |
| морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не см |
| Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S |
| ама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове ре |
| де је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Ка |
| е и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом |
| , како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи ц |
| вник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђ |
| њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио. |
| војицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p |
| <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је |
| , па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стоја |
| адини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> |
| само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, |
| ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја к |
| .</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од |
| и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— |
| , Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шт |
| S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Раде |
| приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја |
| n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, |
| ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио |
| о је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од |
| е урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и |
| >— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од о |
| јица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Паз |
| дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с пр |
| <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наш |
| је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, н |
| оје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се |
| е чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружи |
| е бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши к |
| .</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Иг |
| газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у |
| веку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, |
| Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спад |
| атова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета |
| <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњато |
| у за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право |
| сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изгов |
| јанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није |
| њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи |
| пра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако |
| се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по |
| } Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда |
| <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Па |
| рас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима |
| >— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} К |
| уди.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од ус |
| ао да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије |
| > <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли о |
| Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милу |
| <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица |
| њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За к |
| же тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци. |
| се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас |
| шле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’ |
| и пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него к |
| ало до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја |
| из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљ |
| њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на х |
| ста вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па |
| пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред м |
| еми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после |
| рији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> |
| <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— В |
| е велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собо |
| стом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чик |
| био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам |
| овори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај |
| м селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је |
| ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији б |
| >У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар |
| и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто |
| терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом се |
| ажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отв |
| вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које |
| То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председн |
| че:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу |
| а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, н |
| капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковић |
| бљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Т |
| један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их |
| /p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.... |
| вом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева |
| они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша св |
| ам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— |
| е из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој ле |
| дници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте |
| } За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— |
| ор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан |
| икана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а |
| оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пу |
| 105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, јед |
| твора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим исп |
| p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узв |
| нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p |
| е их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут п |
| сле, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone unit="su |
| ек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до рук |
| <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет |
| ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља |
| орака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота |
| кивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне |
| на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="1 |
| ткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле до |
| <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопа |
| о заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са |
| е паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Ком |
| Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се ј |
| ати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се тво |
| Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, |
| вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} |
| најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— |
| пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма |
| беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се за |
| једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког л |
| чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће на |
| о Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Ст |
| жа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни споме |
| и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој |
| ени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова |
| накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— П |
| ’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год |
| да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике г |
| гну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар |
| јаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нек |
| >— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, з |
| p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да |
| у да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће |
| ДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1 |
| ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p> |
| јане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице. |
| га великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место д |
| каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у ј |
| Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкч |
| лости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши г |
| весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела |
| p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и са |
| јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?.. |
| и се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И оп |
| прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Пл |
| <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује |
| p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} |
| ам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћ |
| цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quo |
| , па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> |
| лачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се |
| е ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{ |
| Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p> |
| кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му р |
| ља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да |
| Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нов |
| {S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписан |
| роседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но о |
| лавом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>Пр |
| м јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</ |
| А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То |
| Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је бес |
| </p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао |
| к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога |
| теви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треб |
| орити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не ч |
| p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за мен |
| у родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је |
| Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су |
| ди се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да |
| о готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа опш |
| теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— |
| S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> < |
| есец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А |
| ну белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене |
| оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада |
| вао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само ст |
| ра нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јаран |
| зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</ |
| е војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цв |
| tle>, <title>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно ш |
| > <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше н |
| ареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p |
| ост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море |
| </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па |
| /p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то ј |
| но нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <pb n="24" /> <div type="chapter" |
| его на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p |
| а болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је би |
| ше свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p |
| ру имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је зад |
| о у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, ка |
| о оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} |
| оговори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише |
| <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p> |
| адне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p> |
| остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечера |
| жи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, ред |
| котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За |
| } Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n=" |
| ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав |
| ли од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} |
| ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати |
| ам до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> |
| p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели |
| де на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља че |
| јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни |
| доше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, |
| знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу г |
| е бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Д |
| брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је |
| времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ет |
| он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штеди |
| о одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Мар |
| неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју |
| p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка дет |
| сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић < |
| а.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радети |
| или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које |
| арова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Ш |
| ад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже |
| ћ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p> |
| те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени |
| ина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времен |
| петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нан |
| .{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада П |
| Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> |
| ри попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери |
| иви и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и |
| } Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p |
| > <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вре |
| <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За в |
| иса.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога |
| , па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корац |
| /p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јез |
| ти га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А |
| хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим п |
| p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</ |
| /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, |
| {S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, п |
| n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева |
| змакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по в |
| <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Ода |
| ше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић.. |
| ила, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>З |
| нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли |
| <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p> |
| во, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’в |
| бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људ |
| ла.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на в |
| и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик |
| Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и мл |
| аше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83 |
| један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, ка |
| м, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали |
| могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по л |
| у?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у м |
| седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> < |
| ?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- В |
| трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p |
| Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из |
| м водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било |
| мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после под |
| </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.< |
| те, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље д |
| са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том за |
| нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} |
| уги адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко |
| e> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам каже |
| се три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четр |
| нице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу со |
| ћа Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Ди |
| из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина бу |
| </p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Ст |
| се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit |
| Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За ду |
| > <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништ |
| де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тра |
| је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p |
| Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је б |
| а, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те н |
| </p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај |
| им извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пан |
| судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше |
| ла сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак |
| мени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дик |
| p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пур |
| е подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље |
| њигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он зна |
| .{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На |
| син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и |
| тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти при |
| /p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p> |
| p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у |
| >Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше? |
| им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капе |
| днице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику |
| } На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter"> --> < |
| p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву |
| Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и |
| н уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру |
| е, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> < |
| /p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био |
| .{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Календар</title>, <title>Р |
| м, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, |
| екивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, |
| а.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време чита |
| p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> < |
| руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим |
| не, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> < |
| мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ |
| </p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господин |
| љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И бр |
| гњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Сто |
| <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p |
| .</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>О |
| о <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Н |
| ?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то |
| тви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S |
| и је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S |
| p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Он |
| к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем |
| ти....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек |
| је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, |
| еко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и |
| <!-- </div> --> <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо д |
| ислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не |
| .</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За при |
| ру.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари б |
| Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</ |
| ечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n= |
| се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> |
| оћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по па |
| цем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али |
| сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим д |
| а Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p |
| разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и |
| звукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так |
| е су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> < |
| /p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, зак |
| тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи |
| p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Пр |
| се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете в |
| мо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Пред |
| Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После с |
| да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, |
| та у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су с |
| <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све |
| S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Сте |
| он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан |
| онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као најве |
| ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Ми |
| .{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задр |
| е туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? ви |
| ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојиц |
| дао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз |
| ог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Ж |
| ћ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко |
| па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Р |
| измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости |
| } За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из |
| д радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред |
| а ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видим |
| че нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз суз |
| м је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам ј |
| животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да |
| p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</ |
| и’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{ |
| га.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простит |
| ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... |
| перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај. |
| ко само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољ |
| погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им са |
| овољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим |
| ачин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њ |
| кође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На ас |
| је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>К |
| а, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p |
| олико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија |
| ва, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се ос |
| ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је |
| њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа ни |
| акон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не мож |
| у попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> < |
| рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови |
| а зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Сп |
| е....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Р |
| е, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти |
| ина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, ос |
| на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} |
| n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Н |
| Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред |
| одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> < |
| арачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја ле |
| у.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како ј |
| ростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш та |
| отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.< |
| бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз |
| амо се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све |
| ружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> др |
| Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преин |
| аника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да ј |
| ад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разгова |
| S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничар |
| оји су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали с |
| је казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> |
| .</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ни |
| адише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту виде |
| >— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теб |
| обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Мож |
| рило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> |
| рљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан с |
| ајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па |
| е.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капет |
| <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје |
| у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива |
| је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се т |
| ти.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Бог |
| > <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у |
| сле седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Сте |
| да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам |
| капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико свет |
| {S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је бож |
| ницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе бе |
| кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Ср |
| </p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p> |
| тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</ |
| ље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку |
| о неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, п |
| ар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S |
| p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капет |
| Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти |
| <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раден |
| чини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита предс |
| и је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак с |
| ...{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Из |
| .</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са згра |
| — Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди |
| камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре |
| скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Го |
| зађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мен |
| загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} До |
| p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је |
| ри помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да н |
| лесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела пома |
| ле је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари поп |
| су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десетор |
| м очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје мора |
| срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S |
| по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и |
| лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И |
| ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну |
| ајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} |
| мемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога ожен |
| риђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и мило |
| о му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јаг |
| м рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме кам |
| анићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је |
| p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p |
| ва, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво |
| ли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је виш |
| p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сироти |
| е Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били |
| ила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде. |
| Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред по |
| Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што |
| Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— |
| </p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми |
| старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p> |
| >У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p |
| надоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Сте |
| нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде паз |
| суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало ј |
| и ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам пост |
| а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тр |
| Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћ |
| ко Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало |
| е око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до |
| ети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} |
| а, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У се |
| ћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе посл |
| бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо |
| ратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p |
| него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене трав |
| бу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта бо |
| нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осет |
| његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта ј |
| и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у |
| одила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата |
| танојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Ш |
| оће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка л |
| шину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је |
| > <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</ |
| им.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гво |
| чи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} |
| мишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећ |
| а паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није т |
| /p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{ |
| > <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имал |
| ак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да |
| атрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто |
| </p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру. |
| одине у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу ка |
| ијатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> |
| били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Пи |
| гу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне |
| кврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на |
| он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и |
| > <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они и |
| амишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислим |
| н ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> < |
| егод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам зн |
| с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови |
| еран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је |
| ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>Н |
| ="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас с |
| ла Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоћ |
| јка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја ј |
| ко Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а напад |
| е, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место њего |
| ећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p |
| време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за |
| ј кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на про |
| четку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љуб |
| ла већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали |
| де провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио... |
| о.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући |
| > <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очуп |
| тница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milesto |
| оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Ј |
| ора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цик |
| дам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта |
| је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге д |
| аг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако у |
| ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закон |
| це пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ до |
| вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело |
| шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема т |
| ати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало с |
| се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они |
| мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви |
| да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора нај |
| " /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бој |
| /p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пур |
| <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S |
| тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљи |
| ече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да |
| уд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шт |
| и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке сам |
| а лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала |
| p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто |
| .</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе кант |
| носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, |
| о сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде |
| пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета на |
| "164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се |
| та ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан зал |
| колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а |
| рија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да из |
| } Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> < |
| ека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан ни |
| ао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људ |
| несе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јо |
| како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат |
| о ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, ко |
| ио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расп |
| , једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и прос |
| оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја за |
| у зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је гов |
| <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онд |
| </p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудин |
| оше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p |
| јанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су |
| b n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> < |
| у препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корак |
| јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће |
| p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и вес |
| глуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади п |
| ду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S |
| ани опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили |
| осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осве |
| е ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће |
| подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p> |
| во доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> |
| књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наш |
| >— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> |
| p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно п |
| че венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} |
| же.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весе |
| ?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наре |
| у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— |
| дугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па наб |
| зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о |
| ераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и |
| у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двој |
| којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</ |
| зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то |
| ао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако ви |
| ребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватов |
| у познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је та |
| твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцелариј |
| гог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину. |
| испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога т |
| ити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и |
| стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави |
| те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то т |
| чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше |
| p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледал |
| вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" / |
| се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не сме |
| уда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?. |
| p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и |
| их и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S |
| како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко |
| а ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањи |
| ајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, |
| ред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где ј |
| вом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која с |
| о крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p |
| да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раде |
| погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p |
| оде...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} |
| , у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> < |
| , ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је |
| а нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабук |
| а опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још |
| ше од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то |
| ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у |
| во, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p |
| ледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p |
| ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, С |
| ш читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек |
| о да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пре |
| .</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, п |
| е они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— |
| љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и С |
| риво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе |
| .</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази м |
| у му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} |
| чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је игра |
| ече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— |
| же још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јов |
| нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменим |
| p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свет |
| p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у |
| <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам госпо |
| и и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће ста |
| </p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једв |
| > <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је |
| та ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се тол |
| Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ва |
| још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> < |
| е донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром. |
| па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, |
| у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису п |
| хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узвр |
| ало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, |
| ећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу |
| мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим |
| > <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седе |
| реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде с |
| </p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не |
| .{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о де |
| И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p |
| <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка |
| ада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ ни |
| вор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изг |
| е добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини |
| ако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде |
| овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачил |
| пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој он |
| Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено |
| 144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што ј |
| го све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n=" |
| е ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се |
| </p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори врат |
| ођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> |
| за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> |
| књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p> |
| <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Бож |
| в Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца |
| ица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви |
| м, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамо |
| ађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p |
| дно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а |
| у, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну згра |
| које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са с |
| све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, |
| , па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него и |
| , а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па |
| досно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико |
| мир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Ради |
| ва мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи |
| за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p |
| та среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју |
| ије видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Ма |
| р, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> |
| ку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме |
| Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој |
| су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда са |
| је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, |
| у којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} |
| м и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је кап |
| За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити пр |
| као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> М |
| гао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, сед |
| аца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче |
| прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљ |
| слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Не |
| quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l |
| акше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је |
| закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече |
| ам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће |
| } Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови с |
| у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара |
| ори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</ |
| мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече меха |
| у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога |
| те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што с |
| ро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> |
| ио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљено |
| потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зо |
| увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечи |
| — Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на ра |
| /p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле |
| друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин нак |
| .</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџе |
| детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Са |
| а га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом |
| им зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игња |
| ђе да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју |
| гледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</ |
| у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то ве |
| у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> |
| еш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стев |
| а изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ј |
| пало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне су |
| лу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ниш |
| ва то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с |
| ај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p> |
| атраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна ско |
| је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сиј |
| устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашљ |
| љи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Ма |
| мо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза по |
| а Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изгово |
| или....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један сн |
| ени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина н |
| ки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p |
| ако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако п |
| а---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с |
| са наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.< |
| и се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Пре |
| вим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наред |
| у.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно |
| редседнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Са |
| кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела в |
| судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> |
| јатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, |
| ш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо д |
| ..</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Ост |
| Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто |
| ра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их |
| ad>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденков |
| ша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је м |
| и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо р |
| нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S |
| а неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је п |
| .{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш не |
| а ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жера |
| д су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само |
| траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших |
| с Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију |
| пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери... |
| већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти С |
| /p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви |
| отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.< |
| и су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше |
| > <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> < |
| > <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако по |
| вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, т |
| , што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, |
| ем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се |
| ам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На п |
| Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека |
| анас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је |
| ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l |
| место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше к |
| вецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући време |
| ени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата |
| гим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане! |
| дити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови |
| <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђ |
| су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако |
| д’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— |
| есу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ј |
| ити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све о |
| акав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по стареши |
| а.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и |
| не...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би пр |
| руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени |
| а Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p |
| ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје ве |
| сом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— |
| ти, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда |
| им погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на |
| дала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> |
| задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно за |
| јавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова |
| <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели |
| Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кол |
| е кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p |
| у прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хај |
| и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе |
| p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...< |
| пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>Посл |
| пштинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћ |
| н их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво |
| готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику: |
| о и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, реч |
| </p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га пр |
| етан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које доб |
| судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дозн |
| тана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они |
| а оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а |
| судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после |
| аст о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p |
| о десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу ти |
| ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код И |
| раше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господ |
| е пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанк |
| ће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живан |
| p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!< |
| n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико п |
| или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> < |
| а, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добри |
| >— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Но |
| ође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, |
| капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцел |
| ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богати |
| /p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанет |
| оследње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p> |
| сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда |
| пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатов |
| .{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што са |
| спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игња |
| е веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по |
| га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да |
| ест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он чове |
| бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцелар |
| јио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномања |
| укоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили ка |
| Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и м |
| ..</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после н |
| полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуч |
| а у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази је |
| еше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познаје |
| дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо |
| ни излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико |
| аг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац ма |
| и упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?< |
| о до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} |
| па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи он |
| у ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг |
| Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих |
| азила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича |
| <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на |
| залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ пр |
| о моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стеви |
| м ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му с |
| ог особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим т |
| у једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су |
| И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног |
| ри.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему дру |
| гледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и о |
| ног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити сво |
| младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p> |
| и Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— М |
| ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни з |
| је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из не |
| иран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као па |
| о упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или ј |
| ви му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Иг |
| вом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је |
| узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку ра |
| и.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на |
| дише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} |
| /p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p |
| ру у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше |
| колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и |
| етац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај |
| еком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет мор |
| ече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде |
| огледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам ни |
| у.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде сам |
| , убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети |
| отребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и |
| .{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> |
| 161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, р |
| оца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата диг |
| кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тил |
| коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева. |
| гледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело |
| изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињ |
| p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ |
| од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани сто |
| ј!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а шв |
| атове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади |
| Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} |
| јану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> |
| Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беш |
| p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете д |
| м договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се |
| аким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни |
| знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која ј |
| >— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Ка |
| та ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="2 |
| вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо. |
| се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није в |
| ило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден на |
| S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>По |
| мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а |
| устити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и нами |
| ци, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се о |
| не...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, |
| е почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никад |
| а кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не |
| {S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S |
| дифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као мле |
| ачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже |
| ом и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n |
| 4" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не |
| је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је |
| S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је |
| се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта |
| , рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим |
| аца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута в |
| агано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена с |
| е срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри св |
| } Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се с |
| !</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живел |
| е добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући сте |
| а једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути |
| премна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево |
| {S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са ст |
| сто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— С |
| ?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала М |
| ћ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су |
| ога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и |
| гађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше она |
| рила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и |
| ијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем |
| њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну вр |
| кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чу |
| страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’ |
| се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин |
| едње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у суд |
| ве свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш т |
| мени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије |
| лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Доба |
| Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још |
| стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> |
| ђер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они |
| аборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она ј |
| тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им букви |
| па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж ма |
| Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домови |
| Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву п |
| та.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати |
| сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Н |
| икну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p |
| </p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.< |
| видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву |
| у.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима |
| али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p |
| чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> < |
| >— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, |
| швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Ко |
| ушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о с |
| д као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни погл |
| > <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капе |
| ућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен С |
| се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуљ |
| е нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни |
| виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне с |
| огледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— |
| та.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они с |
| ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ст |
| се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се б |
| г Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} |
| т, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Ј |
| а у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} |
| то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се в |
| пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пр |
| вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се |
| авидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Л |
| не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капета |
| њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крај |
| мање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, дава |
| ава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође |
| ра други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто пр |
| а вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Руж |
| уша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије |
| оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.< |
| ави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше |
| да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, |
| ије био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и |
| је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена. |
| ица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капет |
| а радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па |
| сите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњато |
| Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми |
| ко лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о н |
| S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, из |
| Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само |
| раду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шт |
| .</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас |
| у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако д |
| дам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Ме |
| тева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам и |
| опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако иза |
| ти.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био |
| ице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли |
| а казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> |
| у.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним. |
| попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Де |
| а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Ста |
| ла да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притишт |
| ане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја |
| жагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> < |
| недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и |
| ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекр |
| ао из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Сте |
| p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам ј |
| <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани ов |
| ича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} |
| </p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти |
| село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога |
| дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затво |
| у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Доб |
| в ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љ |
| их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине |
| то ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p |
| ше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Трој |
| нуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, ка |
| је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљу |
| е воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој |
| па, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им поже |
| каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нан |
| у су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, ре |
| S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину |
| ца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Б |
| е, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Д |
| кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И |
| за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера. |
| чио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога н |
| ву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако ниј |
| њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад ј |
| сија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" /> |
| лију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га у |
| ла шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пре |
| чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S |
| же и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман |
| инити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, |
| ргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је се |
| о.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута т |
| ла и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве |
| <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла ниса |
| ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике годи |
| к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња тв |
| Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— |
| како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаж |
| e>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још б |
| инило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да |
| нако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа. |
| еже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био |
| рило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</ |
| /p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју п |
| Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p |
| добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, срп |
| г, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови пом |
| д можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу |
| .{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, |
| својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме ост |
| о Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу |
| тао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, виш |
| е и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> |
| <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p |
| капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола |
| се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је |
| ети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врат |
| шаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> |
| <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> |
| л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. |
| е бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од |
| петљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’т |
| ка Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али крив |
| гњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћут |
| ан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је |
| ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине |
| ма мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да |
| асап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека ра |
| а вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замис |
| ог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, п |
| м.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем... |
| ису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не оти |
| и.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, к |
| и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доб |
| тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Мар |
| >— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине. |
| ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу не |
| 43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите п |
| <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда ста |
| чекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије |
| .</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје ј |
| ароду, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам |
| p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора |
| ун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страх |
| Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездим |
| езимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокин |
| сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим |
| {S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама |
| ожемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема рум |
| о соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете и |
| а Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада вели |
| озове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге |
| еше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали |
| а је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се јед |
| ем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићан |
| м моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било |
| је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји |
| савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњ |
| д ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од ч |
| зна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у |
| м у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили н |
| ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде И |
| — Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у ру |
| p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе |
| и, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е љ |
| или су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по је |
| цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу |
| ушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева |
| адали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> < |
| >Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева |
| ова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га ме |
| ао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодари |
| </p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p> |
| м вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се о |
| и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син бука |
| Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваб |
| p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и |
| је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е |
| до?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p> |
| ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцн |
| јд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p |
| Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> |
| се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, |
| мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134 |
| меш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Б |
| <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручиц |
| си лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длан |
| бро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чу |
| прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ |
| </p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше... |
| ражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића к |
| лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Се |
| селио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попи |
| ло.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраш |
| о прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он та |
| ева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале ре |
| >Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p |
| о мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам |
| ка Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздра |
| ад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачист |
| танку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не б |
| петаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену ј |
| ..</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.< |
| еђу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— |
| него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико се |
| у Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p |
| , баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и |
| зи Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Ј |
| >— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ |
| Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се |
| већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам мора |
| драви смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} В |
| држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе м |
| жим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</ |
| 5" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре г |
| ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и |
| деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n |
| им њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње |
| ра не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући в |
| г од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја |
| даре са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник |
| спала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терет |
| ине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар |
| до’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му род |
| „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Ме |
| ат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нум |
| ве је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он |
| не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче |
| p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} |
| >Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хо |
| о Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} |
| зиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалос |
| идим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Ж |
| Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му пр |
| ледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако л |
| у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто би |
| инков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и |
| Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је |
| од слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади |
| ко то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему |
| није општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Н |
| сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и пр |
| ико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> < |
| ђоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није |
| орта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћемане |
| !</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао |
| <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећ |
| диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Не |
| b n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж |
| Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слу |
| {S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Как |
| >— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Сто |
| у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па |
| > <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно ве |
| а’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне |
| ји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, как |
| , као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био нев |
| и у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити |
| стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше |
| јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра |
| од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми |
| пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, н |
| " /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и |
| ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је с |
| канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми |
| ате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо. |
| /p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је ја |
| домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћере |
| /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни |
| p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљај |
| д механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зе |
| бојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте |
| е и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Б |
| p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским |
| ..{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденк |
| у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послу |
| и у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџ |
| и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим с |
| се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако прија |
| и?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима. |
| .</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко |
| пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана ус |
| м мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана |
| т?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новац |
| ’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У т |
| <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездим |
| председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај |
| ла, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба! |
| а шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напој |
| Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пер |
| помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, |
| је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га |
| /p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по дев |
| о подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бац |
| /p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му |
| ју нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш т |
| еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала в |
| p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бис |
| ам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један |
| азда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна д |
| лим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју |
| одлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну п |
| твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде н |
| на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатар |
| е она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} |
| о се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али |
| овићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу по |
| "> <head>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су ј |
| Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да |
| вај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извад |
| етнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина п |
| ва му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездим |
| у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, |
| ...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} |
| у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те |
| ашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> < |
| ли су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради. |
| о трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништ |
| ок се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњат |
| миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало ра |
| p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, а |
| емо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо |
| а ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим нас |
| Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одра |
| е.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S |
| ребали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и |
| } Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он |
| чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> |
| о весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је |
| попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, |
| .{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича |
| у мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видеће |
| а, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши |
| Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо |
| ву кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово |
| аћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> |
| ио.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> < |
| благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да б |
| сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што |
| ивану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Гов |
| зумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пур |
| >Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га сти |
| да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Ст |
| А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само |
| баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опре |
| шана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи |
| о шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека |
| им Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам |
| бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Д |
| н био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи... |
| ва?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао |
| већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> |
| ву...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је в |
| <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ |
| е Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли ви |
| е људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружин |
| што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојано |
| и се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n |
| код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трго |
| е само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихва |
| јанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Ди |
| Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{ |
| добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече |
| одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице |
| </p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго |
| муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станими |
| и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, |
| ако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— |
| } Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то |
| чванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било |
| и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рек |
| с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> |
| мир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је п |
| о би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан ме |
| а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце |
| мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше ве |
| ота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кр |
| слуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако гово |
| и јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чи |
| сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо с |
| ’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> < |
| се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш на |
| о,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем |
| ... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зац |
| чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се он |
| <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме |
| ке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> |
| <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гон |
| та су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на |
| другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном млад |
| је су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p |
| он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> < |
| ом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њ |
| се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што |
| } Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— |
| и у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и |
| дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и |
| Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог |
| угог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{ |
| а сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не с |
| еки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За ц |
| огледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене б |
| не воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Ли |
| о старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</ |
| ..</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим пре |
| ="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је о |
| На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи |
| и’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш |
| ти...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми по |
| у.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше |
| ако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, |
| ако му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у об |
| онесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} О |
| на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занеми |
| етану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути ш |
| и...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном вид |
| мрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече |
| чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто |
| па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.< |
| тењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашик |
| х бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрај |
| ед кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих |
| 65" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} |
| њату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакв |
| гледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весе |
| ле у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали ви |
| ајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени |
| а...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па |
| њих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало |
| е шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и |
| есто да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које |
| ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} |
| им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су н |
| ира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стад |
| је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и б |
| ић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите |
| увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову |
| е Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више |
| ажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће |
| <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би пра |
| разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова од |
| м док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p |
| е да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања |
| <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да од |
| </p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко до |
| ти, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} О |
| ова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p> |
| ено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви |
| ..{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хо |
| е полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Н |
| о на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Ј |
| све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао |
| >Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колим |
| кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, п |
| } Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњат |
| војим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још проле |
| утих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно |
| ешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па с |
| беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде |
| етак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво? |
| драва и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писм |
| е, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да |
| <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом посл |
| едседнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну |
| {S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Сто |
| е тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.< |
| овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> < |
| м стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S |
| авио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденкови |
| Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако |
| } За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не |
| <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од |
| о његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест м |
| грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али н |
| то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S |
| је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.< |
| а с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си П |
| тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека к |
| — Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно мој |
| ла брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> < |
| и јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вак |
| да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p |
| ројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се име |
| <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p |
| но газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за н |
| ене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећа |
| име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребити |
| у нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игња |
| а.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> |
| ан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ва |
| плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, ра |
| аду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, |
| роке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сват |
| ко и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора остав |
| реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По |
| и и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју |
| му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станим |
| чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да |
| сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и С |
| ук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са |
| p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Поме |
| нати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да |
| е то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад |
| а је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је |
| >— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да |
| да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о том |
| <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на |
| сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута за |
| а на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели пр |
| то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледа |
| </p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p |
| в Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толик |
| тајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он ј |
| да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о. |
| благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем б |
| та.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора не |
| дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтед |
| ајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</ |
| газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Поглед |
| p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије |
| гурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p |
| <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата |
| у мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас д |
| </p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине к |
| {S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S |
| ај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— |
| е нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово р |
| оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> |
| раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у |
| петан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који с |
| ми по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> < |
| p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је |
| мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону с |
| тева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред пр |
| ам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти |
| читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Богати |
| Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди |
| "44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ |
| <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем |
| Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обр |
| p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису |
| тра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала с |
| ре липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с |
| <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и за |
| му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуч |
| ено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здра |
| мљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочи |
| е и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да |
| ну корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело |
| исер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само |
| о сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> < |
| па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше |
| те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канц |
| ду и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капе |
| /p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Су |
| тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стеви |
| крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо |
| .</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима |
| , рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разве |
| ан.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о м |
| ега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то о |
| и се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је не |
| еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је простран |
| еће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За м |
| ића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о са |
| те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спаз |
| ту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који п |
| није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и |
| Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да |
| и, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа |
| познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, |
| ече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало |
| ноги сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у |
| омили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе |
| е се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим |
| .{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави |
| путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва |
| то беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мај |
| ....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно к |
| /p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким |
| а под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала |
| детића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је с |
| {S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико д |
| , а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она та |
| људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко... |
| не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Сте |
| ак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим |
| Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак в |
| Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Рад |
| ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта |
| ет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p |
| Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене |
| синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешин |
| ко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију |
| идео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био т |
| мо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати. |
| ери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу |
| 940_C7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили |
| p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чу |
| оранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине кућ |
| се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али до |
| види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гл |
| лику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да о |
| јао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капета |
| p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ |
| рода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газд |
| на у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведен |
| а месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и из |
| рати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече је |
| } Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> |
| Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича |
| у <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам. |
| на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура |
| Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан заз |
| оше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је |
| p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— |
| да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао |
| шина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади |
| шио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим |
| њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{ |
| један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја |
| ла.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручј |
| н је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог |
| едило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Ј |
| били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се осв |
| вао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами с |
| овима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки |
| криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи |
| рините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су л |
| а бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, |
| ој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви. |
| у се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p |
| по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> |
| а је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе |
| оже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако |
| а Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак |
| мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p |
| нате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је н |
| Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мен |
| S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну? |
| па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, |
| ти.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас не |
| е утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам ј |
| је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не |
| астиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А ов |
| > <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи се |
| — Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она |
| ћа башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из сво |
| једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро. |
| стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњ |
| адоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весе |
| дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два т |
| /p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} |
| ј тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и пра |
| .{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, |
| покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у живот |
| p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, бе |
| Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам |
| и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелет |
| } Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп |
| ти овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо |
| та мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана |
| } Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <qu |
| бе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p |
| дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се |
| а пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, ве |
| ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За |
| десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се |
| ивицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што |
| траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите |
| еба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</ |
| ута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат иша |
| ачину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit |
| их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки ро |
| е пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вр |
| Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њено |
| та није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стој |
| > <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји |
| сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па |
| ку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> < |
| e> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </ |
| познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога |
| ку поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали дан |
| у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносил |
| крено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али |
| Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</ |
| <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану. |
| </p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од тур |
| ш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би |
| еш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет. |
| На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца |
| егово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што |
| , под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним б |
| о.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У п |
| мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о при |
| јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</ |
| ра поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима |
| им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раде |
| <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, |
| ише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена |
| срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао |
| је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш стареш |
| а, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мис |
| S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из да |
| </l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће с |
| > <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у р |
| учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игња |
| башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико |
| ђе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрли |
| први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила.. |
| а, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он к |
| орбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у живо |
| и силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и пр |
| о после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> < |
| се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погле |
| у и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас |
| о јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је врат |
| у и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали |
| а, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је |
| p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим г |
| се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћем |
| а.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове |
| старији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели |
| апетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украд |
| срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, |
| танимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда о |
| ости поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водо |
| ника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} За |
| , кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био |
| н сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли |
| {S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n |
| сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да |
| а Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читав |
| да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а м |
| то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све п |
| , па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n=" |
| ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла ј |
| и, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, гото |
| <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја ро |
| — Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Ни |
| м, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да п |
| p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете |
| љено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мал |
| у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и в |
| ир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па шт |
| умарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!< |
| , сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} |
| ина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече |
| ина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако ост |
| му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред |
| , да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком |
| е адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге |
| апетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта с |
| Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти |
| — Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што |
| p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капет |
| изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Т |
| зу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав др |
| .</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загле |
| обом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, |
| S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га у |
| го тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> |
| је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто |
| >Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Оди |
| аршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш ј |
| апу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праве |
| ишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на зе |
| а се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли |
| <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси |
| многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не мо |
| „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p |
| о је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договори |
| очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је |
| иким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се м |
| је снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, |
| ера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" |
| а и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић св |
| ло, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> |
| боље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Ри |
| на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p |
| ’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти.. |
| оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупк |
| /p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на |
| ковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у |
| .{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром им |
| ним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ај |
| и да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Др |
| ачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи |
| , пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце |
| апетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си |
| Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запит |
| p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се |
| {S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту је |
| ма.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме к |
