• Kад 1
  • quote 26
  • А 130
  • а 233
  • абатити 1
  • абер 2
  • авлија 3
  • авлије 11
  • авлији 17
  • авлију 20
  • авс 2
  • авсанџија 1
  • авсеницима 1
  • Агана 1
  • адет 7
  • адета 3
  • Ади 1
  • аз 1
  • ај 1
  • Ај 2
  • Ајак 1
  • Ајд 3
  • ајд 6
  • ајде 4
  • Ајде 8
  • ајдемо 2
  • Ајдемо 5
  • Ајка 1
  • ајначимо 1
  • Ајте 1
  • ајте 2
  • Ако 20
  • ако 59
  • ал 4
  • Ал 4
  • Ала 3
  • ала 5
  • алапача 2
  • Али 106
  • али 63
  • Алугу 1
  • ама 1
  • Ама 12
  • амама 1
  • амбари 1
  • амбуљу 1
  • Амин 2
  • аминаши 1
  • аминашима 1
  • Анатема 1
  • андрмоља 1
  • анђела 1
  • анђели 1
  • Анђелија 1
  • Анђелију 1
  • Анђелске 1
  • анђелу 1
  • анђео 3
  • АНКЕ 1
  • Анока 2
  • Аноке 1
  • апсанџија 2
  • апсанџије 1
  • апсанџијин 2
  • апсеника 2
  • апсеници 1
  • ар 1
  • Арсића 1
  • астал 4
  • астала 2
  • асталу 4
  • атница 1
  • ау 1
  • Ах 2
  • ашиков 1
  • ашиковања 2
  • ба 1
  • баба 13
  • Баба 2
  • бабе 2
  • бабетину 1
  • баби 1
  • бабино 1
  • бабо 27
  • Бабо 3
  • бабом 2
  • баван 1
  • Бадава 2
  • Бадовинаца 1
  • Бадовинчанин 1
  • бајаги 2
  • бакарним 1
  • бакшиш 1
  • балавог 2
  • Банова 1
  • бар 10
  • Бари 1
  • бате 1
  • батли 1
  • бато 14
  • Бату 1
  • баца 1
  • бацају 1
  • бацала 2
  • бацало 1
  • бацаше 1
  • Баци 1
  • баци 2
  • бацише 1
  • Баш 32
  • баш 72
  • башта 1
  • башче 12
  • башчом 1
  • башчу 8
  • бег 3
  • бегао 1
  • Беговица 1
  • беда 1
  • беде 3
  • беже 1
  • бежи 1
  • без 12
  • Без 2
  • беза 3
  • бездушник 1
  • бездушниче 1
  • бела 6
  • беласа 2
  • беласну 1
  • беле 2
  • бележи 1
  • бели 6
  • белиле 1
  • белим 1
  • белих 1
  • Бело 1
  • белог 1
  • беломе 1
  • белу 1
  • бенавећи 1
  • БЕОГРАД 1
  • берби 1
  • бери 1
  • берићету 1
  • бесни 2
  • беснила 2
  • беснио 1
  • беспосличара 1
  • беспосличари 2
  • Беху 1
  • беху 9
  • бечили 1
  • Беше 19
  • беше 62
  • бешици 1
  • бешњи 1
  • би 159
  • Би 2
  • бидне 2
  • бије 1
  • била 44
  • Била 7
  • биле 11
  • Биле 2
  • били 34
  • Били 7
  • Било 16
  • било 94
  • бинију 1
  • Био 9
  • био 92
  • бирова 1
  • бирову 1
  • бисер 1
  • Бисер 2
  • бисера 1
  • Бисере 4
  • бисерне 1
  • Битве 1
  • бити 93
  • Биће 2
  • биће 3
  • бићете 1
  • бих 10
  • бише 1
  • благ 1
  • блага 1
  • благи 1
  • благим 2
  • благо 11
  • Благо 4
  • благодари 1
  • благодарности 2
  • благосиљала 1
  • благословене 3
  • благословено 1
  • БЛАЖЕНОЈ 1
  • блаженом 1
  • блато 1
  • блед 3
  • бледа 3
  • бледи 1
  • бледо 1
  • ближе 5
  • близини 1
  • близу 7
  • Блистави 1
  • блистала 2
  • Бо 2
  • бо 6
  • Бог 69
  • Бога 37
  • богаства 1
  • богаство 1
  • богата 2
  • Богаташ 1
  • богаташа 1
  • богате 1
  • богати 1
  • Богатић 18
  • Богатића 3
  • Богатићу 4
  • богатог 1
  • богатој 5
  • Бого 2
  • Богом 4
  • Богородици 1
  • Богу 39
  • божанска 2
  • Боже 31
  • Божић 2
  • Божја 1
  • божја 3
  • Божје 1
  • божје 2
  • божјег 1
  • божјем 1
  • божји 2
  • бој 3
  • боја 1
  • бојала 2
  • бојао 2
  • бојати 1
  • бојим 3
  • Бојића 1
  • бојиш 1
  • Бојиш 1
  • бојте 1
  • бол 1
  • бола 1
  • болан 24
  • болели 1
  • болело 4
  • болесна 1
  • Болесна 1
  • болесник 1
  • болеснице 1
  • болесници 1
  • болест 2
  • боли 5
  • болно 1
  • боља 1
  • Боље 2
  • боље 20
  • бољетице 1
  • бољи 2
  • Боме 1
  • боно 2
  • бор 1
  • борбе 1
  • боре 1
  • борила 1
  • бос 1
  • босиљка 1
  • Босне 1
  • Бостан 1
  • БР 1
  • брав 1
  • брава 1
  • Брава 1
  • браве 1
  • брави 1
  • Брадић 1
  • Брадића 1
  • брајко 1
  • бране 1
  • бранили 1
  • браним 4
  • бранио 1
  • Бранитељу 1
  • Брат 1
  • брат 16
  • брата 12
  • братац 1
  • брате 15
  • братом 4
  • братска 1
  • братски 2
  • браћа 1
  • браће 2
  • браћи 1
  • браћо 15
  • Браћо 6
  • браћом 2
  • браћу 2
  • брез 3
  • брже 2
  • брз 1
  • брзи 1
  • брзином 1
  • Брзо 1
  • брзо 10
  • брзом 1
  • брзу 1
  • бригај 1
  • бриге 2
  • бригеша 1
  • брижна 1
  • бризну 1
  • брине 2
  • брини 3
  • брините 1
  • брисао 1
  • брисаше 1
  • бришући 1
  • брковима 1
  • брку 1
  • бројати 1
  • бројенисати 1
  • бројенише 1
  • броју 1
  • брука 1
  • брукама 1
  • бруку 1
  • брчиће 1
  • бршљан 1
  • будала 1
  • будале 1
  • буде 18
  • будем 5
  • будемо 2
  • будете 2
  • Буди 3
  • буди 6
  • Будимира 1
  • будите 1
  • Будите 1
  • будити 1
  • буду 3
  • букагије 2
  • буквицу 1
  • буки 1
  • букну 2
  • букнула 2
  • букнуше 1
  • бунар 2
  • бундева 2
  • буразеру 1
  • бурана 2
  • буренцета 1
  • бурета 1
  • бућме 1
  • бучи 1
  • бушио 1
  • вабну 1
  • вадећи 1
  • вадити 1
  • вађено 2
  • важних 1
  • важно 1
  • ваздан 4
  • ваин 1
  • Ваин 3
  • вај 2
  • вајат 10
  • вајата 5
  • вајатић 2
  • вајатићу 1
  • вајату 5
  • вајде 2
  • вајду 1
  • вака 1
  • Вакат 1
  • вакат 3
  • ваке 3
  • ваки 1
  • Вако 1
  • вако 13
  • ваког 2
  • Вала 19
  • вала 64
  • вали 5
  • валила 1
  • валило 1
  • валовите 1
  • ВАЛОЖИЋА 1
  • ваљ 1
  • Ваљ 1
  • ваља 11
  • Ваља 5
  • ваљад 1
  • ваљаде 5
  • ваљало 2
  • ваљда 1
  • Вам 1
  • вам 63
  • вама 6
  • вамилију 1
  • вамо 17
  • ван 2
  • ванђеља 1
  • ванђељу 1
  • варбуле 1
  • варенику 1
  • варницу 1
  • варошана 1
  • вас 27
  • ват 2
  • вата 2
  • ватало 1
  • ватати 2
  • вате 1
  • вати 3
  • ватићу 1
  • ватиш 1
  • Ватра 4
  • ватра 5
  • ватре 2
  • ватрен 1
  • ватрених 1
  • ватрено 1
  • ватри 3
  • ватром 4
  • ватру 4
  • ватруштина 1
  • Ваш 1
  • ваш 4
  • ваша 1
  • Ваша 1
  • ваше 5
  • вашег 3
  • вашем 3
  • вашим 1
  • ваших 3
  • вашој 3
  • ведра 1
  • ведрога 1
  • Вежите 1
  • веза 1
  • везани 2
  • везаног 1
  • везено 3
  • везла 1
  • Везла 1
  • век 1
  • века 2
  • Веле 2
  • веле 7
  • вели 17
  • Вели 3
  • Велика 1
  • велика 3
  • велике 4
  • велики 5
  • великих 1
  • велико 6
  • великог 1
  • великодушности 1
  • великом 1
  • Велику 1
  • Велим 1
  • велим 9
  • ВЕЛИМИРА 1
  • велиш 13
  • Вељко 1
  • венац 2
  • венчани 1
  • венчања 1
  • венчање 1
  • венчању 1
  • венчао 1
  • венчаће 1
  • венчићи 1
  • вепар 7
  • Вепра 1
  • вепра 20
  • вепрови 1
  • Вера 1
  • веран 2
  • Вере 1
  • вере 3
  • верменима 1
  • верна 1
  • веровала 1
  • веровали 2
  • веровао 1
  • веровати 2
  • вероваше 1
  • верује 2
  • верујете 1
  • верују 1
  • Весела 1
  • весела 12
  • веселе 2
  • весели 6
  • веселија 1
  • веселији 1
  • веселило 1
  • веселих 1
  • весело 13
  • веселом 1
  • весеља 2
  • весеље 8
  • весељу 1
  • весео 8
  • весне 1
  • вест 1
  • вета 1
  • Ветар 1
  • ветар 2
  • ветра 1
  • Већ 6
  • већ 80
  • већа 2
  • веће 1
  • већи 3
  • већина 1
  • већу 2
  • вече 15
  • вечера 6
  • вечерамо 1
  • вечерас 15
  • вечераске 1
  • вечераш 2
  • вечере 2
  • вечери 4
  • вечером 1
  • вечеру 2
  • вечите 1
  • Вечити 1
  • вештак 1
  • вешто 3
  • вештом 1
  • Ви 12
  • ви 31
  • вид 1
  • Виде 1
  • виде 11
  • видела 11
  • видели 13
  • Видели 4
  • Видело 1
  • видело 5
  • Видео 1
  • видео 19
  • видети 8
  • видеће 1
  • видећемо 1
  • видећете 2
  • Видећеш 1
  • видеше 1
  • Види 1
  • види 19
  • видим 12
  • видимо 6
  • видите 5
  • видиш 8
  • Видиш 9
  • видљива 1
  • Викали 1
  • викао 1
  • викати 1
  • викаше 1
  • викне 2
  • викнемо 1
  • викни 1
  • Викну 1
  • викну 23
  • вику 1
  • вилица 1
  • Вилица 1
  • вилице 2
  • вилицу 1
  • Вило 1
  • виљушака 1
  • вина 3
  • вино 3
  • вину 1
  • вире 1
  • Вири 1
  • вирио 1
  • вирму 1
  • виси 1
  • висила 1
  • висиле 1
  • висили 1
  • висило 1
  • висини 1
  • висину 1
  • висио 1
  • витога 1
  • виче 4
  • вичући 1
  • виш 2
  • Виш 2
  • Више 1
  • више 50
  • вишим 1
  • владала 2
  • владарка 1
  • владате 1
  • владаше 1
  • влажној 1
  • власима 1
  • власт 3
  • власти 3
  • властима 2
  • во 1
  • Вог 3
  • Вога 4
  • Вогу 1
  • Вода 1
  • вода 6
  • Воде 1
  • воде 29
  • водећи 1
  • Води 1
  • води 2
  • водио 3
  • водице 1
  • водо 2
  • водом 6
  • воду 4
  • Воже 2
  • војницима 1
  • војска 1
  • војску 1
  • воле 4
  • волела 1
  • волеле 1
  • волели 3
  • волео 5
  • Волео 9
  • волети 2
  • волећу 1
  • Воли 1
  • воли 17
  • волико 2
  • воликог 1
  • волим 13
  • Волим 9
  • Волиш 2
  • волова 2
  • волове 2
  • волови 1
  • воља 6
  • вољани 2
  • воље 1
  • вољи 3
  • вољом 2
  • вољу 8
  • Враг 2
  • врану 1
  • врат 3
  • врата 15
  • Врата 2
  • врати 10
  • Врати 2
  • вратила 3
  • вратили 3
  • вратима 5
  • вратимо 1
  • вратио 4
  • вратите 1
  • вратити 2
  • вратиш 1
  • вратише 2
  • вратница 3
  • вратницама 9
  • вратнице 6
  • враћају 1
  • враћајући 1
  • враћали 1
  • врбе 1
  • врда 1
  • Вредан 1
  • вредан 3
  • вреди 6
  • вредна 4
  • вредне 1
  • вредни 1
  • вреднице 1
  • вредно 1
  • вредности 1
  • врежу 1
  • врелом 2
  • Време 1
  • време 13
  • времена 9
  • времену 1