| је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују свој |
| и осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак |
| се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је |
| тељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад |
| нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње |
| то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским |
| <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја |
| Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Ма |
| себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— |
| погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојан |
| у Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> |
| еше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћ |
| вима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћ |
| Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јо |
| тева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p |
| <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседали по |
| е испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</ |
| После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S |
| Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћ |
| а <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p |
| Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и |
| ну једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћем |
| р.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева |
| > <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превали |
| > <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши |
| Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је ј |
| еше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави |
| се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо л |
| </p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштал |
| једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и по |
| ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и с |
| ине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред |
| к, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Не |
| није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није |
| ман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде |
| <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод |
| им, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у |
| /p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача |
| л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране |
| У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа |
| ога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, |
| .{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у |
| Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њ |
| о му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и М |
| p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта |
| осле опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p> |
| тало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, д |
| че Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — реч |
| се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху пог |
| бацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је прип |
| Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мал |
| и они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> |
| са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и не |
| како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> |
| кије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...< |
| м твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} |
| и.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p |
| но писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић |
| хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић. |
| здрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл |
| е обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је в |
| ати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић |
| ога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n=" |
| Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога |
| само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве |
| ти на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио ка |
| ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> |
| кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих дв |
| кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она с |
| ућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило прем |
| ећ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружи |
| а кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још дав |
| е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вак |
| за радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, |
| ову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</ |
| /p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољ |
| ца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и позд |
| данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у миј |
| и донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p> |
| з покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео |
| тити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколик |
| кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијан |
| , рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и је |
| хани...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог. |
| ога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Све |
| премиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти |
| д чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору |
| уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Кап |
| били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну он |
| , а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови сти |
| се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти |
| о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p |
| те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи де |
| , ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...< |
| о си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људ |
| све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво? |
| и се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби |
| <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварит |
| иђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За т |
| свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви |
| жи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На |
| ешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза |
| ти.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> < |
| нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће |
| ијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кол |
| ..</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао |
| <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола |
| ло после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице |
| /p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p> |
| треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} З |
| p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p> |
| драви са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се |
| о, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>К |
| ок ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капе |
| уднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и |
| нове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тр |
| одио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запеч |
| ћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него |
| их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича |
| Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека приче |
| гатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, д |
| ева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јо |
| себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га јед |
| сте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} П |
| {S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У душ |
| дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешт |
| вени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> |
| њат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве |
| ић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут п |
| ли у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, б |
| преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Бо |
| истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— |
| , преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} С |
| рви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али |
| или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој друго |
| ој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију |
| се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, пра |
| е би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ј |
| иш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се |
| свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> |
| и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> |
| о Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p |
| их не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и |
| Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да |
| а’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти |
| ет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој |
| >Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и |
| е да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....< |
| за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату пов |
| ед ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим н |
| да и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> < |
| ом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађ |
| сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао ч |
| м, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{ |
| о...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти |
| .</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Прес |
| ле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једн |
| >VI</head> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше за |
| одине, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стој |
| логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клу |
| е.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не бу |
| и она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n= |
| ад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За |
| ...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљо |
| кочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао |
| дан пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душ |
| дну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у |
| у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> |
| .{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњ |
| {S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан д |
| ...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу стра |
| <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p |
| о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је п |
| ажимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам |
| терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим |
| >— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика |
| у неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Доб |
| спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди к |
| рљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани нек |
| ки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S |
| ла за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада |
| Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, ш |
| ве ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића |
| Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срд |
| о се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У |
| ази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p |
| </p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљ |
| ше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што ве |
| е нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата терети |
| њем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна ч |
| велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> |
| <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S |
| , као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начин |
| срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p |
| његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, р |
| тојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична п |
| tone unit="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Пр |
| ану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска |
| p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоц |
| ости ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море |
| ирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p> |
| } Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза. |
| а’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо ј |
| адећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шт |
| посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, ко |
| ако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> < |
| ивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, |
| како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце. |
| име су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело м |
| ојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} |
| казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово |
| братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и |
| на то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А |
| <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} |
| .</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око |
| вне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало о |
| оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— |
| S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је |
| есудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гаје |
| ва се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — |
| и...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштул |
| емала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико л |
| оварамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара н |
| подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној ру |
| <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није |
| аро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз о |
| > <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета на |
| потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку |
| петан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора |
| Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево |
| цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збого |
| тево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан пресл |
| а су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком живот |
| ла главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица |
| каном, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у к |
| {S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем три |
| мо ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добр |
| вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте све. |
| х ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, ил |
| а од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И |
| м свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте све.... све... ја вам |
| азио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богати |
| во нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стев |
| pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> |
| ло јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао |
| ка Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају |
| .{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} |
| ужом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку |
| осимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пу |
| оже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао свој |
| у и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина би |
| проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у |
| ве те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој |
| тоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена |
| Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаг |
| <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мисл |
| ворим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По бело |
| не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пре |
| .{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало л |
| едино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав |
| .</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила |
| су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили |
| <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чи |
| и.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Види |
| њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове |
| био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p |
| председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и пр |
| а послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је поз |
| радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га |
| био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија су |
| ако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и |
| има говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана |
| е, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко ј |
| p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, |
| !{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти ј |
| пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још |
| >Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} |
| вљених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из |
| очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p |
| више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по |
| којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, ре |
| ....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом с |
| ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један |
| } Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му св |
| ори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> |
| према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по |
| и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала |
| Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пут |
| већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро пор |
| кан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> |
| Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући |
| Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јови |
| {S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није |
| по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до |
| ан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p |
| ј мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две кру |
| морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева г |
| лава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта |
| у.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> |
| упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, р |
| Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, за |
| чекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> |
| њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Бог |
| емам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђ |
| <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, |
| си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе |
| им....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сут |
| е и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки тере |
| о?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опрем |
| што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отера |
| менима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S |
| лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад |
| ађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим |
| рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе.. |
| ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинам |
| реми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло |
| о скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти ка |
| Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу |
| вечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш |
| ему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили |
| во велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог |
| ј кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Ми |
| оже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бо |
| па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158 |
| а. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан ј |
| е не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стоја |
| вана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме |
| јан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> |
| јан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем |
| <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</ |
| ката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Н |
| наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <miles |
| оску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља |
| н и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се |
| >Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је |
| па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у з |
| ре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у |
| аво пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смеш |
| ..</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би |
| насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатк |
| гњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> < |
| род мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Д |
| је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш |
| али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се |
| вити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се |
| > <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добри |
| ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији |
| мак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћај |
| учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога де |
| век био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео побе |
| ли:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је |
| есна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бо |
| Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских б |
| с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Б |
| е тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настав |
| ајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уз |
| руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Г |
| војка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтал |
| ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да |
| сивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где |
| .{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата |
| тајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га |
| на била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест по |
| око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван по |
| су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је |
| о му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је |
| S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је |
| ао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</ |
| зио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто из |
| >Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се |
| ко нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— |
| и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа |
| p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="15 |
| ижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријате |
| , па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим |
| p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаш |
| лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против С |
| бора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има мл |
| дниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димит |
| <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су П |
| ручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољ |
| нда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њи |
| <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца чести |
| , а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капета |
| а не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни |
| pe="titlepage"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих |
| вориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: |
| квих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим |
| ше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пил |
| његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није |
| је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси. |
| е умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, уд |
| рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неп |
| .</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, |
| обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико кор |
| свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поч |
| преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n=" |
| p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> |
| } Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> |
| p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— |
| о, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> |
| цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би |
| ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећал |
| на добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало. |
| рже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:< |
| носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знад |
| Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је тв |
| ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо |
| p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене усни |
| ="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бој |
| уза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и м |
| p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и милов |
| стидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и |
| па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</ |
| .</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S |
| капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скор |
| ет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи уради |
| а лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити |
| Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу п |
| амести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у |
| ’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> |
| стурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из |
| ило у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - ј |
| ако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта н |
| е знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја |
| што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p> |
| ајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једна |
| ма, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетк |
| ио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да |
| воту пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она во |
| о доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ћ |
| омиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све |
| ли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Напис |
| ажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети предс |
| е ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и ост |
| </p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’в |
| ти.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p |
| т са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопов |
| детића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter" xm |
| <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а |
| и.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— |
| ери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> |
| данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игња |
| једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Сте |
| овима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на |
| страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су |
| ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу ме |
| чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура |
| не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113 |
| и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онол |
| крадено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} |
| д је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У г |
| ене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нех |
| /p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ни |
| Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очим |
| Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се за |
| јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права пр |
| су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколи |
| о напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по |
| ио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{ |
| дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, прот |
| к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче др |
| и и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно |
| ју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом зад |
| ко ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла там |
| своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадов |
| ....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој |
| расла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола. |
| .... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топ |
| ле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} |
| те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и бр |
| <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Нек |
| Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p> |
| о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета |
| јатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У ње |
| м истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви с |
| н капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто н |
| е њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на |
| муклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега |
| погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био ј |
| риђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га кап |
| и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они по |
| </p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> < |
| и су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— |
| гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја. |
| јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе д |
| да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало. |
| >— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S |
| У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта ок |
| Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p> |
| отину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог |
| p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њ |
| пе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твој |
| пере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} П |
| свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} |
| ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} По |
| , рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што |
| човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, бил |
| ао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> < |
| неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али |
| ио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стој |
| ебно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, т |
| ш давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од |
| руго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је в |
| е се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуч |
| цу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив. |
| Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву тер |
| н, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не об |
| у Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из њего |
| која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> < |
| е догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</ |
| <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>На |
| p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој |
| већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S |
| у кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти с |
| ала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Саг |
| </p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ј |
| јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како |
| трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће шт |
| .{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они |
| азили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише |
| Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвик |
| даред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да |
| ву.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко |
| ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>С |
| пуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрп |
| ла да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S |
| {S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само |
| — Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не з |
| p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није |
| о.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде |
| .</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побе |
| на стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p |
| уд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!. |
| оче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога. |
| l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш бра |
| > <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи. |
| е његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p |
| прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и |
| и....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годин |
| Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро |
| p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Им |
| коме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поран |
| ne unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула |
| ци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте глав |
| /p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p> |
| је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који |
| > <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла |
| усте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{ |
| 18940_CSRP18940_C2"> <head>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стра |
| погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати тро |
| p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а к |
| } Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— |
| а, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и у |
| — Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце бо |
| <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} |
| е заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету |
| Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и |
| ко извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенк |
| Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Бо |
| ас на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</ |
| /p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p> |
| и.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није т |
| шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је |
| ћа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало |
| за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја не |
| Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о го |
| } Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за |
| и ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Так |
| ађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше с |
| гледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— |
| и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p |
| p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов |
| Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изна |
| апетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p |
| гије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминаши |
| ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у |
| Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена... |
| алосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места ви |
| е што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Так |
| ећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што су |
| ире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу |
| о места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама с |
| ом црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Ј |
| , еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан |
| ођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то изв |
| ојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао. |
| кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Ид |
| у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ак |
| /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, зб |
| дину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница. |
| а.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима: |
| каменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо... |
| осподине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му |
| а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, |
| виње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек же |
| уло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се се |
| о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је |
| с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана |
| знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана |
| опе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као |
| ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За |
| та, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учини |
| и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из |
| ко је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.< |
| а.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви ре |
| прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....< |
| етића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је |
| да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="17 |
| све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши. |
| о помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— А |
| као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајо |
| дала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> |
| .{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ног |
| е пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабин |
| /p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле |
| ог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешк |
| с свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина |
| .{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем.. |
| стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе изл |
| постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко |
| ра.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гл |
| не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погл |
| илима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а |
| закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потпи |
| тан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у |
| > <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> |
| није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p> |
| p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— О |
| ео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</ |
| ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> |
| м трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесе |
| ије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није |
| ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако |
| > <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поно |
| ву кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, с |
| .</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" / |
| о се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мисли |
| Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— |
| ла ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Ра |
| >— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> |
| оћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба |
| ни дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</ |
| ња од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро |
| се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи |
| тити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div |
| > <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом |
| лазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <p |
| > <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота |
| старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> |
| они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S |
| је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан ч |
| ва је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње |
| се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде прими |
| је се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’ |
| добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута |
| наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвав |
| а нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и дру |
| и му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, |
| .{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{ |
| атову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У баш |
| оштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, но |
| е кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до из |
| ао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S |
| оја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне |
| е Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>П |
| златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко бе |
| вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Доб |
| клије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави |
| д пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, див |
| га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао б |
| оше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Рез |
| мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе |
| зо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је |
| о ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је п |
| вори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и |
| Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> < |
| уди.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потреб |
| n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p> |
| а би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до |
| ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте |
| ам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче |
| епо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песни |
| о изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако |
| некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’пр |
| чицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, о |
| очицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на п |
| репреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Иг |
| ече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Бог |
| глуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу |
| <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шарениц |
| се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> |
| е последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и с |
| нда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, |
| радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут до |
| .</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мор |
| олико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Др |
| е ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође |
| говори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и пос |
| ир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p> |
| звади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p> |
| а ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам тв |
| ати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труб |
| ла је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густ |
| ну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису |
| </p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p |
| верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници |
| , говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети р |
| отле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, зна |
| /p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде по |
| јан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <p |
| quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку би |
| по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И |
| бира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Т |
| ој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Од |
| на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.< |
| говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Ма |
| ара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чис |
| S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту ни |
| .</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенит |
| му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну |
| ити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којо |
| </p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели и |
| очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си б |
| мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о лива |
| д је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир |
| е...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу д |
| ко друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А |
| p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесто |
| ишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи саст |
| имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> |
| и да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле |
| } И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, |
| >— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекн |
| .{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле |
| >А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране п |
| томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква |
| то.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој |
| > <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му он |
| > <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, |
| <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да |
| ао да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стев |
| д њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не мо |
| а се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полак |
| од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p |
| да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио |
| и пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јес |
| пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без |
| рсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као не |
| матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Ст |
| да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да |
| ила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао! |
| <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p |
| здимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су ви |
| и и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, |
| је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> < |
| >— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето. |
| <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, |
| н заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је |
| ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајсто |
| собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужи |
| ?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb |
| вин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели ка |
| ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их |
| чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} |
| ичињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међ |
| је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво |
| да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се |
| <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— |
| азно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... п |
| олим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> |
| >— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да ј |
| <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био |
| и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину |
| ако су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком рад |
| ом брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> < |
| био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Ст |
| вору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељ |
| рану.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за к |
| .</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће |
| етане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима. |
| p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши вел |
| <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука |
| ико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само |
| и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђош |
| в си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и др |
| нуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиро |
| о два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} |
| ли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S |
| о на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авл |
| једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> |
| орчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти |
| ш по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и са |
| ну пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам. |
| анцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не |
| > <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како |
| :</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане. |
| врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здра |
| ?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p |
| вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још не |
| ео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао |
| ој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било |
| лети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову |
| шање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита |
| <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Кол |
| p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала п |
| свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресу |
| те Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је |
| S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, сп |
| смо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их од |
| еш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капетан.</p> < |
| > <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> |
| ка изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Каж |
| ођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи |
| есте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Ди |
| </p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Ј |
| <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми |
| кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <qu |
| ла у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> |
| андур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.< |
| >Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За т |
| аздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се ка |
| је рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала ј |
| хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кр |
| де још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, |
| Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живан |
| срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишља |
| </p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S |
| — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> < |
| а, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па |
| Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце... |
| иси: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју на |
| .</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Дец |
| <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринков |
| } Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти са |
| а гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице дра |
| а дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Свак |
| p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type="chapt |
| и...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ће |
| ду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцелар |
| овора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремље |
| >Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капе |
| сли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> |
| <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан |
| subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Ма |
| за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су |
| н Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и п |
| пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p |
| нији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати |
| > само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.< |
| {S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за |
| и’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и |
| по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или п |
| велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, |
| а општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћ |
| >За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених |
| атима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S |
| у прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше ср |
| >— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледа |
| ати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>К |
| тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде |
| е нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} И |
| шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, |
| Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p |
| ="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу за |
| ерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови |
| ода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазо |
| једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком... |
| S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода |
| дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— |
| иђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже. |
| p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p |
| ушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p |
| у срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса сви |
| Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праш |
| би, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубиш |
| ега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним |
| Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} |
| јату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била |
| је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту |
| Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и |
| друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад |
| к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по из |
| о, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{ |
| и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, шт |
| смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад с |
| ати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио |
| је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако |
| вори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитн |
| </p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су и |
| тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’ |
| ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> |
| а те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако |
| бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу друг |
| Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по |
| е се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} |
| <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојано |
| ј брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих |
| лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској меха |
| А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, |
| S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова ус |
| је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, |
| </p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека |
| ри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, ш |
| исак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно пре |
| >— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде б |
| та и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122 |
| Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена |
| колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим |
| milestone unit="subSection" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, |
| е Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола |
| ..</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p |
| !</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим |
| то ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња п |
| .</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешт |
| апред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој |
| е му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто |
| е пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле са |
| </p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе ње |
| та дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</ |
| допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти |
| те и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Ж |
| ог час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Проб |
| чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како с |
| а морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и р |
| у је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излете |
| ава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као д |
| знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из |
| p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако т |
| ре њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је б |
| е могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, гро |
| рио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица доче |
| од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пит |
| о, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p |
| једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав пл |
| аде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчиц |
| дговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на |
| ушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Стан |
| кве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p |
| висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{ |
| е Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па |
| >Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанов |
| е, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радет |
| рут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> |
| АСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи |
| ова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</ |
| се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро |
| /head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је ра |
| о Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте |
| , и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Сл |
| /p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо |
| и шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком оче |
| ead> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио |
| p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чис |
| оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пан |
| >— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Ст |
| ако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, мол |
| к.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде о |
| ву главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда н |
| , што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна |
| с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који |
| дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S |
| /p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца ч |
| д ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само |
| н са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И |
| <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и ко |
| рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> < |
| га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све |
| аника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро |
| та имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} |
| овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Ш |
| седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче |
| кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ |
| p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што м |
| апетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и неш |
| it="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да |
| енковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње |
| е то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година |
| о задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n="106" /> <div type="chapte |
| > <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јаб |
| седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још |
| ш на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено |
| /p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај |
| ремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђ |
| аде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сут |
| > <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца |
| већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{ |
| како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио |
| а и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div type="chapte |
| ревалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунц |
| г!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које |
| unit="subSection" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће шт |
| шке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво |
| p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p> |
| р пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</ |
| p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њем |
| лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље |
| но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{ |
| апетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се в |
| матрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове |
| псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су |
| е, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечи |
| ричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Рад |
| ајдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Каж |
| </p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Ва |
| чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је |
| атио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза н |
| дити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је че |
| .</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </ |
| ..</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Ди |
| етића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној |
| дласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг |
| селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авл |
| дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад |
| механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много |
| дује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђ |
| реду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’ |
| d>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богато |
| ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране ав |
| /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је |
| у гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме |
| Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p |
| и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> < |
| есеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се |
| лети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљ |
| икан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и за |
| ојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је |
| се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојт |
| {S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после в |
| н се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш |
| оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви |
| рас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— |
| кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" |
| мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико |
| релом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује |
| нска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети о |
| /p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да |
| /p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вел |
| е божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата о |
| {S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво |
| памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану. |
| би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се о |
| телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно ј |
| {S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гле |
| ова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим о |
| ва дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек |
| селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од зав |
| <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Д |
| ановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже. |
| и дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ |
| ароду:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Д |
| ..</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе |
| /p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богат |
| начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја |
| се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, р |
| лави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за т |
| ши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговор |
| би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава |
| и.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} |
| о.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву |
| ики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су |
| вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењ |
| еба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, шт |
| ад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове |
| колико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му |
| је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу |
| ж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Г |
| људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и |
| и?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријам |
| ев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" |
| епознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вред |
| зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</ |
| троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станими |
| м очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Мас |
| <pb n="I" /> <div type="titlepage"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> </div> <pb n="II" /> <pb n="III" /> < |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> |
| i>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ов |
| рили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у сел |
| а чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас с |
| >— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта |
| та би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треб |
| ио далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Је |
| ог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чо |
| омоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја пос |
| е по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио |
| руги.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече |
| тврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јова |
| .{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спр |
| неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и |
| то завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> |
| и се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што го |
| те капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са |
| <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и |
| <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уст |
| то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак |
| Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Н |
| је знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и |
| уном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се не |
| во уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Пита |
| и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{ |
| — Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S |
| није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залога |
| } Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> |
| леда како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље. |
| ро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице |
| тојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} С |
| >— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да |
| заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава |
| p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> |
| /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и |
| опов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца.... |
| Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред |
| е беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> < |
| , ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.< |
| p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> |
| знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господар |
| естано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>П |
| још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже |
| је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:< |
| ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свил |
| ледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не |
| о.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало |
| е послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} С |
| оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде п |
| он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо |
| ала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нек |
| } Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јест |
| јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела ро |
| ина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње |
| /p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га поп |
| е.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другари |
| ко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p |
| </p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало о |
| је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му |
| > <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они напад |
| букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљал |
| испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до њег |
| ин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опази |
| лов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{ |
| рави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> |
| ’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Бо |
| ице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором. |
| рич’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори |
| p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по кома |
| председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника |
| — Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о о |
| а зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор в |
| } Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за ка |
| .</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти |
| емља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душ |
| је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо бр |
| еће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје.. |
| /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из сто |
| /l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште мла |
| дост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешт |
| се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стев |
| бу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегл |
| у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена м |
| ји је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад |
| дели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весел |
| сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} |
| редседник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Кап |
| } На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у пр |
| дио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то в |
| >— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— В |
| омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ак |
| сподине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скор |
| S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p |
| ...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости. |
| ог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капет |
| ога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друг |
| е истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Р |
| ви анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, |
| ати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, р |
| </p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све |
| n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и срећ |
| ни.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејки |
| воју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</ |
| убица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо |
| жу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а з |
| ад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p |
| е Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} По |
| тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш |
| у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помага |
| во срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <milestone unit="subSectio |
| ва и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гње |
| видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, ч |
| 15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као |
| свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе д |
| да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да |
| ца Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone unit="subSection" |
| а....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгој |
| болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по м |
| > <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у |
| раве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окре |
| ећ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Ј |
| а једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, ба |
| ва избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта |
| свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p |
| до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и при |
| тојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је |
| етлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај |
| од Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} |
| нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако |
| .{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жељ |
| егов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало |
| есело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село |
| сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> < |
| , господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута |
| ени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{ |
| ветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на усна |
| .</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека |
| пим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш та |
| > <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније. |
| јка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг |
| <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ру |
| лено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне |
| , ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> < |
| качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признањ |
| .</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико |
| шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посв |
| p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време |
| .{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би из |
| <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар |
| } И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара |
| какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао доб |
| упљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, |
| весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља |
| јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Сл |
| } Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла ожен |
| каницу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сва |
| уче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, |
| петан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног |
| Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукам |
| у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио |
| .</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј |
| > <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем нава |
| опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече м |
| да.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним.. |
| је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S |
| е Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном |
| му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне м |
| а ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само ну |
| ног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад |
| благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, п |
| ивели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.< |
| {S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних |
| е и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру |
| /p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> |
| ило к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само с |
| апетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао неколико одгов |
| а кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У |
| ..{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је М |
| p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</ |
| тије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола |
| ш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год |
| аром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао там |
| е.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добр |
| у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је |
| овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Раде |
| лу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па |
| ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном. |
| та ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близ |
| воју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p> |
| сти.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко исприча |
| </p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не сврши |
| шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић |
| г вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу |
| p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p> |
| га играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, п |
| p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S |
| клопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} К |
| ам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева |
| у Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко и |
| и како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне |
| а Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о как |
| и дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога |
| е траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о какви |
| нимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљев |
| p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао |
| на савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан у |
| ....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ ле |
| /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p |
| > <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узиц |
| ко није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ |
| а и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатов |
| на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <div type="chapter" |
| </p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Б |
| никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан |
| а свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њи |
| очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од |
| ва одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник о |
| /p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Р |
| и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у |
| </p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то |
| ад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</ |
| алик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{ |
| може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јес |
| резалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ов |
| котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, ш |
| <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љу |
| тром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића |
| око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бриш |
| <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, б |
| рилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из |
| ј посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим властим |
| зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин р |
| и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, л |
| >— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душ |
| сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само |
| леда у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњат |
| ик и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се |
| о беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, та |
| виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече предс |
| оређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове |
| г, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Иг |
| >Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир |
| њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не |
| та јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама |
| кијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у св |
| аца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је |
| ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла |
| , хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p |
| зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S |
| онде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше |
| сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p |
| шкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића |
| ста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло |
| људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с крај |
| бије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у ме |
| нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором С |
| з оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Ал |
| еша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудит |
| гоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су до |
| оде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, брат |
| стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја. |
| , људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> |
| кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господин |
| емо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, ба |
| у је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, |
| петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође. |
| ој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p |
| лонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш |
| страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку |
| е.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добр |
| поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, |
| е воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У ку |
| две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Стано |
| еби је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље зн |
| је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај д |
| азговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја в |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледал |
| само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> |
| жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад ж |
| е данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да |
| </p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.< |
| слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p> |
| е слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радо |
| о, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> |
| ћа!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{ |
| сели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе ма |
| да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p |
| еба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма |
| болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Пев |
| агрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће |
| и и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана н |
| бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљути |
| би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> < |
| дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели |
| да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кују |
| </p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, |
| p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти бола |
| , да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није |
| </p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита |
| " /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Раде |
| Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас |
| 3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе |
| узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нан |
| оја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p |
| S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им п |
| е мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајт |
| данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа |
| } Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже оп |
| рет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше д |
| или?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> |
| претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Пр |
| мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако б |
| ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој г |
| Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’ |
| о, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли |
| /p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</ |
| у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да |
| прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је п |
| јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз |
| емери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се оста |
| ли су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је т |
| се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му |
| би осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака... |
| м се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир. |
| ако лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’ |
| p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Д |
| .{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке пос |
| га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} |
| — Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити: |
| још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се |
| ше и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авли |
| па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем |
| каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар ј |
| тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редо |
| велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу И |
| ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:< |
| а то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’ |
| <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар св |
| n="V" /> <div type="liminal"> <head>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те дана |
| ше се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра |
| t="subSection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је |
| Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела |
| ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p |
| чи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо |
| Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За ти |
| х десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.< |
| а.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S |
| е је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила с |
| вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смеш |
| танимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p |
| че Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— |
| Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине |
| адесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево |
| ара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, |
| ико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њ |
| е Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошл |
| пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав |
| госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, |
| росто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим д |
| а мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Ш |
| и.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p |
| и и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, гла |
| говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p |
| именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крс |
| о лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, из |
| како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило... |
| бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да |
| чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опе |
| S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем |
| <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Н |
| о си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишља |
| >Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одежд |
| ватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, |
| p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се крен |
| јан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уваж |
| ни’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засв |
| /p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а |
| ри пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, би |
| <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан у |
| сет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотин |
| ци.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, |
| чаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n= |
| вице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па т |
| има полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу воле |
| раш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Д |
| и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{ |
| ката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико ј |
| уби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као |
| ир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и |
| изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женск |
| не...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа, |
| дем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди си |
| а пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послуже |
| </p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседал |
| говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>К |
| пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капет |
| у о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко |
| си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо |
| на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и ото |
| а асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклоп |
| рине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре ј |
| бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А ба |
| {S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године |
| ио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени к |
| Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу |
| апетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — ве |
| з Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш позна |
| ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у кап |
| , разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да с |
| } Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је б |
| ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздрав |
| ој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу по |
| н се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у с |
| е изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ |
| људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавиц |
| до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се гроз |
| ....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} |
| су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то |
| Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Ниј |
| <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомис |
| елиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњ |
| ојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова ус |
| pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, г |
| ине нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, п |
| ћ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред |
| смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дик |
| та ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p |
| пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> |
| </p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мо |
| ју.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше |
| </p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини |
| ати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S |
| е ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су |
| <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазит |
| суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и |
| вље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде т |
| </p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто |
| </l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је |
| на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе |
| ба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види и |
| у.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене П |
| пем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео |
| S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож |
| њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам |
| ичија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме н |
| тито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} |
| </p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије |
| рских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станими |
| > <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“ |
| } Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у н |
| а Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослон |
| p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p |
| пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S |
| е каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку п |
| Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јаз |
| м дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под |
| још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у |
| ељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’воли |
| све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да п |
| че!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капет |
| рај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све кој |
| /p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шор |
| ан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових ми |
| еси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити сло |
| а: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутил |
| сти...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У то |
| ан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се д |
| ила и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{ |
| ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, |
| превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од |
| уче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте. |
| } Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, ни |
| ...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да |
| њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе д |
| ..</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Б |
| емни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а |
| нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то |
| ади брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</ |
| оре бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима бил |
| ла и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, |
| p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше. |
| паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стоја |
| ала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, ш |
| почео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права кала |
| за леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту.. |
| <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа уста |
| ице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, |
| вно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини |
| рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је бо |
| тра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, |
| цу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, нали |
| ру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда |
| <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препе |
| вљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, р |
| p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки вета |
| морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" / |
| ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да |
| кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од р |
| ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу не |
| Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Д |
| ини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац ниј |
| игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Руж |
| екоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите. |
| о нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља П |
| је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет |
| дну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, |
| /p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се изм |
| слоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он иза |
| мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те с |
| асположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додад |
| ше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си |
| у моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је тес |
| ко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још м |
| једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Ја |
| , шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена |
| ије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна |
| pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> |
| ... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, |
| ’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се |
| Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом |
| ће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је ра |
| стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће |
| ошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> |
| лучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогн |
| ја да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија |
| Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катан |
| то мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, ко |
| Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S |
| > <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па |
| > <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени |
| гли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта са |
| енија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути |
| збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мал |
| не грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све |
| м Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу зак |
| то десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене |
| ови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет |
| Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски |
| </p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездим |
| известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с не |
| Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ да |
| Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече |
| срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из |
| .</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је ис |
| p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механ |
| вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Иг |
| <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У |
| лица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже пр |
| и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи шт |
| вет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оско |
| <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p> |
| но...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину |
| Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, |
| утра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још |
| ка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска пос |
| ш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових |
| е и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p |
| е ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, д |
| .</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли |
| > <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро |
| кана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су |
| упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Бог |
| оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читав |
| ана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам не |
| и пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Он |
| — Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му |
| p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан |
| </p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му |
| — Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, дод |
| дниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и |
| из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаш |
| ти, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n= |
| пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је д |
| рзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окур |
| овом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу |
| </p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријате |
| ?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да |
| о, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи |
| /p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан з |
| се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим рани |
| преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме |
| што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — ил |
| д?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалог |
| ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастре |
| аримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, |
| ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- |
| /p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече председник.</p> < |
| оже бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите |
| <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пит |
| снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини. |
| ера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p |
| ше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде н |
| а неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— |
| ајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се к |
| ечи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, |
| ети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> < |
| носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дик |
| а тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собиц |
| Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока ст |
| <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе |
| > <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише |
| .</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> |
| ама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро ј |
| ва ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</ |
| петана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочек |
| .</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, п |
| Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору нал |
| Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за тр |
| ку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију. |
| p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— О |
| /p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit=" |
| то, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, |
| ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући |
| </p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очим |
| !</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема у |
| {S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и |
| ’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жен |
| p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p> |
| </p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му С |
| и...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди. |
| предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њ |
| ло празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес. |
| ете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој |
| а се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ј |
| ли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни |
| ли. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе к |
| прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете |
| дном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах од |
| ежи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ак |
| оме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако |
| p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у |
| гли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, |
| , ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p |
| } Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застад |
| етку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смеш |
| онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати. |
| то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.< |
| д њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба |
| нула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загр |
| лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста ро |
| по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не каже |
| летку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?< |
| једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и дру |
| ак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајен |
| S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од |
| је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас за |
| мо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к |
| апетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте м |
| и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на тв |
| до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу ода |
| е и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ај |
| ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе |
| тиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега |
| ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе |
| гњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до за |
| споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било з |
| то смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је |
| слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоште |
| и, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу с |
| као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зе |
| >Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадал |
| као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорит |
| ише заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ предста |
| је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок |
| .{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо |
| н, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору |
| /p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио предс |
| ма.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговор |
| како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S |
| еда у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> |
| Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи |
| једничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно раз |
| — хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па |
| о Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p> |
| мејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по |
| м дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, ш |
| јући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада ја |
| м труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живе |
| } Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу ко |
| ке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нис |
| се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и п |
| да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о |
| те кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу |
| тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ов |
| колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p> |
| долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћем |
| глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био |
| о чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они |
| да дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу п |
| ита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан |
| Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су |
| А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле б |
| ајгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} |
| имир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота свет |
| ion" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не |
| .{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.< |
| > <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше н |
| издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S |
| шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <milestone unit=" |
| ољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p> |
| аћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је гл |
| једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е |
| је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у |
| а Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учитељ.</p> < |
| потребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу |
| овску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој т |
| е го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам ј |
| је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и |
| S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У душ |
| здимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љуби |
| лосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико |
| ажи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p |
| на су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</ |
| > <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p |
| арог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док |
| ?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> |
| састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашо |
| о разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему дру |
| но, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите |
| ино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино |
| х, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> < |
| p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— |
| ш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо г |
| стала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од св |
| се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја ку |
| ла враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И во |
| ти њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући |
| мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је |
| <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Не |
| ашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би м |
| а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме |
| ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.< |
| Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> |
| а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јо |
| ости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику оп |
| <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, |
| .</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном |
| ш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, |
| памтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нек |
| ого врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али са |
| зе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p |
| рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, |
| ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две др |
| г милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако |
| оја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно јед |
| а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо |
| Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих дв |
| <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> |
| да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?< |
| јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге.. |
| бав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је |
| оредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, |
| иганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна |
| о пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> < |
| готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Зн |
| бро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да пор |
| да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надн |
| њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар |
| ећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека он |
| ло штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто |
| јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па |
| ше никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњат |
| у, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и |
| Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.< |
| <title>Вечити Календар</title>, <title>Рожданик</title>, <title>Сановник</title> и сијасет пес |
| {S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p |
| ци. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, |
| ћи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива |
| у и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на во |
| се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зн |
| } Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака би |
| S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред |
| е што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ |
| ој судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада |
| три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шт |
| е низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Ми |
| ића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, |
| ашчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта о |
| ла је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде тр |
| те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је п |
| а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу на |
| и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се |
| ник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будал |
| весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</ |
| че?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p |
| } Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> < |
| ође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплаш |
| еше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p |
| } Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратни |
| За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је |
| чи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај пр |
| ....</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце |
| утове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.< |
| и, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} С |
| вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено |
| ред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Ма |
| еко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" / |
| е могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледај |
| ура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је о |
| дости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи |
| ар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p |
| } Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замр |
| стадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="ch |
| о никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденко |
| ао по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отв |
| и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зор |
| изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би |
| би у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p |
| њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ос |
| </p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb |
| .</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивин |
| човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио. |
| /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...< |
| о му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад |
| олако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не |
| унила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Прос |
| е њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњу |
| тру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се си |
| ан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за прич |
| и су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинул |
| и, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане |
| quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редо |
| два су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ора |
| тешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter" xm |
| ...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан проду |
| — Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и |
| с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечи |
| и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан. |
| <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело г |
| ам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" |
| у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— С |
| ом, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница |
| Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бо |
| <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватов |
| дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их |
| .</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p |
| ете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, а |
| м се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кри |
| јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</ |
| ат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>М |
| м шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та ниј |
| Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост |
| Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> |
| и дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бле |
| </p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој т |
| га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на п |
| а се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а ка |
| е.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на |
| /p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће т |
| </p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико трен |
| акана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Ив |
| е се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone unit="subSecti |
| ренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слу |
| не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати. |
| p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знад |
| здимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила |
| ер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина |
| шко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја. |
| одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— З |
| знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на теб |
| и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други |
| цу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово уда |
| су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{ |
| век кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче |
| /p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци |
| Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све |
| ље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо |
| а прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Св |
| ало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало |
| шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће |
| које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће до |
| Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било |
| > <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга |
| лила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За И |
| пом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен ра |
| а је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога |
| ри себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примет |
| Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.< |
| им гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше |
| <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p |
| p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, |
| а окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би п |
| рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— |
| пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима |
| в долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> |
| , у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авли |
| .</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мај |
| p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и св |
| воме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p |
| ру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге гото |
| ући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, к |
| рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко ло |
| а и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је |
| >Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ н |
| <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> < |
| о при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало ср |
| ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и зн |
| моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите сам |
| је, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се бола |
| а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељ |
| остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е н |
| S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово мес |
| и је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који |
| ву, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дира |
| е „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је |
| ла.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стев |
| Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је би |
| Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго |
| ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека |
| ади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се ок |
| ље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се |
| <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сл |
| ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову |
| мицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза о |
| дао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само |
| со у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикн |
| Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу ме |
| p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а г |
| p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци б |
| о да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди |
| врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте |
| р...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> |
| потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S |
| ину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав б |
| едње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане с |
| деља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак |
| да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој поз |
| ћи се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S |
| p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, |
| шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго |
| г одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} |
| а стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења |
| ужа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у т |
| ..</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у |
| е и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат |
| .{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени тр |
| ћи петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако |
| са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, о |
| <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је |
| и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако п |
| p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола ст |
| и весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— |
| дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живан |
| .{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попин |
| есто навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p |
| и и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто |
| их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди |
| па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председн |
| пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бел |
| о другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце с |
| иште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато мој |
| човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веро |
| <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, а |
| } Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затвор |
| ....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених |
| беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева |
| они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а рум |
| плануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у гл |
| ји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како |
| оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми |
| нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као док |
| беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих |
| Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало ј |
| леда иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спа |
| > <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За т |
| да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица |
| Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери! |
| риђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва |
| појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?< |
| диже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је |
| вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешт |
| се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки по |
| м добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</ |
| губио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче дад |
| поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце |
| , а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Он |
| че Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени |
| раво оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било разврше |
| а прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" / |
| а иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув с |
| био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико ј |
| ти се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли |
| вари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу глед |
| /p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек |
| роки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?< |
| му!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је |
| та....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет ко |
| д их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде |
| ти с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Руж |
| <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што |
| и ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им д |
| ић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је |
| с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си у |
| са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на з |
| <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....< |
| стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти б |
| ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје |
| <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше |
| по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији |
| <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала |
| .{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом |
| ћу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и т |
| еку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију мо |
| и брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био запо |
| } Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се вра |
| </p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замиш |
| калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремил |
| аш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав |
| з или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво |
| вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, |
| рећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му |
| Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече |
| дник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извеш |
| е нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подел |
| доше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта |
| <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и |
| ело, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код влас |
| >Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошт |
| јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер |
| том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи ј |
| брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према |
| .</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то |
| ...</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} |
| рећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост ср |
| и биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што и |
| је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре. |
| да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рође |
| д ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу |
| онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним |
| Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да |
| Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њ |
| > <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати |
| по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радет |
| уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме л |
| ео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блиста |
| д свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</ |
| ко чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, мога |
| ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> |
| Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта м |
| еда.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љ |
| ог грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби |
| устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно п |
| p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пол |
| ницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— |
| ом шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешћ |
| ље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, |
| апетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде нек |
| p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, |
| Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у су |
| чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан |
| тево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стев |
| >Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— |
| и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После не |
| .{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду уми |
| жим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир. |
| ком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> < |
| ла.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а о |
| , велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.< |
| ко срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у |
| , него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћај |
| .{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Св |
| лан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n |
| изала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју |
| има изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му пре |
| ј дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба |
| сти.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успе |
| се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимир |
| нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто |
| траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мој |
| чци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви |
| а познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свог |
| не.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече треба |
| капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треб |
| раг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше не |
| о бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам |
| акривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хар |
| Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе из судни |
| рашно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овд |
| дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" / |
| ’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најп |
| једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир п |
| а се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до в |
| ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Он |
| игурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="4 |
| другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче |
| сте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало |
| во које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће |
| {S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити |
| драво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући. |
| жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све т |
| Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јес |
| ет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{ |
| се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет |
| твори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се бра |
| о до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Ј |
| а де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер чи |
| ше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклет |
| то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Н |
| рво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету |
| Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав |
| ле свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пре |
| зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви |
| помињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У со |
| мили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узи |
| есте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта |
| е проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад |
| ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда с |
| >Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, |
| како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</ |
| да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p |
| премала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су |
| да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и |
| >— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат поглед |
| анком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћн |
| и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места |
| себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је |
| p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог |
| Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је |
| Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? |
| авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је од |
| а, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен д |
| дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца |
| на.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о |
| риђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пре |
| /p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> |
| ало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећо |
| у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли о |
| се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, и |
| заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине |
| њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p |
| ре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, |
| ави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полете |
| {S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, |
| ше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије.. |
| ше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није |
| о.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се п |
| канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Бож |
| мињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по м |
| — Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</ |
| </p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</ |
| ета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} |
| о Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадн |
| она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ по |
| ="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с кра |
| <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је н |
| и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околност |
| p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварит |
| ћа....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од |
| слима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је в |
| х.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>К |
| бека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан ост |
| Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ни |
| јдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно |
| вини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, |
| соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића |
| } Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>П |
| p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Ш |
| /p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан |
| е ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</ |
| ђо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} |
| на загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тет |
| а знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и б |
| и одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— |
| ђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше |
| p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђиј |
| слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и нек |
| </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— |
| што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика |
| >Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, |
| љуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита |
| ли.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свињ |
| апалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог |
| се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма каж |
| шло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си т |
| да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати |
| ушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада |
| лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немо |
| њат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капета |
| иш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гл |
| {S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово |
| се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове кач |
| председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у ав |
| ло бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра. |
| — ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поруче |
| тог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако т |
| /p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, сед |
| те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњ |
| ведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је |
| вину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, з |
| ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да |
| p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега |
| уго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <milestone uni |
| /p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова |
| е да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако ре |
| а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог |
| аз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре. |
| > <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са |
| говарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — в |
| >За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он испр |
| се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика |
| ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И |
| е у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> |
| о наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голу |
| овом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и ж |
| знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши |
| м!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вод |
| а, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p> |
| мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још та |
| и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на пра |
| акао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући |
| то је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима. |
| при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од как |
| > <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије |
| ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{ |
| ли, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио |
| Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Н |
| и се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} М |
| ледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни примети |
| би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заи |
| лно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Ј |
| су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка |
| јвише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда |
| вили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни |
| <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или она |
| дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, |
| <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући р |
| шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p> |
| е говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво |
| Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Р |
| p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњ |
| <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време бр |
| мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гла |
| и.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозо |
| ти варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим ме |
| ти најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутр |
| им чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше |
| је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео |
| Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, в |
| теви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венча |
| е урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> |
| и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, |
| лети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да |
| — Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако |
| душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом |
| ије догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери |
| то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, ж |
| качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа пом |
| </p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p> |
| еш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је |
| двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат |
| отписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p |
| е пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу |
| е напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече панд |
| рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти |
| ију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поч |
| л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура |
| и:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај |
| опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> |
| и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде |
| ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је см |
| , срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весе |
| дма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а |
| Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћ |
| се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега нау |
| знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргн |
| икад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигн |
| на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и поте |
| само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њ |
| — Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим |
| ше.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— К |
| оје су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили |
| е луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш то |
| се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја у |
| каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у н |
| , све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по ру |
| страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скоч |
| ислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb |
| > <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> < |
| > <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l> |
| ездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би доб |
| радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не |
| о, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ак |
| икад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго |
| ских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог |
| сти.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.< |
| епо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет |
| ш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а |
| ма — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га |
| груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му |
| а кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу из |
| ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још |
| ош очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је бил |
| ореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</ |
| де је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} |
| ...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone |
| пет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и |
| е тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n=" |
| S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Ис |
| весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је п |
| девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и с |
| главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p> |
| ако ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него с |
| ану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је би |
| свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Р |
| Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ру |
| ве према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао |
| > <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћ |
| , провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се |
| рода, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово уб |
| ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошк |
| највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна пост |
| а, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као оз |
| /p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло |
| та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много |
| ило...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И |
| исне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?< |
| људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше |
| ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у ру |
| па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само њего |
| ни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </ |
| /p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком |
| е на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?< |
| нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико н |
| реврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} |
| сено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, |
| /p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у |
| >— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не |
| петан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света и |
| оју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, |
| моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ на |
| ућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од |
| Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето с |
| речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприч |
| вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата До |
| дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p |
| атова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим д |
| еколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Језд |
| > <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, |
| ете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњ |
| па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>С |
| Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.< |
| естит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и к |
| ште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво |
| ег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раден |
| е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Ст |
| петане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и |
| паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, |
| астим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу |
| ....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па ви |
| видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја |
| Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а |
| — А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу |
| лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си |
| .{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{ |
| оде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S |
| черас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир |
| луче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.< |
| гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добр |
| тави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече |
| — Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пи |
| и је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почасти |
| или су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била п |
| О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук. |
| /p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</ |
| S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p |
| а воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде уч |
| да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ |
| Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не б |
| ли и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам д |
| седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и но |
| се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подн |
| сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послуж |
| и само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра |
| да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђ |
| сте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То |
| ршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не под |
| имо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да г |
| — Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има л |
| девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна ма |
| теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми |
| <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано мој |
| на?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес |
| че трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, ал |
| </p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно |
| } Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и |
| .</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p |
| и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p> |
| имир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје кри |
| Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да |
| и нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући. |
| с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> |
| ће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове |
| — Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ов |
| орско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се с |
| о мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у |
| ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> < |
| /p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су |
| p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта бола |
| .{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада |
| S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беш |
| трину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> |
| ’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али |
| дави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа |
| ја.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто |
| оја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бит |
| , газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојан |
| ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим т |
| ла?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нис |
| слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и М |
| Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им да |
| </p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} |
| изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био |
| >Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то пови |
| ите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три год |
| само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помисл |
| у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— А |
| љали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они ло |
| енковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их |
| и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити. |
| У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у меха |
| иралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами |
| и је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој п |
| рете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али ув |
| Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се н |
| ош као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски |
| кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чин |
| или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађас |
| ад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год вид |
| је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље |
| ушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} |
| ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> |
| и ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То |
| ад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле |
| него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, кој |
| ад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па ја |
| ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније |
| ељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вел |
| /p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте р |
| залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти с |
| гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко з |
| они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, т |
| <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе кав |
| горег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста мет |
| ко дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите |
| чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S |
| </p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ |
| кај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни пе |
| p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За ти |
| д ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору |
| о.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако |
| њака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за |
| као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свог |
| , а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, по |
| сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> |
| олим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А |
| поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.< |
| !{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе С |
| она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, ка |
| да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да |
| ам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{ |
| њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето т |
| сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си р |
| Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио |
| </p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умед |
| Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Ив |
| ени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p |
| се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> |
| {S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти |
| ’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега са |
| у главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњ |
| <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> |
| и’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} |
| p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам г |
| аје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред св |
| јте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p |
| и и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>З |
| ду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што изв |
| ред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S |
| ако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вред |
| нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, |
| то су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале др |
| ебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд |
| П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи |
| шно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у он |
| нако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памт |
| детићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог |
| о, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо о |
| куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти |
| не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем |
| ецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву |
| ти Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он |
| се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала |
| Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да |
| ливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у |
| ти које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте изврш |
| вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо |
| ађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> |
| м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твој |
| кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— |
| , да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чу |
| преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господ |
| е ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" / |
| > <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и поли |
| буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> |
| ажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије бу |
| {S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па з |
| не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— |
| , па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем |
| твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојл |
| е, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, |
| } Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу лево |
| е нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам |
| ити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Ш |
| — Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добр |
| село.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, |
| <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Отк |
| > <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радо |
| !</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми. |
| рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, ку |
| } Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говор |
| е на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да |
| иле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле |
| рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити. |
| тиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{ |
| n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле |
| гој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми |
| ви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта ка |
| о.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, |
| >Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више кри |
| да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господи |
| .{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне с |
| ем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре... |
| нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба какв |
| нао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, |
| тови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по |
| е цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и |
| гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— |
| S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који |
| виње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби ро |
| .</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> |
| о се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> < |
| ане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, |
| ездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, |
| ини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње |
| ове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто нап |
| далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, ш |
| о чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешт |
| } Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан |
| кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле |
| пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже. |
| очнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то |
| осподине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, |
| Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ |
| и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани |
| ли ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима сас |
| } Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа |
| олела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, |
| Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, д |
| г доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад |
| чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини |
| ој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p |
| /p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па |
| .{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућ |
| амо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око в |
| сто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до |
| ле им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руж |
| променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће |
| та ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> |
| се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брз |
| погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамо |
| </p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из с |
| огли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно |
| } Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој |
| <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би чо |
| ласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече |
| а, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.< |
| Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу |
| евом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни би |
| радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто |
| оше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове |
| су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{ |
| у им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је |
| и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је |
| десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капета |
| ..{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али |
| ше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <p |
| а.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој н |
| </p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{ |
| <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром ус |
| је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капет |
| аже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кућ |
| ша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је милов |
| ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> |
| а пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а оч |
| се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радо |
| н нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb |
| оше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз |
| ајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> |
| опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара |
| ваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте ника |
| онац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Так |
| сити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, |
| Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море? |
| тем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капета |
| код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ |
| нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добр |
| ла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојк |
| рио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p> |
| е донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срес |
| ио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p> |
| еност.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школов |
| к није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама з |
| бе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га |
| да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није |
| је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад ј |
| било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> < |
| ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и н |
| да сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S |
| и су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу |
| ура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било п |
| тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј! |
| постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p |
| } Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{ |
| гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све |
| ="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је ста |
| руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Ст |
| кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>П |
| Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} |
| о, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Мар |
| ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика |
| се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета |
| <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кљу |
| и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, |
| p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l |
| за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да ј |
| посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> < |
| смо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књ |
| Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте к |
| о вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас |
| и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао |
| l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче, |
| да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Ста |
| ебе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, |
| у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе |
| .{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Ни |
| ла то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју |
| } Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мал |
| , с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је |
| ездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текне |
| стрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше. |
| е бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја |
| /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице м |
| дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> |
| </p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село |
| Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> < |
| Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" |
| таројко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пу |
| у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста р |
| цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ни |
| а, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно |
| ије умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— |
| и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари вали |
| па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно |
| Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога ж |
| ојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино ја |
| му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То ниј |
| а носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не |
| .{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>К |
| ебали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим |
| обар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо бе |
| нао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш он |
| ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је |
| ј, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је |
| цима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казу |
| ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљењ |
| у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена б |
| је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двем |
| е, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као ср |
| тати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, |
| ник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одгово |
| е то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен |
| p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p> |
| са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога |
| очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни |
| јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде мило |
| или, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, |
| нце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе |
| у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>М |
| већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зов |
| су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p |
| <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обо |
| акад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} П |
| “.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па п |
| с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Н |
| ам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је милов |
| аде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стев |
| ’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Мар |
| ао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори |
| е ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш |
| Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да |
| одно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја |
| не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта ве |
| у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{ |
| поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} |
| мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ |
| дмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да |
| > <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробуди |
| тав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p> |
| еш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун ка |
| title>, <title>Рожданик</title>, <title>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро наши |
| се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја ј |
| буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза |
| ећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио |
| као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле |
| ћи у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити њ |
| свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му |
| се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> |
| нцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетк |
| подине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пан |
| бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> < |
| .</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј. |
| не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладн |
| Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="18" |
| јало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је |
| .{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о |
| да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу љу |
| то осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу |
| Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето |
| н није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, ре |
| азни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој заб |
| идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Зап |
| аније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к |
| знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, вр |
| </p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом ср |
| и кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: |
| има те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се |
| > <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу |
| C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа |
| а тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали |
| енутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији не |
| олетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p |
| погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се чи |
| врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" |
| > <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Ј |
| њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује |
| о проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> < |
| а, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало |
| отребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За |
| ади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... забор |
| а се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњ |
| же.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим |
| жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Жи |
| право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Вели |
| весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у цело |
| рене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се с |
| виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Ст |
| здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дире |
| че ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо диз |
| јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — г |
| х пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Шт |
| ојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p> |
| .</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викн |
| Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређ |
| S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S |
| ао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој пр |
| Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> |
| онађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину |
| а.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас |
| и од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твом |
| свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу? |
| прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту б |
| Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p> |
| ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{ |
| пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, |
| а.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Б |
| ...{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>С |
| имо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио |
| ине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали ов |
| До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се |
| им Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, |
| здравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњ |
| <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и |
| p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни з |
| ?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше |
| зненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су в |
| потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекив |
| p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p> |
| и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он с |
| е се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађај |
| ас на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један чо |
| > <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој |
| е за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан |
| у се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево! |
| они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја би |
| о о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И пе |
| е душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јов |
| кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!. |
| и дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је |
| Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, |
| а сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му ј |
| ћи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана |
| .</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> |
| и у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње ра |
| их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа |
| е и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за С |
| а убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада на |
| а, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у згр |
| држати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, т |
| више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по м |
| идео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, |
| ми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авл |
| а’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јо |
| S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекањ |
| ика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у с |
| очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули г |
| ђе да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца па |
| ва да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, |
| њата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко. |
| за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, р |
| вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти |
| о спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је |
| десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег с |
| ћ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење. |
| /p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Сва |
| ћао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти |
| <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаки |
| х у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног на |
| ира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменос |
| ом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама. |
| што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног |
| други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље опра |
| или ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, ко |
| о остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му |
| пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше ди |
| ’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није |
| ва пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролет |
| оваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по срес |
| него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} |
| ти ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да |
| богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено |
| } Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у ок |
| нуила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p |
| петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само в |
| игли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга |
| иганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић ш |
| , рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сва |
| ђе време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико |
| ошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико п |
| је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а за |
| едемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девој |
| >— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— |
| ама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момча |
| p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ниш |
| не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало гот |
| <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па сам |
| то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је |
| свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и ко |
| вамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} |
| одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> |
| Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један и |
| пијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и к |
| е се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасе |
| само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Стари |
| седник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код |
| > <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је |
| к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Зап |
| младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилик |
| ндрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно каза |
| га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брат |
| смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у груд |
| ота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин |
| лина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радети |
| да горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је |
| и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано п |
| е смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брков |
| ... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бо |
| м и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би |
| о вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте све.... све... ја |
| а и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше п |
| ило ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет в |
| а видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Б |
| ти око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и с |
| /p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, ба |
| <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком поглед |
| ро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте |
| о год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног |
| у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте ни |
| е весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и ш |
| етресите, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авл |
| тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета |
| } Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— |
| ? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</ |
| крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па |
| задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо. |
| ица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте |
| а кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредн |
| ије знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне |
| ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте |
| било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p> |
| е, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> |
| ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пу |
| биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани |
| шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст зн |
| се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нест |
| > <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> |
| ући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног ум |
| >— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, |
| мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које |
| {S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила. |
| p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о и |
| S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Коли |
| извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, |
| е је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном |
| <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} С |
| живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде |
| у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S |
| ну, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’в |
| ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди с |
| </p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узм |
| > <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше |
| си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио |
| у.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице |
| <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас |
| ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу ба |
| одне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> < |
| ива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа |
| /p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> < |
| м свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу |
| а.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све леп |
| неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако ка |
| окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет в |
| ко успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} С |
| и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} |
| је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, |
| ро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце с |
| >— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шо |
| Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовн |
| аквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве |
| ко није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Каж |
| речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— |
| ко је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педе |
| ева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир |
| и, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је |
| је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све са |
| Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу св |
| снио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторск |
| да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Ниј |
| зберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и ц |
| и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, |
| је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и д |
| ...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје так |
| други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром |
| лечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по наш |
| е тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру |
| а и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</ |
| у и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њих |
| ца знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb |
| <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а м |
| е Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које |
| етили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић са |
| ет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> |
| и и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихов |
| у с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем сти |
| /p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" |
| н јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се |
| говарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како |
| , и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова |
| ла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</ |
| о љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" |
| ста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</ |
| вана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им как |
| шта није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога |
| танова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од |
| , све претресите, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми |
| је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева зама |
| а’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је |
| овога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у тр |
| ари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још |
| долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Бо |
| „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то |
| а се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи |
| , него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p |
| е....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</ |
| >За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у к |
| або.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И он |
| њата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да злико |
| ди тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{ |
| узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепани |
| је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} М |
| ну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па |
| ца!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> |
| а по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било |
| ан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забеле |
| ...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај |
| о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— |
| дите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође |
| ог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. .. |
| p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Че |
| } Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао |
| у.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> |
| оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да |
| дели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше |
| <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љуб |
| p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешн |
| удели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пур |
| S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно м |
| и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Ст |
| остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога |
| менио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и пак |
| а да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је ње |
| ло погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао к |
| м...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада га је нес |
| убити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам о |
| е закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му пр |
| с одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева |
| изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека |
| д бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше сел |
| помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p |
| p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, до |
| м нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна |
| онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он |
| ах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, |
| <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p |
| “ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p> |
| ’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, ре |
| мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине |
| “.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми |
| поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник заст |
| се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, |
| !</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме д |
| <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— |
| ли:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја. |
| око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победи |
| слушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило |
| брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речим |
| ш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:< |
| је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би |
| о Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +покл |
| о љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да те |
| p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} |
| ве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} |
| тићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свил |
| ца главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> < |
| а с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућа |
| <head>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд |
| ала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} С |
| дила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати. |
| е твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је о |
| је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у б |
| ни лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И кап |
| припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и смат |
| навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она ста |
| — Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћ |
| арапа, навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} |
| Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} С |
| И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а |
| ад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од |
| сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p |
| ј кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле |
| један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких |
| је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p |
| м.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти |
| Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш |
| е у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њих |
| ашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови нап |
| олити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</ |
| ођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену |
| ата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао св |
| лаве, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли |
| и била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста ис |
| о себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији рад |
| це, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> |
| те!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он п |
| Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се |
| е да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} Н |
| ву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету |
| мо три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је |
| дост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео ж |
| ало у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црно |
| Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, са |
| , зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт сво |
| S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И са |
| атраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не диш |
| p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, |
| ему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S |
| ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за |
| коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А ш |
| ?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> |
| Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="2 |
| кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> < |
| оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспослича |
| ом народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми |
| иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу |
| Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Ср |
| остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у |
| ска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе су |
| /p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини с |
| p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, |
| а нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану |
| } Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратко |
| ли...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на |
| анимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> < |
| ућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је би |
| <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али |
| веза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> < |
| Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> < |
| адетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, об |
| Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Иза |
| ведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> |
| емљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш ј |
| књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Календар</title>, <t |
| е чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, к |
| клетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим слави |
| ари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоч |
| да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p |
| ого плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> |
| ам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште |
| у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко јези |
| !{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и |
| је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је |
| S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене ду |
| _C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, по |
| p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увре |
| моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета |
| > <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој ј |
| > <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако |
| палио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несре |
| виралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone unit="subSec |
| Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из ав |
| е подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа |
| <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <mile |
| ила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добри |
| по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> < |
| е где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у |
| јатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом |
| још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно |
| вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан дав |
| ало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> |
| капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у св |
| да Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја |
| је тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па |
| танимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одли |
| .{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу |
| селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И |
| његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће. |
| енчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те |
| дну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S |
| p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ра |
| ли, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разлику |
| ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они |
| {S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свр |
| педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти |
| право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, |
| другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе |
| <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</ |
| че:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и н |
| </p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, д |
| ина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.< |
| и он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрет |
| човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене њег |
| домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе |
| браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рук |
| омуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако |
| цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекал |
| >Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p> |
| му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и |
| ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> < |
| ци је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редо |
| тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена |
| т дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, коли |
| н је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{ |
| разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са прези |
| жо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити |
| живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога с |
| гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова |
| , а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А ос |
| ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> < |
| о радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше некол |
| очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Мног |
| о дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене пар |
| уком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је гл |
| коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p |
| м је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко... |
| тра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не |
| <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> |
| бише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де ја |
| ?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мисл |
| .</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет о |
| <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Ка |
| њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога. |
| , рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата траја |
| ро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихо |
| Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то |
| отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n= |
| ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, би |
| је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа |
| а овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде |
| арица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} |
| >— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S |
| дне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се ок |
| адан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је. |
| м вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина С |
| .</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до н |
| тане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, разва |
| рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше |
| па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливе |
| чке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа! |
| ојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што |
| је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној го |
| >А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешт |
| ...</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од то |
| и и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића има |
| ало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Прол |
| p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њо |
| Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p> |
| Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече С |
| ој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p> |
| ли на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигл |
| би се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је св |
| дборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја |
| о.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од |
| пео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта с |
| > <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У д |
| о корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> |
| Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама веза |
| .{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем. |
| >Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци |
| </p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и њ |
| т, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb |
| је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару ду |
| уло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p> |
| ом.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет |
| те се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> < |
| и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— |
| то од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и гл |
| тићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са |
| /p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не м |
| тина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један |
| ћ.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко |
| од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и |
| > <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколик |
| о ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторс |
| у смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше |
| /p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика пре |
| је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад п |
| ако ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{ |
| и је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети д |
| ије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбу |
| вирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" |
| ржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, |
| у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.< |
| млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост с |
| ло, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> |
| о је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} До |
| /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па |
| /p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> < |
| е и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живан |
| за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао |
| има мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица изви |
| и иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} |
| свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да |
| овала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце |
| како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића |
| о уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} |
| <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју |
| е живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица ск |
| ади.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Д |
| <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и |
| мо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој |
| јановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ б |
| е осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам |
| ога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, са |
| ...{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада ј |
| д је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога ј |
| кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која |
| Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на гр |
| јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне |
| риној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Бла |
| јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати... |
| радовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’ |
| ну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S |
| ом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} |
| до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чи |
| а прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто о |
| >Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и так |
| , да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, пл |
| , куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, |
| ла.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугач |
| људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— |
| га стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз |
| е не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео б |
| цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је с |
| вега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљ |
| осле неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!< |
| p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза |
| Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно |
| уме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа се |
| Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенито |
| /p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили... |
| иле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти гос |
| у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила св |
| ми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио пос |
| ином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јо |
| и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> < |
| и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> < |
| тао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о ч |
| зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о н |
| пути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S |
| оје се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини |
| p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p |
| радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу.. |
| пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> |
| дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Нем |
| а закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раде |
| и, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Р |
| ли да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретн |
| ја у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... |
| /p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су |
| S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би |
| е чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи. |
| и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву |
| обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свил |
| обро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста с |
| .</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се рас |
| страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу |
| то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све с |
| крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} |
| су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна |
| тана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче св |
| p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре |
| рветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је о |
| кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо траж |
| да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад п |
| невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осванула |
| унце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове дом |
| о и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У нар |
| прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је |
| ла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју... |
| p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде |
| ....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и |
| послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже. |
| м.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова |
| p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, а |
| за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му |
| читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, |
| .{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се бе |
| ло.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, |
| лики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што |
| " /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у |
| ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> |
| p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада |
| тала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не |
| заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је за |
| алио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видел |
| мена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу свој |
| д’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S |
| ешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну ј |
| ву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за се |
| <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> < |
| А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> < |
| опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен род |
| p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <p |
| две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумит |
| гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p> |
| х наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали |
| раћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Ста |
| .{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ к |
| и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капет |
| јан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече |
| , па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" / |
| па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало ра |
| анојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље |
| м...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} |
| ка Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само доб |
| е и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи м |
| че:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изг |
| ресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и |
| о ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу |
| тите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? |
| а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и |
| една Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да |
| <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да |
| у Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш |
| ана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега с |
| ње Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, прес |
| ај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстић |
| позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> |
| анџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћ |
| а путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли. |
| Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p> |
| ћи.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И |
| преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> < |
| бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја |
| рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S |
| оје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p> |
| p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не |
| ше очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се вр |
| ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га |
| о закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div ty |
| е сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта |
| етело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену вој |
| а је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <milestone unit="sub |
| својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и д |
| а....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још з |
| чима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости |
| , или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје м |
| оја му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>С |
| о.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у в |
| и видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе маши |
| имиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекују |
| се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говор |
| ајвернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, |
| те руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обој |
| Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</ |
| </p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш св |
| S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седе |
| к горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</ |
| ано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у душ |
| и ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобраз |
| гњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S |
| ева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> |
| .{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше |
| у и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је пог |
| овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А |
| а тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек |
| чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату |
| тли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је ова |
| м и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде иза |
| војка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка... |
| Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја с |
| таде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и од |
| шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разгова |
| м се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да |
| ка опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала. |
| пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко |
| рам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</ |
| денковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече |
| х створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролази |
| у у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{ |
| и и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у |
| ј ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој па |
| — Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А И |
| сти.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{ |
| ну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Жи |
| p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и |
| шљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе у |
| аспремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило |
| ме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче чи |
| </p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи |
| у су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала |
| ом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p |