  • вретено 2
  • вретену 1
  • вреће 1
  • врзло 1
  • ври 1
  • врло 3
  • Врло 3
  • врљика 1
  • врљиком 1
  • врљику 1
  • вртио 1
  • врућ 1
  • вруће 1
  • врућину 1
  • врућуштине 1
  • врши 1
  • вршио 1
  • Вук 1
  • вукло 1
  • вукући 1
  • вуне 1
  • вуруни 1
  • вуч 1
  • вуче 1
  • вучеш 1
  • г 1
  • га 236
  • гада 1
  • гади 1
  • гадили 1
  • гадио 1
  • гадне 1
  • гадним 1
  • гадних 1
  • гадно 1
  • гадноме 1
  • гадови 1
  • газда 28
  • гајећи 1
  • гајила 1
  • гак 1
  • гарова 1
  • гаси 1
  • гашењу 1
  • гвожђа 4
  • гвожђе 2
  • гвожђем 1
  • где 21
  • Где 4
  • гдегод 1
  • гибаница 1
  • гине 1
  • гинула 1
  • Глава 1
  • глава 6
  • главама 1
  • Главе 1
  • главе 14
  • глави 10
  • главица 1
  • главице 1
  • Главно 1
  • Главну 1
  • главњом 1
  • Главо 1
  • главом 8
  • главу 25
  • Главу 4
  • главчина 1
  • гладан 4
  • глади 3
  • гладна 1
  • глас 22
  • Глас 3
  • гласић 1
  • гласно 2
  • гласове 2
  • гласовима 1
  • гласом 7
  • глаткој 1
  • гле 4
  • Гле 4
  • Гледа 2
  • гледа 5
  • гледај 3
  • Гледај 3
  • гледајте 1
  • гледају 5
  • Гледајући 1
  • гледајући 6
  • Гледала 1
  • гледала 5
  • гледали 4
  • гледам 2
  • гледамо 1
  • гледао 9
  • гледате 1
  • гледати 6
  • гледаћу 1
  • Гледаћу 1
  • гледаху 1
  • гледаш 2
  • гледаше 3
  • гледе 1
  • глиб 1
  • Глиша 2
  • Глиши 1
  • Глишо 2
  • Гложђе 2
  • глуви 2
  • глупи 1
  • глупо 1
  • Глушаца 2
  • Глушце 1
  • Глушци 1
  • Глушцима 3
  • гњев 1
  • го 3
  • говеда 1
  • говеђа 1
  • говор 3
  • говора 1
  • говораше 3
  • говоре 4
  • говорећи 1
  • Говорећи 4
  • говори 12
  • говорила 5
  • говориле 1
  • говорили 3
  • Говорило 1
  • говорило 3
  • говорим 3
  • Говорио 1
  • говорио 12
  • Говорите 1
  • говорити 8
  • говориш 6
  • год 18
  • годило 1
  • година 12
  • године 14
  • години 1
  • годином 1
  • гозба 1
  • голим 1
  • голуб 1
  • голубића 1
  • Голубице 1
  • голубице 5
  • голцит 1
  • гомила 1
  • гомиле 4
  • гомили 3
  • гомилици 1
  • гонили 1
  • гонио 1
  • гора 3
  • Горе 1
  • горе 8
  • горети 1
  • гори 1
  • горње 1
  • Горњу 1
  • горчију 1
  • госа 1
  • госп 1
  • госпи 1
  • Господ 1
  • господа 2
  • господар 1
  • господара 2
  • господе 1
  • господин 1
  • Господине 2
  • господине 60
  • господину 2
  • Госпође 1
  • Госпођи 1
  • гости 1
  • Гости 2
  • гостију 2
  • гостима 2
  • госу 1
  • готов 2
  • готова 3
  • готове 2
  • готови 1
  • готово 11
  • Готово 3
  • гра 1
  • гради 1
  • градина 1
  • градиници 1
  • грађење 1
  • гранати 1
  • гране 1
  • границе 1
  • граници 1
  • гранчицама 1
  • грде 2
  • грди 1
  • грдити 1
  • грдне 1
  • грдни 2
  • гре 1
  • гребене 1
  • греда 1
  • греде 1
  • гредом 1
  • грехота 1
  • грешан 3
  • грешим 1
  • Грешиш 1
  • грешник 1
  • грива 1
  • грла 6
  • грлећи 1
  • Грлили 1
  • грлице 1
  • грло 2
  • грлу 6
  • грљаше 1
  • грмове 1
  • гроб 1
  • гробова 1
  • гробу 1
  • грозио 1
  • грозна 1
  • гроктање 1
  • гром 1
  • громки 1
  • гронтуља 1
  • груди 12
  • грудима 2
  • грунуше 1
  • груписано 1
  • Грчевито 1
  • губер 1
  • губери 1
  • губеру 1
  • губила 1
  • губило 1
  • гужвара 1
  • гуја 1
  • гуња 1
  • гурну 1
  • гурнута 1
  • Гурсуз 1
  • гурсузлуке 1
  • густе 1
  • густим 1
  • гутао 1
  • гуче 2
  • гуши 6
  • гушћа 1
  • гушу 2
  • д 1
  • Д 1
  • Да 76
  • да 880
  • давањем 1
  • давати 1
  • дави 2
  • давити 1
  • давнашња 1
  • Давно 1
  • давно 11
  • даде 6
  • дадеш 1
  • дадне 1
  • даднем 1
  • дадоше 1
  • даду 1
  • Дај 12
  • дај 7
  • дајем 2
  • Дајте 1
  • дају 1
  • дакле 4
  • Дакле 6
  • дала 6
  • далека 1
  • далеко 7
  • дали 2
  • даље 13
  • дам 6
  • Дамљанове 1
  • дамо 1
  • дан 29
  • Дан 4
  • дана 33
  • Данас 2
  • данас 22
  • данашњега 1
  • данашњи 4
  • дане 1
  • Дани 1
  • дани 3
  • даном 1
  • дану 2
  • данути 1
  • Дао 1
  • дао 24
  • дара 1
  • дармар 1
  • дарнуо 1
  • даска 1
  • дати 13
  • Даће 1
  • даћу 2
  • Даћу 2
  • даш 1
  • Два 1
  • два 24
  • двадесет 3
  • двадесето 1
  • двајес 1
  • дванаест 1
  • две 16
  • двема 1
  • двоје 7
  • двојица 5
  • двојице 2
  • двојици 1
  • двојицу 1
  • де 13
  • Де 5
  • дебеле 1
  • дебелих 1
  • Девер 1
  • девера 1
  • девере 1
  • девовања 1
  • девојака 1
  • девојачка 1
  • Девојачка 1
  • девојачке 1
  • девојка 8
  • девојке 5
  • девојко 2
  • девојку 5
  • Дед 3
  • Деде 3
  • декика 1
  • дела 4
  • Дела 6
  • делић 1
  • Дело 2
  • дело 6
  • делу 2
  • депо 1
  • дер 5
  • дерао 1
  • дериштета 1
  • дерта 1
  • десет 6
  • десетак 1
  • десетаче 1
  • десеторо 2
  • десили 1
  • десило 5
  • десисмо 1
  • десише 1
  • десна 1
  • десној 1
  • десну 1
  • дете 24
  • Дете 4
  • детенце 1
  • детењи 2
  • детета 2
  • дететом 1
  • детету 2
  • детиња 1
  • детињства 2
  • детињство 1
  • детињу 1
  • детлић 2
  • деца 3
  • Деца 3
  • Деце 1
  • деце 4
  • деци 1
  • Децо 2
  • децо 4
  • децом 1
  • Децом 1
  • Децу 1
  • децу 4
  • дечицом 1
  • ди 32
  • Ди 4
  • диве 1
  • дивио 2
  • дивљења 1
  • дивно 1
  • дигнем 1
  • дигоше 2
  • диже 7
  • дизаху 1
  • дизгине 1
  • дијете 1
  • Дијете 2
  • Дикан 32
  • Дикана 6
  • Дикане 6
  • Диканово 1
  • Диканом 6
  • Дикану 3
  • Дико 5
  • дим 3
  • дима 1
  • Димитрија 1
  • Димитрије 1
  • ДИМИТРИЈЕВИЋА 1
  • дира 1
  • дирај 2
  • дирајте 1
  • дирала 1
  • Дирали 1
  • дирам 1
  • дирек 1
  • дисао 1
  • дисати 2
  • Дићи 1
  • дише 2
  • дишући 1
  • дјевица 1
  • длан 1
  • длану 1
  • дна 2
  • дневног 1
  • дно 1
  • дну 2
  • до 104
  • До 4
  • доба 9
  • добар 10
  • Добар 6
  • добећи 1
  • добија 1
  • добије 1
  • Добије 1
  • добијем 1
  • Добијем 1
  • добило 1
  • добио 3
  • добити 1
  • добиће 1
  • добра 2
  • добре 2
  • добри 3
  • Добри 3
  • добрим 1
  • добрима 1
  • Добрима 1
  • Добрић 1
  • Добрића 8
  • Добрићи 1
  • добрих 3
  • Добро 10
  • добро 50
  • доброј 1
  • Добросав 3
  • Добросава 1
  • доброта 1
  • доброте 1
  • добру 3
  • довде 1
  • доведен 1
  • Доведи 1
  • довеле 1
  • Довече 2
  • довече 6
  • довикну 1
  • Довољна 1
  • довршити 1
  • догађа 2
  • догађај 1
  • догађаја 2
  • догађаји 1
  • Догађаји 2
  • догађајима 3
  • догађају 4
  • договарали 1
  • договор 1
  • Договор 1
  • договоре 1
  • договори 1
  • договорили 3
  • договорим 2
  • договорите 1
  • Договорише 1
  • договору 1
  • догодила 1
  • догодило 3
  • догоревала 1
  • догореваше 1
  • догорело 1
  • дограби 1
  • додаде 8
  • додирну 1
  • дође 21
  • Дође 8
  • Дођем 1
  • дођем 3
  • дођеш 1
  • дођо 1
  • дођосмо 1
  • дођосте 1
  • дођоше 4
  • дођу 2
  • дозна 1
  • дознало 1
  • дознао 5
  • дознати 1
  • доја 5
  • доји 2
  • дојо 3
  • дојом 2
  • доју 4
  • док 26
  • Док 5
  • докаже 1
  • доказ 1
  • Доказ 1
  • доказа 2
  • доказати 3
  • докази 1
  • доказује 2
  • докле 3
  • доктор 1
  • докторских 1
  • докторско 1
  • доктору 1
  • долазак 1
  • долази 2
  • долазила 2
  • долазио 4
  • долапу 1
  • доле 1
  • долибаша 1
  • долијемо 1
  • дом 2
  • домаћина 2
  • домаћине 1
  • домаћини 1
  • домаћу 1
  • домова 1
  • домовину 1
  • дому 2
  • донекле 1
  • донела 1
  • донео 2
  • донесе 11
  • донесен 2
  • донеси 2
  • донесите 1
  • донети 3
  • донеше 1
  • доносе 1
  • допада 2
  • допадао 1
  • допадаш 1
  • допала 1
  • допало 1
  • допасти 1
  • допустити 2
  • доспе 1
  • доста 16
  • Доста 6
  • достићи 1
  • достојанствена 1
  • Дотер 1
  • дотера 2
  • дотерај 1
  • дотерали 1
  • дотерам 1
  • дотеран 1
  • Дотле 1
  • дотле 9
  • дотрча 2
  • дотрчао 1
  • доћи 14
  • дохвати 2
  • доцкан 1
  • Доцкан 1
  • Доцније 1
  • Дочек 1
  • дочек 2
  • дочека 5
  • дочекала 1
  • дочекали 1
  • Дочекали 1
  • дочекам 1
  • дочекао 2
  • дочекати 1
  • Дочекати 1
  • дочепаше 1
  • Дош 1
  • дош 8
  • Дошав 3
  • дошане 1
  • дошануо 1
  • дошао 12
  • Дошла 1
  • дошла 4
  • дошле 1
  • Дошли 1
  • дошли 15
  • Дошло 3
  • драг 1
  • Драга 1
  • драга 2
  • Драге 1
  • драго 1
  • Драгојла 1
  • Драгојло 1
  • Драгомира 1
  • дрва 1
  • дрвеном 1
  • дрветима 1
  • дрветом 1
  • дрвљаника 1
  • дрвцета 1
  • дрекну 1
  • држ 1
  • државе 1
  • држак 1
  • држала 2
  • држале 2
  • држали 3
  • држао 1
  • Држао 1
  • држати 1
  • Држи 2
  • држи 5
  • Држим 1
  • држим 6
  • држите 2
  • Дрине 1
  • Дрино 4
  • дрљати 2
  • дрмати 1
  • дрмусати 1
  • дртину 1
  • друг 4
  • друга 9
  • другама 1
  • другара 1
  • другарица 2
  • другарице 4
  • Друге 1
  • друге 5
  • Други 1
  • други 21
  • другим 2
  • других 1
  • друго 21
  • другог 6
  • другога 1
  • другој 2
  • другом 12
  • другоме 2
  • другу 10
  • дружино 1
  • друкчије 7
  • друкчији 1
  • друмских 1
  • друштвом 2
  • друштву 4
  • дрхтавица 1
  • Дрхтала 1
  • дрхтала 4
  • дрхтале 3
  • дрхтао 3
  • дрхћући 1
  • дршћућим 1
  • дубине 1
  • Дубока 1
  • дубоко 1