| м се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дош |
| тала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јак |
| могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никак |
| p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Н |
| Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Т |
| нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’н |
| ’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p> |
| он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разре |
| оље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још |
| нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p |
| и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи ј |
| и се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они поси |
| ашчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али |
| олим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p |
| ажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас |
| ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, те |
| очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.< |
| <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што ст |
| а вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу са |
| аћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу д |
| о су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} |
| раничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена |
| и, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... < |
| с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући ни |
| /p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако зак |
| кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе л |
| своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> |
| на.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и проко |
| } Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес |
| се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...< |
| S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На |
| тева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Св |
| p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове прода |
| .</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: |
| , а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Ра |
| д, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</ |
| девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрх |
| одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</ |
| тово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако о |
| на постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно к |
| е Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим |
| нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} |
| >— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p> |
| кну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добри |
| — Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Сте |
| капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све |
| ла постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> |
| мо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дај |
| ш ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада |
| је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p> |
| .{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајд |
| а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...< |
| о.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— О |
| ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на |
| ево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од |
| епоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима. |
| а ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај |
| о двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по |
| под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Ст |
| то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} |
| > ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће |
| оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се |
| /hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а |
| она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, о |
| сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, с |
| јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако н |
| ам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, |
| > <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> < |
| пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под |
| Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се ок |
| овем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> < |
| знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта г |
| оста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па |
| p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па |
| нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набе |
| као од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта |
| е се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече |
| ко би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да |
| танојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p> |
| >— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем |
| са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно |
| b n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је |
| ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго? |
| она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На је |
| реди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио сво |
| исто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао |
| кви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати |
| ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учин |
| јде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.< |
| ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>К |
| добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?. |
| одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све |
| ица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање |
| >— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људ |
| , ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> |
| На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш |
| же и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто |
| ?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица |
| <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, |
| ет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва гл |
| ирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као ле |
| лаве подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="12 |
| , па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и |
| маш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници |
| Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стој |
| да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како ум |
| дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу св |
| <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пр |
| кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капет |
| жно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш |
| па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p> |
| кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капета |
| ко споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да |
| мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n=" |
| ико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игња |
| Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку бли |
| идине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, |
| ву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, |
| > <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> |
| ато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се |
| седник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли. |
| јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> < |
| S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свирали |
| о, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто к |
| њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p |
| м опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем нар |
| о к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, |
| м је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, ре |
| није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш |
| ме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у о |
| ..</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јагл |
| .</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетић |
| Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...< |
| је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи |
| </p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похи |
| није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко л |
| се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се заси |
| Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саоп |
| , од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара |
| механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избаци |
| /p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</ |
| ођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што |
| > <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>До |
| кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’ |
| проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, |
| за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје |
| > <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа поква |
| , јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— |
| год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вал |
| и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, |
| осподине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти ј |
| енути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У и |
| само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као |
| часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— |
| њат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше гл |
| тево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала |
| а је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Ст |
| ахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није |
| чити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{ |
| бишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу о |
| качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна |
| ди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право пу |
| ноћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— За |
| е и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да |
| ста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благ |
| ражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште н |
| доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писм |
| у.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> |
| ом броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова д |
| екао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</ |
| лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зо |
| .</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по о |
| шче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако |
| а частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А |
| у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, |
| , али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— О |
| ужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у се |
| адном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налиј |
| варају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су пос |
| то Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Ка |
| димир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па |
| сам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!... |
| г ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чи |
| зракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га |
| .{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће си |
| кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Рад |
| жицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим |
| ш два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председни |
| реми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, |
| ите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што |
| ’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите п |
| етића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се |
| рпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пр |
| узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и поглед |
| не слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим |
| това, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па |
| ction" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У ку |
| ети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој из |
| суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле |
| о.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано мо |
| ота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта м |
| ат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала |
| стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја |
| емљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло в |
| ајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{ |
| гледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како |
| а у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p> |
| народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.< |
| вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, |
| малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’лад |
| д се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним |
| мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао ј |
| ва.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и |
| е они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p |
| p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{ |
| а човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су |
| што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавд |
| ло још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди! |
| , рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је |
| полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око в |
| с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то св |
| же главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> |
| — Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.< |
| ара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе |
| {S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’в |
| своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека б |
| о ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера св |
| } На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па |
| ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Ста |
| ети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако л |
| егла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у |
| е казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој |
| ће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је |
| је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим |
| нуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p |
| и је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да |
| у и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је |
| ла, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, гд |
| и се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и ба |
| ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станој |
| <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било |
| тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добр |
| /p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, н |
| p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и у |
| Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о |
| оска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језик |
| е загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружил |
| Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довик |
| Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала т |
| /p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало |
| ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p |
| не....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на с |
| се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{ |
| еми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} |
| <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У д |
| ију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} |
| је и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта но |
| } Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место С |
| </p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’ |
| >Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се |
| } Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стој |
| Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p |
| дњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— |
| епо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог |
| ћ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице... |
| је то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико |
| и са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поре |
| дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како |
| шта...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу с |
| то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з |
| /p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да |
| ане.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раден |
| ужицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марв |
| је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у |
| /p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече С |
| ри, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...< |
| избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</ |
| дан пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> < |
| .{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже |
| д дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Иг |
| о, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и |
| сподину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратни |
| мо срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би |
| и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако |
| ш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме |
| <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па |
| вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило |
| зе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало ра |
| </p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога м |
| н опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли т |
| о о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— |
| о дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело се |
| оља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин: |
| неше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{ |
| и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића б |
| њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апса |
| </p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам |
| гог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспал |
| на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу свако |
| S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која |
| p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш... |
| ?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</ |
| свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Ст |
| као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене |
| >Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им |
| вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио |
| 59" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво |
| у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу л |
| а лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца. |
| ијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као доба |
| <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једа |
| рате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду.. |
| /p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако |
| пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, г |
| е па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђ |
| } Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу |
| з оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседи |
| , предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим и |
| тој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> < |
| дити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гад |
| гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је |
| >— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и о |
| брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила. |
| ека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, з |
| Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, м |
| 65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упре |
| </p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој |
| биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и бра |
| ад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му |
| > <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> |
| не....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} |
| .</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subS |
| “ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћ |
| екако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, м |
| је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није гла |
| своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост це |
| е на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море |
| а увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и п |
| ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу |
| ш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила. |
| <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто |
| теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекив |
| Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је о |
| е, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма рас |
| чету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од |
| <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, н |
| и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш |
| ића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као |
| аде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, |
| S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позв |
| д је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао |
| И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као |
| нца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.< |
| е освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> |
| S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по о |
| војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И ша |
| ило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— |
| оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> |
| Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, ни |
| напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{ |
| аба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се |
| догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери пос |
| ла Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="1 |
| причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву |
| и засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> |
| е: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’ |
| } Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са |
| у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Ма |
| ила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, ал |
| као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он |
| .{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића М |
| емља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поран |
| ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да |
| <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш са |
| Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе |
| душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек |
| је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то |
| n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени |
| тева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, |
| токолисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, љу |
| о...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p> |
| ори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи |
| се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, а |
| и се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрд |
| ме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетаново |
| напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је |
| н и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игња |
| њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p |
| је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у заб |
| ла док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Ј |
| .{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p |
| они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S |
| етан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену |
| и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући |
| вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеј |
| каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило |
| стао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио |
| — Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити |
| ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже |
| танимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем.. |
| Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.< |
| ежи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужно |
| у, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад |
| загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни прим |
| петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ ст |
| ..</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и |
| за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин |
| аж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Сва |
| није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осе |
| <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав |
| њу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> |
| > <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лиза |
| вој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим |
| у молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу |
| тнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад |
| он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисл |
| дела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић |
| олицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> |
| <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубе |
| а вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти |
| мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, р |
| умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно |
| ло ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита о |
| нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене |
| ерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две нед |
| весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту х |
| <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То ј |
| p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао |
| је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити. |
| људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше |
| !</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о б |
| Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде по |
| ишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за |
| ала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док |
| ити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонира |
| да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, ко |
| тови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су с |
| тина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао |
| су, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби су |
| вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S |
| ја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, |
| <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водо |
| сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у |
| се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа п |
| S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у жив |
| па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туд |
| јачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} |
| ућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовим |
| ’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире |
| ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, |
| аза који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја |
| ојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово |
| ан.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зрел |
| Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада С |
| р се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог |
| и, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о |
| а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на С |
| е на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Ст |
| све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то |
| пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бит |
| на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изгово |
| г буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне зн |
| /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је н |
| : „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народ |
| е.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нис |
| играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— |
| о.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако з |
| > <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с |
| ојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме |
| лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, р |
| ...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке б |
| беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође ла |
| оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети |
| имир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који н |
| пео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — |
| Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Как |
| плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова |
| р међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Так |
| p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше. |
| врши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрет |
| и их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> < |
| pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче |
| а три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше |
| еларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</ |
| ла ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не |
| мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињ |
| зи вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150 |
| лио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p> |
| оравити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па |
| т овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен. |
| убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <mileston |
| <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игња |
| летку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, |
| > <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председни |
| — Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан в |
| већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’х |
| тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мис |
| ерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти |
| то. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дан |
| преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да к |
| <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би с |
| > <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гле |
| ију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капета |
| гњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јак |
| гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који |
| тимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, |
| Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата |
| ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег р |
| наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по |
| да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ак |
| гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...< |
| авити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје н |
| <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвен |
| она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те ве |
| чно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити б |
| , не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</ |
| не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре |
| и пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му ј |
| > <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако сам |
| — Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} |
| овољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, |
| /p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</ |
| Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрвети |
| сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака. |
| тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан |
| <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шт |
| огледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је с |
| едног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољу |
| ова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретн |
| и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав м |
| дра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио |
| .</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно |
| судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p |
| оца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику |
| раном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том ч |
| , како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише |
| тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мис |
| а.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, та |
| и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био с |
| ђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова п |
| а куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и ста |
| оли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле |
| емо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Ко |
| те, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и |
| > <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од об |
| Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капета |
| лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беш |
| да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупк |
| По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово ј |
| !{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Х |
| а оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да шт |
| еде косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице ма |
| ра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још с |
| то нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> |
| е познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је л |
| у, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш |
| дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да |
| зашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадо |
| з авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p> |
| наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Мо |
| Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— |
| слећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто те |
| ..</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поште |
| , чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју |
| /p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече јед |
| ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џ |
| хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не |
| </p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако ни |
| отово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p> |
| е са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> |
| нула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} |
| S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Гли |
| јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја б |
| е и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дан |
| и?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од |
| хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: ку |
| е спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица |
| и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире? |
| реко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивал |
| к, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појав |
| вели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били |
| ’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме |
| ?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја. |
| осле мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе |
| Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се св |
| Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о ран |
| шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој |
| а:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} |
| о Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стад |
| авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— |
| онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l |
| и до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини |
| на!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше |
| ши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмо |
| p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> |
| а му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потраж |
| да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које |
| о без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на јед |
| име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Ду |
| и.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капе |
| .</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто м |
| вицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’ |
| адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали... |
| ote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче |
| аци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо м |
| е роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, |
| ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала |
| ио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друг |
| .</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За |
| ако им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S |
| его чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, |
| и шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплач |
| ..</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара |
| е нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд иде |
| .{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и |
| некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше.. |
| , ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале ср |
| е председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си |
| ко су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврш |
| лом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} |
| ат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког |
| А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађе |
| јали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ сти |
| могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она т |
| рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити. |
| радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се д |
| по је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар с |
| ао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} |
| еколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао |
| неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један р |
| ћи дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.< |
| ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о шт |
| неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа |
| оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S |
| е.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> |
| у ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На је |
| а.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме |
| вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p |
| ?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи з |
| , он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово |
| убећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!< |
| глед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Ни |
| и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу. |
| ћи.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће т |
| здимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова |
| чић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели |
| >Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код |
| већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били |
| дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан ус |
| ет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушци |
| </p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше ута |
| {S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— |
| ле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} К |
| и кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта |
| <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видел |
| и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с |
| ру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече |
| Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механ |
| ијатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће м |
| Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве коли |
| ако си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— |
| </p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме |
| S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, |
| p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, замор |
| ма“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> |
| иш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се нај |
| ’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим |
| .</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, |
| p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb |
| Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, н |
| и веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ниш |
| } Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко ј |
| Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтиће |
| во ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као |
| азда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ |
| и, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући |
| </p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он |
| што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> |
| л’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} |
| .{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива п |
| ост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Ст |
| лима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, ист |
| тра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На |
| вориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш |
| му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} М |
| имир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачк |
| а толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, ре |
| Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, реч |
| елите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да |
| таре црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и п |
| абрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сват |
| Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само |
| несе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је из |
| вуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и |
| ику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду.... |
| .</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Ста |
| м лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па нат |
| капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Ср |
| то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори в |
| шњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно сп |
| че чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја |
| /p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се гре |
| або.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост |
| <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био да |
| > <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао |
| куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и |
| авао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и кап |
| а, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све |
| p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p |
| већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о ч |
| Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој ми |
| ј механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пу |
| — Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се |
| дити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио |
| .{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> < |
| много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу |
| ело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је зат |
| оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се |
| равље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Так |
| риле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, реч |
| </p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ет |
| хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тач |
| p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>П |
| тегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је |
| ио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур |
| ешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p> |
| је јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, изв |
| } Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде |
| аљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћат |
| е сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око кућ |
| — Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> < |
| шћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милости |
| ти.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и |
| <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадо |
| че променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} М |
| у па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ев |
| b n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су гото |
| ади шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, к |
| е...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се ок |
| вани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје ма |
| Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли |
| >— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију |
| лом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— К |
| з леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег |
| ем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје ј |
| један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи с |
| је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастук |
| неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изг |
| је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се |
| </p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах проб |
| и поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако |
| .</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сир |
| е некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да мо |
| пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела |
| и?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</ |
| у здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино п |
| а само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О |
| однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одис |
| </p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани |
| капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p> |
| асјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шар |
| га.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он |
| ..</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи |
| а звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сам |
| " /> <p>— Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{ |
| е, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p |
| пише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџи |
| p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунит |
| инити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас |
| ица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се |
| ојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутр |
| ом се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јов |
| у би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> |
| >— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, реч |
| S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш шт |
| равицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било |
| им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> |
| т к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и краст |
| је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па |
| и, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станој |
| мо срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан |
| у Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p> |
| /p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам с |
| вић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је |
| м мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{ |
| ило капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од |
| г било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, |
| !</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта |
| Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам греша |
| ам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а ка |
| нда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... |
| ћи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог веп |
| га срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког |
| ости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" / |
| се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и роди |
| .</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог си |
| им да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездими |
| } Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару нег |
| је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није т |
| {S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучи |
| потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S |
| ла.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде |
| е једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, |
| димир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице |
| ло од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да |
| и овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>А |
| ир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> |
| те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а мој |
| е ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени |
| <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— |
| наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком |
| "150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p |
| пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан... |
| овараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу гос |
| олико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, как |
| п!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућу |
| ма наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Г |
| и страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави |
| је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у р |
| моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <div type= |
| а знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја нед |
| } Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо |
| </p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Ст |
| равду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам не |
| неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше пе |
| ле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича |
| Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Б |
| едао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, |
| зврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још не |
| о реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чич |
| ђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну |
| и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> |
| е тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај |
| } Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, ран |
| вале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ва |
| а, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и |
| > <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смр |
| з тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> |
| Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног уг |
| урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац. |
| .</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већ |
| и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У меха |
| ћеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове |
| о у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију м |
| и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а о |
| и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може |
| ица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љу |
| а ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S |
| к Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назев |
| </p> <pb n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људ |
| , а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о че |
| у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи |
| и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја |
| ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека |
| ла Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у |
| и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председни |
| нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p |
| ме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима |
| јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је |
| људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче? |
| мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па тре |
| ћи га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>В |
| , кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, п |
| догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше |
| о под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим ми |
| На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв |
| .{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан ниј |
| </p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш н |
| авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну п |
| Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је о |
| p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав поблед |
| ћи.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, по |
| се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрст |
| џерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пу |
| >— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати |
| равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По |
| ви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отво |
| тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејат |
| змаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетано |
| , а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.< |
| пази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше м |
| аша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње |
| ...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p |
| је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави < |
| ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стој |
| ци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у м |
| уди ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког по |
| не.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у ш |
| че Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> < |
| м да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском свет |
| ћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то |
| Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, |
| поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а |
| ра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, п |
| љу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.< |
| о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза С |
| 129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шт |
| у Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ст |
| И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здр |
| тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да ис |
| а је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији б |
| оворила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако ме |
| траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p> |
| јало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поч |
| његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му ј |
| много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три си |
| S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ај |
| м јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> |
| о беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати. |
| јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и С |
| додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до |
| уњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћају |
| кну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музи |
| има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај |
| и ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у |
| Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јев |
| век, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин |
| од бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, |
| >Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хт |
| .</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка |
| ће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Нај |
| е већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно ко |
| у на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигн |
| жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуш |
| .</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S |
| беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило |
| ибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју доне |
| ти весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најб |
| ајвеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у |
| читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачуд |
| излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити |
| } А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја |
| ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика из |
| > <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</ |
| елим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, |
| се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на |
| е, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота |
| ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себ |
| текар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде су |
| <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станими |
| свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="sub |
| кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће |
| ли се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна шт |
| е боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се |
| нидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана |
| а живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидб |
| > <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад |
| читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p |
| >Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја |
| чицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећ |
| S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не ч |
| беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је м |
| ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, ре |
| не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p |
| ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о дет |
| њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, да |
| /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заје |
| авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> |
| ако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакл |
| дврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ кат |
| и.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћем |
| тра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростим |
| у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што |
| господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, |
| ко лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — р |
| <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p |
| боравио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеј |
| гло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, |
| > <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш пон |
| се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" |
| да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећа |
| /p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја ш |
| к не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с друг |
| редмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњ |
| д узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног |
| село трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је вес |
| тајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов п |
| је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се чов |
| ој уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превали |
| ој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, н |
| з друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, |
| обре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ру |
| ађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми |
| радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дак |
| о сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p> |
| говица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане ци |
| ани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове |
| диђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> |
| и.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од |
| <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?< |
| вајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило п |
| ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга сво |
| и.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих |
| ене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца |
| можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља. |
| S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стој |
| сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта ради |
| , пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, ка |
| /p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати |
| p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати |
| ...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја |
| — Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, д |
| S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Б |
| тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје |
| а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баб |
| ћи њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њих |
| </p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима.. |
| ка ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што |
| два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... не |
| едао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Свет |
| p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, |
| p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе |
| <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али г |
| Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, д |
| е ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетан |
| зађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> |
| упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Ист |
| што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ |
| зађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p |
| n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.< |
| тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче |
| ом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па |
| крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p |
| гџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу |
| огли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кућ |
| ка те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из к |
| ..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на |
| ло најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докл |
| ко ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у зд |
| <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једар |
| дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, |
| снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села |
| неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевин |
| код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— |
| ="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламк |
| лије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, ба |
| божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа |
| дна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растад |
| ног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате |
| ’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем а |
| <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, |
| би и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођост |
| жи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле |
| гнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтав |
| Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да |
| од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председ |
| итога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— |
| ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јо |
| Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа о |
| >— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још |
| а.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p |
| е погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> |
| врши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од бе |
| које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p |
| еже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>С |
| а не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готов |
| чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p> |
| ака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не |
| ије знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Д |
| о лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране |
| астане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао д |
| да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити |
| сијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је |
| у се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то за |
| у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва је |
| ти, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа |
| у то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га |
| ака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к |
| {S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кол |
| p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијено |
| му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... |
| гледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок ј |
| једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, про |
| > <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не |
| и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на |
| ила тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и с |
| век се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати |
| >Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни б |
| <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му |
| ао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село с |
| се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он |
| гњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да |
| >Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шт |
| је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче. |
| S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и |
| атанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођош |
| ао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару н |
| >Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} |
| к се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узб |
| војио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, |
| це је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>П |
| сет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p> |
| денковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, |
| љику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па ок |
| и дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ |
| а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом изве |
| Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се |
| ни су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капет |
| орави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав ц |
| од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, |
| ...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председн |
| /p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше |
| о и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да |
| ђени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље |
| и код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од ко |
| једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година. |
| у криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да |
| чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора |
| ан и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S |
| арили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Б |
| Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, реч |
| еног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуци |
| > <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата за |
| на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало з |
| то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> |
| сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p |
| ва и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубиш |
| бојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи: |
| сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и |
| Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Д |
| ислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и о |
| сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи |
| пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као |
| ијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осме |
| <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кре |
| по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту |
| видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама |
| е људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p> |
| S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— |
| н и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи |
| руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Ср |
| болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чич |
| . бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> |
| .</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво |
| а из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Н |
| лучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дак |
| само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњат |
| отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— |
| ново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!< |
| /p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пушт |
| идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш ка |
| нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њи |
| у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се с |
| ој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p |
| све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части з |
| сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он најв |
| ало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p> |
| очи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио |
| гнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти |
| Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу |
| .</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> |
| Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи ј |
| израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, н |
| пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале |
| у у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p> |
| више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га ста |
| у.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је сво |
| вале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капе |
| ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Л |
| /p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто |
| је.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p |
| као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> |
| још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један п |
| /p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћ |
| је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:< |
| ин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, |
| и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборави |
| а му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју |
| се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, с |
| </p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беш |
| ли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— |
| шући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи д |
| ам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао по |
| а.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа |
| ајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били. |
| ајбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има |
| анео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у |
| е, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице |
| изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ |
| ’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрет |
| >Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канце |
| <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, кој |
| авало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта |
| баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим д |
| </p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже. |
| о је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по |
| добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у ко |
| Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погл |
| S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оц |
| реме, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку |
| бне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и |
| срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно |
| долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење, |
| </p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио п |
| играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игр |
| путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био |
| турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за |
| и на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, кој |
| ра вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три годин |
| <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбо |
| ева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле |
| n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с |
| .</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се пре |
| ње, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га ј |
| јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће |
| > <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој |
| лију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p |
| и до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратн |
| г да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио |
| те душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p |
| о беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се уч |
| це, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда |
| или...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они с |
| с ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата |
| Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедов |
| она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нер |
| Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} |
| Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... |
| м колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> |
| ан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раден |
| се.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина. |
| лачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, |
| унар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде пос |
| вела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећ |
| едникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде п |
| и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим |
| и шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио нек |
| ницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље |
| , као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S |
| качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њ |
| /p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како |
| м дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} |
| .{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила. |
| е овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо |
| о је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуле |
| ише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’н |
| p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: |
| оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прог |
| о од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанк |
| ...</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али |
| <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Ра |
| о капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и о |
| ји је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога |
| и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не |
| S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капе |
| во!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па |
| , био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S |
| т, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Мила |
| раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај |
| е.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, пос |
| > <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час јед |
| вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те уби |
| лади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} |
| Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово |
| трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат ј |
| ријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, ре |
| трашан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, глед |
| ш кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новос |
| љани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</ |
| p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све нао |
| <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и дока |
| име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са р |
| еж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје |
| баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако људи |
| н чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно у |
| <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чуј |
| >Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуни |
| о висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ив |
| мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> |
| су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је си |
| није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уст |
| дим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи |
| је само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> |
| Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је це |
| ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покор |
| раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S |
| .{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{ |
| ака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно |
| јан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p |
| питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је |
| у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чуди |
| би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још ч |
| ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању |
| S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— |
| није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па |
| Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико |
| оводити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није запла |
| нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, |
| .</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто |
| егао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га |
| ут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су |
| да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она |
| о је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p |
| еља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме |
| оју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише |
| !{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, уп |
| арине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била ва |
| ’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, |
| руку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада |
| оји су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{ |
| буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и |
| <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао ве |
| ви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег ста |
| је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у |
| мо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</ |
| тева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пу |
| н до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је љу |
| мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољ |
| сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Ал |
| а тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми! |
| д је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{ |
| су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, за |
| с’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати |
| .</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани бож |
| другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их |
| м је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су з |
| па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо к |
| имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их мога |
| угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завиде |
| уге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Б |
| зор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле |
| ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, |
| </p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог чов |
| ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава |
| и сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— |
| ичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и св |
| ском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори пи |
| ="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам |
| добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} И |
| ро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{ |
| то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p |
| једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али т |
| >Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.< |
| ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких |
| он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спу |
| , као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви |
| !</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} От |
| тића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли |
| ојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао |
| глучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га сп |
| пазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри. |
| о сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Л |
| и.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’ |
| .{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече јед |
| .{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је би |
| е посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до |
| ало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, |
| Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навла |
| p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен д |
| > <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаг |
| чери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да |
| а.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су б |
| ’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу |
| Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p |
| >Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су нај |
| је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно |
| </p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— М |
| тева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам ш |
| веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пур |
| у у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} О |
| о је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p |
| ао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао к |
| Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане |
| зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</ |
| дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег веп |
| за: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велик |
| прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За |
| .{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ам |
| е ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остал |
| Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукај |
| <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних |
| иста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је |
| /> <div type="liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> |
| ћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова |
| сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу ви |
| справио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одма |
| Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако п |
| че упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи. |
| не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан? |
| да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујал |
| га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не |
| , и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити |
| му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам |
| е обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} |
| дозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било |
| о је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, ко |
| , није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан |
| знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци |
| ева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, |
| мисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји |
| је смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на ра |
| да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је |
| јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пр |
| видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за |
| имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код |
| че, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ли |
| м био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано |
| дине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш |
| етан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p |
| p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше |
| кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала слу |
| /p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто к |
| ред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к |
| е, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <miles |
| >Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и |
| ио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</ |
| ам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тог |
| > <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретенови |
| а чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек по |
| итаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били |
| !-- <div type="letter"> --> <p>Богатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,</hi> </p> |
| дини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од јед |
| <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би игр |
| боља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу |
| ју две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама |
| ирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споре |
| зонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, |
| апетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Ка |
| забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече С |
| био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало |
| атове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су |
| младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за свој |
| У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она |
| <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> |
| не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, |
| шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} |
| арине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће м |
| о то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута К |
| Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На дво |
| не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где с |
| ли да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака. |
| а подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један |
| вно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по |
| нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је |
| био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади |
| еће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође |
| по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи |
| S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна |
| ушу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n= |
| , све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „ |
| p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси |
| о као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог |
| плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила пр |
| атварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>З |
| ива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> |
| раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њим |
| у старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми |
| ..!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p> |
| е Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо гов |
| S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону |
| о запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио њего |
| уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте д |
| ојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Кап |
| ’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам т |
| о жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, л |
| аца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Мор |
| S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са |
| П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то |
| ати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти п |
| та.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути |
| су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ва |
| е братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{ |
| Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче бл |
| се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и з |
| пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ћ |
| р.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела.... |
| да Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве к |
| >— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва прек |
| S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, |
| ...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже глав |
| — Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати |
| је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из |
| едајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— |
| гу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— |
| својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Го |
| ва.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио |
| ђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} На |
| бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си |
| е....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} М |
| {S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми! |
| е чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па са |
| Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за т |
| b n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је тр |
| чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошт |
| лу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја ш |
| еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</ |
| загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Ст |
| е лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ |
| е Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} |
| p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд он |
| апетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова до |
| теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p> |
| е хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који с |
| погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> < |
| е капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.< |
| > <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} |
| си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш |
| реш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше с |
| дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема |
| ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио? |
| де изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о шт |
| другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде к |
| окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни с |
| па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар |
| је изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио |
| да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се пра |
| , како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> < |
| на?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само |
| аглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} К |
| ам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово сви |
| S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу |
| капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље ради |
| тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари. |
| о,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмур |
| Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А друг |
| ај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка |
| г руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Ба |
| шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече |
| ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш |
| шта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућ |
| постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси? |
| а, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је сам |
| >Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{ |
| ту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате |
| му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да |
| а стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, |
| кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе |
| ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.< |
| од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храб |
| аник</title>, <title>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} С |
| ине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да |
| у већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико |
| лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</ |
| .{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако |
| анимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, син |
| , а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> |
| ци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам |
| p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, т |
| ци....</p> <pb n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Пор |
| /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} |
| о чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и н |
| ћу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најгла |
| е на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу |
| спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је каза |
| у зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме дога |
| имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров |
| дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам пла |
| то не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто п |
| знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S |
| а се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем |
| а другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче |
| м је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је |
| капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео м |
| е...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Удел |
| <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна истор |
| А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњ |
| ненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од рад |
| не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није |
| еле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа |
| радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председник |
| стише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело умо |
| , девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо неш |
| провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код к |
| те ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заје |
| {S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем! |
| ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, |
| ојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.< |
| ака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре |
| детића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати к |
| а оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види ка |
| јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми |
| то такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће |
| а Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!... |
| и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова |
| о најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за на |
| у, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио б |
| а као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.< |
| добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум |
| ’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти бо |
| у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb |
| погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Ми |
| </p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</ |
| {S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у И |
| ата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим |
| о, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и |
| леда на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није мо |
| је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је св |
| /p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, |
| вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајд |
| оразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају. |
| S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не |
| и ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година |
| е знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капе |
| <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим ми |
| ћу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поноси |
| још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкч |
| вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана... |
| .{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p |
| није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Исти |
| ne unit="subSection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце |
| p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p> |
| јте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n=" |
| потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје |
| праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу |
| "33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код |
| ћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— |
| S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од ва |
| — Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и чест |
| А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало по |
| емо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше |
| чких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.< |
| она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се поби |
| p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво оч |
| зговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто г |
| о укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p> |
| едара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p> |
| а овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњат |
| ура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши |
| и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n= |
| к’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу |
| оћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, вели |
| p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто за |
| > <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и би |
| родаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јо |
| а га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде |
| а болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајд |
| о поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и уби |
| мо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се д |
| ољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта с |
| акало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и |
| ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечер |
| Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађ |
| >— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго н |
| и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па са |
| де и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, |
| S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’ват |
| и и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад п |
| тиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити |
| себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и |
| ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препечениц |
| шак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави |
| Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, |
| баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну |
| ..</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам |
| собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Ниј |
| али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за |
| Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} |
| јко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој ку |
| кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост |
| слим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јов |
| а по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што п |
| а.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке |
| .{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе |
| теве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p |
| </p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одма |
| на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> |
| жак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, |
| о’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свр |
| да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p> |
| кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отиш |
| Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.< |
| у, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на св |
| кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p |
| сак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке |
| А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по не |
| тим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о ми |
| Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и сед |
| а дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те в |
| /p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p |
| пале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жали |
| е већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у |
| p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учитељ |
| Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори. |
| а не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше |
| Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</ |
| ука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p |
| .</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека уб |
| и се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па д |
| праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говор |
| лазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“ |
| <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{ |
| јат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим |
| а сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па |
| Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па мил |
| ну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се ст |
| па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати |
| ности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги |
| >Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче г |
| ан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Бож |
| олако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је |
| ојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њ |
| — Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p> |
| и осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са о |
| екала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста |
| p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Ра |
| а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p |
| , рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрав |
| рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката. |
| еретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је д |
| а ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако |
| {S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице |
| и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стој |
| > <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дика |
| >Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог |
| на, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, ј |
| јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче |
| ник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најра |
| не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људ |
| едесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да |
| ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова |
| ина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и |
| говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми ј |
| но.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цван |
| ра, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ |
| ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{ |
| воје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и звани |
| јан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у |
| глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са |
| е, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико |
| {S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само кло |
| т и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Б |
| } Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} |
| овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" |
| , као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослуш |
| прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти мило |
| долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и |
| о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је |
| лан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с М |
| о чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се |
| .</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> |
| се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је |
| г,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући |
| се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу. |
| {S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручј |
| ти.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад |
| е лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред |
| } Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило... |
| Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, доби |
| гије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојано |
| жи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанов |
| ш нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се мо |
| а то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Сто |
| није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S |
| да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба |
| мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се |
| вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема ва |
| ло, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што |
| ише, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви |
| а даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а с |
| ицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица с |
| здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љу |
| се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више г |
| ре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледа |
| бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не |
| Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало |
| а ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за |
| е његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави |
| Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о н |
| ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једа |
| оле, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Иг |
| текла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p |
| и.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако ни |
| } Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и та |
| ших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио н |
| оше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече |
| во сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да ј |
| /p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зу |
| чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код с |