  • дуван 1
  • дувао 1
  • Дуг 1
  • дуг 2
  • дуга 2
  • дугачким 2
  • дуге 1
  • дуго 18
  • Дуго 5
  • дугог 1
  • дугогодишњи 1
  • дугу 1
  • Дугу 1
  • дуж 3
  • дужа 1
  • дужан 1
  • Дужност 1
  • дужности 1
  • дужношћу 1
  • дука 3
  • дукат 2
  • дуката 13
  • дун 1
  • дупке 1
  • дупли 1
  • дурише 1
  • дусати 1
  • дућана 1
  • дух 1
  • Дух 1
  • душа 5
  • Душе 1
  • душе 14
  • души 10
  • душман 1
  • душманима 1
  • душу 2
  • Ђаво 1
  • ђаво 5
  • ђаволски 1
  • ђаволском 1
  • ђавољи 1
  • ђед 1
  • ђедове 1
  • ђердани 1
  • Ђипи 1
  • ђипи 2
  • ђипише 1
  • ђубре 1
  • Ђура 8
  • Ђуро 1
  • Е 42
  • е 8
  • Ево 16
  • ево 5
  • Еда 1
  • еј 19
  • Еј 4
  • Еја 2
  • Емануила 1
  • ено 12
  • Ено 7
  • ест 1
  • Ет 1
  • ет 2
  • Ето 19
  • ето 24
  • ех 1
  • Ех 1
  • жагор 1
  • жали 1
  • жалила 1
  • жалило 1
  • жалио 2
  • жалосна 1
  • жалосно 3
  • жалост 1
  • Жалост 2
  • жалости 3
  • жалостиво 1
  • жањемо 1
  • жао 8
  • жаром 1
  • жацну 1
  • жбуна 1
  • жбунића 1
  • же 1
  • жег 1
  • жедан 3
  • жедне 1
  • жеђи 1
  • желео 1
  • жеља 2
  • жељени 1
  • жељи 1
  • жељно 1
  • жељу 1
  • Жена 3
  • жена 9
  • женама 2
  • Жене 1
  • жене 13
  • жени 1
  • женидбу 1
  • женика 1
  • женити 1
  • Жено 1
  • жено 7
  • женски 1
  • женскињом 1
  • женскињу 1
  • женско 2
  • женском 1
  • жену 1
  • жеравица 1
  • жеравицу 1
  • жестоко 1
  • жетви 1
  • Жи 1
  • Жив 2
  • жив 4
  • жива 1
  • Жива 2
  • Живана 31
  • Живане 1
  • Живани 4
  • Живанино 1
  • Живанину 1
  • Живаном 1
  • Живану 4
  • живе 2
  • живела 1
  • живели 1
  • Живели 2
  • живео 3
  • Живео 6
  • живети 6
  • живи 4
  • живима 1
  • живимо 1
  • живих 1
  • живо 2
  • живог 1
  • Живог 1
  • живога 1
  • Живојило 3
  • живом 2
  • живот 6
  • Живота 1
  • ЖИВОТА 1
  • живота 6
  • животињским 1
  • животињско 1
  • животу 15
  • живу 2
  • жигну 1
  • Жижић 2
  • Жижића 1
  • жилама 1
  • жито 1
  • жици 1
  • жишка 1
  • жишку 1
  • жмарци 1
  • жртву 1
  • жудно 1
  • жури 1
  • журно 1
  • жута 1
  • жути 1
  • жутих 1
  • жутог 1
  • жуту 1
  • з 1
  • За 106
  • за 214
  • забављала 1
  • забадава 1
  • забадала 1
  • забаци 1
  • забацио 1
  • Забацио 1
  • забележи 2
  • Забележи 3
  • забележише 1
  • забели 1
  • заблагодаривши 1
  • заблисташе 1
  • забоде 2
  • заболети 1
  • заборави 2
  • заборавила 2
  • заборавили 1
  • заборавио 5
  • заборавити 1
  • забран 1
  • забрана 1
  • забранимо 1
  • забранити 1
  • забринули 1
  • забринуо 1
  • забуни 2
  • забуниле 1
  • завадио 2
  • завалио 1
  • заварам 1
  • Заведи 1
  • зави 2
  • завидели 1
  • завидљиваца 1
  • завијено 1
  • Завири 1
  • завири 2
  • завиривао 1
  • завиривати 1
  • зависи 1
  • завите 1
  • завладали 1
  • заволела 1
  • заврате 1
  • заврзлама 1
  • завршетак 1
  • заврши 2
  • завршио 1
  • завукли 1
  • завуче 2
  • Загледа 1
  • загледати 1
  • заглуну 1
  • заглунуле 1
  • загњури 2
  • загњурила 1
  • Загњурила 1
  • заговорили 1
  • Загрли 1
  • загрли 9
  • загрлио 3
  • загрлише 1
  • загрљаја 1
  • загрљају 1
  • загрме 1
  • загрми 3
  • загрокташе 1
  • загуши 1
  • загушљив 1
  • загушљивим 1
  • заденути 1
  • задиркивати 1
  • задовољан 2
  • Задовољан 2
  • задовољна 1
  • задовољно 6
  • задовољства 1
  • задовољство 1
  • задрж 1
  • задржа 2
  • задржати 1
  • задруга 2
  • задруге 2
  • задрузи 2
  • задрхташе 1
  • задувани 1
  • задуго 1
  • задужим 1
  • зажарила 1
  • зажарио 1
  • зажелела 1
  • Зажели 2
  • зажели 3
  • зажмури 1
  • зазвека 1
  • Зазвони 1
  • зазвони 3
  • Зазор 1
  • зазор 3
  • заигра 2
  • заиграше 2
  • Заиста 1
  • заиста 7
  • зајапурио 1
  • заједничко 1
  • Заједно 1
  • заједно 6
  • закаишари 1
  • закинути 1
  • закићено 1
  • заклан 1
  • заклао 1
  • заклати 1
  • закле 1
  • Заклела 1
  • заклетве 1
  • заклетвом 1
  • заклетву 1
  • заклети 1
  • закључен 1
  • закољемо 2
  • Закон 2
  • закон 3
  • закона 1
  • закону 2
  • закрвавиле 2
  • закрвавише 1
  • закрвављених 1
  • закрчише 1
  • закуну 1
  • заливени 1
  • залогај 1
  • залогаја 3
  • заложило 1
  • заложише 1
  • залупа 1
  • замакоше 1
  • замане 1
  • замаче 4
  • замери 1
  • замириса 1
  • Замисли 1
  • замисли 13
  • замислио 2
  • замислити 2
  • замишљао 1
  • замишљен 1
  • замишљено 1
  • замке 1
  • замоли 1
  • заморени 1
  • замрачи 2
  • замршене 1
  • замумла 1
  • занела 1
  • занеми 3
  • занемили 1
  • занемио 1
  • занемише 1
  • занео 3
  • занесе 4
  • занесу 1
  • занет 2
  • зановета 1
  • заноса 1
  • заноси 1
  • заносила 1
  • заносу 2
  • заори 3
  • западу 2
  • запали 1
  • Запали 1
  • запалила 1
  • запалили 2
  • запалим 1
  • Запалио 1
  • запалио 15
  • запалиш 2
  • запаљена 4
  • запаљено 1
  • запаљену 1
  • запамте 1
  • запамтио 1
  • запева 3
  • запевам 1
  • запеваше 1
  • запевку 1
  • запечати 2
  • Запита 1
  • запита 2
  • запиткивали 1
  • Запиткују 1
  • заплакао 1
  • заплета 1
  • заповеда 1
  • Заповедајте 1
  • заповедам 1
  • заповести 1
  • започео 2
  • запрета 1
  • зар 13
  • Зар 29
  • зарадити 1
  • заратила 1
  • зарумени 6
  • засађених 1
  • засап 1
  • засветли 1
  • засветлише 1
  • засвираше 1
  • заседну 1
  • засија 5
  • Заслужена 1
  • заслужили 3
  • Заслужио 1
  • заслузи 2
  • заспа 4
  • Заспала 1
  • заспала 3
  • заспао 1
  • заспати 2
  • застаде 6
  • застало 1
  • застидим 1
  • застрте 1
  • затварао 1
  • затварати 1
  • затвор 1
  • затвора 1
  • затворени 1
  • Затвори 2
  • затворила 1
  • затворите 1
  • затворише 1
  • затвору 1
  • затегла 1
  • затезања 1
  • затекла 2
  • Зато 3
  • зато 6
  • затури 1
  • затурила 1
  • затуриш 1
  • заћуташе 4
  • заузимали 1
  • заузимању 1
  • заузму 1
  • заустави 2
  • зауставили 1
  • зауставише 2
  • заусти 2
  • заходу 1
  • зацрвенео 1
  • зацрвени 5
  • зачепљена 1
  • зачињену 1
  • зачисти 1
  • зачу 6
  • зачудио 2
  • зачуђено 1
  • заштитник 1
  • Зашто 3
  • зашто 5
  • збиљом 1
  • Због 2
  • због 8
  • збогом 1
  • Збогом 2
  • збор 3
  • збориле 1
  • збрчкано 1
  • Збуни 1
  • збунила 1
  • збунило 1
  • збунио 1
  • звала 1
  • Звала 2
  • звале 1
  • звали 1
  • званица 1
  • звао 6
  • звати 1
  • зваше 1
  • звезде 1
  • звездо 1
  • звека 3
  • звекет 1
  • звекну 1
  • зверају 1
  • зверати 1
  • звецкати 1
  • звоне 1
  • звони 2
  • звониле 1
  • звонило 1
  • звоно 1
  • звонце 1
  • звук 1
  • звуци 1
  • звуцима 1
  • згледају 1
  • згледати 1
  • згледаше 1
  • згода 2
  • згоди 1
  • згодно 1
  • згорег 1
  • зграда 1
  • зградама 2
  • зграде 2
  • згради 3
  • зграду 4
  • згрози 1
  • Здрав 2
  • здрав 3
  • здрава 3
  • здрави 2
  • здравице 1
  • здравицу 1
  • здравља 2
  • Здравља 2
  • здравље 8
  • здрављу 2
  • здраво 3
  • Здраво 4
  • здраву 1
  • зелене 1
  • зелени 1
  • зеленим 2
  • земану 1
  • земља 5
  • Земље 1
  • земље 6
  • земљи 8
  • земљице 1
  • земљоделцу 1
  • земљу 10
  • зеницу 2
  • Зену 1
  • зивкати 1
  • зида 1
  • зидине 1
  • зинуо 1
  • златне 1
  • златних 1
  • злато 5
  • златом 2
  • Злату 1
  • зликовац 1
  • зликовце 3
  • зликовци 2
  • зликовцима 1
  • зло 2
  • Зна 2
  • зна 26
  • знадем 1
  • знадоше 1
  • знаду 1
  • знају 3
  • знака 1
  • знала 10
  • Знала 3
  • знале 1
  • Знали 1
  • знали 5
  • знало 3
  • Знам 18
  • знам 51
  • знамо 1
  • Знао 2
  • знао 26
  • Знате 2
  • знате 9
  • знати 6
  • знаће 1
  • знаћете 1
  • значи 2
  • Знаш 10
  • знаш 43
  • зној 1
  • зноју 1
  • зобнице 1
  • Зове 1
  • зовем 1
  • зовемо 1
  • зовне 3
  • зовнем 1
  • зовни 1
  • Зовни 2
  • зовну 8
  • зовнуо 1
  • зовнуше 1
  • зову 4
  • зор 4
  • зора 4
  • зоре 3
  • Зорли 2
  • зорли 6
  • зору 1
  • зраке 1
  • зраци 1
  • зрацима 1
  • зреле 1
  • Зрна 1
  • зуба 1
  • зубе 1
  • зубима 1
  • зубма 4
  • зујало 1
  • зуји 1
  • зукне 1
  • зурлу 1
  • И 136
  • и 1571
  • иа 1
  • Ива 43
  • ивали 1
  • Иван 8
  • Ивана 5
  • Иваном 1
  • Ивану 1
  • ивањскога 1
  • Иве 4
  • Иви 6
  • Ивина 1
  • Ивине 2
  • Ивиног 2
  • Ивином 1
  • Ивину 1
  • Иво 29
  • Ивом 2
  • Иву 3
  • игда 1
  • Игњат 95
  • Игњата 41
  • Игњате 26
  • Игњатов 4
  • Игњатова 2
  • Игњатове 23
  • Игњатовим 1
  • Игњатово 3
  • Игњатовој 5
  • Игњатову 4
  • Игњатом 10
  • Игњату 9
  • Игњо 4
  • Игра 1
  • игра 9
  • играју 3
  • играли 1
  • Играло 1
  • играло 6
  • играм 4
  • играо 1
  • играти 3
  • играше 1
  • игре 2
  • игру 1
  • иде 13
  • Идем 1
  • идем 4
  • идемо 1
  • идеш 2
  • Иди 13
  • иди 6
  • Идија 1
  • Идите 1
  • Идо 1
  • идо 2
  • иду 4
  • идуће 1
  • идући 2
  • иђаше 1
  • ижљуби 1
  • ижљубише 1
  • ИЗ 1
  • Из 18
  • из 97
  • Иза 1
  • иза 14
  • изађе 22
  • Изађе 4
  • изађох 1
  • Изађоше 1
  • изађоше 10
  • изаћи 2
  • изашао 2
  • изашли 4
  • изашло 3
  • избавитељу 2
  • избавити 2
  • избављењу 1
  • Избацили 1
  • Избацише 1
  • избацују 1
  • избери 1
  • изберу 1
  • избира 2
  • избора 1
  • избриса 2
  • избројати 1
  • изваде 1
  • извади 22
  • Извади 4
  • извадите 2
  • Извадише 1
  • извали 2
  • изваљао 1
  • изваљати 1
  • изведи 1
  • Изведи 1
  • изведоше 1
  • извезао 1
  • извезени 1
  • извезено 1
  • извезла 1
  • известити 1
  • извештај 2
  • изви 1
  • Изви 1
  • извиђај 1
  • извијаше 1
  • извиривши 1
  • извитопере 1
  • извратише 1
  • извршеног 1
  • изврши 2
  • извршили 1
  • извршио 2
  • извршити 2
  • извршиш 2
  • извукао 2
  • Извукоше 1
  • извуче 3
  • извучем 1
  • изглед 1
  • изгледа 6
  • изгледају 3
  • Изгледала 1
  • изгледала 4
  • Изгледали 1
  • изгледало 5
  • Изгледало 5
  • изгледао 1
  • изгледаше 2
  • изговараше 1
  • изговори 6
  • изговорио 4
  • изговорити 1
  • изгорело 1
  • изгрде 1
  • изгрејало 1
  • изгуби 4
  • изгубиле 1
  • изгубили 1
  • изгубио 10
  • изгубити 1
  • изгубише 4
  • изгубљено 2
  • издалека 1
  • Издалека 1
  • издао 1
  • издати 1
  • издера 1
  • Издржавши 1
  • Изиђи 1
  • изјутра 1
  • излаза 1
  • излазаше 1
  • излазећи 2
  • излазио 1
  • Излазите 1
  • излазити 1
  • Изласте 2
  • излетеше 1
  • излети 1
  • излије 1
  • излупа 1
  • измакао 1
  • измакла 1
  • измакли 1
  • измакло 1
  • измакоше 1
  • измаћи 1
  • измаче 1
  • измеђ 1
  • између 2
  • измери 2
  • измерио 1
  • изметнула 1
  • изметнуло 1
  • измирили 1
  • измисли 1
  • измислила 1
  • измислио 2
  • измислити 1
  • изнад 6
  • изненадила 1
  • изненадили 1
  • Изненадило 1
  • изненадио 1
  • изненађено 1
  • изнесе 2
  • изнеси 1
  • Изнеси 1
  • изнесоше 1
  • износе 1
  • изоблачило 1
  • изради 1
  • израдила 1
  • изрезано 1
  • изрода 1
  • изроди 1
  • изруче 1
  • изручи 1
  • Изручи 1
  • изу 1
  • Изу 1
  • изув 1
  • изува 1
  • изузимајући 1
  • изује 1
  • изујем 1
  • изумре 1
  • икад 1
  • икада 2
  • икаквих 1
  • ико 2
  • Ил 2
  • ил 7
  • Или 3
  • или 46
  • иљаде 2
  • Иљадили 1
  • им 83
  • Има 17
  • има 23
  • имаднемо 1
  • Имадосмо 1
  • имађасте 1
  • Имају 1
  • имају 5
  • имајући 1
  • имала 6
  • имали 3
  • имало 1
  • Имало 1
  • имам 10
  • Имам 3
  • имања 5
  • Имање 2
  • имање 8
  • имањем 1
  • имао 13
  • имати 2
  • Имаш 2
  • имаш 3
  • име 15
  • имена 3
  • именима 1
  • именом 1
  • иначе 3
  • ипак 1
  • Исаије 1
  • исечена 1
  • исисала 1
  • искаже 2
  • исказати 1
  • искање 1
  • искасапити 1
  • искашља 2
  • исквасио 1
  • искида 1
  • искићени 1
  • искићено 1
  • искобеља 1
  • искочи 3
  • искрена 1
  • искрене 1
  • искрено 1
  • искривити 1
  • искупило 1
  • искусурамо 1
  • исп 3
  • испаде 2
  • испадне 1
  • испало 2
  • испевао 1
  • испечених 1
  • испијемо 2
  • Испит 1
  • испита 1
  • Испитница 1
  • испише 1
  • исплакана 1
  • исплати 1
  • исплатио 1
  • исплачем 1
  • Испод 1
  • испод 5
  • исправи 2
  • испрати 2
  • испратили 1
  • испраћао 1
  • Испрва 1
  • испред 2
  • Испреже 1
  • испрекршта 1
  • испречило 1
  • исприч 1
  • исприча 6
  • испричала 1
  • испричам 2
  • испричао 2
  • испричаш 1
  • испроси 1
  • испросимо 3
  • испросити 1
  • испрошена 1
  • испрошеница 1
  • испуни 2
  • испунила 2
  • испунио 2
  • испуњава 1
  • испуњена 1
  • иста 2
  • истегли 1
  • исти 1
  • Истина 12
  • истина 7
  • истину 4
  • исто 14
  • истог 1
  • истоку 2
  • истом 2
  • истопи 1
  • историја 1
  • Истресоше 1
  • истрже 1
  • истругало 1
  • иструћати 1
  • истрча 1
  • исходу 1
  • итамо 1
  • ити 1
  • итно 1
  • ићи 11
  • Их 6
  • их 83
  • Иш 1
  • Ишао 3
  • ишао 4
  • Ишла 1
  • ишла 2
  • Ишли 2
  • ишли 4
  • ишло 1
  • Ишло 1
  • ишту 1
  • ишчеречили 1
  • ишчупам 1
  • Ј 1
  • Ја 140
  • ја 181
  • јабанац 1
  • јабане 1
  • јаблана 1
  • јабука 2
  • јабуке 3
  • јабуковачу 1
  • јабуку 3
  • Јабучило 3
  • Јабучилу 1
  • јава 3
  • јаве 1
  • јави 3
  • јавили 1
  • јавим 2
  • јавио 1
  • јавите 1
  • јавити 1
  • јављала 1
  • јављао 1
  • јавна 1
  • Јавору 1
  • јага 6
  • јагањци 1
  • јаги 1
  • Јаглук 1
  • јаглук 2
  • Јаглуче 1
  • јаглуче 22
  • јаглучету 1
  • јаглучић 5
  • јаглучића 3
  • јагње 1
  • јагоде 1
  • јагом 1
  • јада 2
  • јадиковање 1
  • Јадна 1
  • јадна 12
  • јадница 1
  • Јадно 1
  • јадно 3
  • јадног 1
  • јадној 1
  • јадну 1
  • јазук 2
  • Јазук 3
  • јаја 1
  • јаке 1
  • Јако 15
  • јако 94
  • јал 2
  • јамачно 1
  • Јамачно 2
  • јаму 2
  • јамчимо 1
  • Јао 1
  • јарана 1
  • јаранице 1
  • јарког 1
  • јасна 1
  • јасније 1
  • Јастребу 1
  • јастуке 1
  • јача 1
  • јаче 2
  • јачи 1
  • је 1409
  • Је 25
  • јевтино 1
  • Један 5
  • један 64
  • Једаред 1
  • једаред 24
  • Једва 15
  • једва 21
  • једвице 1
  • једемо 2
  • једило 1
  • једина 1
  • Једина 1
  • Једини 1
  • једини 4
  • јединица 3
  • јединицу 1
  • једино 1
  • јединству 1
  • једину 1
  • јединче 3
  • Једна 4
  • једна 9
  • једнако 1
  • једне 11
  • Једне 2
  • једни 1
  • Једни 1
  • једним 1
  • једно 21
  • Једно 4
  • Једног 1
  • једног 11
  • једној 4
  • Једном 1
  • једном 18
  • једноћ 1
  • једну 23
  • једу 2
  • језа 1
  • Језда 1
  • Јездим 1
  • Јездимир 54
  • Јездимира 17
  • Јездимире 8
  • Јездимировим 1
  • Јездимирово 1
  • Јездимиром 3
  • Јездимиру 5
  • јездио 1
  • језик 4
  • језика 2
  • језиком 1
  • језу 1
  • јекну 11
  • јекнуше 1
  • јеку 1
  • Јел 1
  • Јела 1
  • јела 4
  • ЈЕЛЕНСКА 1
  • јелеци 1
  • јелече 2
  • Јелица 1
  • јело 1
  • Јело 1
  • јео 2
  • јер 17
  • Јер 5
  • Јес 11
  • јес 5
  • Јесам 16
  • јесам 2
  • јесен 2
  • јесењег 1
  • Јеси 15
  • јеси 3
  • јесмо 1
  • Јесмо 5
  • јест 6
  • Јест 8
  • Јесте 35
  • јесте 4
  • јести 2
  • јестива 1
  • јесу 2
  • Јесу 2
  • јеца 1
  • јецајући 1
  • јецања 1
  • јо 2
  • Јова 47
  • Јован 6
  • Јованова 2
  • Јоваш 23
  • Јоваша 6
  • Јоваше 1
  • Јовашем 1
  • Јовашу 4
  • Јове 3
  • Јови 7
  • Јовин 1
  • Јовине 2
  • Јовиних 1
  • Јовиног 2
  • Јовиној 1
  • Јовином 1
  • Јовину 1
  • Јово 33
  • Јовом 6
  • Јову 10
  • јој 102
  • Јој 13
  • Јоја 4
  • Јоји 1
  • Јојо 3
  • јок 4
  • Јок 9
  • Јока 8
  • Јоке 1
  • Јокином 2
  • Јоком 1
  • Јоку 2
  • Јот 1
  • Јоца 10
  • Јоци 2
  • Јоцо 4
  • још 114
  • Још 29
  • Јоште 1
  • јоште 2
  • ју 13
  • Ју 2
  • јунацима 1
  • јуначе 1
  • јуначко 1
  • јунчића 1
  • јурила 1
  • јурио 2
  • јурну 2
  • јутра 2
  • јутро 1
  • јутром 1
  • јутрос 7
  • јуче 10
  • јучерашњем 1
  • јучерашњим 1
  • к 119
  • К 8
  • ка 5
  • каблове 2
  • кава 1
  • каве 1
  • каву 7
  • кад 157
  • Кад 80
  • када 1
  • кадар 1
  • кадгод 2
  • Каде 4
  • кадер 1
  • кадивено 1
  • кадифе 1
  • каже 11
  • кажем 30
  • Кажем 5
  • кажете 2
  • кажеш 8
  • кажи 5
  • Кажи 6
  • кажу 1
  • Кажу 2
  • Каз 1
  • каз 13
  • каза 2
  • Каза 6
  • Казала 2
  • казала 7
  • казали 2
  • казао 11
  • казати 19
  • казаћеш 1
  • Казаћеш 1
  • казаћу 1
  • казаше 1
  • казивало 1
  • Казна 1
  • казна 2
  • казне 1
  • казни 1
  • казнити 1
  • казну 1
  • казуј 1
  • казује 3
  • каишаре 1
  • каишу 1
  • кајати 1
  • кајмак 1
  • кајмаком 1
  • как 1
  • Кака 1
  • кака 2
  • какав 12
  • Каква 2
  • каква 5
  • какве 2
  • Какви 1
  • каквим 2
  • Каквих 1
  • каквих 2
  • какво 1
  • каквој 1
  • Какву 1
  • каки 4
  • како 133
  • Како 35
  • каку 1
  • калајисаним 1
  • каламуња 1
  • календар 1
  • Календар 1
  • калопера 1
  • калупе 1
  • калупу 1
  • каљаве 1
  • каљате 1
  • Кам 1
  • камен 1
  • камена 2
  • Камичка 1
  • камо 3
  • Камо 3
  • канио 1
  • канту 1
  • кану 1
  • канцеларија 1
  • канцеларије 3
  • канцеларији 4
  • канцеларију 9
  • канџи 1
  • као 171
  • Као 8
  • капала 1
  • капама 1
  • капаре 1
  • Капетан 52
  • капетан 72
  • капетана 21
  • капетане 27
  • Капетаница 2
  • Капетаници 1
  • капетаницом 1
  • капетаницу 1
  • капетанов 3
  • капетанова 3
  • Капетанове 1
  • капетановим 2
  • капетановој 1
  • капетановом 3
  • капетанову 2
  • капетаном 3
  • капетану 21
  • Капетану 3
  • Капи 1
  • капију 1
  • капље 1
  • капљице 1
  • капу 7
  • Кардо 1
  • карли 1
  • карте 2
  • карти 1
  • Ката 14
  • катанац 3
  • катанаца 1
  • катиле 1
  • Като 1
  • каца 1
  • качаре 11
  • качари 4
  • качару 3
  • кашика 2
  • кашику 1
  • кашљуцање 1
  • кашто 3
  • квасе 1
  • квасити 1
  • Кејо 1
  • келнераја 1
  • Кер 2
  • кера 1
  • кесе 3
  • кесу 3
  • ки 1
  • кијаче 1
  • кика 1
  • ким 1
  • киптиле 1
  • ките 1
  • китина 1
  • кића 1
  • кићана 1
  • кићо 1
  • кицошлука 1
  • киша 5
  • клао 1
  • Клета 1
  • клети 1
  • клецале 1
  • клечаних 1
  • кликну 2
  • климне 1
  • клокоћу 1
  • клонило 1
  • клупе 1
  • клупи 2
  • кључ 3
  • Кључ 3
  • кључа 1
  • кључаницу 2
  • кључевима 1
  • кључић 1
  • кмет 4
  • кмета 2
  • кметов 1
  • кметоваше 1
  • кнеза 1
  • књига 4
  • књиге 2
  • књигу 6
  • КЊИЖАРНИЦЕ 1
  • књижице 1