| >На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и ј |
| } Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!< |
| е поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један. |
| Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све |
| та.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седн |
| а, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љ |
| њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!. |
| >Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div |
| ..</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, |
| p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се |
| ом заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би мари |
| али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стево |
| n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше до |
| n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче км |
| ропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом н |
| , док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био |
| гледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило го |
| Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи. |
| тану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах |
| <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у сва |
| оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та госпо |
| не кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, ши |
| роше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже |
| .</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио |
| о хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или мо |
| <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p |
| ћо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ |
| <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пу |
| .{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад п |
| p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад |
| очек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си |
| док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца |
| де.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p |
| >— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па |
| сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, |
| о један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њ |
| се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је |
| /p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је о |
| p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ру |
| беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу ни |
| " /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{ |
| ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког |
| сељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав |
| Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам |
| ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p |
| , кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дј |
| попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао дру |
| о о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из |
| — Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити |
| своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> |
| Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан |
| и, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости. |
| у срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S |
| а робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} |
| >Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну к |
| ча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако |
| ли.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p |
| м те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У |
| а...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа св |
| мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели |
| чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго про |
| ошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста та |
| они.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено ј |
| {S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичар |
| о говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свиј |
| матрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики |
| га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима |
| >— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво |
| Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о |
| пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу с |
| еститам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, н |
| ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојан |
| </p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели< |
| цике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељ |
| > <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама. |
| и...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и |
| е.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојиц |
| лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа |
| су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном! |
| у се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> |
| текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва |
| >Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па до |
| едног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседо |
| е сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти |
| ати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’ |
| извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од иг |
| ворио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и о |
| анимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој |
| утио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли |
| зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{ |
| ди, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се |
| га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који |
| најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{ |
| и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> < |
| .{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек о |
| >Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> |
| рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, |
| шак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авли |
| прике...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> |
| /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> < |
| то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже |
| е.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетић |
| н пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа |
| p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји |
| — Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо п |
| а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше ј |
| ло се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пу |
| Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не |
| еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На |
| га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је |
| тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} |
| та, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држ |
| путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприч |
| пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} |
| ше и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редо |
| у, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговар |
| е испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгле |
| буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теб |
| ојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је |
| ао злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили. |
| S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега |
| о трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело |
| оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p |
| а не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А о |
| редусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим изва |
| тојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морат |
| >Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугач |
| та причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, м |
| поде, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, не |
| ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... н |
| сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они |
| p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеј |
| ке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У не |
| > <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита. |
| — Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега |
| о је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на јед |
| и ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</ |
| да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p> |
| и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем креве |
| на је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> |
| дакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раден |
| /p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је |
| и ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Д |
| е Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’н |
| ри.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи |
| летос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш |
| а и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора д |
| е по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.< |
| аки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> |
| ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, |
| Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок. |
| /p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућ |
| Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не |
| упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стој |
| мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам |
| >Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— |
| дај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти |
| га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да |
| од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игња |
| Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} О |
| о.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена |
| Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео ј |
| е.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} |
| па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ |
| арост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Види |
| ла ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта |
| је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син И |
| о.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је из |
| а траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види она |
| кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Ба |
| ану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име з |
| ечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево... |
| е сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опро |
| влију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’в |
| Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није |
| е лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, |
| и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, |
| ост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда С |
| не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одб |
| ог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим са |
| ечи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, |
| едио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— |
| да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта ве |
| ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’ |
| пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’н |
| вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш пл |
| а да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— |
| тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} |
| ам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир |
| и ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој к |
| стити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове м |
| абио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Ни |
| > <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у сво |
| </p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли |
| у...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам |
| есеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она |
| у....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{ |
| уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и њего |
| ће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуг |
| subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао ко |
| але срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да |
| , шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те |
| је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ће |
| > <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, |
| ед као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трча |
| радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учин |
| говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч |
| укама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан |
| p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше |
| жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи |
| са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката |
| а и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, т |
| јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прих |
| .</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то р |
| еко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванци |
| им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и |
| је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура. |
| оде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па нап |
| мо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, |
| ту испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завије |
| {S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p |
| ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде уч |
| от!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та |
| Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о |
| А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Стан |
| аха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли ј |
| кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретн |
| о по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим |
| p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани |
| нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљу |
| pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све ид |
| осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, ка |
| ead>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> |
| замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гла |
| ли су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Бил |
| , пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— |
| да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше |
| оше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је им |
| ="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</ |
| будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама |
| ма, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Ан |
| једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Б |
| и приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, |
| <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу |
| д разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате |
| и.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разг |
| етан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и си |
| скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан би |
| з Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</ |
| <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спре |
| ија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи |
| е јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сло |
| читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>О |
| S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шар |
| би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’а |
| шиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију. |
| шила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мис |
| д зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује д |
| аљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</ |
| икан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли |
| зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се |
| ећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека |
| — Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро |
| то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту |
| егоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="5 |
| кочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p |
| а спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Срби |
| {S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог ве |
| p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она г |
| еда поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикан |
| и?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом |
| ’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гво |
| и.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p |
| е заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да |
| p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад |
| .{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо бац |
| у врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> < |
| у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али с |
| о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрму |
| у...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дох |
| запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они |
| ку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рук |
| ивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’ва |
| к беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, ко |
| јави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} |
| } Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану |
| помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли |
| } Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасниј |
| на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} |
| њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у ди |
| заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем |
| а.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је |
| ева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Ра |
| е осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са |
| Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску. |
| екрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одгов |
| и.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обре |
| <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море |
| и престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по |
| } Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога |
| </l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам |
| е Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смил |
| чице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединч |
| <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> |
| ри и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам д |
| само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кри |
| p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јез |
| ћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и |
| > <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и |
| p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутр |
| !...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком ч |
| е.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло |
| .{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, |
| оме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта |
| поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је о |
| ст потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са |
| е по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n=" |
| виш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до |
| лутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана |
| it="subSection" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p |
| е Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Посла |
| војим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране д |
| p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, |
| погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распреми |
| Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој к |
| писао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је ве |
| и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по |
| Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Бо |
| } Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p |
| пет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредб |
| никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако |
| ан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако |
| дуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао |
| и, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружи |
| оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвено |
| није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не б |
| кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, свој |
| , па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се п |
| а посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је дана |
| башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукују |
| а, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p> |
| свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта |
| дића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико н |
| ола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p |
| <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, к |
| ије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у |
| <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у |
| оло клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сват |
| н зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капе |
| оздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone unit=" |
| Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спре |
| дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке д |
| p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.< |
| S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, реко |
| апетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Л |
| су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда |
| те.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине к |
| 0" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Не |
| ледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славини |
| рсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.< |
| ашче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} |
| у се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара. |
| <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника л |
| пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>А |
| сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чи |
| е смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су ва |
| збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од |
| "79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на в |
| ред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људ |
| </p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> |
| “.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу |
| ати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јак |
| ...</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p> |
| p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику |
| Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу н |
| <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није |
| ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забеле |
| оше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате |
| које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} У |
| рио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’ |
| а Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, ко |
| кла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p> |
| се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, |
| Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код с |
| раде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S |
| олу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако |
| ена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио. |
| <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, п |
| врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пу |
| ча Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако |
| ка пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла ј |
| су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{ |
| т на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмок |
| Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{ |
| ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће с |
| ..{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била с |
| згуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром |
| аћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, |
| твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њ |
| општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакос |
| мирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они с |
| некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му до |
| едној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на врати |
| о тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини по |
| ена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{ |
| > <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} |
| > <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се |
| и и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</ |
| 53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздра |
| е ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја |
| .</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качар |
| ана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава.. |
| ћи пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочек |
| и се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и |
| </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учитељ.</p> </div> </front> <body> < |
| ГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРН |
| а дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каз |
| широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l> |
| ђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви п |
| о моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, та |
| и притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у |
| ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та |
| ју вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обој |
| и дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и |
| ас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p |
| d>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене |
| ришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе |
| ом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше ос |
| гоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p |
| пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост |
| у највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пу |
| рао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Ст |
| ћа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога ј |
| > <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране ш |
| 166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не мо |
| товаше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од он |
| да све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, |
| је могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју д |
| Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој |
| диже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па пол |
| цу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p> |
| и су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{ |
| раганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом св |
| сеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ј |
| може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може о |
| d="SRP18940_C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко |
| воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала с |
| /p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч зас |
| p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. |
| S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се позн |
| мам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> |
| > <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> |
| м сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.< |
| е.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> |
| грли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колим |
| његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је т |
| би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> < |
| езено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> < |
| гне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Ма |
| </p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако н |
| Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ ук |
| .{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женс |
| главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде. |
| ас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посма |
| ли шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није т |
| <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу |
| је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њен |
| упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: |
| и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n="106" / |
| се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И ме |
| да твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао з |
| нао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао |
| ју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два нит |
| ни те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе дев |
| срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</ |
| , </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> < |
| ="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— |
| г, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а |
| оворити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица оп |
| ао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе |
| свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост |
| ма седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> |
| ина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
| а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она п |
| ужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, |
| јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовал |
| Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p> |
| .</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb |
| обро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викн |
| , јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се... |
| S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много |
| а неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше д |
| з цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде. |
| деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’ |
| ан?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била |
| погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео с |
| ћо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да ц |
| упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто з |
| же осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је госпо |
| кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познал |
| ела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му па |
| а света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, |
| свираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> < |
| наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало.... |
| требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе И |
| тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кљу |
| се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> |
| ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— |
| руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> |
| ређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, ка |
| ољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Д |
| не тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо мо |
| о чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде |
| бављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да |
| Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Чит |
| !....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> |
| а?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, ч |
| ...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <q |
| >У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о |
| д видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке |
| и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећ |
| <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и |
| </p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге |
| вином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза |
| јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} |
| своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати. |
| ико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благ |
| ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем |
| сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p |
| анским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак. |
| „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа н |
| јасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вади |
| казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављал |
| <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осе |
| ноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси к |
| т и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не раду |
| век, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> |
| и Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> < |
| једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седе |
| {S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано |
| и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање |
| о и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то бе |
| рну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} |
| ао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри |
| анцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, к |
| Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало да |
| им се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S |
| лаго њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и доче |
| ата је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која ј |
| е.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце с |
| ја а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш |
| ли свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело |
| скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мисли |
| , дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те сва |
| <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="2 |
| рдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Ма |
| то их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир |
| го.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год |
| а га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, как |
| ла појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осе |
| а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му |
| мо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошл |
| , и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика н |
| ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе |
| водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у ч |
| дан пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Ј |
| од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, |
| нам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који прип |
| још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до |
| а на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и |
| свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у не |
| е и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p |
| крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све |
| ору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p |
| >— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по |
| амо јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећ |
| сто, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> |
| <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу. |
| она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло |
| Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај: |
| д јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отв |
| било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда |
| о ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Све |
| Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како са |
| мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ет |
| омки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, |
| и са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> <p |
| <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао |
| устио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душмани |
| , јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно реч |
| дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— |
| човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се с |
| полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, |
| Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да |
| анојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја ле |
| а, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{ |
| е и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се |
| </p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субот |
| о јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јов |
| за, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му |
| и; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, р |
| бира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружи |
| у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овом |
| и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S |
| </p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева |
| ан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} П |
| енскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— |
| > <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних |
| качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уш |
| ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш сме |
| > <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђ |
| И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је |
| а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким пу |
| е.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала |
| а прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се |
| </p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он |
| оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и ка |
| ног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао |
| дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га |
| су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>С |
| и чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богат |
| осо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке |
| м одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о |
| па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачк |
| ери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} |
| Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страш |
| зао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осе |
| везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад |
| брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зару |
| ћута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је |
| <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бит |
| е на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све |
| ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је |
| упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало |
| ареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја |
| поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други |
| ри ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Ме |
| >Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бо |
| ода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет |
| говарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне |
| чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Стан |
| две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар... |
| S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киш |
| о за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова |
| девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Ј |
| /p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она |
| аде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до ја |
| чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губ |
| — Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, в |
| петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево о |
| уће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готов |
| код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} |
| ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> |
| лаве.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} А |
| имир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи леп |
| ако ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— |
| шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаст |
| светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:< |
| p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде |
| p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми са |
| .</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити |
| а је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде |
| рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи |
| адио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше. |
| , до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, оп |
| то је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер |
| ју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се с |
| етачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, нат |
| ио обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> < |
| у и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p |
| дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му ј |
| анка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир не |
| к Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не |
| е мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} |
| ест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Вик |
| о, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору ра |
| поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се |
| греје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадош |
| све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то |
| Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Ста |
| у прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n=" |
| удио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у |
| нове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и |
| прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред бо |
| оја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.< |
| да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.< |
| Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух |
| ет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла ј |
| ући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не |
| трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Сто |
| p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</ |
| чере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили |
| јатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с |
| </p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, |
| приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, |
| живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате |
| p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} |
| а јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него |
| ада је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прв |
| е диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо м |
| не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Ста |
| ир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојиц |
| је било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе су |
| ене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад |
| p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, повер |
| у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалек |
| е једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватру |
| > <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</ |
| <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела к |
| <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у ов |
| браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још в |
| >И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја.. |
| ла.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јо |
| е чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p> |
| лаву у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој ко |
| да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb |
| па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја леп |
| рзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> |
| ћ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по м |
| дсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" |
| ишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију |
| кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Ста |
| рија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледају |
| пет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти иск |
| па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети о |
| загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, |
| њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене сл |
| га бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад по |
| е и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није |
| том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...< |
| он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} |
| ко сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће! |
| а праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађо |
| ића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће г |
| он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n=" |
| је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које ј |
| p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што |
| p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед |
| S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису к |
| у загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој к |
| рећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изг |
| испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа |
| то ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, |
| > <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изглед |
| љка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обо |
| авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} О |
| оме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својс |
| може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А к |
| г и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општи |
| Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још |
| љи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, д |
| мет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвал |
| масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чу |
| и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су |
| и завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу: |
| е.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он |
| /p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љ |
| /p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и |
| рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па |
| то рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, забла |
| ења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</ |
| игоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у ци |
| ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви он |
| лико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за ко |
| дине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p |
| ован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој |
| о и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него |
| p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљу |
| :id="SRP18940_C1"> <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденков |
| некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људ |
| номе делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уз |
| те једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по у |
| себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне ч |
| кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и поле |
| , е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</ |
| > <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће д |
| скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љуб |
| > <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а н |
| сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био |
| ватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главо |
| ?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећ |
| коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо м |
| е пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од уз |
| ло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло с |
| у реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</ |
| </p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање |
| уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па |
| о је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без зд |
| S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако к |
| о твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби г |
| слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим. |
| ола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече ста |
| га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би настав |
| ађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на ле |
| е, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему |
| али ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми |
| е онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p> |
| се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори |
| о.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао иск |
| ше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не |
| >— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа же |
| к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадн |
| > <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине |
| и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ |
| казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахи |
| во прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} |
| ва, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радо |
| >— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке |
| <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо |
| {S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајт |
| м:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте |
| .{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара |
| те <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас те |
| о, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћ |
| >Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан |
| ест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Бр |
| ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирн |
| .{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише |
| Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама |
| ’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, |
| p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</ |
| <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и |
| м црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајућ |
| граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, |
| волела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше |
| мирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у к |
| Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мисли |
| ошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</ |
| што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Так |
| /p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да |
| седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p |
| Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову |
| } Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су |
| ну назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је изве |
| теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих д |
| епа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде г |
| е слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На |
| , кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јак |
| оје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер ј |
| ead>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта |
| /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописано |
| ..</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је |
| д вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и |
| које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто сте |
| ељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати |
| о.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао |
| S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш л |
| било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су от |
| живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи ос |
| нутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S |
| Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама |
| /p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и с |
| ни да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— |
| свртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сен |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p |
| >Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далек |
| година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изг |
| ћи бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад М |
| Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те |
| /p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> |
| ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не в |
| "69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>И |
| утра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на ру |
| — Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> |
| ер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" |
| /p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а вр |
| а свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се |
| ан је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, попла |
| b n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла ори |
| знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Ниса |
| ро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> |
| </p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих ст |
| шао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изна |
| ећ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пан |
| >Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у ка |
| ти.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> |
| А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми |
| ану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам доб |
| лом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне |
| I</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Језд |
| Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи који |
| ли су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да ид |
| врши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли прогов |
| , ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда |
| лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрит |
| >- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је |
| мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда за |
| .{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— |
| онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела |
| а опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, би |
| ама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Д |
| убима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и |
| ао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— |
| > <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вал |
| оре, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш.. |
| сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</ |
| ела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, го |
| е овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ |
| о сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само виде |
| дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, ка |
| ча Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? реч |
| ти...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, ци |
| /p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну |
| д опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} |
| ед, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> |
| њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</ |
| е си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> |
| ко срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то ч |
| слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Бо |
| пша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је с |
| и:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пуша |
| За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места пом |
| нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само |
| зи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат по |
| е се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође |
| та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде с |
| па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се р |
| ело и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погл |
| Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти |
| и сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони |
| и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, |
| ..</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јо |
| н изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива го |
| пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено ј |
| а на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га ста |
| аглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану. |
| и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и |
| пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одска |
| и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови |
| ед Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> |
| о, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не |
| иси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сења |
| моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране по |
| бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта с |
| апрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распас |
| ти, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се преки |
| /p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</ |
| /p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не гово |
| е.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао к |
| >— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> < |
| ="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он |
| а идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја! |
| ава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути |
| сле ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> < |
| одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако |
| о у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог |
| о корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда |
| било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им и |
| p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а |
| ећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.< |
| план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве |
| огаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они |
| највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брз |
| полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пус |
| и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио. |
| а вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" |
| /p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад у |
| је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:< |
| ила, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала... |
| од је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у |
| Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај |
| етитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти С |
| ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што С |
| е:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, он |
| {S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Ј |
| .{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ слав |
| И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног санд |
| аше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— |
| ије, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отиш |
| ак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке |
| то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За т |
| Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су |
| S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео |
| у и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цел |
| <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> < |
| сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину |
| овну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p |
| ве свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не |
| рце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова |
| Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази |
| м Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У неде |
| и, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џе |
| измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> |
| p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци |
| p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искоч |
| погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p |
| оком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо мој |
| змисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева |
| како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас |
| мао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> |
| ена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша |
| да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је |
| и се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај пр |
| ма су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто |
| ...{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p> |
| е у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</ |
| моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећ |
| моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш т |
| се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он |
| >— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Ма |
| нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p |
| сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила. |
| оје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти |
| p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро |
| радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабукова |
| /p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је |
| , па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин... |
| њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју мој |
| је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово н |
| надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њем |
| бро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је |
| Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</ |
| и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са који |
| >— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— И |
| аде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>— |
| прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо |
| ви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ поји |
| пким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да |
| </p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како |
| де ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврш |
| шке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да |
| ра таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја |
| тево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на |
| наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта бола |
| ј да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мал |
| и и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро |
| знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и тв |
| ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је тај |
| спала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Ј |
| ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p |
| не не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се ма |
| а говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом. |
| /p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у зе |
| онесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ о |
| тни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта |
| оју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме вол |
| ...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари п |
| Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни |
| > <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни |
| и га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита от |
| а си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о |
| ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча |
| на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Иг |
| ..</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад ви |
| е капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према |
| ко сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати. |
| !</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радо |
| кању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе бо |
| {S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што |
| .{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао ш |
| о, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима |
| ивицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и |
| ра затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је игр |
| на Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је |
| ве речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана |
| е стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, |
| да претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује |
| Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким мо |
| и склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше с |
| !</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди |
| е Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, кој |
| успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="cha |
| нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се ма |
| ом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S |
| кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се |
| бо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’во |
| p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, |
| ео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком |
| ође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у њ |
| и:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је |
| ље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, |
| У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева ски |
| ше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} |
| и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио |
| а, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По |
| рже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди |
| <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав пр |
| енковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледат |
| викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из |
| а у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко |
| по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, п |
| но јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје ста |
| т јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Ст |
| д свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати |
| ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само |
| та год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукам |
| о читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе |
| </p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Са |
| ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S |
| изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће г |
| си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S |
| радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисм |
| три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад остави |
| гњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђ |
| узе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се рад |
| пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} |
| али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не ст |
| он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући |
| тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило |
| дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је мо |
| } Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како с |
| S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго с |
| , непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <pb n="24" /> <div type |
| алог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као ки |
| S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> |
| обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зн |
| приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине |
| онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко з |
| ресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} И |
| обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводн |
| </p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне |
| . ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пр |
| тале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љуби |
| тињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу ст |
| порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог свет |
| будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и |
| времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p |
| Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, п |
| е заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре ст |
| огатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза |
| За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распре |
| . дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом |
| е.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Мар |
| >Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их |
| 940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капе |
| оба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S |
| два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механ |
| ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако нед |
| етића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} К |
| избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече |
| ког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо го |
| Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни |
| Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду. |
| >— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам |
| ка да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији посед |
| апсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет |
| } Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па с |
| н, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стоја |
| о није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’ |
| аш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на |
| шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На с |
| ка је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> < |
| је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши.. |
| е добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао |
| кав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави. |
| и.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У |
| ово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о |
| тојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јов |
| испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у л |
| Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, |
| ан човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим г |
| ато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе ку |
| с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али |
| јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећ |
| е беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.< |
| тић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован |
| <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра сева |
| адетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, |
| тране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро гр |
| твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се |
| полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми |
| убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ |
| писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још |
| који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред |
| >Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој дев |
| и девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој дево |
| трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> |
| најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мо |
| р збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој |
| l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Би |
| /l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој |
| скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беш |
| , викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се |
| тојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>П |
| римети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он ј |
| е.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се |
| Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p |
| !</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни јед |
| шло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте |
| <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само |
| су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>К |
| ешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је да |
| а сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Језди |
| му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута изл |
| епра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p |
| > <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} С |
| тан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени м |
| м вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били |
| каном у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p |
| окта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е |
| > <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће в |
| народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ |
| ана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је мо |
| пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да ј |
| етан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Так |
| м господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S |
| не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми с |
| вити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два са |
| ако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетић |
| тим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето |
| а ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав |
| ошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа про |
| о његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} |
| ки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа се |
| а Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо |
| чић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се се |
| о еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се |
| p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје |
| рат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p |
| обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Н |
| е видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио |
| а да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако до |
| се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође. |
| n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукав |
| јан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети |
| та нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ |
| <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му зака |
| </p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, как |
| <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски |
| Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, ци |
| pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p> |
| и полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.< |
| олим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће |
| уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући. |
| Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи |
| стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се ч |
| ије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплати |
| е била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да |
| и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И и |
| ве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Им |
| <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, п |
| </p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ ра |
| изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> |
| гама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p |
| утра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који с |
| као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не глед |
| ији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура |
| одине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија |
| требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не бр |
| нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оће |
| {S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако м |
| ратом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је м |
| а то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу |
| ледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, |
| — Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена |
| ...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде н |
| > <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало д |
| > <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз на |
| Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до |
| ош неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и |
| кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на |
| ева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им |
| и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они с |
| .</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на роби |
| а ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ уз |
| Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из |
| , и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци |
| љила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни п |
| видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у гла |
| ш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се он |
| огледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, п |
| ... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дир |
| х гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У ј |
| Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су |
| него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчи |
| ојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S |
| p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му ј |
| поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скамени |
| се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше |
| могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капар |
| .</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом у |
| <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више мо |
| у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда |
| ао смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове ди |
| <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не |
| >— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде |
| је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе д |
| /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— |
| о би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути |
| тић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и јо |
| очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш |
| ило због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} |
| дили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p |
| ад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто |
| игеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будал |
| очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је ма |
| смешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је |
| . знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> |
| ...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски н |
| селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре обле |
| иви Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грех |
| о на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућо |
| , лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’да |
| "subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да |
| .{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљад |
| И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја |
| исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око |
| о га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А |
| председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јес |
| има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Н |
| ем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет о |
| није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везан |
| да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа |
| укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш |
| а девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и бр |
| је „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако |
| :</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помо |
| олови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газд |
| запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ов |
| ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући |
| /p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему н |
| е Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Н |
| у зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, п |
| само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећ |
| да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по ок |
| ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш сла |
| ругом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје |
| ије.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако искваси |
| ово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та нећ |
| са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако дево |
| n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама |
| p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те моли |
| </p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промук |
| >На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим |
| Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пе |
| и трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, а |
| ог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— |
| то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На |
| ади.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он |
| дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’ |
| де ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није |
| воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} А |
| дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па |
| Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградам |
| емо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо н |
| ршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отв |
| И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије ј |
| да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што т |
| а је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти каза |
| >Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео |
| ори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А о |
| </p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштап |
| у налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рука |
| ра, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је |
| ије могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда |
| ’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, п |
| ш стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрен |
| икиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помо |
| опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира. |
| p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председник |
| рала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су |
| ата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не |
| ега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаво |
| ђу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, кол |
| Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи! |
| опов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је љу |
| казује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с |
| аваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића па |
| е људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кост |
| ни дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су траг |
| тину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана. |
| p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо н |
| S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p |
| јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живан |
| човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му ов |
| је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крв |
| ак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено. |
| љу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда г |
| ас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе |
| ало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен ј |
| су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњ |
| арају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле |
| /p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода д |
| а, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Кап |
| то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> < |
| тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— |
| <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} |
| </p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глу |
| ам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то о |
| — Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по траг |
| > <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p |
| о су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{ |
| роз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месе |
| вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заор |
| еће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...< |
| позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та |
| по нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кр |
| овече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није б |
| а је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена |
| учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p |
| S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се |
| виње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала |
| баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Пре |
| И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се ја |
| ана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли т |
| два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Је |
| свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или |
| } Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види с |
| боравио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— |
| <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво ч |
| ари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се м |
| е живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да |
| а мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се за |
| услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, п |
| и.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај |
| дник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p |
| се.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто под |
| Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Мо |
| лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружи |
| ој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} И |
| не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли |
| свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учит |
| де требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро |
| а.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с |
| па ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевин |
| <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, т |
| ајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан изва |
| ан је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а |
| сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други |
| што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи |
| дна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Нитко |
| звади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у |
| едини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, по |
| > <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат |
| да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњ |
| ележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмет |
| мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p |
| ар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило. |
| икан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити |
| <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је пос |
| е ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милости |
| <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го. |
| је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Вра |
| рај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам ника |
| {S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Св |
| прекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако с |
| док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом н |
| пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је дра |
| бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> |
| а за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су свако |
| и и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато. |
| е Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет |
| јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и |
| чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је бог |
| ..</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама р |
| е пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога |
| све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски за |
| тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Ж |
| е цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало |
| м људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највред |
| има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече |
| .{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камен |
| да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог |
| онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица н |
| и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то ша |
| /p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћ |
| /p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, п |
| >Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голуби |
| јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} |
| дне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа С |
| е била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</ |
| је ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама |
| во брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се та |
| p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу |
| ука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море д |
| само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као м |
| це, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, јед |
| је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљ |
| За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам |
| е знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као л |
| па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен |
| ипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћ |
| владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</ |
| ло је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио с |
| ...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> |
| ака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуно |
| њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по једа |
| > <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Об |
| казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће |
| му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде |
| оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, |
| ом....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p> |
| p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте по |
| на ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Р |
| , их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к |
| то ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тич |
| и био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руц |
| /p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече |
| то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у гла |
| и’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је |
| било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђе |
| >Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и |
| јат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после к |
| остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био с |
| ...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај к |
| црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Н |
| <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај |
| а уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се |
| > <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор |
| и...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела пр |
| >— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли |
| пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа з |
| <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела. |
| p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Го |
| најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то |
| од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За ког |
| па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’ |
| Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас р |
| знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p> |
| од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још н |
| си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о |
| .</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају н |
| .{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су |
| и онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’ |
| они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим |
| добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p |
| авио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћи |
| тало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и |
| >— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели |
| јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да каж |
| ан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p |
| твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Ма |
| S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човек |
| о да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, |
| ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива х |
| кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше њ |
| дник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село |
| е душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле |
| ица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и л |
| ислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би |
| е стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p |
| кну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све |
| о је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да |
| зу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како мла |
| јане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} |
| г’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић |
| освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазил |
| ead>VI</head> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше |
| /p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође по |
| и су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео |
| ћ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога |
| че чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је по |
| што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте г |
| околова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јам |
| а пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна друг |
| еларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцела |
| њи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само |
| ужица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још б |
| p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раск |
| p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није |
| и како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну |
| ним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке поб |
| ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</ |
| а крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пан |
| — Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, д |
| Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> < |
| д Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ру |
| десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> |
| је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче госпо |
| ило је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње |
| ј...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је |
| адетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара д |
| p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се |
| ајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још |
| то буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару н |
| p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</ |
| се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и |
| ма избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му ре |
| емо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се. |
| {S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} |
| е и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину |
| /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио пр |
| уће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан. |
| ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна |
| и, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с |
| ута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад |
| видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпље |
| е вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да |
| у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се С |
| ме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па |
| p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела |
| ва је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, н |
| /p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле |
| даред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</ |
| Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служит |
| гњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да |
| љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они |
| р’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спав |
| ог Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Ст |
| а улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени п |
| губило према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлад |
| </p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето |
| антљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па |
| е каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни |
| исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, |
| ака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачн |
| сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасни |
| о, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом и |
| гле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и |
| о бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој |
| а невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</ |
| само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p |
| е сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се |
| би осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> |
| ова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису |
| ... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, |
| епра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја |
| вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> < |
| у чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли |
| , они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Ка |
| е други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, р |
| ам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале... |
| p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> |
| адну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у |
| а је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је |
| а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Доша |
| ст рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да н |
| после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све |
| опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љуба |
| њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, |
| пој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари |
| века.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до да |
| привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они |
| код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватов |
| ?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушк |
| ва три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> |
| ћи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те зане |
| једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Он |
| то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, |
| сет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па |
| у страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе поди |
| лазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирање |
| друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} |
| ви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови а |
| ра Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" |
| поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био пр |
| су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p> |
| глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} |
| Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има |
| измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} |
| Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа р |
| ића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само предс |
| и јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, |
| Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, р |
| а.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остад |
| ју, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриг |
| огао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој! |
| ет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она |
| је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’х |
| а!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуд |
| итости и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p> |
| раћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми |
| и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даљ |
| , било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чу |
| <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и њ |
| ао гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни н |
| ече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о о |
| — Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се н |
| види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком |
| е сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом от |
| ма?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово н |
| глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у сел |
| дређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три неде |
| и.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадов |
| у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један друг |
| >Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> |
| с, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико б |
| мали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од |
| S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само |
| евноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан |
| ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се |
| — Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вел |
| p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили с |
| ој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> < |
| то ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, |
| е.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Ал |
| епог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} |
| се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А њег |
| n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да |
| је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} |
| е у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> < |
| саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звони |
| т одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као д |
| <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет |
| /p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашениј |
| рији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог мил |
| а годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као |
| догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разгова |
| он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и |
| > <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши |
| кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не |
| } Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осуш |
| p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правда |
| ко није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје ве |
| адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан |
| S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Језд |
| ени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро годи |
| е ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето зава |
| свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили |
| </p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> |
| ту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се зва |
| ило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако нај |
| лнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“ |
| иком и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општин |
| ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савес |
| у капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} П |
| а још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови |
| оше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде |
| ета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву |
| море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш |
| о века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта |
| се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се |
| ле неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у ј |
| р и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба к |
| ићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет в |
| браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем сел |
| ду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да |
| нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, |
| до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла |
| <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> |
| ко пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{ |
| да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од з |
| гојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се |
| Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу |
| ли последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју |
| Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао |
| и марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине |
| дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих |
| {S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, |
| {S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и |
| мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p |
| се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као ваше |
| Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно |
| ој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не |
| е с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили |
| ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу к |
| су могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру |
| ца.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и ср |
| чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и |
| осле свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у |
| > <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав г |
| , а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стев |
| је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како |
| S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи |
| p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то уради |
| ругом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> |
| огу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису |
| мир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две ду |
| и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим ре |
| аг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било поч |
| .{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами |
| т мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, |
| , њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим ун |
| елиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мал |
| нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— |
| аки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.< |
| Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....! |
| божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да |
| е у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе |
| } Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне пре |
| е знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свира |
| испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p |
| ги су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле... |
| .{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-ш |
| ?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала |
| ршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p |
| /p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевин |
| и су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p |
| рку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог |
| ="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души |
| </p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата |
| танце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све |
| > <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло посл |
| >За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им |
| е право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не т |
| лази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Бо |
| осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру. |
| его тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је |
| аки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознал |
| о јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им |
| а.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они |
| пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?< |
| ив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо б |
| и чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једв |
| илише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас м |
| шло после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколи |
| } Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли |
| Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> < |
| p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и |
| <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отвори |
| ичао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је |
| апетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слу |
| од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден в |
| читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је |
| Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> |
| пет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!< |
| Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. .. |
| а легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n |
| И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су |
| Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгу |
| p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па проду |
| чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посм |
| ир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету га |
| у сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни једа |
| ши и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Он |
| Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један |
| рића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар ј |
| де беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и |
| рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића |
| неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то |
| >К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, ш |
| ритисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавн |
| , и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div ty |
| Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било |
| реди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.< |
| идимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p |
| ридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да |
| а идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударит |
| по сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, |
| <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што |
| ли, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови н |
| а?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам с |
| у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свали |
| p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— |
| ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докт |
| што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву. |
| пше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су |
| С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па д |
| н и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Так |
| Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— |
| теву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, с |
| "> <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Ст |
| — Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да |
| роб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на р |
| у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље |
| па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе |
| ао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Г |
| ешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— |
| заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по зас |
| оње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча |
| ог, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало |
| Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила |
| тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} |
| ио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Ст |
| измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он |
| p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, |
| ву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгу |
| слима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас |
| о разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима би |
| е мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже |
| рсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{ |
| S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи |
| још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње сво |
| ијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Жив |
| </p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.< |
| се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватр |
| ошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>К |
| ца...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера |
| тадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пи |
| на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту |
| тоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица |
| н воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <p |
| ве паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је |
| сте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места |
| шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време |
| себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па н |
| ну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева и |
| вога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога п |
| оже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече |
| p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули |
| ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— |
| и.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из |
| да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну |
| <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радоз |
| дне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а |
| иком <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> |
| неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћ |
| <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да з |
| ли тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на |
| д које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јо |
| ало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Сте |
| то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим |
| изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне силан се н |
| <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што бе |
| ашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној |
| редседника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} |
| </p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило |
| село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан |
| <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, в |
| p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="1 |
| кова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборн |
| — Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с |
| ај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га |
| ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: |
| з кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан |
| ио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет |
| и беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и |
| на неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну панду |
| ао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} |
| пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет и |
| море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и |
| амишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> |
| о бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спа |
| је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу |
| кама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се |
| Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те |
| у ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је |
| а их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Так |
| нцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, |
| <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем |
| готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, дого |
| /p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на |
| пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим |
| те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— |
| поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се |
| а, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни м |
| гњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као уко |
| а, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се |
| даше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вел |
| {S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко |
| поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, как |
| т своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и из |
| Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у |
| а наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети |
| суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капет |
| ећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p |
| Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубиц |
| ј се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у |
| врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо |
| оже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти н |
| !</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у з |
| к је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат м |
| <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво |
| браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско |
| } У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да р |
| еда у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, г |
| рава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о мале |
| е.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми ма |
| ивети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако |
| рли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није зап |
| ?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наред |
| јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пр |
| моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакал |
| р засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на |
| ипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог |
| а, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе С |
| } Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима |
| им лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти вел |
| о њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло чит |
| ако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p |
| Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S |
| </p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледи |
| им позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је из |
| рпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележ |
| </p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} |
| ира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти |
| равља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S |
| Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајича |
| некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом са |
| Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога. |
| а доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем |
| лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није |
| о дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне з |
| ше и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела |
| у с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прв |
| ш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</ |
| <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села |
| у Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Ма |
| да горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди ј |
| >Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара глед |
| о пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохв |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Ди |
| :id="SRP18940_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденк |
| удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов |
| у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јед |
| еколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела |
| је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на свој |
| је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и прити |
| ја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то ка |
| с среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда неде |
| урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио |
| а:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг |
| епо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смеш |
| е.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стев |
| е била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико |
| и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави: |
| ајважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p |
| синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да |
| /p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у |
| је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, |
| p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћ |
| <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља ради |
| а њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да св |
| потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас н |
| и.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{ |
| ме писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Рад |
| ба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због кап |
| Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће ова |
| ка Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, госп |
| добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нол |
| апетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стој |
| е мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити н |
| редседник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај.. |
| могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у кол |
| јало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио |
| ном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој |
| друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још |
| ка Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и ин |
| во казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писат |
| к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће |
| на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S |
| ану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.< |
| l:id="SRP18940_C7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богати |
| а.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S |
| уга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми |
| да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја |
| ио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетан |
| {S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и |
| шлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног по |
| жем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на је |
| едаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> < |
| ти.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгле |
| да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе ш |
| .</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој |
| ана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} |
| у цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изгово |
| , </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога бла |
| ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније опш |
| ан на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом |
| његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па |
| уга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, |
| о узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играт |
| <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и роди |
| /p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет з |
| ени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> < |
| само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ |
| да било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу |
| адоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...< |
| реће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави ј |
| људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију. |
| е Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с ц |
| n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не |
| — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане |
| е, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беш |
| слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, м |
| рестала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из М |
| p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не |
| је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакл |
| , па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари |
| ај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, дана |
| — Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се |
| е за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, в |
| анили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко о |
| им да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би ка |
| и скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он каз |
| ривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби ј |
| /p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, |
| а <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су |
| уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово ра |
| ју.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви мој |
| p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи |
| Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е |
| и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато |
| 162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p |
| да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову |
| и удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су |
| ила весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, о |
| овече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата |
| знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од рад |
| Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...< |
| како нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S |
| шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{ |
| тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вре |
| ду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се |
| кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вел |
| воме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, н |
| е, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quot |
| , Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једн |
| из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Сва |
| p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n= |
| било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу за |
| ашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна |
| и да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} |
| ан. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а у |
| инили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овом |
| загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишље |
| а, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо |
| p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си |
| еже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, р |
| Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Н |
| еда мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако |
| а једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је пи |
| дост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкива |
| ј беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину р |
| а Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу с |
| олим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и ви |
| <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утру |
| або!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи ба |
| Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе |
| амо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове д |
| ли Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веро |
| своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к |
| есе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гл |
| p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође |
| <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, |
| чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p> |
| собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друш |
| , што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на |
| имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму пот |
| есто пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> |
| говом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та |
| е?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} |
| и!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и |
| p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте и |
| > <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па |
| ви господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти |
| ицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је |
| рзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира |
| стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Једа |
| а јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен |
| о да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар |
| угом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</ |
| зу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S |
| о њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима |
| ћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, р |
| у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игња |
| за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не за |
| ун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одби |
| јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане |
| н се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти |
| вши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божј |
| ијатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Целим путе |
| p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се |
| оја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то с |
| Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога при |
| } У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би |
| ине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он |
| кну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} |
| не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако |
| <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевин |
| у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <titl |
| ће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се |
| сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући. |
| ану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n=" |
| е господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи |
| Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p> |
| .{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само |
| д коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња лете |
| оговарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревит |
| , пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да |
| одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче |
| ека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао |
| оста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад тре |
| /p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи д |
| >— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море п |
| у, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и |
| </p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај |
| стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је вољ |
| души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ ј |
| с се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о |
| /p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p |
| /p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> < |
| ово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’ |
| <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што |
| .</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај м |
| p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја. |
| ати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> |
| о рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтил |
| ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морам |
| о оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> |
| жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се ка |
| е, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> < |
| р бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али |
| путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишља |
| једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да што |
| огодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог |
| “</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што ј |
| S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— |
| Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> < |
| , она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је |
| првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао ј |
| о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она |
| с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе |
| ар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Стан |
| да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p |
| шио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му |
| Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслуша |
| јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, |
| и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провел |
| н не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи си |
| несе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже |
| ију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Ж |
| мањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{ |
| а пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</ |
| старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је пос |
| е -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p |
| о, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем |
| а Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде |
| беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено г |
| ављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим |
| и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не |
| {S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јо |
| тељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја |
| јане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби. |
| > <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме ср |
| се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но б |
| е тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у |
| , па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} |
| рио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срц |
| е, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих |
| ворити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба |
| више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо н |
| живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако бол |
| и одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— |
| Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они пос |
| саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим пр |
| За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капета |
| извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Мирков |
| сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ак |
| аопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p |
| невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан ј |
| ко провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и и |
| је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат |
| /p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p |
| ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она |
| > <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се |
| мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> < |
| ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Б |
| ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" / |
| ле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> |
| ед Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, ра |
| /p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од |
| ије она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Х |
| зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари |
| не, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш л |
| итавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше с |
| S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом зв |
| него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара вол |
| као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним доб |
| уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме |
| мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> < |
| м именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
| рен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, |
| <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> < |
| >Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све т |
| ности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p> |
| момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?. |
| м, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он м |
| ија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће |
| > <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} О |
| И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића |
| врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман |
| е сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низ |
| лаго беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, |
| } А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријате |
| то пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, |
| селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Ма |
| ве, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а |
| у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек пл |
| на страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{ |
| Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена д |
| јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| јан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју |
| S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена |
| соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти ј |
| ожени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срц |
| у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш |
| и, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> |
| огледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови с |
| дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пли |
| а продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само т |
| а.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира |
| а оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су до |
| могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То |
| аглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше И |
| > <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на к |
| у да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у |
| и....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била |
| да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p |
| што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала д |
| олико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S |
| и, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан у |
| је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам ј |
| пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке |
| је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у бл |
| Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја ј |
| е сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се д |
| спала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, |
| и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно |
| урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тра |
| њат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пур |
| јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вра |
| д шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> < |
| <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио |
| Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им |
| еда, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} По |
| рироде.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утег |
| и га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али |
| } Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судниц |
| ији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег би |
| Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра |
| јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</ |
| алио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За ти |
| огла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато с |
| {S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас де |
| е трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n=" |
| Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе |
| тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је |
| м путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем |
| дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле руб |
| с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> |
| евојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да |
| Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни с |
| а и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S |
| {S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би |
| капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли с |
| здимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико |
| S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као |
| о поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчал |
| >— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— |
| p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно |
| .{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио |
| а прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће л |
| емо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас |
| , па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништ |
| едном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби |
| p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне |
| оре боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} |
| је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које |
| p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, ка |
| } Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они по |
| ена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том к |
| ла.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи |
| тојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, |
| и најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрат |
| > <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запа |
| још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати д |
| о до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде |
| ј кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и преда |
| атница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се |
| па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу два |
| ликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; о |
| ко не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај |
| о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочека |
| ћа.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</ |
| леда око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авл |
| p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да |
| ао добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, |
| гњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и |
| .</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распозн |
| ну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелн |
| и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука |
| едај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> < |
| /p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} |
| або. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји ста |
| знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све |
| а сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавит |
| го трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{ |
| од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат је |
| на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на све |
| ="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опас |
| p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима |
| Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чо |
| бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта |
| ш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му |
| е се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и |
| а и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, д |
| Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сироти |
| Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> |
| јеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</ |
| им коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону |
| /p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти |
| казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрл |
| вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p |
| од наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде |
| ...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже гла |
| ат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплат |
| ји је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, |
| p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека пот |
| е замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече |
| {S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод че |
| Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— |
| > <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, |
| } Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него зна |
| од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Ба |
| ба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се |
| меник ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p> </div> <pb n=" |
| од њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Св |
| ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане! |
| ћи је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и |
| — Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, ниј |
| вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим од |
| то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S |
| ице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Стано |
| лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је о |
| не.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.< |
| о брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир пог |
| воје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да и |
| а твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрет |
| а.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отво |
| то молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете |
| вала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика |
| ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио |
| те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш |
| гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја |
| је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило |
| ог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али т |
| јио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p> |
| ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се г |
| .</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крп |
| изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> < |
| го жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, |
| p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом в |
| смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указиват |
| исам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то д |
| не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком |
| ође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, |
| ртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечер |
| м се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које |
| /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић раки |
| е зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> |
| ицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у р |
| само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше уну |
| ти за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Д |
| ге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их |
| осподине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан уб |
| он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно д |
| ло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту г |
| p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је |
| — Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незаврш |
| називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се |
| у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све |
| те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, ко |
| о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очица |
| Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни поже |
| > <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се |
| ора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовн |
| сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се ву |
| ој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мен |
| с казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при поми |
| тани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се з |
| p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим |
| да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Ст |
| е грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлеп |
| је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p> |
| видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Ни |
| жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S |
| ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> |
| све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости: |
| оре који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити |
| а Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, |
| Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио св |
| ала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката |
| та којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била з |
| ларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац |
| а и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена |
| го писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад м |
| х, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала |
| ри, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји т |
| ел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали |
| м и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И |
| ено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу |
| а.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па т |
| !{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима се |
| а.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и пр |
| о Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако |
| аром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изго |
| де лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе г |
| /l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвени |
| ри,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче |
| дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радост |
| l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Е |
| опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} |
| е Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата |
| <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете |
| , видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Бож |
| ости у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о |
| стао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мо |
| мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те м |
| и нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви |
| ја.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Ша |
| е је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Сре |
| рца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденкови |
| еш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме |
| и.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове мил |
| Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево |
| љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За св |
| ако и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окрен |
| ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје гр |
| </head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, |
| а, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце... |
| је!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од ка |
| , и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју |
| <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим |
| е одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да по |
| су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз пл |
| /p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од јед |
| оља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ј |
| воја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не с |
| ставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ |
| > <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „в |
| гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се см |
| ри код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кад |
| </p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездим |
| а. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели... |
| мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се б |
| .{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку |
| Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{ |
| јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Жива |
| ов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општинск |
| војачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће м |
| оре?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, |
| адост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су д |
| <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одг |
| <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми |
| уди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан |
| ше, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која |
| S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе |
| <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекн |
| су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p |
| пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако |
| каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ |
| <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је с |
| оја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кри |
| S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не |
| како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мис |
| мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најв |
| д кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти каж |
| нце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а |
| е...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад |
| S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и с |
| .{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{ |
| — Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станими |
| емо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p> |
| ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одбро |
| облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p |
| они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага раз |
| удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37 |
| свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’ |
| Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако |
| се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно да |
| ва договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, |
| вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја |
| и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се то |
| шли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дош |
| не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{ |
| {S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у |
| она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу. |
| или.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Г |
| ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p |
| !</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми |
| окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?< |
| ?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> |
| агрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што |
| , за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вог |
| се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет во |
| љало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марј |
| букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Ст |
| ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је тре |
| ево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из |
| што зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу мол |
| жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А |
| род’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по ц |
| Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{ |
| Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у |
| ило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пр |
| ...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало уми |
| ог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} И |
| ла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани |
| .</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онд |
| што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледа |
| ине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује о |
| кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете |
| аљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то у |
| и.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се |
| риви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш м |
| лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гле |
| да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он |
| тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су |
| етио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он |
| /p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по јед |
| на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој ва |
| од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева и |
| ехани, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна |
| p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне |
| и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, |
| ци.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вам |
| но запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче ј |
| бу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране |
| осити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, |
| ћи, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти |
| о народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готов |
| ли се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> |
| ојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе под |
| аспознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави |
| оше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницам |
| брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мал |
| у, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну |
| <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> |
| о и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.< |
| S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече |
| ти, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и си |
| > <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, ви |
| сле толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу |
| буљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове |
| На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест по |
| у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да |
| о је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и |
| чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди тала |
| пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав |
| вав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, ла |
| ло земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— |
| каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о с |
| > <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.. |
| сто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... г |
| в дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Б |
| тиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар ј |
| вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> < |
| ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде |
| > <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанов |
| предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> < |
| ји је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, је |
| сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом |
| и се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Сто |
| во, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> |
| црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод |
| тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у |
| и невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> |
| алим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим |
| дели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми д |
| <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово ле |
| и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дан |
| рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и сме |
| је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} |
| било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које |
| е вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Сти |
| ...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, |
| о од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љути |
| /p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тет |
| /p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То |
| <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они |
| ије крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша се |
| на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, и |
| о лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у |
| ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја |
| овиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом з |
| ако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала прити |
| Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твој |
| и смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се |
| Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него |
| а.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} |
| та воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш |
| е моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и |
| а је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој |
| p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</ |
| е ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.< |
| бар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја уве |
| плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p |
| ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да зап |
| ам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она |
| е ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се раз |
| и то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод |
| то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш |
| <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весел |
| а паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> < |
| и весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p> |
| <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште |
| д играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Послед |
| благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— А |
| наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих т |
| е, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, |
| ка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Ј |
| ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, к |
| гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</ |
| а Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, оп |
| мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и |
| и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од |
| <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће би |
| је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару |
| ушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она |
| </p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се ра |
| ло да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ |
| Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и |
| еним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица по |
| ији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> < |
| ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> |
| не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите.. |
| Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза мл |
| рчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највредниј |
| и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и |
| ве наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не ту |
| — Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме неш |
| ице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно ре |
| сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n=" |
| главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за |
| сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане |
| Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта |
| мо један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> |
| кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео ј |
| има је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} |
| !</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да |
| Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва о |
| е и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што |
| види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњ |
| решан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p> |
| дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S |
| ка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те |
| p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу с |
| ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њи |
| па!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога |
| куше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па |
| аги Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива з |
| и немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на |
| ао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он з |
| рини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p |
| ље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета ко |
| <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је |
| <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понет |
| си чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, п |
| е.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јо |
| о рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> < |
| м.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем |
| ан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> |
| ма.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после |
| а му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћ |
| силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ј |
| ла, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћ |
| ездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... |
| p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо |
| о јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> |
| да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у |
| узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш м |
| Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ п |
| мисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} На |
| си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш р |
| ци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже |
| ера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} |
| во, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p |
| а:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако |
| анија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте |
| да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стев |
| </p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дика |
| ..{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи н |
| ије његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам ома |
| за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби |
| > <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо ве |
| p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало таз |
| и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Ба |
| идиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лак |
| и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљ |
| е од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а |
| е пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем.. |
| ру срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па наст |
| .</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, за |
| b n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, реч |
| >— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сре |
| Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, |
| амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:< |
| лудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се |
| ла вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега |
| Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину |
| м тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружичн |
| > <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А мле |
| ?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Ш |
| моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право |
| н рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те |
| p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело |
| <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, |
| обро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крај |
| p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правд |
| у по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо |
| о?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К |
| њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо |
| диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, |
| р, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и пр |
| ...{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођ |
| >Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрад |
| кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе |
| де капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачу |
| Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно оч |
| гу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У се |
| ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу |
| о се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у м |
| <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, |
| <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Пант |
| ћо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Су |
| ог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли с |
| д’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки |
| амо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, у |
| не у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наст |
| а к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него ов |
| Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта о |
| доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Р |
| Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти |
| > <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.< |
| Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однел |
| > <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{ |
| сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, нав |
| и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не сме |
| а стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче |
| си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти |
| ?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> |
| и пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су с |
| Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} З |
| даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тет |
| ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупк |
| кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да |
| јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} |
| >— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> |
| 101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јес |
| о, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши |
| овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</ |
| на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару |
| о кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан н |
| ули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде. |
| е Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, ре |
| Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а |
| она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> |
| и.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!< |
| p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> |
| /p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} С |
| о.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао к |
| м калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ов |
| од њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се превар |
| або, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, д |
| p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше м |
| ан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма |
| > <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S |
| но сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне |
| Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра |
| е иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да за |
| викну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Бил |
| љства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, ниј |
| си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тх |
| </p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја те |
| лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, оп |
| а.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан |
| тила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очи |
| ру.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скуј |
| ета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ |
| p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се |
| нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Жива |
| љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао |
| сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате |
| <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете к |
| ћо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p |
| , Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’О |
| дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Је |
| ео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и |
| већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пр |
| ...</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се |
| Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био |
| > <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</ |
| ж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала. |
| ј смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може би |
| а се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикн |
| зи:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, ка |
| и га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Је |
| p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклон |
| >— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега |
| собито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је ј |
| Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>С |
| бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p> |
| еш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} С |
| p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу |
| <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ д |
| ла да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњ |
| су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро позн |
| овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и с |
| почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити |
| <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Ста |
| Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте |
| јило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки гла |
| ољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... ду |
| ч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам |
| капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном уби |
| ина.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве држав |
| једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја |
| <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли |
| о бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кол |
| > <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} |
| , читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отво |
| ојица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.< |
| ...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на |
| о Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да |
| око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано м |
| ..</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе. |
| p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам го |
| само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, |
| p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш нев |
| > <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n=" |
| 2" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја т |
| рали дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она па |
| се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> |
| спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколик |
| д њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им |
| свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни |
| а Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> < |
| Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану |
| ли дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми с |
| Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још |
| Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд |
| познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Ба |
| јући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од |
| како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо |
| ојој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готов |
| </p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Сте |
| адетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни |
| изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што с |
| о свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p |
| изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у |
| вавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли! |
| дма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Ј |
| лаву.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p |
| им се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</ |
| апопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, т |
| ета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p> |
| до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</ |
| пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам |
| одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]р |
| воју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, И |
| што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече |
| жђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо |
| да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га ка |
| <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубин |
| гај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син б |
| катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак. |
| м разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу |
| а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не |
| сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропус |
| Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп |
| > <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> < |
| има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад т |
| воту прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше |
| <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гл |
| а како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце м |
| p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седит |
| p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“. |
| uote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући т |
| {S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве |
| су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па |
| одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у з |
| и ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то |
| <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жиж |
| .{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, к |
| сти, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’О |
| еш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, д |
| /p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да |
| зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да сам |
| чку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> |
| и мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, друг |
| ао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се так |
| анио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако оп |
| /p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Тв |
| или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да в |
| ше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, д |
| никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим в |
| е низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с јед |
| помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра |
| едеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро п |
| тојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили см |
| 8" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из |
| .{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него |
| смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, ско |
| оку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— |
| .</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> < |
| исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Ж |
| и ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му |
| се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста |
| пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради |
| — Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја |
| не цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и |
| — Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па з |
| дни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се гла |
| /l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право д |
| вет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, ошт |
| /p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, |
| етана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав чо |
| ови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, при |
| се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог де |
| нам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов |
| рејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> < |
| и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској в |
| ш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l |
| а да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој р |
| маш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би с |
| гача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по је |
| лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и |
| p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке... |
| ељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буд |
| арве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код кућ |
| аро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p |
| ете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стој |
| и:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још |
| о пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми |
| ’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Ј |
| рава каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натр |
| /p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се у |
| Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисл |
| в, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамт |
| ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— |
| ј мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</ |
| а ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући |
| убери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан |
| о његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се се |
| синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба з |
| кло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја... |
| pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толик |
| радати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се |
| евести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ у |
| >Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Поб |
| мем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!< |
| један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковић |
| <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господ |
| рати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, |
| Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ниш |
| етане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’х |
| д ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо |
| /p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова |
| срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездим |
| — Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остал |
| ред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји у |
| ри дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спав |
| мисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће |
| b n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p |
| у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљев |
| смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" |
| кну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као са |
| разговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу |
| ај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два тр |
| у на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Пом |
| туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могл |
| одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се догов |
| ају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} |
| лело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p> |
| на?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p |
| посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и |
| о, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, |
| егова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову |
| ју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, пр |
| ије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погл |
| вако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је |
| Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Зави |
| ! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све |
| цу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Са |
| људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> |
| асветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли |
| , па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу. |
| p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво ка |
| е.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња с |
| прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p |
| те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и т |
| праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</ |
| екима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и |
| пет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није. |
| </p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећ |
| је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћош |
| е изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
| е обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је с |
| ова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за рук |
| е Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се б |
| равди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па нас |
| p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</ |
| а би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова |
| 3" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем зак |
| ко, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</ |
| S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза |
| мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И |
| е да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче |
| како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече |
| у оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје ст |
| етињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови п |
| Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко гре |
| он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <div t |
| а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда |
| S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја |
| а, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они ура |
| и.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је |
| ате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Т |
| ју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби има |
| мејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме |
| ?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?< |
| ри:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Иг |
| седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и пре |
| е.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је |
| оке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ |
| /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како |
| Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазо |
| а појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p> |
| ело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Б |
| , од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била |
| ука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беш |
| лужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, в |
| ако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче |
| есео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачк |
| Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— |
| ао кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она ј |
| ече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису виде |
| а нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? |
| и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још ма |
| На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{ |
| да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Стан |
| и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и јо |
| ви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде |
| Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за |
| Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па с |
| шјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на ас |
| из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела |
| тких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто |
| нем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче |
| Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44 |
| да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, к |
| е дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он |
| разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки приј |
| мо ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо |
| њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, при |
| етића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> |
| ицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p |
| ину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколик |
| ра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране за |
| >Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш |
| е, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Он |
| е се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да |
| њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су м |
| е ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га |
| ница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваш |
| ора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно пр |
| његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу И |
| ру нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, |
| p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он б |
| рца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то |
| ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што бољ |
| ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’х |
| авим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Је |
| аше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за св |
| обросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га |
| Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста |
| да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у вели |
| ед огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледах |
| у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само ј |
| баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији |
| {S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дош |
| онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв |
| <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, неће |
| а се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Јо |
| ан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клуп |
| > <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми |
| стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило |
| страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код на |
| авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете п |
| о онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив п |
| то од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у |
| ао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један |
| Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још |
| уд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Р |
| p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати |
| ам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то ос |
| м да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку изва |
| је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам сам |
| ас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих |
| ра је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погле |
| конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је |
| а уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и туж |
| ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и |
| нем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше |
| Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они |
| , да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало грокт |
| >Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била |
| већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш |
| па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове кућ |
| ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратк |
| Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се п |
| и пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по јед |
| и, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радет |
| ема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва т |
| ја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>М |
| је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p> |
| о може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ до |
| је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће |
| ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат ци |
| етића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретни |
| , држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забаци |
| мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} |
| вољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди |
| У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се |
| — Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим |
| </p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако |
| ћи владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: |
| ћаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћет |
| р. мачванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата. |
| иром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у њего |
| а?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ј |
| нда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као д |
| > <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} |
| и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вр |
| ало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала н |
| ању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По њего |
| а Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам |
| изно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И |
| е и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто чов |
| ворио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни |
| <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— П |
| лан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаш |
| або и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би |
| је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су с |
| измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и бо |
| овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, има |
| ањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p> |
| ика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господин |
| руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки |
| реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!< |
| еше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По н |
| тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p |
| 09" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човек |
| ледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> |
| три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и |
| казивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О |
| а деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S |
| Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украде |
| пе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешт |
| :</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти |
| а или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он |
| жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо |
| ј Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари |
| ad> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на |
| а својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Жив |
| ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} |
| ас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави ради |
| етан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то |
| е, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми ј |
| >— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила |
| е њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог |
| вино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За |
| ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> |
| ење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радос |
| теде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну |
| ује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино |
| е.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је |
| p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „ |
| p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми |
| е беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку позн |
| е својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стран |
| и пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости |
| е родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то |
| е?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта |
| родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се |
| “.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него прав |
| у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, |
| а.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњат |
| капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав |
| аправи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна тво |
| /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p |
| ени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p |
| могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он поста |
| Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, |
| тала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мари |
| речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо |
| то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте |
| главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат с |
| и, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољу |
| е башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, а |
| около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>С |
| прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> < |
| и.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада и |
| рила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> < |
| кон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода |
| о?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> |
| а је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је њег |
| ројко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и |
| вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јад |
| едају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да |
| и, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако г |
| Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} |
| е било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана |
| е, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девој |
| /p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље. |
| ти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је |
| дим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, с |
| ак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колик |
| су ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад т |
| Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уред |
| оносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Ма |
| ба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" |
| оме не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разгов |
| .{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чин |
| их гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових г |
| е:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише |
| /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце ј |
| , да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а |
| рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура. |
| као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и а |
| ао да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово |
| ?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја |
| огледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си |
| одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног ле |
| ма и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, |
| ш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица зај |
| то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и |
| сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо м |
| е, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио. |
| а руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу |
| о трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше |
| } Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало трен |
| а ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Језди |
| p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p |
| ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који |
| — Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да |
| полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’ |
| } Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p> |
| едан.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме |
| {S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га |
| ледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и р |
| тачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигл |
| p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бунд |
| оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек |
| и се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли |
| његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у |
| ана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на |
| ја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем |
| рно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p |
| воту познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је |
| док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с д |
| ди, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми ни |
| око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит |
| гу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она с |
| се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> |
| о бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли |
| га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ок |
| водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> |
| ру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећ |
| ро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> < |
| тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо |
| листала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— |
| гим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, п |
| м ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капе |
| је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околно |
| олубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и |
| та је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Ал |
| што, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> |
| о је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњ |
| .{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима ј |
| од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</ |
| </p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лоп |
| говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у др |
| његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајат |
| синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је с |
| .{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора б |
| е предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног |
| S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кри |
| рочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас б |
| могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор |
| </p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је |
| амигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гл |
| <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из |
| рово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али |
| И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} |
| /p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> |
| n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крил |
| Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, н |
| дан другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.< |
| у.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из |
| ој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гл |
| На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је би |
| адетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну ру |
| д менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече јед |
| ари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корач |
| смо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} |
| адетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и каза |
| По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Ди |
| амо су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам |
| и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се поја |
| де оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој соби |
| а Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је сав |
| а не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у |
| а је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушк |
| <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико н |
| сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распам |
| } Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стоја |
| жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да |
| </p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник ка |
| ом видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш |
| е је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p> |
| би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж о |
| кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули? |
| е, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви мо |
| ила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је |
| руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...< |
| /p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би мога |
| , али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јов |
| а свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div type=" |
| , као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио д |
| S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, к |
| .{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:< |
| вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледал |
| ију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па |
| ој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на |
| говорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још б |
| јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушају |
| м да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица |
| су било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p |
| њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Стан |
| исер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч |
| о сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— |
| вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили |
| а и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{ |
| а четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро |
| <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив |
| им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја |
| осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Ма |
| и притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме од |
| нце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div |
| цу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу |
| ко је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што и |
| реса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто |
| нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо т |
| е господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамот |
| ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да |
| во, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој |
| и!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> < |
| г баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешт |
| е једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о |
| да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни неприја |
| ан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испро |
| ео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како ни |
| су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радети |
| на, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Р |
| о свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао |
| од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовал |
| белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу дана |
| о на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S |
| , право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да |
| сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама |
| мислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игња |
| на олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се |
| здимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} |
| и ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игња |
| ....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> |
| и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p> |
| јмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко |
| и је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, ок |
| аст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку ниј |
| слим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад ви |
| ти људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав ве |
| ам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — |
| Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити пр |
| рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p |
| жицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и ос |
| на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Иг |
| да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад |
| о мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Ре |
| </p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p |
| о?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p> |
| би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, |
| само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово |
| о Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станими |
| акупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— В |
| њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, аде |
| но, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смеја |
| луче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали к |
| ио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само |
| икодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, |
| леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утеше |
| Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца |
| нити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— |
| м и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је |
| , па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се |
| о љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описат |
| пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да |
| изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо |
| /p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна к |
| ако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турско |
| е куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат ни |
| Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу |
| сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p> |
| а.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, |
| } Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.< |
| ог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} О |
| рас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си т |
| али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певу |
| их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их |
| њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђино |
| Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како с |
| <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну пред |
| то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста та |
| разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чут |
| p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> |
| воје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пун |
| баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би тре |
| о неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јов |
| па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гле |
| е Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, |
| после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или на |
| неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сиром |
| да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо |
| /p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више |
| г Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима< |
| Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и |
| ала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђ |
| } Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> < |
| да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је |
| рића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срц |
| ј градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јо |
| кати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.< |
| <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јок |
| ији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, реч |
| ој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о б |
| {S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо |
| b n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се |
| ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и |
| у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} |
| ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до и |
| Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под ора |
| јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу |
| ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни де |
| ена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капет |
| ли....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’д |
| из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим С |
| вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Је |
| о други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да м |
| нио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у |
| ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{ |
| није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, наста |
| {S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игња |
| иле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...< |
| де је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Сто |
| намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је |
| кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не на |
| друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред |
| ше оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше |
| р, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л |
| </p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угаж |
| ас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, |
| <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мал |
| , рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја |
| три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!< |
| тране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко зам |
| и, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и |
| је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— |
| ва изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му |
| у нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда |
| ане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам |
| био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и п |
| гу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја |
| повима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже.... |
| че господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p |
| и.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова |
| p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се ка |
| олико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, п |
| , ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p |
| ....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{ |
| ржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.< |
| гњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Оп |
| ића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га |
| авиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове ба |
| а је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је о |
| Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} А |
| </p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро |
| љу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је |
| .</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Рад |
| уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су св |
| е од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за с |
| од орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим |
| руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, др |
| , прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадил |
| д тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер |
| а је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је. |
| од својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога |
| инама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p |
| јане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— |
| е Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше г |
| ш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} |
| и анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...< |
| е у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини ј |
| <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, б |
| де...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да |
| p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милост |
| рајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетан |
| или у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чо |
| ису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и |
| прика и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’в |
| беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једар |
| Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Р |
| а, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако |
| а.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Ст |
| <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учин |
| >Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Ивано |
| <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да са |
| <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</ |
| дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали |
| аде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу |
| својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био |
| м то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој |
| И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца |
| де који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село |
| Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи |
| ћи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам |
| <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} |
| бан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и |
| би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, |
| ко далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељав |
| .</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја |
| већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам |
| Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико |
| Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али |
| > <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задо |
| так...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Језди |
| итвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имај |
| .{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пу |
| ајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат |
| Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала |
| Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно |
| гнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког време |
| те се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, пл |
| p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p |
| стало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не пла |
| ине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Из |
| моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил |
| ну крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно |
| и дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рад |
| .{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад |
| модрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p |
| ру за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} |
| мре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му с |
| <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као л |
| Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p |
| јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам |
| иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио |
| Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Ј |
| а идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да |
| авно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за |
| 94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шт |
| p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи на |
| облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се |
| Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радет |
| > <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је |
| <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да ми |
| то на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо |
| и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је |
| дан.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого в |
| треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што |
| } Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје гру |
| ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јав |
| била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући н |
| ва да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авс |
| разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>П |
| е тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јо |
| та ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са св |
| рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару |
| једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв рум |
| S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана |
| и је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> |
| дице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у |
| је по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше н |
| ако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променил |
| џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи о |
| Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и пол |
| > <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађ |
| оже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прош |
| запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред с |
| а као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали з |
| нству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говор |
| адовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим |
| p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да с |
| p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Ба |
| могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стај |
| ара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> |
| ећ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора |
| ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било же |
| неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу к |
| не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који |
| о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто п |
| Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је |
| нијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и на |
| у је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У |
| так, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће б |
| му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је М |
| стао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су г |
| погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред ку |
| еке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па н |
| у из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу |
| Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!. |
| а вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратим |
| ри оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— |
| а их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетић |
| а ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишућ |
| 7" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l> |
| , Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору има |
| Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати |
| згорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да и |
| што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, |
| Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом с |
| Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> < |
| тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили |
| ку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари.. |
| о не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није |
| у са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p |
| p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас отку |
| "126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вр |
| е Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Ми |
| /p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и приш |
| ица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Ј |
| Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пу |
| може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не |
| м вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није б |
| рата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла н |
| их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви |
| зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљ |
| ана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра пол |
| не кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуни |
| и правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ос |
| род, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрз |
| ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити. |
| ти.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а д |
| разнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од м |
| широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До бе |
| {S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави |
| а, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, д |
| а стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем |
| и кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у ру |
| иди се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Је |
| заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубаз |
| — Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обој |
| на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује ов |
| име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— |
| е то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том в |
| нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’во |
| глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Ст |
| исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> |
| ну.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слаг |
| полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који |
| вори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исп |
| смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до н |
| а ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје ст |
| нали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о |
| њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тра |
| милици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се за |
| едесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> |
| ка, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре ни |
| Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Сино |
| p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По |
| /p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш |
| одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише ј |
| мо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га |
| .{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће ур |
| /p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на С |
| ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им |
| па јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке |
| душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако |
| е башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место. |
| џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Је |
| о угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг |
| ао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао |
| м тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њ |
| S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина с |
| ап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ у |
| и претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Ј |
| да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да ва |
| у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јес |
| е ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду |
| Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш |
| пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом |
| то да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?< |
| атног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онак |
| и’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они с |
| у ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше. |
| а је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, |
| овића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева |
| је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она т |
| је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рек |
| дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз б |
| па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми укра |
| ају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла |
| гњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите прош |
| е, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате? |
| — И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Р |
| у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и опис |
| <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш |
| ем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси |
| на спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од б |
| пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од |
| Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти жив |
| му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави |
| {S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном п |
| ене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била |
| но брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онд |
| ти, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.< |
| је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али |
| ена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставил |
| та господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете да |
| т меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлач |
| ља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна |
| ри, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, в |
| е и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је |
| ја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су за |
| о дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дира |
| та штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стај |
| гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге |
| вице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану |
| :</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да |
| и је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у |
| > <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да уч |
| лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју |
| , сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била б |
| S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше |
| и и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост св |
| на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и по |
| мо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја |
| код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће о |
| ко видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове |
| ад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о п |
| ико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја |
| а, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Пос |
| тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пу |
| о ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако |
| укавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> < |
| ну, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јов |
| } Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је |
| за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, |
| За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити |
| <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо |
| ј!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неогранич |
| и за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, |
| Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је |
| <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се па |
| у Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дош |
| аве подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држ |
| /p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како ј |
| е?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није |
| тојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о ма |
| ед, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к |
| хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А |
| о.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад |
| ко су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кр |
| у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико |
| на.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Ср |
| љивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, дод |
| етка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак ту |
| ну, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срц |
| .{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у |
| њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика д |
| ио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето.... |
| вље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кр |
| >— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> |
| ти.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек |
| Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том п |
| /p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе |
| {S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборни |
| што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше |
| ка лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јова |
| ти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је |
| што ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="le |
| че председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког врем |
| Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не |
| <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Пос |
| .</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’х |
| људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци |
| ма, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу |
| > <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- |
| поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p |
| дседниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлиј |
| Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, |
| рућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и пос |
| отре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> |
| /p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мис |
| лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ |
| и.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, |
| Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази |
| људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег |
| је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепр |
| {S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од р |
| ила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави оп |
| Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{ |
| и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била |
| а, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу н |
| p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече |
| аопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до в |
| p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p |
| ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука н |
| и се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је |
| моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки |
| а и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене с |
| Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева |
| Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се раду |
| иротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осол |
| Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет о |
| зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате |
| ише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{ |
| ости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p> |
| њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Сте |
| у пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Ст |
| } Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћо |
| шно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, д |
| ук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим |
| > <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан |
| глучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се |
| ог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.< |
| <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за т |
| боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуб |
| дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p> |
| еки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупље |
| о.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога бр |
| у у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Им |
| петану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све л |
| њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао |
| ева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој н |
| ’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Ником |
| једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и |
| ј мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и њего |
| устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах моли |
| рала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече се |
| а се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат |
| сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, постави |
| е у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вам |
| ба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир сти |
| па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како |
| а провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест г |
| S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш л |
| јом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи |
| и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља |
| емио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>П |
| >Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Же |
| uote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена |
| они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам к |
| ија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{ |
| ке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p> |
| одне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и пред |
| >— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма за |
| љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није. |
| о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мисли |
| домисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборав |
| е то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им |
| се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гост |
| {S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца |
| но!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја |
| епатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим |
| > <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај по |
| т и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи |
| /p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним госп |
| е да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађ |
| м:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црв |
| кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми прве |
| ина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> |
| г оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</ |
| е наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’ |
| ју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу да |
| игурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо? |
| <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој |
| шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити? |
| ћи, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе |
| у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се д |
| још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја глед |
| одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, ил |
| е другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете |
| ше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изг |
| Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.< |
| Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне |
| 0" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако ј |
| аморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ |
| > <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро м |
| Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> |
| p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја |
| ено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча на |
| ђајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он |
| Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева |
| к ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако од |
| {S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајал |
| оји полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало о |
| ог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија |
| шег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај на |
| е ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури |
| ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они |
| Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председ |
| да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само |
| вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, |
| Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вал |
| Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ |
| и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p |
| их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</ |
| — Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи де |
| и својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако |
| <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру |
| <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је б |
| а до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како |
| е.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p |
| по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо исприч |
| кша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду |
| де у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на з |
| p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга |
| разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p> |
| из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако |
| тана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да |
| ћеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од рад |
| ани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па |
| кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>С |
| је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држ |
| p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, |
| дај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркв |
| усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио |
| ,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> < |
| недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је |
| ну лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, |
| рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јак |
| <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити, |
| држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло |
| а остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срц |
| ији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срц |
| коше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети мо |
| ко!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани |
| није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав |
| д?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Језди |
| <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала т |
| овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од |
| а је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Ба |
| атоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нек |
| ко вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руков |
| м буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — п |
| и.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу |
| није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Ст |
| и мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа |
| ођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> < |
| срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушл |
| от ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам |
| је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и н |
| ро увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати |
| Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јак |
| ко, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о т |
| кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} П |
| шце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко |
| о наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо |
| авде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором |
| — Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.< |
| <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте М |
| n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> < |
| Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако од |
| ћеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> |
| емо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што ј |
| ојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— |
| ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се |
| звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p |
| кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’ |
| } То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо ову |
| си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до |
| се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цели |
| шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди |
| ћа котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, |
| Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не иде |
| ем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о на |
| јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило |
| послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кућ |
| били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, |
| редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, о |
| .</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, о |
| тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за С |
| бро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади к |
| велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже |
| у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</ |
| а га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p |
| одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{ |
| е то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепи |
| <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неко |
| о!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стар |
| Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да им |
| збуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о |
| ко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> |
| јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако |
| па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> |
| l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник |
| {S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син в |
| ивана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, |
| <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да |
| ити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта с |
| о осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете о |
| S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав |
| Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите |
| вније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још |
| ене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи.. |
| ч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и усп |
| о причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцел |
| ’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p |
| е превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њ |
| ’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је зап |
| ме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капе |
| ?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево |
| > <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} |
| јане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли! |
| вори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на |
| вори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> |
| тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи |
| и се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> < |
| ну своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана |
| ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и жи |
| а видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте |
| ди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ од |
| ко ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’ва |
| но смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди па |
| ="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> |
| поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, вазд |
| а, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И к |
| седали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео |
| уду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док с |
| робао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никак |
| оваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> |
| > <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стад |
| га.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су в |
| век занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава |
| је је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто зво |
| {S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> |
| ујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или те |
| ина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к |
| воје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то |
| /p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и |
| свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S |
| пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’и |
| p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздра |
| терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи |
| ића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Пом |
| ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па |
| емо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Г |
| у морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате тр |
| .{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па |
| па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе воли |
| да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Т |
| аустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до мо |
| p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а тама |
| или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, об |
| И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану. |
| ај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем |
| >— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им |
| {S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадик |
| да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га веч |
| >— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, |
| ро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>О |
| > <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о вел |
| ш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарам |
| /p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма |
| ано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуг |
| смо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{ |
| мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове ку |
| .</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан н |
| и’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> |
| ила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му |
| жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Уп |
| ашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што |
| то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није |
| ни ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео |
| кла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> < |
| зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватр |
| <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, н |
| ан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај ј |
| ог заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у |
| е три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се п |
| p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111 |
| веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p> |
| рвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљи |
| аглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а с |
| енуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један н |
| ну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не см |
| апетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек н |
| био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p> |
| што живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нут |
| } Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> < |
| о и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изг |
| — Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S} |
| о да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— |
| де.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници. |
| спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур от |
| јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и с |
| >— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља б |
| — Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ ј |
| рас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој с |
| ако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p> |
| ита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кош |
| браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам злико |
| ени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Бож |
| дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете |
| с апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији с |
| ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p |
| нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је |
| лако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Ј |
| чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свог |
| а, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> |
| д је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међ |
| <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S |
| крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n="106" /> <div |
| сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на чове |
| ут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то ја |
| им зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвави |
| а снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Ст |
| његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била ј |
| овољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit= |
| после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је каз |
| аније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио с |
| је.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, |
| дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</ |
| био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то опис |
| , колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног |
| <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у |
| <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Сто |
| оспи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа |
| рише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече |
| S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буд |
| p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, |
| Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о |
| а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</ |
| о да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n=" |
| собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и д |
| ак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као |
| .</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме |
| <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у с |
| а црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} |
| и, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина... |
| Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Л |
| ти.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна |
| Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бел |
| и је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху.. |
| знавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и ш |
| } Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На јед |
| а вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и не |
| ти којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти |
| <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога д |
| p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{ |
| их кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх с |
| ено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, |
| а.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек |
| . пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... д |
| /p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне |
| ма изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Леп |
| јај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он |
| ут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим |
| где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> |
| шко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, уда |
| у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капета |
| па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки |
| беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он р |
| а мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде ли |
| до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до к |
| мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> |
| S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очим |
| из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су |
| што сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад |
| е!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаж |
| о <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је |
| е што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из он |
| ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви |
| од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> |
| дницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у |
| рагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док ј |
| ан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одат |
| еселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> |
| свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> |
| но куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено ј |
| p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ |
| ечи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли |
| , седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јо |
| један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого |
| Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађ |
| својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још про |
| <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се |
| ти.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок |
| недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мен |
| n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ниш |
| .</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, |
| Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— |
| то гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— |
| је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле |
| говорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио с |
| је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тр |
| ан кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гиб |
| дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми д |
| е пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> |
| ако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се п |
| х, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих |
| сте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па |
| p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова ни |
| и добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у |
| времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли. |
| <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p> |
| бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, п |
| штина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, |
| енуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</ |
| >Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у |
| ....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је |
| ав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се к |
| цу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру |
| нам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу. |
| p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим по |
| е.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој к |
| > <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требал |
| некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредил |
| о гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте |
| ли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео ле |
| ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потму |
| вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.< |
| јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стан |
| јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</ |
| је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капе |
| и светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часа |
| стоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каб |
| ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико |
| еја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Раде |
| вори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо |
| > <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодар |
| >За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у |
| але живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица |
| ="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, |
| тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави к |
| мо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стран |
| а-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оста |
| погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговори |
| Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаг |
| и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, |
| трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p |
| и га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образ |
| ита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, |
| кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрет |
| {S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се |
| ио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} |
| а срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске п |
| сти одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким |
| на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окр |
| ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца м |
| су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменил |
| кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића |
| /p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p |
| а су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, |
| јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухват |
| рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете |
| и, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у |
| <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је врем |
| њену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, руме |
| дећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је вид |
| школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Та |
| пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</ |
| S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ва |
| .</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" |
| кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњато |
| још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ен |
| ужног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле ун |
| а, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али |
| а није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију |
| позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на кона |
| >Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрес |
| ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда |
| ђи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани б |
| Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића |
| и, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих с |
| био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и |
| аде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са |
| јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-тр |
| ма ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе |
| скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога |
| ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми |
| би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге и |
| м, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младо |
| чинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно |
| је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро |
| ву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни |
| ађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне |
| <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађ |
| изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче д |
| и и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и |
| .{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се ср |
| ако је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ се |
| ад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној |
| управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог крив |
| .</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно |
| е ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</ |
| у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се уми |
| Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</ |
| нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пу |
| А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаш |
| !{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног |
| га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се ј |
| спричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Р |
| дне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игња |
| <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> <p>Пр |
| b n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> |
| аљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освоји |
| /p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изн |
| е Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>От |
| Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се |
| е јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредо |
| ише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</ |
| је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њ |
| вече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Ид |
| а је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте |
| ћ.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} М |
| <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова уша |
| о може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то |
| > <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После |
| и...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које че |
| е часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграш |
| с ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза |
| веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњ |
| — Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у |
| им лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше ка |
| опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њен |
| .</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавал |
| ара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове |
| реслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— |
| лаву, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не ди |
| .{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетан |
| умену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се |
| д осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> < |
| екаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала |
| а, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он л |
| сам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, п |
| девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка. |
| а казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су |
| им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су |
| Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.< |
| па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено |
| .</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, |
| и Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— |
| } Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде |
| била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше ј |
| } Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око |
| ута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек |
| ља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује |
| има.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <mil |
| тнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић |
| ..</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! ви |
| p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би би |
| ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, р |
| д тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлил |
| ру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> |
| , док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуп |
| и по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Вол |
| ирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{ |
| ш неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али |
| > <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хо |
| <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за |
| рст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цм |
| ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне р |
| ворио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обе |
| пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља |
| ћ тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, |
| же!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде |
| из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капет |
| гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о |
| конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети |
| дан пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корач |
| >Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути прав |
| орио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па оп |
| оји беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови |
| азна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пан |
| знао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{ |
| а, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет |
| мо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред сво |
| Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} |
| ну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени |
| затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, |
| равцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из |
| сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног |
| поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То |
| меја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже |
| азиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала |
| прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајм |
| прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голуб |
| време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послет |
| ица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свир |
| ребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио |
| на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је о |
| огађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на |
| ло за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале |
| у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!.. |
| /p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Глав |
| Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n |
| срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и п |
| у долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење |
| е.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио |
| невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи |
| би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не и |
| жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет |
| p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако |
| оје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара ј |
| , па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо |
| а набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баб |
| ао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на св |
| осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и |
| ање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њем |
| на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Б |
| казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> |
| себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>К |
| .{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.< |
| p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, |
| ом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине |
| Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, д |
| сећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико т |
| би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао |
| Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра |
| ала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</ |
| је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S |
| е тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— |
| ајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи в |
| љи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт с |
| оје је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Ма |
| уда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S |
| } Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја |
| у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико к |
| лим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њи |
| жем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешт |
| едаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, |
| во сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге |
| не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узо |
| а међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или ку |
| ашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа н |
| једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће |
| постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куца |
| ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, |
| ом водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у |
| ни сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— |
| гњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши |
| а, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у уш |
| нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то |
| т, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стоја |
| ат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p |
| , па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу |
| и за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к |
| ијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone u |
| косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машит |
| ез гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, |
| р.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку г |
| узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове пар |
| еби на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, к |
| } Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није и |
| го је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина |
| ију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSec |
| ао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писа |
| жеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p |
| га јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Су |
| ва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошап |
| ли и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Бого |
| ица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p |
| није Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три п |
| и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их мо |
| е људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Д |
| у дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{ |
| слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас |
| најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— К |
| се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и остав |
| м вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, р |
| могну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пу |
| и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад |
| о се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете |
| га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је |
| И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па |
| е две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неум |
| ко је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до |
| дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало п |
| ндашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови н |
| мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаниц |
| је и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је |
| оглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је |
| </p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p |
| .</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија |
| дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три год |
| о млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим |
| p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је нај |
| Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одак |
| pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу |
| ти друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти ка |
| рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> |
| јући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свак |
| p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла |
| ма те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког ум |
| жицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио |
| лед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не бра |
| неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што |
| Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не |
| .</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа н |
| зите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их |
| /p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вр |
| се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру |
| ворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као ук |
| готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.< |
| гло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна |
| ете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Ма |
| ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невин |
| дур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур |
| ечи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> |
| На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је се |
| ај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их |
| раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом бер |
| мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> |
| димиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> |
| ћи нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и ви |
| ових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> |
| слицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учи |
| могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара |
| ао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се п |
| тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из ку |
| .</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Та |
| узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и |
| <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Ка |
| чима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако |
| али.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би ра |
| .</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна |
| се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове |
| >Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратни |
| им са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, |
| p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта ј |
| а и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако |
| <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола |
| ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ћ |
| доше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић |
| је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S |
| се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но т |
| .{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И |
| кнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кић |
| се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово |
| н се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци погл |
| и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо н |
| ј не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио |
| писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те |
| у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаник |
| p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> |
| од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледа |
| о мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако |
| цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да |
| та до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а он |
| ?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пре |
| p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па виде |
| ролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји |
| екако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве |
| >Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јес |
| кање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га |
| /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима |
| о, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познад |
| ни су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све предс |
| спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица с |
| <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>П |
| ече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну. |
| е угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића зави |
| м вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} |
| Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су бил |
| Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канце |
| жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недељ |
| о добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштен |
| е ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде |
| ан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до т |
| елиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> |
| {S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи о |
| чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто |
| по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> |
| ицима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви |
| ш више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} |
| . да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар |
| едаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а с |
| а’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече |
| а своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’ |
| чудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу се |
| срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко до |
| ана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, т |
| памети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата |
| то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао за |
| обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извешт |
| Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S |
| ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на о |
| поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручи |
| тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да |
| а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p |
| , ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца |
| кајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђ |
| /p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оц |
| </p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Са |
| l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, |
| његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, |
| му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му ј |
| ана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да |
| ва прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере м |
| је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нацивра |
| е га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што |
| абављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао: |
| не младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прил |
| <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....< |
| дила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више о |
| ле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу з |
| голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> |
| е само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — |
| /p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и |
| ...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господин |
| и...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била |
| ра!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима |
| кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, |
| могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по |
| олико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из |
| у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм д |
| нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами |
| <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све |
| ава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, |
| ао дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чин |
| p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, ба |
| а дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу |
| <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.. |
| влију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја л |
| реској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} |
| даривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио з |
| нитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под ко |
| .</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред |
| о смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>Пос |
| а стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока б |
| у све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Стар |
| >— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од ср |
| ћа сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> < |
| а јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату |
| оју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивин |
| та је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то не |
| зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па јед |
| b n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича |
| > <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у с |
| >И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као |
| оће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!< |
| а дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, реко |
| иће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велик |
| шао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се пола |
| олова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} З |
| весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здр |
| /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињ |
| авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p> |
| би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вра |
| лекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да ј |
| то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мисл |
| <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n= |
| Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабави |
| попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светит |
| лико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могућ |
| гњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и |
| о је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{ |
| лио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у |
| ли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали |
| аш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море б |
| е већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео |
| > <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је |
| > <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави |
| тевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дак |
| {S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осме |
| апоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли |
| сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао |
| о ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже |
| ивот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила т |
| Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао |
| имира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и ст |
| је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, |
| /p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао |
| Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ по |
| /p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знат |
| пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били |
| ше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у |
| ишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда |
| ед зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о |
| д како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чуд |
| о пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јак |
| е другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко |
| ан заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да |
| одине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у л |
| Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И нај |
| обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе п |
| уди, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да так |
| века, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} |
| Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— |
| 7" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са гран |
| "subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке зг |
| село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро |
| и Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му с |
| ји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што |
| >Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, |
| ...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и |
| стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радети |
| ола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div type="chap |
| аденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се виде |
| аром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше |
| превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
| е воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’ |
| Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни |
| наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би с |
| — Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину |
| а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Ст |
| друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у |
| ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турс |
| дрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ен |
| ке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука у |
| адоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Р |
| весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да г |
| упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу. |
| изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Мар |
| </p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђе |
| па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису |
| нај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се. |
| ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, |
| атало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p> |
| пли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се в |
| зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Ве |
| Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале к |
| е, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му |
| спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро вид |
| м те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Има |
| најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} |
| , да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари п |
| Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседа |
| о смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, тр |
| к је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p |
| есом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то би |
| е.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто. |
| Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те до |
| два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се н |
| м!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им |
| ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној уда |
| ла до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и |
| у и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде? |
| стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— |
| S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— |
| Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} С |
| човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крва |
| прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је ве |
| ајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет |
| моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Нек |
| ра.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракиј |
| јих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног |
| доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капе |
| имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се |
| је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, |
| /p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је не |
| мо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш |
| не мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше су |
| ри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет п |
| > <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао |
| исте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> |
| арали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капет |
| ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде |
| .{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи гру |
| /p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све исп |
| бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце о |
| рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише с |
| е.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’ |
| а ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу |
| рхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то |
| /p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и ст |
| раг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, кој |
| пке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је |
| шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p |
| .</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била засп |
| >Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз гла |
| њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице |
| не наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> |
| , да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Он |
| рати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам власт |
| Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— |
| о!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог ч |
| но које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са |
| деж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да |
| ију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{ |
| Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се |
| ама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али св |
| пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра |
| ати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво ка |
| <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима св |
| овек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече |
| за.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се |
| очи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p> |
| ли ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверав |
| рце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотл |
| тану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његово |
| рала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Ст |
| } Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир С |
| Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног ча |
| рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз с |
| лио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у к |
| да још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пу |
| занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати |
| ио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— |
| се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то |
| овашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се |
| аде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд |
| о уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p> |
| {S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, п |
| вуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достић |
| чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полак |
| ако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да к |
| буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не о |
| Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Бил |
| три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p |
| ину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она с |
| уга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Сви |
| да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, |
| и, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује |
| које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала |
| есет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да ост |
| едно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслуз |
| спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од бело |
| из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили с |
| ућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада ве |
| Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе ма |
| тан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан |
| из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поз |
| чву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, виде |
| ове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат |
| њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде п |
| >Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као де |
| } Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади ке |
| рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, |
| но казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег |
| се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право п |
| да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примет |
| шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се |
| мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има доб |
| а сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> < |
| :id="SRP18940_C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их нек |
| </p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учит |
| мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, изб |
| {S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао |
| ени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Бил |
| S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n=" |
| а и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке с |
| или већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли |
| ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ћ |
| ок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну. |
| оља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију |
| {S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом |
| Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} |
| знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорит |
| оја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијал |
| тска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла |
| као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа раз |
| густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, пр |
| о, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} О |
| а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Иг |
| черас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си |
| , али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па пе |
| порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћема |
| мо их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну |
| имивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом |
| ди, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало раз |
| назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} |
| ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђи |
| — Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како |
| њате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n=" |
| ао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, |
| > <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну пр |
| ило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се |
| ткуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је |
| ни то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста |
| да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло ч |
| ирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан |
| миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада. |
| механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, |
| рете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} |
| атеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила |
| а ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и |
| и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, |
| рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одбо |
| то би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочек |
| ру.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове с |
| за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, |
| >— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па д |
| испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> < |
| руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и |
| . </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што п |
| /p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његов |
| ће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако ж |
| сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не о |
| еколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> |
| ите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Там |
| увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако б |
| ади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нан |
| оворе људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> |
| Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га |
| анаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да |
| још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда С |
| е којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш би |
| дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игр |
| исте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то |
| етане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p> |
| ена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су |
| > <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда С |
| рави крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете рук |
| > Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева.... свег |
| де весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао ок |
| унца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледај |
| изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се |
| је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много |
| као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један |
| дан, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још |
| ару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку |
| зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, |
| сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам |
| S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и ж |
| ве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, до |
| лео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што |
| у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} |
| ло</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би |
| >— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се |
| петана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S |
| Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> |
| ве као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Мож |
| Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у бога |
| себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије р |
| толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе. |
| /p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке врат |
| ла</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> |
| <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један |
| стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајна |
| да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</ |
| ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о |
| Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се |
| изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</ |
| ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи не |
| ће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити и |
| се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> |
| а једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с |
| гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се наро |
| l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није |
| он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Ма |
| е.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65 |
| над Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили.... |
| ута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран |
| >— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, |
| јати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су к |
| разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздра |
| е достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, та |
| замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово г |
| .</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При ово |
| ку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</ |
| т Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје |
| неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај н |
| људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде. |
| ну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игња |
| бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Ст |
| да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Сам |
| и Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</ |
| жао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане |
| ...</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> |
| , да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Иг |
| ући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине |
| е и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то |
| .{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу сн |
| што стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни |
| доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стисну |
| о у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољуб |
| ину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у с |
| .{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му с |
| ако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим |
| јај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљ |
| чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи п |
| ински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и |
| >— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир!</p> |
| ошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад там |
| стала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штет |
| нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И з |
| оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>До |
| , они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> |
| и су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилази |
| ко имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће пр |
| о масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, п |
| нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, |
| ила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</ |
| <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За |
| а све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је С |
| су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће сме |
| потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече |
| и Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову |
| /p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> |
| м викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као п |
| а Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцелари |
| кочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а к |
| а, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p> |
| их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко з |
| од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му по |
| ш један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, к |
| > <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути |
| говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, п |
| о, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и оста |
| а, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чла |
| на казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну |
| доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до |
| ју, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћ |
| х познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капет |
| ешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим |
| Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> < |
| рисутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно |
| ја, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, реч |
| е и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овом |
| су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, ова |
| ите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се п |
| ућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такођ |
| и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чик |
| Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео |
| но даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева се |
| донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и бон |
| се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу |
| тима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића |
| да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што |
| мах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с |
| па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— |
| ојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслу |
| се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова пре |
| од капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их |
| е цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p |
| вој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> |
| авукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> |
| >За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> < |
| ,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> |
| едати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. год |
| вице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити |
| цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план уд |
| ра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно |
| је.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам |
| олу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који |
| > <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— |
| .{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео би |
| а не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио |
| но су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас вол |
| еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат п |
| ави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И са |
| ј кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> < |
| је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала. |
| а се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</ |
| и кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло вито |
| бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Мар |
| ио...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> < |
| уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се |
| ко се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао |
| о сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} |
| , а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли |
| о лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова |
| дао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За |
| у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше свој |
| авио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Рад |
| <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} П |
| ин Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и |
| Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По |
| Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као |
| ресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још |
| ладеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јес |
| /p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од с |
| ванино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p |
| во.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће сва |
| p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, |
| Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине... |
| и се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му зн |
| му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићим |
| а су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују |
| гова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се с |
| и јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема он |
| разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сре |
| павам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је |
| полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штет |
| е да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева |
| епо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушли |
| <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми с |
| га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са |
| и мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— |
| смо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике |
| /p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, |
| ко није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па прек |
| , ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на |
| сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро п |
| е био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа |
| ољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво с |
| из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао |
| ад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је ве |
| нде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упит |
| ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Дог |
| <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело |
| .</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли т |
| кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљ |
| еније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прек |
| рела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем |
| једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби сву |
| > <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо |
| е би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} |
| више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није це |
| /p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, прон |
| о нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утл |
| кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глуш |
| Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, |
| ођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре мил |
| А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме гр |
| ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било |
| чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз |
| та...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек под |
| 08" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— Т |
| шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само ј |
| ука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на |
| >— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их оп |
| <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекак |
| од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ва |
| ицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> |
| ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу |
| ачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје |
| му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> < |
| е вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по л |
| Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта |
| и лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, |
| /p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p> |
| език одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеи |
| а похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} С |
| све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</ |
| ет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тел |
| стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у нао |
| додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Језди |
| За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.< |
| ој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз глав |
| едрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину |
| Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је о |
| мах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> |
| држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља т |
| ори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Ш |
| а.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Риб |
| аљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како |
| пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи о |
| ј кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’лада |
| ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи |
| е ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове кач |
| с ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, |
| ки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> |
| е.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> |
| и лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се |
| , за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни јед |
| цу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама |
| /p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дот |
| конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p> |
| и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној |
| спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом. |
| шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како |
| Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше |
| је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Пом |
| момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како |
| знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула о |
| била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно изма |
| је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док |
| то уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n=" |
| оде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па |
| А ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n="I" /> <div type="titlepa |
| бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, |
| своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, |
| еду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} |
| е то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>П |
| ека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p> |
| да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријате |
| а је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим разде |
| оварам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о |
| уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p> |
| себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху оп |
| о су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb |
| енац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгл |
| онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од њ |
| чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је д |
| докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Ст |
| а до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, |
| ије ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној сва |
| што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао |
| д чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно о |
| време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> < |
| ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој |
| p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње |
| чини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде |
| решим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате мој |
| <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице |
| ам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> < |
| ошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић те |
| е и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молит |
| ођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњат |
| и покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине кап |
| и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробу |
| </p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како ј |
| висне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Доб |
| зговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} С |
| о Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне |
| знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то пита |
| ветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом |
| о и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцањ |
| , што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капета |
| оликог умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на С |
| и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у |
| , те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка |
| ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од |
| тите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су |
| ти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивањ |
| и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту |
| ше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина |
| век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чи |
| , рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Д |
| не преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја |
| за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био |
| ом зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже бољ |
| н се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих |
| е.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на |
| кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекн |
| влији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> |
| ки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљив |
| од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subS |
| /p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстар |
| ву, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је |
| — Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га с |
| ило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> |
| це му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима би |
| ка.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је п |
| мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је |
| ше ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно |
| не њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p |