  • књижицу 3
  • Ко 28
  • ко 32
  • кобила 1
  • ковати 1
  • ковачу 1
  • кову 1
  • Ког 1
  • ког 3
  • Кога 1
  • кога 25
  • когод 2
  • Код 11
  • код 70
  • кожа 1
  • кожне 1
  • кожу 1
  • која 25
  • Које 3
  • које 40
  • којекаквих 1
  • којекаки 1
  • којешта 2
  • Који 2
  • који 59
  • којим 3
  • којима 4
  • којих 4
  • којој 4
  • којом 3
  • коју 10
  • кол 1
  • кола 49
  • Кола 5
  • коларницом 1
  • коларницу 1
  • колено 1
  • колену 1
  • колибе 4
  • колиби 2
  • колибу 1
  • колике 1
  • Колики 1
  • Колико 16
  • колико 22
  • колима 8
  • колишнати 1
  • коло 7
  • колу 5
  • колутове 1
  • ком 3
  • комад 1
  • комада 1
  • Коме 1
  • коме 7
  • комешала 1
  • комшинице 1
  • конаку 1
  • Конац 1
  • конђе 2
  • конђи 1
  • конђу 1
  • конца 1
  • конце 2
  • коња 2
  • коње 9
  • Коњи 4
  • коњи 6
  • коњима 1
  • коњма 3
  • копа 1
  • копали 1
  • Копорани 1
  • корака 3
  • кораци 2
  • корацима 1
  • корачајући 2
  • корачали 1
  • Корачао 1
  • корачати 1
  • корачаху 1
  • корачаше 1
  • корена 1
  • корили 1
  • користан 1
  • корицу 1
  • коса 1
  • косе 1
  • коси 3
  • косити 2
  • косо 1
  • косом 1
  • кости 2
  • косу 3
  • котара 2
  • котару 1
  • котрљале 1
  • кочије 1
  • кошници 1
  • кошта 1
  • коштуњав 1
  • кошуља 2
  • кравицу 1
  • крађе 1
  • крађу 1
  • крај 5
  • краја 4
  • крајеве 1
  • крајевима 1
  • крајичак 1
  • Крајња 1
  • крајњих 2
  • крајњу 1
  • крају 2
  • красти 1
  • кратити 1
  • Кратка 1
  • кратком 1
  • краће 1
  • Крв 1
  • крв 8
  • крвав 2
  • крвава 3
  • крваво 1
  • крви 1
  • крвни 1
  • крвник 1
  • крвнике 1
  • крвниче 1
  • креветац 2
  • кревету 2
  • кревеца 2
  • кревецу 1
  • кредом 1
  • крекнути 1
  • кремен 3
  • крену 2
  • кренула 1
  • кренуше 6
  • крес 2
  • кресну 4
  • кретању 1
  • крете 1
  • кретоше 1
  • крећемо 1
  • Крећи 1
  • крив 6
  • крива 2
  • Кривац 1
  • кривац 5
  • Криви 1
  • криви 10
  • кривица 1
  • кривице 3
  • кривицу 5
  • криво 7
  • кривога 1
  • кривца 5
  • кривце 2
  • Кривци 2
  • кривци 4
  • кријеш 1
  • крију 1
  • крила 4
  • крилима 1
  • крило 1
  • крилу 1
  • кринци 1
  • кришом 1
  • Кришом 1
  • крме 1
  • крмељиве 1
  • кровове 1
  • кроз 16
  • Кроз 4
  • кроза 1
  • кројио 1
  • кромпира 1
  • крпа 2
  • крпе 1
  • крпу 1
  • крст 2
  • крста 1
  • крсташа 1
  • крстећи 1
  • крстимо 1
  • Крупне 1
  • крупне 3
  • крупним 1
  • крупно 1
  • крута 1
  • Крушик 1
  • крцкање 1
  • крчкало 1
  • крштењу 1
  • кћери 1
  • кћи 1
  • кубуре 1
  • куд 14
  • Куд 2
  • Куда 1
  • куда 6
  • кудеље 2
  • кудељке 1
  • кујни 1
  • кујунџија 1
  • кукавице 2
  • кукавици 2
  • кукавче 1
  • кулук 1
  • кум 2
  • Кунем 1
  • купе 1
  • купио 1
  • купити 1
  • Купићу 1
  • купиш 1
  • купов 1
  • куповали 1
  • Курузи 1
  • курузима 1
  • кутије 1
  • кутлачу 1
  • Кућа 1
  • кућа 16
  • кућама 4
  • кућани 2
  • куће 40
  • Кући 1
  • кући 70
  • кућимо 1
  • кућо 10
  • Кућо 2
  • кућом 6
  • кућу 32
  • куц 3
  • куцало 1
  • куцање 1
  • Куцање 1
  • куцати 1
  • куцну 1
  • Куцну 1
  • л 32
  • ла 1
  • лаган 2
  • лагано 1
  • лагање 1
  • ладан 1
  • ладе 1
  • ладна 4
  • ладне 1
  • ладно 1
  • ладном 1
  • лаж 4
  • лаже 2
  • Лаже 4
  • лажеш 1
  • Лажеш 1
  • лажу 1
  • лажући 1
  • Лаки 1
  • лако 10
  • Лако 2
  • лактовима 1
  • Лаку 2
  • Лакше 3
  • лакше 7
  • лале 1
  • ланац 1
  • лану 3
  • леба 1
  • левом 1
  • легао 1
  • легла 1
  • легнемо 1
  • легоше 1
  • лед 2
  • ледила 1
  • леђа 5
  • леђима 4
  • лежала 1
  • лежало 1
  • леже 2
  • лежи 1
  • Леи 1
  • лек 1
  • лека 1
  • лекарија 1
  • лекедов 1
  • лекедова 1
  • лекове 1
  • леп 3
  • лепа 26
  • лепе 3
  • лепи 1
  • лепим 3
  • лепо 56
  • Лепо 9
  • лепог 3
  • лепога 1
  • лепој 4
  • лепом 3
  • лепоме 3
  • лепоти 1
  • лепша 2
  • Лепше 1
  • лепше 3
  • лепши 1
  • лете 1
  • Лете 1
  • летели 1
  • летео 1
  • лети 1
  • летку 1
  • лећи 1
  • ли 146
  • либадета 1
  • ливада 2
  • ливаде 3
  • ливади 2
  • ливаду 1
  • Ливаду 1
  • лизао 1
  • ликуј 1
  • лиле 2
  • линуше 1
  • липе 1
  • липова 1
  • лист 1
  • листића 1
  • листићима 1
  • литру 1
  • лица 2
  • лице 15
  • Лице 5
  • лицем 2
  • лицу 34
  • личи 5
  • Личило 1
  • личило 2
  • лично 1
  • лишће 1
  • Лјепа 1
  • логор 1
  • лоју 1
  • лола 1
  • ломи 1
  • ломили 1
  • Ломио 1
  • лонаца 1
  • лопов 9
  • лопова 1
  • лопове 1
  • лопови 1
  • лоповску 1
  • лотре 1
  • луд 2
  • луда 1
  • Луда 1
  • лудаче 1
  • луде 1
  • луди 1
  • лудице 1
  • лук 2
  • лука 1
  • Луком 1
  • лулу 2
  • Лупа 1
  • Лупала 1
  • лупало 3
  • лупну 1
  • љепи 1
  • љета 1
  • Љуба 4
  • љубав 9
  • љубаве 1
  • љубави 7
  • љубазније 1
  • љубазнији 1
  • љубазно 1
  • љубак 1
  • љубећи 2
  • љуби 1
  • Љуби 1
  • љубиле 1
  • љубили 1
  • љубимица 1
  • Љубио 1
  • љубио 3
  • љубити 5
  • Љубица 4
  • Љубици 1
  • Љубицу 1
  • љубише 4
  • Љубљаше 1
  • љубљаше 5
  • љубљен 1
  • људе 5
  • Људи 11
  • људи 76
  • људима 4
  • људма 11
  • љупким 1
  • љут 2
  • љутила 1
  • љутим 1
  • љутине 1
  • љутио 1
  • љутити 1
  • љутито 1
  • љутиш 1
  • М 1
  • м 2
  • ма 4
  • Ма 4
  • мајка 7
  • мајке 1
  • мајку 1
  • мајстор 5
  • мајсторски 1
  • мају 1
  • мајци 1
  • Мајчице 1
  • макар 1
  • Макар 1
  • макла 1
  • мал 1
  • мала 3
  • мале 1
  • малена 1
  • малене 1
  • малено 1
  • мали 3
  • малим 1
  • мало 121
  • Мало 17
  • малог 1
  • Малој 1
  • малу 4
  • маљи 1
  • мана 1
  • Манојла 2
  • Манојло 5
  • мањ 1
  • мање 3
  • мањи 1
  • МАРА 2
  • Мара 90
  • марве 1
  • марви 4
  • марвинче 1
  • марву 4
  • Маре 18
  • Мари 14
  • мари 2
  • марили 1
  • марим 1
  • Марин 4
  • Марина 2
  • Марине 5
  • Марини 1
  • Маринка 1
  • Маринково 1
  • Маринку 1
  • Мариног 2
  • Мариној 4
  • Марином 1
  • Марину 1
  • марио 2
  • Марица 1
  • Марјану 1
  • Марка 1
  • Маро 43
  • Маром 11
  • Мару 27
  • Масан 1
  • масло 4
  • масница 1
  • масном 1
  • мастан 1
  • МАТЕРЕ 1
  • материнске 1
  • мати 2
  • матор 2
  • матору 1
  • маћи 1
  • махаше 1
  • мачак 1
  • Мачванку 1
  • мачванске 1
  • мачванског 1
  • Мачве 1
  • Мачви 6
  • Мачву 2
  • маче 1
  • мачку 1
  • маши 2
  • машину 3
  • машите 1
  • Машицама 1
  • машице 1
  • машу 1
  • Ме 1
  • ме 63
  • мед 1
  • Мед 1
  • меда 2
  • међ 2
  • Међер 1
  • међу 17
  • Међу 6
  • мезимица 1
  • мејани 1
  • мејанска 1
  • мек 1
  • мекој 2
  • меком 1
  • мекше 1
  • Мене 2
  • мене 21
  • менека 2
  • Мени 3
  • мени 36
  • меника 3
  • мења 2
  • мењали 1
  • мењао 2
  • мењаше 1
  • мера 1
  • Мерећи 1
  • мерио 1
  • мерицу 1
  • Меркали 1
  • мером 1
  • мерџанићи 1
  • месец 2
  • месеци 2
  • месечином 1
  • Месо 1
  • месо 5
  • месом 2
  • места 7
  • Место 4
  • место 8
  • месту 6
  • метнем 1
  • метни 1
  • Метните 1
  • метну 9
  • метнув 1
  • метнула 2
  • метнули 1
  • метнуо 2
  • механа 1
  • Механа 2
  • механе 2
  • механи 10
  • механом 1
  • механу 5
  • Механџија 3
  • механџија 5
  • механџијом 1
  • механџију 1
  • Мешајући 1
  • мешали 1
  • ми 240
  • Ми 9
  • мијане 2
  • мијани 8
  • мијану 3
  • мијанчинама 1
  • мијанџија 4
  • Мика 1
  • мила 6
  • Милан 12
  • Милана 5
  • Миланова 1
  • Миланом 4
  • Милану 2
  • МИЛЕ 1
  • миле 5
  • мили 5
  • Миливоје 1
  • милим 5
  • милина 1
  • милине 5
  • мило 16
  • милов 1
  • миловала 1
  • миловале 1
  • миловати 3
  • миловаше 2
  • милог 1
  • милој 1
  • милом 2
  • милосрђа 1
  • милост 1
  • милости 2
  • милостив 3
  • Милостиви 2
  • милостиви 7
  • милостивом 1
  • милошта 1
  • милоште 1
  • милу 1
  • милује 1
  • милују 1
  • милујући 2
  • миље 3
  • мимо 1
  • мимоићи 1
  • минулих 1
  • мио 1
  • мир 2
  • мира 2
  • миран 1
  • мирис 2
  • мирисао 2
  • мириси 1
  • мирисна 1
  • мирисним 1
  • миришеш 1
  • миришу 1
  • Миркове 1
  • мирна 4
  • Мирни 1
  • мирни 2
  • мирно 8
  • мисао 6
  • мисле 1
  • мислећи 3
  • мисли 10
  • Мисли 2
  • мислила 5
  • мислили 1
  • мислим 10
  • мислима 9
  • мислимо 1
  • Мислио 1
  • мислио 7
  • мислите 1
  • мислити 2
  • мислиш 2
  • Мислиш 3
  • Мих 2
  • миче 2
  • мишјак 1
  • мишљаше 4
  • мишљу 3
  • Млада 1
  • млада 2
  • младе 3
  • младеж 2
  • Младеж 2
  • млади 1
  • младим 1
  • младић 1
  • младиће 1
  • младићу 1
  • младо 2
  • младост 2
  • младости 1
  • млађано 1
  • млађе 2
  • млађи 4
  • млатајући 2
  • млатара 1
  • млекара 1
  • млеко 2
  • млеком 1
  • млечар 1
  • млечницу 1
  • многа 1
  • многаја 1
  • многе 1
  • многи 1
  • Многи 1
  • Многима 1
  • много 19
  • Много 4
  • мном 5
  • моба 1
  • моби 1
  • мобу 3
  • мог 16
  • Мог 2
  • Мога 1
  • мога 11
  • Могао 1
  • могао 21
  • могаше 2
  • Могла 1
  • могла 11
  • могле 1
  • могли 11
  • Могло 1
  • могло 5
  • мого 1
  • могоше 1
  • Могу 1
  • могу 25
  • могуће 2
  • Мож 1
  • Можда 1
  • можда 5
  • може 37
  • Може 9
  • Можемо 3
  • можемо 5
  • можете 2
  • Можете 2
  • можеш 3
  • Мој 1
  • мој 27
  • Моја 3
  • моја 63
  • Моје 1
  • МОЈЕ 1
  • моје 34
  • моји 5
  • мојим 5
  • мојој 6
  • мојом 1
  • моју 5
  • молећи 2
  • молећим 1
  • Моли 1
  • моли 2
  • молила 6
  • молим 15
  • Молим 2
  • молимо 1
  • молитва 2
  • молитве 1
  • молитву 1
  • молити 2
  • молиш 1
  • молтитвицу 1
  • мољимо 1
  • мом 2
  • момак 5
  • момака 2
  • моме 5
  • момка 2
  • момку 2
  • момци 1
  • Момци 1
  • момцима 1
  • момчади 1
  • Момчадија 1
  • момче 5
  • момчити 1
  • Мора 7
  • мора 8
  • морала 2
  • Морали 1
  • морали 2
  • морало 4
  • Морам 1
  • морам 9
  • Морамо 3
  • морао 2
  • морате 2
  • морати 4
  • Мораш 1
  • мораш 3
  • Море 4
  • море 41
  • моремо 2
  • морете 1
  • Мореш 1
  • мореш 2
  • морила 1
  • моткама 1
  • мотки 1
  • мотре 1
  • мотри 1
  • мотрим 1
  • мотрио 1
  • моћи 3
  • мрава 1
  • мравци 1
  • Мрак 1
  • мрак 6
  • мрака 1
  • мраку 3
  • мрачак 1
  • мрачној 1
  • мрве 1
  • мрдне 1
  • мрети 1
  • мржњу 1
  • мрзе 1
  • мрзи 2
  • мрзили 2
  • Мрзило 1
  • мрзим 5
  • Мрзио 1
  • мрзио 4
  • мрзиш 1
  • мрке 1
  • мркњава 1
  • мрког 1
  • мрси 1
  • мртва 1
  • Мртве 1
  • мртви 1
  • Мртви 1
  • мртво 1
  • мрштити 1
  • му 222
  • Мува 1
  • музика 1
  • мукајет 1
  • муке 6
  • муња 2
  • мућак 1
  • Мућну 1
  • мученице 1
  • мучио 1
  • Мучио 1
  • мучиш 1
  • мучноме 1
  • мушких 1
  • мушко 1
  • Муштулугџије 1
  • Н 2
  • НА 1
  • на 383
  • На 74
  • набавио 1
  • Набачено 1
  • набели 2
  • набељено 1
  • Набио 1
  • набоде 1
  • набра 1
  • набраше 1
  • набурена 1
  • навађам 1
  • навалице 1
  • наваљивање 1
  • навео 1
  • навлачака 1
  • навлачила 1
  • наводнише 1
  • наврати 1
  • наврле 1
  • навукле 1
  • наговештавала 1
  • Наговорио 1
  • наговорио 3
  • наговору 1
  • награда 1
  • награди 1
  • награис 1
  • над 3
  • нада 1
  • надај 1
  • надајући 1
  • надала 1
  • надали 1
  • надао 1
  • надати 1
  • надгледао 1
  • надену 1
  • нади 1
  • надничаре 1
  • Нађ 1
  • нађе 9
  • нађем 1
  • нађемо 1
  • нађеш 1
  • нађоше 2
  • нађу 1
  • нажао 1
  • наже 2
  • назва 2
  • назвала 1
  • наздрави 2
  • наздравио 2
  • наздравље 4
  • назева 1
  • називаше 1
  • наивности 1
  • нај 3
  • најасније 1
  • најачи 1
  • најбоља 2
  • Најбоље 1
  • најбоље 9
  • најбољег 1
  • најбољи 2
  • најважније 1
  • највернији 1
  • највећа 1
  • највеће 2
  • највиша 1
  • Највише 1
  • највише 9
  • најволела 1
  • најволео 1
  • најволи 1
  • најволим 2
  • највредније 1
  • Највреднији 1
  • најглавније 2
  • најгоре 1
  • најдаље 4
  • наје 2
  • наједаред 1
  • наједем 1
  • Најлакше 1
  • Најлепша 2
  • најмирније 1
  • најмирнији 1
  • најмлађег 1
  • најмлађи 1
  • најновијим 1
  • Најпосле 1
  • најпосле 2
  • најпотребније 1
  • најпоштенија 1
  • најпоштеније 1
  • најпоштенијег 2
  • најпоштенији 1
  • најрадије 1
  • најревноснији 1
  • Најслађе 1
  • најсретнија 1
  • Најстарији 1
  • најтврђе 2
  • Најтеже 1
  • накани 1
  • наке 3
  • Наки 1
  • наки 3
  • наким 1
  • Наким 1
  • НАКЛАДОМ 1
  • Нако 2
  • нако 21
  • наког 1
  • накој 1
  • Наком 1
  • Накошмурен 1
  • накривио 1
  • наку 3
  • накуповао 1
  • налазила 1
  • налазили 1
  • Нали 1
  • нали 2
  • наливче 1
  • нализала 1
  • налиј 1
  • налије 1
  • налик 4
  • наљутило 1
  • наљутио 1
  • нам 22
  • Нама 1
  • нама 6
  • намерно 1
  • Намести 1
  • Наместим 1
  • наместио 1
  • наместите 1
  • Наместише 1
  • намештај 1
  • намештена 1
  • намигну 2
  • намигнуо 1
  • намигује 1
  • намршти 1
  • нана 3
  • нанесе 1
  • нани 4
  • нанижи 1
  • нанин 1
  • Нано 2
  • нано 9
  • наном 1
  • наносити 1
  • нану 5
  • наоколо 1
  • наопачке 2
  • нападали 1
  • Нападе 1
  • нападоше 1
  • Напали 1
  • напаст 1
  • напасти 1
  • напи 2
  • напије 2
  • напијем 1
  • напили 1
  • Написа 1
  • написа 3
  • написао 1
  • НАПИСАО 1
  • напити 1
  • напишем 1
  • напојити 2
  • наполице 1
  • наполицу 2
  • наполичара 1
  • наполичари 2
  • напоље 5
  • напопастио 1
  • напоредо 1
  • направи 1
  • Направи 1
  • направили 1
  • направиш 1
  • напред 6
  • напредак 1
  • напредовала 1
  • напуни 1
  • напунише 2
  • наредба 1
  • наредбе 2
  • наредби 1
  • наредбу 5
  • нареди 7
  • наредила 1
  • наредио 7
  • наредити 2
  • наређује 1
  • нарицати 1
  • нариче 1
  • народ 10
  • народа 6
  • народом 1
  • народу 7
  • нарочито 3
  • наручја 2
  • наручју 2
  • Нас 1
  • нас 27
  • насапом 1
  • насиље 1
  • наследник 1
  • насликане 1
  • наслоном 1
  • Наслоњено 1
  • насмеја 1
  • насмејаше 1
  • насмеши 4
  • насмешио 1
  • наспрам 2
  • Наста 3
  • наста 5
  • настави 7
  • наставили 1
  • настанете 1
  • насташе 1
  • насу 1
  • натеже 2
  • натерати 1
  • натоварени 1
  • натоваримо 1
  • Натоварите 1
  • натоварити 1
  • натоварише 1
  • Наточи 2
  • наточимо 1
  • натраг 3
  • натреса 1
  • натрунили 1
  • наћапа 1
  • наћи 13
  • наумио 1
  • Наумио 1
  • научи 1
  • Научио 1
  • научио 3
  • научити 1
  • нацепа 1
  • нациврала 1
  • нацмакала 1
  • начелник 1
  • начин 3
  • Начинио 1
  • начину 1
  • начула 1
  • наш 12
  • Наш 2
  • наша 4
  • нашао 7
  • Наше 1
  • наше 8
  • нашег 7
  • нашега 1
  • нашем 2
  • наши 4
  • нашим 6
  • наших 1
  • нашла 3
  • нашли 4
  • нашло 1
  • нашој 3
  • наштампано 1
  • нашу 4
  • не 287
  • Не 88
  • неба 7
  • небо 3
  • неваљалац 1
  • Неваљали 1
  • неваљало 1
  • неваљалца 1
  • невесео 1
  • невешт 1
  • невидовне 2
  • невин 1
  • невинашце 1
  • невине 1
  • невини 4
  • невиности 1
  • нег 1
  • нега 1
  • негда 1
  • негде 3
  • Него 22
  • него 42
  • негов 1
  • Негом 1
  • недара 4
  • недаћницима 1
  • недаћниче 1
  • недеља 10
  • недеље 5
  • недељу 11
  • недра 9
  • недрима 1
  • нежне 1
  • нежни 1
  • незавршена 1
  • незадовољства 1
  • нези 1
  • Нек 2
  • нек 4
  • Нека 19
  • нека 49
  • некада 1
  • некажњен 1
  • некажњена 1
  • некакав 1
  • некаким 1
  • некако 23
  • Некако 5
  • неке 10
  • Неки 1
  • неки 14
  • неким 2
  • некима 1
  • неких 2
  • Неко 2
  • неко 23
  • неког 7
  • Неколико 3
  • неколико 32
  • Неком 1
  • неком 8
  • некоме 1
  • неку 10
  • некуда 2
  • Нем 3
  • Нема 13
  • нема 19
  • Немам 1
  • немам 6
  • немамо 1
  • немаш 1
  • Немој 10
  • немој 8
  • Немојте 3
  • нему 1
  • неначете 1
  • необичним 1
  • необично 1
  • необичном 3
  • необоривих 1
  • неограничена 1
  • Неопажена 1
  • неописано 1
  • неописаном 1
  • непознати 1
  • непознатој 1
  • непоштен 1
  • непоштени 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 3
  • Непрестанце 1
  • непријатељ 1
  • неприродно 1
  • непуне 1
  • непуно 2
  • нераздвојни 1
  • неразумљиве 1
  • нерасположење 1
  • Нерића 1
  • несретни 1
  • несретниче 2
  • несрећи 1
  • несрећом 1
  • нестаде 1
  • нестајало 1
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • нестане 1
  • нестрпљење 1
  • нестрпљењем 4
  • нестрпљиво 1
  • неће 21
  • Неће 4
  • нећемо 3
  • Нећемо 3
  • Нећете 1
  • нећете 3
  • Нећеш 2
  • нећеш 4
  • Нећу 10
  • нећу 9
  • неумитне 1
  • неумрли 1
  • неутешне 1
  • нехотице 1
  • нечег 2
  • нечега 1
  • нечим 1
  • нешто 123
  • Нешто 3
  • Ни 21
  • ни 94
  • Нигде 1
  • нигде 3
  • ниже 1
  • низ 3
  • низа 4
  • није 161
  • Није 50
  • ниједан 1
  • никад 15
  • Никад 5
  • никада 3
  • Никада 3
  • никака 1
  • никакве 1
  • никакво 1
  • Никако 3
  • никако 4
  • нико 13
  • Нико 3
  • никог 2
  • Никога 1
  • Николаја 1
  • Николе 1
  • Николи 1
  • Николију 1
  • ником 2
  • никоме 2
  • Никоме 4
  • никуд 1
  • нимало 2
  • Нинко 7
  • Нинков 1
  • Нинкове 1
  • Нинковом 1
  • нисам 29
  • Нисам 9
  • ниси 13
  • Ниси 3
  • нисмо 5
  • Нисмо 6
  • нисте 10
  • Нису 3
  • нису 35
  • нит 2
  • ните 2
  • Нити 3
  • нити 5
  • ниткова 1
  • Ниткови 1
  • нитковима 1
  • ниче 1
  • ничија 2
  • Ништа 5
  • ништа 52
  • но 13
  • Но 2
  • новац 2
  • новаца 1
  • Нове 1
  • нови 2
  • новим 1
  • новинама 1
  • ново 6
  • новом 1
  • новости 1
  • ногама 7
  • ноге 12
  • Ноге 5
  • ногом 1
  • ногу 2
  • нож 2
  • нокта 1
  • Ноктима 1
  • нолики 2
  • нолико 2
  • нолику 2
  • нонде 5
  • нос 1
  • носе 1
  • носећи 1
  • носи 9
  • носили 2
  • носите 1
  • носити 1
  • ноћ 9
  • Ноћај 1
  • Ноћаја 2
  • Ноћају 1
  • Ноћас 1
  • ноћас 6
  • ноће 2
  • ноћи 12
  • ноћите 1
  • Ну 1
  • нуда 3
  • нуде 1
  • нуди 1
  • нумеру 1
  • нуто 2
  • Нуто 3
  • ње 11
  • њега 35
  • Њега 4
  • његов 13
  • Његова 1
  • његова 17
  • његове 10
  • његови 6
  • његовим 3
  • његових 1
  • Његово 3
  • његово 5
  • његовог 6
  • његовога 1
  • његовој 3
  • његовом 6
  • његову 7
  • њезине 1
  • њему 20
  • Њему 4
  • њемукар 1
  • њен 15
  • Њен 3
  • Њена 1
  • њена 9
  • њене 4
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 1