| и другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи |
| е Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> |
| ив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити т |
| тити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде пола |
| ко наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> |
| очео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој |
| “</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри |
| виралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче |
| ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ |
| шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и |
| њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела |
| — Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов |
| — Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде |
| за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја |
| а му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у р |
| ви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није в |
| S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збу |
| е успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Ка |
| .</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја до |
| тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђи |
| себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва пр |
| један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњато |
| ознаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупа |
| е могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</ |
| налост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао |
| е.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није |
| ље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима |
| прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред панд |
| ездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи |
| ију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну пола |
| о познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су |
| вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{ |
| оше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.< |
| а.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дарма |
| овора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше |
| ед куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирн |
| после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли |
| ичку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господин |
| ви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише |
| тавише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код кап |
| у чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да м |
| љевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов про |
| ор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> < |
| тићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, |
| идели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, |
| исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући |
| ем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на |
| {S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како |
| и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пр |
| му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљ |
| шао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађаји |
| S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обу |
| ратски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} |
| Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије |
| {S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаља |
| и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Савао |
| стићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био |
| Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас ког |
| ојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о д |
| да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је пр |
| а се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење |
| гњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, |
| етну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на с |
| ="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћем |
| памтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... |
| ни’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је неш |
| >— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из су |
| </p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је и |
| .{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, |
| а и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S |
| каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста |
| а праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Меш |
| а послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скоч |
| етри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, у |
| о:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скв |
| ица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по вод |
| и мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша |
| одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испи |
| лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим |
| не.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пан |
| S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том трену |
| >У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад догра |
| /p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи... |
| м шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу гов |
| му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара |
| ш један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Т |
| ерчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На |
| е боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам |
| ти кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p> |
| то је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стев |
| а, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p |
| ободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од све |
| сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>М |
| по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</ |
| ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Иг |
| <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен |
| два једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> |
| мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да |
| у балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ће |
| дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од ка |
| ли као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Ра |
| е била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p |
| снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заист |
| тићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</ |
| често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам прева |
| на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, |
| ....</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с крај |
| /p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Св |
| } Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се се |
| јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом. |
| несе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’вод |
| р!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара приста |
| ..</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> < |
| пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну н |
| .</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који |
| к показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мер |
| га назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти |
| је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Вид |
| усати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш |
| }Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху под |
| ану.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет тре |
| укело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="1 |
| ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мора |
| Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добр |
| } Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да |
| /p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто |
| било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, мо |
| добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави см |
| љива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само ви |
| је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на проше |
| аваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра |
| врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капе |
| удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и |
| поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара погл |
| што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су на |
| је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њ |
| ора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега |
| p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану |
| ом проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја с |
| милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихо |
| и’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о |
| або, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету.. |
| /p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> |
| моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим при |
| у:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћ |
| Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка. |
| енчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> |
| Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кр |
| <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењ |
| дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати. |
| ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака |
| и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено |
| ало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече С |
| и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</ |
| p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу. |
| аву му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беш |
| врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само |
| <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечера |
| .{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у к |
| <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште |
| чини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Д |
| а згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо ради |
| аташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно с |
| ’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прош |
| Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од |
| Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта нагов |
| о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата |
| видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци |
| оврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али |
| нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> |
| аве ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се |
| пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} П |
| </p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала. |
| ешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На |
| ова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Сте |
| ј је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За |
| p> <p>— Морамо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, у |
| лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање не |
| но је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За |
| а чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би |
| да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издал |
| осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако |
| и, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би М |
| <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ |
| е од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и оста |
| се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли. |
| колико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изгово |
| обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова |
| се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... но |
| ч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} |
| власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треб |
| огао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S |
| ски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог |
| ци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> |
| а једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим с |
| е могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међ |
| > <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини к |
| ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш. |
| опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро |
| се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тај |
| о под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> < |
| .{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрен |
| све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, |
| ојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лиц |
| омешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?. |
| у.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S |
| о на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право |
| димира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Так |
| су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађ |
| е.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су |
| на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и заду |
| ајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио д |
| бар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} З |
| <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене |
| сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Сте |
| његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикан |
| Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} П |
| и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....< |
| удио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда ј |
| нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} |
| д није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави крив |
| — Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Т |
| не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику криви |
| ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутит |
| знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, заз |
| Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p |
| као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима |
| после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко ко |
| е уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у опш |
| а нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, |
| аће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у живо |
| м и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове |
| јеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учитељ.</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <div ty |
| у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од папр |
| своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p> |
| оње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његови |
| умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је |
| био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, |
| ек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни с |
| {S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам с |
| е брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ј |
| до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти дете |
| качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на кача |
| о сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.< |
| ш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше |
| "90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој как |
| ни ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће и |
| од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У |
| о сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад з |
| ављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</ |
| до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису кр |
| Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од |
| овори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе о |
| ро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави о |
| ио прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу |
| ’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу |
| ти.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све |
| ростране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вр |
| осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ног |
| м.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве |
| едо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога |
| види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ов |
| /p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, |
| протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти тр |
| >Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим |
| и се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добр |
| чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{ |
| завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам |
| </p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> |
| била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</ |
| .{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господин |
| амо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњат |
| ote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> |
| >Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> |
| ер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p |
| је могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати.. |
| једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону |
| не, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S |
| дној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једн |
| и.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве угов |
| мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S |
| ени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви |
| е се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ј |
| ост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја |
| ву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то ур |
| цу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра. |
| баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљ |
| Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, |
| Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то |
| пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памукл |
| ад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дат |
| м плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јо |
| {S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{ |
| Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, н |
| му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би т |
| ма људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вин |
| <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке |
| ане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећер |
| еопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, |
| њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет |
| затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Сто |
| дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p |
| вануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати |
| уд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је а |
| Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p |
| д сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отпл |
| {S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— |
| же горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је д |
| срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p> |
| ама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и ша |
| љио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољу |
| ити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и меха |
| p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, |
| ако ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, |
| да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви |
| бе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене мо |
| ти да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе |
| бо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p> |
| p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако? |
| ће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал |
| Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја са |
| лим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим р |
| це боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило |
| та наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на |
| ?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> |
| већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’на |
| ојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два |
| тлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> |
| е ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш |
| {S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нак |
| те апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас |
| бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> |
| ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте |
| и брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан зане |
| са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{ |
| скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора |
| га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево |
| кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> |
| добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу |
| моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> < |
| гу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p> |
| ај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си на |
| Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> |
| е после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једар |
| } Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стев |
| увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, |
| е било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла т |
| брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми ре |
| овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те |
| кав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, |
| да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да |
| кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у |
| има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила |
| ужног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло |
| тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали ко |
| сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су |
| ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и |
| е каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка мо |
| ти.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, |
| :</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тога д |
| Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим |
| етана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати с |
| .</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они |
| Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, |
| испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Д |
| ...</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова бе |
| сли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нем |
| >— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепи |
| p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо. |
| на.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вр |
| у Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Жив |
| /p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> |
| То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сла |
| p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, |
| ка Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Ма |
| рес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресн |
| емам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Ка |
| уза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плак |
| сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</ |
| ручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.< |
| оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну |
| и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S |
| и ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p |
| <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад са |
| ати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p |
| у је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот! |
| е учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима о |
| тити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не |
| {S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S |
| и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речи |
| жније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда |
| > <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полет |
| ст... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, |
| зала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и |
| зио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него он |
| синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p> |
| има.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше |
| .{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући и |
| е, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану кос |
| је дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне |
| на Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећал |
| ала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Ма |
| У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога боси |
| кривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир |
| а волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему |
| ма, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати |
| ке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Так |
| уката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад кон |
| глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдн |
| сав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исече |
| алик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође |
| калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад |
| дина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали б |
| ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> |
| и диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и |
| <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...< |
| ајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, |
| лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман |
| имир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи |
| дом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p> |
| кретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с м |
| ако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни г |
| раби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико |
| >Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није |
| љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на |
| она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.< |
| ене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас сре |
| од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе зас |
| који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груд |
| <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радети |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само ми |
| кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео н |
| олан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је |
| ева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> |
| ђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке |
| е, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> |
| и.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- К |
| > <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му све |
| крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, ка |
| и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није |
| И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по |
| и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по |
| Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни т |
| башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и ср |
| и му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравиц |
| p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као п |
| /p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у |
| p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградам |
| е да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут п |
| .</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> |
| жили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, |
| p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone unit= |
| ала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавн |
| себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што с |
| >Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" |
| де невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда ј |
| што ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, |
| гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија |
| /p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека |
| целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече |
| ш само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га |
| да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били |
| ивукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прош |
| у радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за ц |
| играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} |
| еколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусит |
| среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајућ |
| је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако. |
| је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно |
| и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате |
| .</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с |
| уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, |
| ато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за |
| /p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може ма |
| це забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и изба |
| то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превест |
| кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има д |
| и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у к |
| у на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане |
| е и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код |
| ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једа |
| у их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет у |
| {S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је т |
| p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!. |
| S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, кол |
| S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p> |
| га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата. |
| е један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића ку |
| аше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а |
| порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> < |
| их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игња |
| лази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p |
| <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.< |
| е.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> < |
| ити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра. |
| p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, бол |
| <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и |
| је он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи она |
| и на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога |
| <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а т |
| изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престад |
| <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, кр |
| тницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као |
| Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете |
| <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да п |
| ретекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово |
| есну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и в |
| ло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а |
| p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га п |
| /p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S |
| га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p |
| /l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које |
| ор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S |
| у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па |
| еловјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокт |
| еселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и он |
| но још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, в |
| опа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељ |
| ари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића |
| се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго |
| че требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди |
| пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђ |
| е је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се н |
| е своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој |
| и што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, ду |
| боко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта |
| ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њен |
| ди још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два. |
| закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ о |
| рагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало. |
| дала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> < |
| <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима н |
| аде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас мо |
| пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" |
| <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајал |
| ић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стоја |
| а стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно румен |
| и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као |
| пама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, |
| шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о |
| рли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног |
| изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј |
| ни ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошл |
| старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, по |
| о, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити ч |
| и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражи |
| ја на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не зна |
| о му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p |
| </p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало |
| јата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасе |
| рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама |
| и.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, |
| о момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је |
| шли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, реч |
| е ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се |
| /p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из |
| г’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће |
| Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само |
| чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— П |
| огледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му дете |
| по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недељ |
| њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, |
| о го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.< |
| тиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И теб |
| .</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло |
| , и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Де |
| ко је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњ |
| тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне св |
| ви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</ |
| чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један чо |
| .{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића |
| p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код ј |
| употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> |
| чи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже... |
| м је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.< |
| ости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, |
| ако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казат |
| .. лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Ма |
| нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дрти |
| да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се врати |
| за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и је |
| n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколик |
| у није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.. |
| ме му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S |
| гу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по ми |
| } И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по |
| го, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не м |
| своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хо |
| о је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама |
| ј гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку |
| ажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади |
| p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би |
| ајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак пок |
| <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чис |
| кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, |
| мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и њег |
| <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао |
| овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> < |
| стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињски |
| /p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су г |
| ју, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац |
| Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима |
| p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се ма |
| ли нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро |
| Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми |
| о, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, ка |
| вине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> |
| У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена вл |
| све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна |
| тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p |
| о ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи |
| морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} |
| ’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, |
| И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{ |
| ћа.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, ал |
| бљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S |
| .{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове сас |
| ин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи |
| ди...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговор |
| ам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} |
| а к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> |
| аклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим д |
| ја.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим |
| драви...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађај |
| ...{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог |
| апетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газд |
| поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојиц |
| шла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога ст |
| ајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које |
| д и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— С |
| Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претури |
| о напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се |
| , кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми ни |
| <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је |
| шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> |
| тер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагов |
| л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз |
| /p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити.. |
| рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока н |
| а те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код |
| ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> |
| а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер |
| их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад ј |
| } Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сва |
| нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је |
| <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његов |
| ву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и |
| Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било прија |
| пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађ |
| о су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Руж |
| ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S |
| ас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича |
| } Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољ |
| а држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше |
| другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да |
| звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астал |
| био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као |
| > <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо |
| ви се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n=" |
| ећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољ |
| ј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну: |
| је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, ал |
| ави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди |
| те ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћ |
| ....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се |
| добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштениј |
| /p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p |
| ева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у ле |
| па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да |
| ли о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па |
| слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која с |
| коше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовин |
| ш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о н |
| идела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> |
| онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лиц |
| е међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на у |
| уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали |
| старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били с |
| штенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се превари |
| оме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за прв |
| у вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су д |
| p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам ва |
| овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоско |
| ао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам б |
| букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве |
| њатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте у |
| о је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао |
| похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега |
| и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је р |
| > <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма.. |
| аше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна |
| руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и |
| а...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...< |
| свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима св |
| ...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница... |
| ојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више. |
| оштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога |
| <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек! |
| белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто цр |
| е играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара |
| су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загр |
| та, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p> |
| везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш |
| е мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зли |
| у закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на ж |
| и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јова |
| /p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече: |
| и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за б |
| јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себ |
| тан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам не |
| То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Је |
| ада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна |
| м?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спрове |
| ошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} |
| лиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше |
| наш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио |
| баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</ |
| , знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео |
| Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!< |
| Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине |
| Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека |
| Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="1 |
| чно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Отк |
| а у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су п |
| сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Т |
| /p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видит |
| господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи |
| ју, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.< |
| </p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити |
| Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} З |
| Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти с |
| ш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа |
| <p> <hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру |
| лости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити цел |
| као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к ње |
| чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="1 |
| азговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, он |
| души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир |
| ликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним |
| а поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</ |
| ло.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи с |
| није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула о |
| рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим в |
| д идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сит |
| ку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> |
| У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни |
| та тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по нек |
| е игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго |
| с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би |
| рна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли п |
| да окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} |
| су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога |
| } Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само как |
| чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари ко |
| </p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ д |
| /p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме нис |
| /p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, |
| {S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа |
| необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да |
| јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} З |
| кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је |
| {S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си |
| о, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не д |
| ="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који но |
| ао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне у |
| о је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У ав |
| а речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бог |
| .{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде |
| > <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па ј |
| као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи |
| зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Ш |
| згледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И в |
| ада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренут |
| рца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те |
| ј народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S |
| .</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благослов |
| ле су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То |
| ала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је ст |
| час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај |
| као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осет |
| ако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и воли |
| сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А |
| а.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, |
| ли, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ру |
| о себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S |
| , чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са свак |
| к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је так |
| е растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет м |
| та.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише ту |
| ључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...спод |
| ору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште к |
| ити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и |
| уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапута |
| вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о |
| и, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Ст |
| уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим наш |
| па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му |
| е је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Шт |
| ежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој |
| е то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролаз |
| онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јаб |
| лији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један њ |
| је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође м |
| кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.< |
| вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стај |
| <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа ј |
| в капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговара |
| наш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако ла |
| ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда н |
| још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто б |
| исам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па з |
| код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати |
| а трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад в |
| тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} |
| неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Језд |
| рца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке |
| p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, |
| дило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека |
| ра, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго |
| и једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири |
| > <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме |
| и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати |
| куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе |
| па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ни |
| подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је |
| нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића ку |
| се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> < |
| су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’в |
| капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни |
| када велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, |
| Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали |
| не.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи ваш |
| р...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур по |
| и, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да такви |
| ка, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Да |
| Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Сте |
| не.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> |
| капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— |
| на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњ |
| ....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига |
| твори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је |
| се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, ку |
| им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на н |
| јама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пу |
| >Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Раде |
| кад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, о |
| ом читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда н |
| иде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу |
| >Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је госп |
| ј ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Богатић, се |
| ву и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се у |
| p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да с |
| м на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад |
| и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души с |
| {S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— С |
| оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ће |
| ом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто |
| ио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p |
| .{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стри |
| те судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно изв |
| </p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} До |
| </p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледа |
| је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да паз |
| и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењак |
| е ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за је |
| о, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако до |
| у поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојано |
| служење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да ј |
| нати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву: |
| та не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p> |
| уку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Мар |
| оме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је |
| , к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му д |
| е човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке д |
| и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} |
| , говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене |
| о како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала |
| </p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} В |
| b n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и ра |
| ана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу. |
| о добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију |
| /p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтал |
| <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људ |
| е.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изгов |
| кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... м |
| кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем |
| авио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у ру |
| стала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им с |
| и га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно |
| Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш ј |
| ога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не |
| ти да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти |
| и из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа |
| му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, |
| > <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Ј |
| Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје с |
| се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и б |
| Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с п |
| ти...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, м |
| душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p> |
| срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ |
| је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о б |
| Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе |
| мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S |
| се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ |
| у.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздр |
| а као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, гд |
| су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапре |
| ео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио о |
| </p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о |
| >Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Б |
| то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то до |
| век рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пруж |
| да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира |
| p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити |
| p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шт |
| ити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат ког |
| ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти го |
| о.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мен |
| ђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, чита |
| т је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, |
| и кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судниц |
| е одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешт |
| .{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим |
| њата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{ |
| он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креве |
| раћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у ово |
| цем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу моли |
| где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S |
| д оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p |
| , газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако ни |
| жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, |
| дани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако |
| петановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.< |
| њат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава оч |
| су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, св |
| те.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом наш |
| бин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</ |
| у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежур |
| забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји и |
| о од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на с |
| личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на |
| да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече |
| е године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p> |
| је куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разго |
| Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти |
| p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’ |
| утку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час |
| >На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола п |
| поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и пошт |
| а видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бу |
| и не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо н |
| ш по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> |
| јемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо он |
| зак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђ |
| рића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S |
| њатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ |
| анимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне про |
| атима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} М |
| S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута. |
| јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— |
| ва сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некак |
| е на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вра |
| на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p |
| ко само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Иг |
| уд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од ле |
| .</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што |
| о, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> |
| тачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па |
| облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> |
| 18940_C1"> <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у по |
| изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за шт |
| нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни |
| је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се |
| ајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који |
| тева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви поглед |
| о оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, |
| часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, |
| и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</titl |
| и се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био м |
| — Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам д |
| олисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, |
| >— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гоми |
| , непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је вес |
| pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није з |
| памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’ |
| ело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели |
| су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Сте |
| евног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше |
| гледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? уп |
| и моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мал |
| ши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа |
| апцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли в |
| ама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан |
| озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, |
| S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред |
| ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голу |
| >А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да н |
| ава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бит |
| шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили с |
| двоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?< |
| ој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казал |
| ису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, |
| теву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили ско |
| рати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Сто |
| од Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата |
| тајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да |
| p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим |
| у ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пиј |
| море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> |
| >Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} О |
| >— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— О |
| би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека г |
| ало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је л |
| јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, д |
| } Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим |
| д једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо у |
| Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и нај |
| давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" |
| 940_C10"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, ниј |
| испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, |
| па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, |
| а није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени |
| е Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати н |
| о и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n |
| ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш |
| </p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору |
| > <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како т |
| ти, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос |
| Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>О |
| estone unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не позн |
| Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у свој |
| реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише |
| о смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало бр |
| сове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ бе |
| /p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.< |
| ћи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p> |
| ло потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело |
| има.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих с |
| а, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S |
| Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам |
| Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> < |
| знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p> |
| , да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти |
| азвеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p> |
| </p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се за |
| p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> |
| глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва |
| алу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јо |
| це и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад до |
| >Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, ка |
| ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p |
| S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p |
| ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто пол |
| ..</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми с |
| p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</ |
| је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свирал |
| > <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда |
| з који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, п |
| од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p> |
| вим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од ж |
| н оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.< |
| фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га в |
| — Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поч |
| се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поран |
| } Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му сев |
| шући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче |
| е га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како |
| S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, ви |
| друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па |
| ко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до кућ |
| су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан те |
| ја, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је з |
| души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весел |
| заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог |
| слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, п |
| га.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, из |
| и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{ |
| у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешт |
| пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p> |
| n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> < |
| пушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извирив |
| <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и |
| ше још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> |
| до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би |
| а каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса |
| она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора |
| га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије |
| <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало. |
| прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми |
| Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала |
| n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Је |
| и.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S |
| S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>К |
| ама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па изм |
| које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари |
| > <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ л |
| p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> |
| , тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из о |
| јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, ре |
| чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море би |
| па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихо |
| .</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’д |
| била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А о |
| ња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми корист |
| ао муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми к |
| .{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за |
| ам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма |
| су, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> < |
| ј тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избер |
| био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се |
| естим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеш |
| > <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу |
| баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p |
| .</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан п |
| >— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— |
| док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накупов |
| пе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши как |
| те, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зелен |
| учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помо |
| а до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А са |
| и све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво каза |
| уци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу... |
| рчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше при |
| ваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути |
| он’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благосло |
| н кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Ко |
| поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо |
| очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћ |
| .</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p |
| г човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљ |
| нела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста |
| /p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Је |
| да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} |
| рете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као |
| му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра зл |
| драви се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} |
| е и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав |
| ити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све какв |
| .</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицат |
| ашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и |
| /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границ |
| пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачиц |
| оврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу |
| е шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хо |
| стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А наро |
| била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком ме |
| постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови |
| Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић |
| ви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био ј |
| к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, |
| >Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они |
| вим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у |
| ћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лал |
| <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убод |
| итеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смеј |
| е јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> < |
| пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, ув |
| за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један |
| — Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљо |
| о и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} |
| Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо |
| „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав зан |
| ра, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате к |
| ченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Ј |
| ој гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неко |
| народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p |
| > <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у |
| У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну рак |
| ади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, |
| а.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге ст |
| е шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру куде |
| жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некак |
| >Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и |
| Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— |
| ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај п |
| чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче |
| ој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина ба |
| нко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћава |
| 58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим |
| м, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно |
| ју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и ост |
| глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревнос |
| даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, т |
| ту.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} |
| они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти с |
| /p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој |
| оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> |
| .</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу ш |
| Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди! |
| ли се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, |
| нао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми д |
| и радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </ |
| /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— |
| се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, з |
| од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити г |
| Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго ј |
| .</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</ |
| а се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гр |
| е зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га ј |
| енику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и |
| а рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} |
| приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</ |
| во својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ |
| је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем |
| такло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У с |
| огорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да ј |
| љену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> |
| м да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и к |
| ан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовн |
| n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакота |
| >А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих посед |
| </p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси |
| ако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе |
| растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вај |
| и ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане |
| пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за дано |
| уше у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира. |
| — Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је |
| — Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} |
| S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Как |
| ћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио |
| поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Д |
| је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Леп |
| ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онд |
| } Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не ве |
| е смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да |
| та.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље |
| озвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</ |
| ћ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чист |
| ече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже |
| обра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова |
| и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркв |
| , Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њег |
| /p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном ш |
| ље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>М |
| ли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању р |
| који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не веруј |
| pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то |
| , Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Ј |
| дна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, р |
| шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све |
| близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог |
| </p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарај |
| он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да |
| ну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се ј |
| , и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око |
| ична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} П |
| ејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што |
| о не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> |
| /p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на |
| /quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> |
| рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— |
| Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Дед |
| : као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену бели |
| иле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је |
| по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сак |
| емљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре љ |
| Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.< |
| по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, |
| био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су |
| кивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свог |
| > <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’н |
| т и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је т |
| ви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p> |
| ти кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово |
| лу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, |
| <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра ра |
| и.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта |
| м капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да с |
| код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем |
| то си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме н |
| ио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу г |
| и се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} |
| удбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било |
| и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</ |
| е што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман сми |
| а:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’на |
| .</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу |
| као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, |
| </p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, |
| да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да ј |
| ра...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори |
| но.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра к |
| мира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, |
| >Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> |
| ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио пла |
| је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет п |
| ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћ |
| Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га в |
| Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на си |
| е.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?< |
| кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му ј |
| <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што |
| <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабин |
| p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо |
| је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне |
| напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућу |
| ојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљ |
| Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слобод |
| </p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} |
| аис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ив |
| ови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} |
| као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’н |
| е га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> |
| На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али |
| ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здра |
| има.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг |
| а гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и т |
| имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла |
| а.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> < |
| — Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n=" |
| беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господин |
| , с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко |
| > <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> < |
| слио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми |
| вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бит |
| аз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p |
| узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине |
| ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Ст |
| . заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, јо |
| ин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глу |
| ине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" / |
| ом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог |
| <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти ш |
| као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Р |
| ани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не |
| и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога. |
| годари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јо |
| .</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Д |
| и имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} |
| ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћ |
| — Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мар |
| уће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p |
| /p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Она |
| је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не з |
| рина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим С |
| људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} |
| а је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљ |
| стај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој |
| ару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, о |
| p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клу |
| } Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од |
| </p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам виде |
| насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на |
| " /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет у |
| е л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p> |
| убаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија |
| што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вал |
| ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="4 |
| .</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и |
| , ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Н |
| они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад ка |
| Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то |
| На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабо |
| ушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се |
| {S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" / |
| зима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.< |
| аже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњ |
| аби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутр |
| је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од мал |
| p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва |
| као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није зна |
| Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, |
| е говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћ |
| — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада |
| ако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај св |
| бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли |
| кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се н |
| добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> |
| њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, д |
| ити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Ни |
| 3" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о |
| и баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разгов |
| да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема дец |
| а Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смеј |
| > <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза |
| а јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и |
| своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p> |
| ила негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом пос |
| та му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Ос |
| ело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се |
| его гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милости |
| Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда изм |
| у.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јо |
| </p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који |
| м, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се |
| еног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је ј |
| > <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућа |
| ла, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> < |
| } Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На |
| } И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, |
| абе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољ |
| свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђ |
| :</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му с |
| .</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам |
| е се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не |
| p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо |
| n="159" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све зд |
| {S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{ |
| , и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— |
| Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Н |
| p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, |
| рави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде. |
| ледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} |
| амо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} |
| его све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући |
| јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније |
| — Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан |
| ти, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто ура |
| знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! в |
| тотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Гла |
| кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жен |
| ма, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах |
| еби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ј |
| и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита п |
| био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Је |
| једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је |
| ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо ж |
| шао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено |
| кну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом ук |
| олетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме |
| е дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у веч |
| о говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.< |
| а њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри |
| су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да |
| p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> < |
| о се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’во |
| тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" / |
| којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Ма |
| ити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола с |
| <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваља |
| у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и |
| </p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му не |
| илану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник |
| .{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је у |
| јица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми |
| е ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио |
| S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун |
| о срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, |
| као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, пос |
| /p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио.. |
| внашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за |
| ед мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као |
| е да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је |
| ичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с ме |
| упљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке |
| иканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каж |
| и јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и |
| као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља |
| Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p |
| ко с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вал |
| p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’ |
| да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{ |
| луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p |
| ирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>К |
| ли, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, ма |
| вом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> < |
| /p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На |
| .</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где |
| раћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стој |
| са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту |
| , па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p |
| ,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Сто |
| вом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, р |
| .{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авл |
| зведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чу |
| ИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> |
| зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са сви |
| играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он |
| епеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по |
| <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже |
| оћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот |
| довољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, |
| а, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој |
| е очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети |
| тева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све м |
| ша, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева т |
| н нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођо |
| шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p |
| <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о у |
| лета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> |
| Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погле |
| ј, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p |
| од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све ш |
| ранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и |
| бар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је до |
| мене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, зв |
| а.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стој |
| Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет |
| ње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p> |
| еље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило би |
| доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p> |
| је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутро |
| учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћ |
| <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дуго |
| о мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он угр |
| и би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не |
| у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгле |
| пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из пот |
| , да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш |
| е девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цве |
| ужи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се |
| дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" |
| и, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо. |
| <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим доб |
| а, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Ј |
| једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је пре |
| ош су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи д |
| о је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка п |
| овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овд |
| к незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> < |
| >— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ уд |
| војке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p> |
| и...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није гово |
| ни јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није са |
| и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим и |
| шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш |
| но уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и М |
| ле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тог |
| уле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте |
| о, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћу |
| кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и |
| ави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не де |
| е млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вог |
| /p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме м |
| од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— |
| а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>В |
| да по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> |
| авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Нач |
| ?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрин |
| Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у |
| наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> < |
| ли гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза |
| неми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан г |
| није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало оку |
| смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ зна |
| и вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та |
| р-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћеман |
| ету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па |
| ише видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако |
| .</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра н |
| аром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неопи |
| вина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према |
| ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само нај |
| а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да ужив |
| устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Иг |
| и.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— |
| </p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, |
| аш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, |
| нам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио |
| ај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до м |
| А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш |
| прегача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно п |
| имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости од |
| нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> < |
| утите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> |
| мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ |
| >— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није ис |
| {S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љ |
| а.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбољ |
| дио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се |
| а подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.< |
| и били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихо |
| <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико ј |
| како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, д |
| наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме друго |
| ју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о |
| Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не каж |
| рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш? |
| Спавају молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили |
| а је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што |
| дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оста |
| ких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не сила |
| </p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми каж |
| иној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе |
| ај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, п |
| си њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{ |
| ог јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и С |
| кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријат |
| Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</ |
| — Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p |
| лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да ни |
| акшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губи |
| и“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би ти |
| ако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече |
| њем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, |
| су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се п |
| тојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Им |
| оваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга |
| отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена |
| ану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p |
| ранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} |
| олесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} |
| акала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда с |
| <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у |
| лу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа. |
| алик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет н |
| много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, |
| а се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето м |
| тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p |
| иш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави |
| дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу с |
| икну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај о |
| живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, нај |
| сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, ша |
| нув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’ |
| у људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело |
| {S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе |
| кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо |
| ко данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често |
| би црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан |
| ало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Сте |
| Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде |
| > <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу |
| лаву, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Не |
| видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све ј |
| оја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од св |
| с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој д |
| тојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> < |
| с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, ре |
| страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> |
| ули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га в |
| p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, |
| таница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по |
| овеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су ци |
| p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се ра |
| гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у |
| о Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је |
| с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи |
| Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњ |
| ој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше |
| Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, |
| гове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар гос |
| су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат.. |
| воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ора |
| Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> |
| и покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> < |
| > <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се |
| сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити |
| музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је |
| м макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</ |
| саше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, с |
| погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ |
| срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чу |
| Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p> |
| и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, оп |
| Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рк |
| ак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онак |
| грају.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од му |
| та ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути |
| е:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетк |
| >На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="1 |
| х осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} О |
| ао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говор |
| >Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет |
| Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о о |
| p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обо |
| >— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{ |
| већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пре |
| /p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</ |
| бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син бо |
| отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да |
| га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уз |
| а Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала је |
| лне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ће |
| ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово |
| >— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти га |
| днице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану |
| на.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да |
| ..</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> |
| не.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у д |
| е Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допус |
| p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта |
| ћемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о |
| трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље |
| ном тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на кач |
| ијатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им |
| а пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње реч |
| да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} О |
| а пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о д |
| ака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да м |
| , а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, как |
| Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде |
| дине на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па д |
| црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кр |
| стина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у м |
| лности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте и |
| >Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па |
| p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Ст |
| а лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало |
| х га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се зав |
| ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</ |
| о, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди |
| дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за как |
| <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да з |
| иб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’ |
| о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До |
| } А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За |
| <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Б |
| у не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто оде |
| ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’в |
| нај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, м |
| рилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког в |
| т то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шт |
| <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, |
| се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p> |
| {S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И |
| има скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се см |
| нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игња |
| ди ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени и |
| куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био |
| Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је мога |
| p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране кос |
| је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду. |
| се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p |
| бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слаб |
| /p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то иза |
| ићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му |
| абинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} По |
| као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, ш |
| ла тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p> |
| али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла |
| а ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад |
| ам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет |
| е ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао |
| есела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— |
| >— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S |
| ма, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га |
| узе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> |
| > <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражи |
| Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки д |
| p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат |
| вца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је бо |
| око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натов |
| ла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци к |
| е, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово не |
| ред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</ |
| т и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа |
| Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да |
| xml:id="SRP18940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло |
| мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бро |
| је срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенч |
| > <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад г |
| ите </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код |
| ени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу |
| а Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p |
| сер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Ка |
| l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да |
| ивана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја |
| г ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p> </div> <pb n="IV" /> <pb n="V" /> < |
| ,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> |
| ти реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Л |
| ок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> < |
| Е МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l> |
| p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> |
| > <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино ст |
| е.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А |
| кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </qu |
| агрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кард |
| е весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> < |
| ући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ног |
| е.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </qu |
| ли би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“ |
| речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> < |
| истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, |
| ца, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l> |