  • њено 3
  • њеног 5
  • њенога 2
  • њеној 1
  • њеном 2
  • њену 1
  • Њи 1
  • њи 23
  • њиву 1
  • Њиву 1
  • њим 23
  • Њима 1
  • њима 24
  • њиме 4
  • Њих 1
  • њих 34
  • њихов 1
  • њихова 6
  • њихове 5
  • Њихови 1
  • њихови 4
  • њиховим 1
  • њихових 3
  • њихово 2
  • њиховој 7
  • њихову 6
  • Њој 1
  • њој 13
  • њом 8
  • њоме 2
  • Њу 2
  • њу 23
  • О 18
  • о 316
  • Оба 1
  • оба 2
  • обадве 1
  • обадвоје 1
  • обала 1
  • обарен 1
  • обасја 1
  • обасјана 1
  • обе 3
  • обеси 1
  • обесише 1
  • обећ 4
  • обешеним 1
  • обзирући 1
  • обиђе 2
  • Обијај 1
  • обије 1
  • обијен 1
  • Обијен 1
  • обила 1
  • обичај 1
  • обична 1
  • обично 4
  • обишао 1
  • обишла 1
  • објавио 1
  • објавити 1
  • облака 1
  • облаке 2
  • облачак 1
  • облетао 2
  • Облеће 1
  • обложише 1
  • обојак 1
  • Обоје 2
  • обоје 5
  • обојене 1
  • обојица 13
  • Обојица 17
  • обојице 1
  • Обојици 1
  • обојицу 1
  • обор 2
  • обора 4
  • обору 7
  • обр 1
  • обрадати 1
  • обрадова 1
  • обрадовала 1
  • обрадовао 1
  • обрадовати 1
  • обрадује 1
  • образа 1
  • образе 1
  • Образи 1
  • образи 2
  • образима 3
  • обрати 2
  • обратили 1
  • обраћао 1
  • обрве 2
  • обрвице 1
  • Обредише 2
  • обрну 1
  • обу 1
  • обузе 2
  • обузет 2
  • обуј 1
  • обућу 1
  • обучем 1
  • обучен 1
  • ова 13
  • Ова 6
  • овај 36
  • Овај 7
  • оваки 1
  • овако 9
  • оваког 1
  • оваком 1
  • Овамо 1
  • овамо 6
  • овде 15
  • Ове 2
  • ове 23
  • ови 5
  • Ови 5
  • овим 7
  • овима 1
  • ових 3
  • Ово 23
  • ово 70
  • овог 6
  • овога 5
  • овој 8
  • овојачу 1
  • овом 6
  • овоме 20
  • ову 10
  • овуда 2
  • оглашенија 1
  • огњило 1
  • огњишта 1
  • ограде 2
  • ограду 1
  • огранка 1
  • ограну 1
  • од 217
  • Од 40
  • одавде 4
  • одави 1
  • Одавна 1
  • Одавно 2
  • одавно 4
  • одазва 1
  • одакле 1
  • Одакле 3
  • оданде 1
  • Одао 1
  • одатле 1
  • Одатле 1
  • одбија 1
  • одбио 1
  • одборника 3
  • одборници 1
  • одборницима 1
  • одброја 3
  • одведоше 1
  • одвео 3
  • одвојила 2
  • одвојио 1
  • одвраћале 1
  • одврну 2
  • одврнуло 1
  • одврћући 1
  • одвук 1
  • Одгајено 1
  • одговара 1
  • одговарала 1
  • одговора 2
  • одговори 4
  • одговорио 1
  • одговорити 1
  • одговорише 1
  • одгристи 1
  • Оде 1
  • оде 39
  • одебљ 1
  • одебља 1
  • одеждама 1
  • Одело 1
  • одем 4
  • одети 1
  • оди 1
  • Оди 2
  • Одиграше 1
  • одиста 1
  • Одиста 1
  • Одите 1
  • одласка 1
  • одлетела 1
  • одлијемо 1
  • одлучим 1
  • одма 7
  • одмарало 1
  • одмах 11
  • Одмах 5
  • одмена 1
  • одмени 1
  • одмицао 1
  • одмора 1
  • одмори 1
  • одморите 1
  • одморити 1
  • однела 2
  • однели 3
  • однело 1
  • однесе 2
  • однесено 1
  • Одо 1
  • одо 4
  • одобрава 1
  • одобровољио 1
  • одолети 1
  • одоше 19
  • одрасла 2
  • одрасли 1
  • Одрасли 2
  • одрастао 1
  • одређени 1
  • одреши 1
  • Одреши 1
  • одржати 1
  • одселити 1
  • одскакута 1
  • одскочило 1
  • оду 2
  • ожалостио 1
  • ожалостити 1
  • Ождребила 1
  • ождребило 1
  • ожене 1
  • оженили 1
  • оженио 1
  • оживело 1
  • озбиљан 1
  • озго 1
  • Озго 1
  • озебао 1
  • ој 5
  • Ој 5
  • ока 7
  • окаљао 1
  • оканицу 1
  • окарио 1
  • оке 4
  • окивати 1
  • окметити 1
  • Око 2
  • око 37
  • окова 1
  • окове 1
  • околни 1
  • околних 1
  • околност 1
  • околности 3
  • околностима 1
  • около 3
  • оком 4
  • окомак 1
  • окрвави 1
  • окрвавио 1
  • окрвавите 1
  • окрене 2
  • окренем 1
  • Окрени 1
  • окренув 2
  • окренувши 1
  • окренули 1
  • окренути 1
  • окренуше 1
  • окретао 2
  • окрете 19
  • Окрете 3
  • окривљеника 1
  • Окром 1
  • окром 2
  • окружног 1
  • оку 8
  • окупао 1
  • окуражи 4
  • окусити 3
  • олакша 1
  • олакшавајућа 1
  • олакшица 1
  • олова 1
  • оманђија 1
  • оматорила 1
  • омекшати 1
  • омиљеном 1
  • омрзнем 1
  • омрсити 1
  • он 119
  • Он 90
  • Она 38
  • она 82
  • онај 14
  • Онај 5
  • онакав 1
  • онаки 1
  • онако 21
  • онаком 1
  • Онда 11
  • онда 56
  • ондај 3
  • ондашњих 1
  • онде 4
  • оне 22
  • Оне 4
  • Они 31
  • они 79
  • Оним 1
  • оним 8
  • онима 1
  • оних 6
  • оно 60
  • Оно 7
  • Оног 1
  • оног 10
  • онога 7
  • оној 5
  • Онолике 1
  • онолико 3
  • Оном 1
  • оном 4
  • ономе 6
  • ону 18
  • Опази 1
  • опази 6
  • Опазивши 1
  • опазила 2
  • опазили 1
  • Опазили 1
  • опазим 2
  • опазио 2
  • опазише 1
  • Опазише 2
  • опаких 1
  • опали 1
  • опанке 1
  • опарени 1
  • опасани 1
  • опасни 1
  • опасно 1
  • опасности 2
  • Опет 4
  • опет 75
  • опија 1
  • опијем 2
  • опију 1
  • опио 2
  • описати 1
  • описујем 1
  • опити 2
  • оплела 1
  • опомињало 1
  • опорави 2
  • оправдали 1
  • опраштамо 1
  • опремала 1
  • опреми 1
  • опремио 1
  • опријатељио 2
  • Опрости 1
  • опрости 2
  • опростимо 2
  • опростите 1
  • опружи 1
  • оптеретило 1
  • оптужио 1
  • општина 3
  • општине 3
  • општини 2
  • општинске 1
  • општински 1
  • општинским 1
  • општинској 1
  • општинском 1
  • општинску 1
  • ора 1
  • ораја 4
  • оран 1
  • ораће 2
  • орах 1
  • ораха 2
  • орахом 3
  • орете 1
  • ореш 1
  • орила 1
  • орило 1
  • оружје 1
  • оружју 1
  • освану 1
  • Осванула 2
  • Освануо 1
  • освестили 1
  • освете 1
  • осветим 2
  • осветити 1
  • Осветићу 1
  • осветљавао 1
  • осветљена 2
  • освојио 1
  • освртао 2
  • освртати 1
  • Осети 1
  • осети 9
  • осетили 1
  • осетио 5
  • осетити 1
  • Осетиш 1
  • осетише 1
  • осећа 4
  • осећаја 2
  • осећаје 2
  • осећаји 1
  • осећала 2
  • осећали 6
  • осећало 4
  • Осећао 2
  • осећао 9
  • осећати 1
  • осећаш 1
  • осигур 1
  • осигура 1
  • осигурао 1
  • осилише 1
  • Осим 1
  • оскоруша 1
  • ославио 1
  • ослободе 1
  • ослободили 1
  • ослоните 1
  • Ослоните 1
  • ослушкивати 1
  • ослушкиваше 1
  • Ослушкиваше 1
  • Ослушну 1
  • осмејак 1
  • осмејкивање 1
  • осмејкиваху 1
  • осмејком 1
  • Особито 1
  • особито 3
  • особитог 1
  • осолити 1
  • осорљиво 1
  • Осрамотио 1
  • ост 1
  • оста 1
  • оставе 1
  • Остави 2
  • остави 7
  • оставила 1
  • оставили 3
  • Оставимо 1
  • оставио 1
  • Оставите 1
  • оставите 3
  • оставити 2
  • оставиш 1
  • Оставише 1
  • остављам 1
  • остаде 5
  • остадоше 2
  • остаје 4
  • остала 4
  • остале 4
  • Остали 2
  • остали 7
  • осталим 3
  • осталима 3
  • осталих 1
  • Остало 1
  • остало 10
  • остан 1
  • Остао 1
  • остао 3
  • остарити 1
  • остати 3
  • осу 2
  • осуђени 1
  • осуђују 1
  • осушила 1
  • ота 1
  • Отари 1
  • отац 11
  • отварао 1
  • отворена 1
  • отворених 1
  • Отвори 4
  • отвори 7
  • отворило 1
  • отворити 1
  • отвориш 1
  • отворише 5
  • оте 2
  • отегле 1
  • отер 1
  • отера 2
  • отерани 1
  • отерао 2
  • отераш 1
  • отераше 1
  • Отераше 1
  • Отидите 1
  • отима 1
  • отисак 1
  • отићи 4
  • отиш 3
  • отишав 1
  • Отишао 1
  • отишла 4
  • отишли 3
  • отишло 2
  • откад 1
  • Откад 1
  • Откуд 5
  • откуд 7
  • откуда 2
  • отоич 1
  • отпада 1
  • отплета 1
  • отпоздрави 1
  • отпоче 1
  • Отпоче 1
  • отргнути 1
  • отрча 3
  • отрчати 1
  • отуд 2
  • Оћемо 11
  • оћемо 2
  • Оћете 1
  • Ох 1
  • охо 1
  • Охо 5
  • Оца 1
  • оца 11
  • оцем 5
  • оцу 2
  • очекивала 1
  • очекивали 1
  • очекивању 1
  • очекивао 5
  • очекиваше 1
  • очекује 3
  • очекујући 1
  • очепити 1
  • очи 34
  • Очи 7
  • очију 16
  • очима 21
  • очита 2
  • очицама 1
  • очло 1
  • очо 2
  • очупани 1
  • Ош 1
  • ошину 1
  • ошкати 1
  • ошкрину 1
  • оштетили 1
  • оштетио 1
  • Ошу 1
  • П 6
  • па 320
  • Па 85
  • пада 1
  • падале 1
  • падало 1
  • падао 1
  • паде 6
  • падне 2
  • падну 1
  • пажљиво 1
  • пажња 1
  • пажње 1
  • пажњу 3
  • пазар 1
  • пазаримо 1
  • пазарише 1
  • пазарује 1
  • пазе 2
  • пази 1
  • пазиле 2
  • пазили 1
  • Пазимо 1
  • пазио 2
  • Пазите 1
  • пазите 2
  • пазити 1
  • Паја 1
  • Пајо 2
  • пак 2
  • паклене 1
  • пако 2
  • пакост 1
  • Пали 1
  • паликућа 1
  • паликућо 1
  • палити 1
  • пало 1
  • паљевина 2
  • паљевине 2
  • паљевини 2
  • паљевину 2
  • памет 2
  • паметан 1
  • памети 1
  • паметни 1
  • паметно 1
  • памте 1
  • памтим 1
  • памтити 2
  • памук 1
  • памуклија 1
  • памуклије 1
  • памучна 1
  • пандур 15
  • Пандур 8
  • пандура 1
  • пандурима 1
  • пандуром 1
  • пандуру 10
  • Панта 3
  • Пантин 2
  • Пантић 1
  • пантљику 3
  • Панто 3
  • пао 3
  • паприка 1
  • паприке 1
  • папула 1
  • пара 2
  • парале 1
  • параше 1
  • паре 9
  • ПАРНА 1
  • парташа 1
  • парче 1
  • парченцета 1
  • парчета 1
  • пасоше 1
  • пати 2
  • пе 1
  • пева 4
  • певај 1
  • Певај 1
  • певају 1
  • певајући 1
  • певало 1
  • певао 1
  • певуши 2
  • педесет 3
  • педесету 1
  • Пеки 1
  • пеливана 1
  • Пеливана 1
  • пене 1
  • пенџерић 2
  • пера 1
  • Пера 3
  • перја 1
  • перо 1
  • Перо 1
  • перунико 1
  • перце 1
  • перчин 2
  • перчина 1
  • песама 1
  • песма 3
  • песмарица 1
  • песме 2
  • песми 2
  • песмом 1
  • песницама 1
  • песнице 1
  • песницу 1
  • пет 15
  • пета 1
  • Петак 1
  • петак 6
  • петачка 2
  • петачке 1
  • петачки 1
  • петачку 2
  • пете 1
  • пети 1
  • Петка 1
  • петка 4
  • Петку 1
  • петнаест 1
  • петрахиљ 2
  • Петроније 1
  • пету 1
  • печат 2
  • печен 1
  • Печен 1
  • печену 1
  • Пешеви 1
  • пешке 3
  • пешкира 1
  • пешкирима 1
  • пешкирић 2
  • пешкиром 1
  • Пи 1
  • пи 3
  • Пиј 1
  • пијан 4
  • пијани 5
  • пијанке 1
  • пијанство 1
  • пије 5
  • пијемо 2
  • Пијеш 1
  • пију 1
  • пијуцкали 1
  • пиле 1
  • Пило 4
  • пио 1
  • пипати 1
  • пиркаше 1
  • пирну 1
  • писао 5
  • писар 1
  • писара 1
  • писати 1
  • писменост 1
  • писмо 13
  • Писмо 3
  • писму 2
  • писнуше 1
  • пит 1
  • Пита 1
  • пита 4
  • питај 1
  • Питајте 1
  • питају 1
  • питам 2
  • питања 1
  • питање 1
  • пити 2
  • питомој 1
  • пића 1
  • пише 1
  • Пиши 2
  • пиштале 1
  • пишу 1
  • плајвазом 1
  • плак 1
  • плакала 6
  • плакало 1
  • плакао 2
  • плакати 4
  • пламен 2
  • Пламен 2
  • пламтили 1
  • план 1
  • планове 1
  • плановима 1
  • плати 4
  • платиће 1
  • платићеш 1
  • Платићеш 1
  • плаћено 1
  • плац 1
  • плач 2
  • плача 1
  • плаче 3
  • плаше 1
  • плашим 1
  • плашиш 1
  • Плашљива 1
  • племенито 2
  • племенитости 1
  • плете 1
  • плетени 1
  • плетење 1
  • пливаху 1
  • плод 2
  • плотун 1
  • плуг 1
  • пљесну 1
  • Пљоска 1
  • пљоске 1
  • пљоску 4
  • пљус 1
  • По 16
  • по 164
  • поапсити 1
  • побегао 1
  • победи 1
  • победили 2
  • победу 1
  • побеже 2
  • побије 1
  • побијен 1
  • побледи 1
  • Побоја 2
  • побрину 1
  • Поваљали 1
  • поведе 3
  • повезеш 2
  • повелику 1
  • повео 1
  • поверава 1
  • повереник 1
  • поверила 1
  • повесма 1
  • повечерају 1
  • повилени 1
  • повисок 1
  • повлачити 1
  • повод 1
  • повратак 1
  • поврати 2
  • повратиш 1
  • поврх 2
  • повукао 1
  • погана 1
  • поганце 1
  • Поганци 1
  • погача 1
  • погинуо 1
  • погинути 1
  • Поглед 1
  • поглед 6
  • Погледа 13
  • погледа 26
  • погледај 1
  • Погледај 3
  • погледајте 2
  • Погледајте 4
  • погледају 1
  • погледала 1
  • Погледала 1
  • погледали 2
  • Погледам 1
  • погледао 3
  • погледати 7
  • Погледаш 1
  • погледаш 2
  • погледаше 4
  • погледе 3
  • погледима 1
  • погнула 2
  • погнули 1
  • погнуте 2
  • погрешно 1
  • Под 1
  • под 16
  • подај 1
  • подаље 1
  • подашто 1
  • подбуле 1
  • подвикивање 1
  • подвикује 2
  • подели 1
  • подетио 1
  • подигне 1
  • подигну 1
  • подигнути 1
  • подиђе 1
  • Подиже 1
  • подиже 9
  • подижући 1
  • подићи 3
  • подланицу 1
  • подлаца 1
  • подлива 1
  • подне 13
  • подојили 1
  • Подреклом 1
  • подрум 1
  • подсеку 1
  • подсетио 1
  • подугачку 1
  • подуго 1
  • подудара 1
  • подударе 1
  • подудари 1
  • пође 8
  • Пођем 1
  • пођеш 1
  • Пођи 2
  • пођох 1
  • пођоше 5
  • пођу 2
  • пожелела 1
  • пожелео 1
  • Пожелео 1
  • пожелети 3
  • пожелеше 1
  • пожелив 1
  • поживи 1
  • пожури 2
  • пожутело 1
  • пожутила 1
  • позабавио 1
  • позва 2
  • позвани 1
  • позвати 1
  • поздраве 3
  • Поздрави 3
  • поздрави 7
  • поздравивши 1
  • Поздравивши 1
  • поздравише 3
  • Поздравише 3
  • поздраво 3
  • позив 4
  • позивам 1
  • позлаћиваше 1
  • Позн 1
  • позна 3
  • познавало 1
  • Познавао 1
  • познавао 3
  • познаваше 2
  • познаде 4
  • познадоше 1
  • Познадоше 1
  • Познаје 1
  • Познајем 1
  • познајем 2
  • Познајете 1
  • познајете 2
  • познају 1
  • познала 2
  • познали 1
  • познаника 2
  • Познао 1
  • познао 3
  • познат 2
  • Позната 1
  • познати 2
  • познаћете 1
  • позове 1
  • поигра 1
  • појава 1
  • појави 4
  • појавила 1
  • појавити 1
  • појас 2
  • појаса 2
  • појасева 1
  • поједе 2
  • поједемо 1
  • поједи 1
  • појести 1
  • појити 1
  • појури 1
  • покаже 2
  • покажем 1
  • покажите 1
  • показа 1
  • показао 2
  • покварен 2
  • покварити 1
  • поклонили 1
  • поклонио 2
  • поклонити 1
  • поклопи 1
  • покор 1
  • покора 1
  • покоравати 1
  • покрет 1
  • покривача 1
  • покривеној 1
  • покрити 1
  • покуњени 1
  • покушавам 1
  • пола 5
  • полагао 1
  • полако 25
  • Полако 4
  • поласку 3
  • полете 1
  • полетело 1
  • Полетео 1
  • Полетеше 1
  • полетеше 10
  • полети 6
  • полетити 1
  • полетише 2
  • поли 2
  • полива 1
  • полијем 1
  • полић 3
  • полића 1
  • полицајчево 1
  • полицијски 1
  • половину 1
  • поломи 1
  • полудели 1
  • полуди 1
  • полудиш 1
  • полуоку 2
  • поља 1
  • Поља 1
  • поље 3
  • Пољем 1
  • Пољице 1
  • пољу 7
  • пољубац 1
  • пољубаца 1
  • пољуби 20
  • Пољуби 3
  • пољубио 3
  • пољубише 2
  • помагали 2
  • помагао 1
  • помагачи 1
  • помажу 1
  • помаза 1
  • помаћи 1
  • Помери 1
  • помешано 1
  • помилова 1
  • Помисао 2
  • Помисли 2
  • помисли 3
  • помислим 1
  • Помислим 4
  • помислио 1
  • Помислите 1
  • помицало 1
  • помишља 1
  • помишљала 1
  • помишљу 1
  • помог 2
  • помогао 2
  • помогнем 1
  • помогнемо 1
  • помогнете 1
  • помогну 1
  • помодрио 1
  • поможе 1
  • Помоз 1
  • помоли 3
  • помолим 1
  • помолити 2
  • Помолише 1
  • помоћи 9
  • помоћница 1
  • пон 1
  • понављала 1
  • понадај 1
  • понев 1
  • понесе 1
  • понеси 1
  • понесите 1
  • понети 2
  • Понизно 1
  • поникла 1
  • понова 1
  • поново 2
  • понос 1
  • поносито 1
  • Поносито 2
  • поносиш 1
  • поносној 1
  • понуди 1
  • поњава 1
  • поњавама 2
  • поњаве 2
  • поњаву 3
  • Попа 1
  • попа 12
  • попале 1
  • попару 1
  • попе 1
  • попи 3
  • попије 2
  • попијемо 1
  • попијете 1
  • попију 1
  • Попино 1
  • попином 1
  • попину 1
  • Попише 1
  • попише 2
  • поплаши 1
  • попо 2
  • поправи 1
  • поправио 1
  • попу 1
  • Попушише 1
  • поразговарамо 1
  • поразговараше 2
  • Порани 1
  • поранила 4
  • поранили 1
  • Пораним 1
  • поранио 6
  • поранити 1
  • порас 1
  • порасло 1
  • порастао 1
  • порасте 1
  • поред 18
  • Поред 4
  • поређа 1
  • пореза 1
  • порезу 1
  • Порезу 1
  • порта 1
  • порти 1
  • поруку 1
  • поручаше 1
  • поручено 1
  • поручим 1
  • поручио 1
  • поручише 1
  • пос 5
  • посао 9
  • посвећени 1
  • посвирати 1
  • посвршавала 1
  • поседале 1
  • Поседале 1
  • поседали 1
  • Поседаше 2
  • поседаше 5
  • поседеше 1
  • Поседеше 1
  • Поседисмо 1
  • поседише 1
  • Поседише 1
  • посек 1
  • посигурно 1
  • посл 2
  • посла 17
  • Послали 1
  • послати 1
  • После 24
  • после 45
  • последње 3
  • Последње 3
  • последњима 1
  • последњих 1
  • Последњих 1
  • послетку 8
  • послове 2
  • послом 5
  • послу 3
  • послужење 3
  • послужио 1
  • послуша 1
  • послушај 1
  • Послушаћу 1
  • послушаш 1
  • посматрамо 1
  • посматрао 1
  • посматрати 1
  • посматраше 3
  • Посрћући 3
  • постави 1
  • поставио 1
  • постављена 1
  • постављене 1
  • постајаше 1
  • постала 1
  • постали 1
  • постане 2
  • постанем 1
  • постао 2
  • постарао 1
  • постеље 1
  • постељу 1
  • постигла 1
  • постојати 1
  • постојим 1
  • поступао 1
  • посу 1
  • посумња 1
  • потанко 1
  • потврдим 1
  • потврђују 1
  • потегну 1
  • потекар 1
  • потекла 1
  • потекоше 2
  • потера 1
  • Потерај 1
  • потерајте 1
  • потерао 1
  • потеса 1
  • потеси 1
  • потесом 1
  • потесу 1
  • Потмулим 1
  • потмуло 1
  • потоке 1
  • потоком 3
  • потоне 1
  • потписа 1
  • потписаше 2
  • потпомогнете 1
  • потпуна 1
  • потпуно 5
  • потпуном 1
  • потражи 1
  • потражим 1
  • потраја 2
  • потреба 2
  • потребама 1
  • потребан 1
  • потребе 2
  • потребитијим 1
  • потребне 1
  • потребно 5
  • потребу 1
  • потреви 1
  • потревите 1
  • потресе 1
  • потроше 1
  • потрчао 1
  • потрчи 2
  • поћи 2
  • Поћута 1
  • поћута 4
  • поуздана 1
  • похватао 1
  • похита 1
  • Поцерине 1
  • Поцерку 1
  • поцрнео 1
  • поцури 1
  • почастим 1
  • почастити 1
  • Поче 1
  • поче 32
  • почела 1
  • почели 1
  • почело 1
  • почео 4
  • почесто 1
  • почетак 1
  • почетка 1
  • почетку 1
  • почеша 1
  • Почеше 2
  • почеше 4
  • почисти 1
  • почне 4
  • почнем 1
  • почну 1
  • пошав 1
  • пошао 5
  • пошла 3
  • пошли 1
  • поштапало 1
  • поштен 3
  • поштени 1
  • поштено 4
  • поштеног 1
  • поштења 1
  • Пошто 10
  • пошто 12
  • Поштовао 1
  • поштом 1
  • пошту 1
  • прав 1
  • права 1
  • Права 1
  • правда 2
  • правдање 1
  • правдаше 1
  • правде 1
  • правди 1
  • правду 3
  • праве 1
  • праведан 1
  • праведне 1
  • праведни 1
  • Прави 2
  • прави 5
  • правила 1
  • правилно 1
  • правим 1
  • право 19
  • Право 3
  • правог 4
  • праву 3
  • правце 1
  • правцита 1
  • правциту 1
  • праг 4
  • прага 1
  • празник 1
  • празнину 1
  • празнити 1
  • празно 2
  • празновање 1
  • празнује 1
  • празнују 1
  • прамичци 2
  • прасе 1
  • прати 1
  • Праћака 1
  • праштајући 1
  • праштала 1
  • прашти 1
  • Прва 1
  • прва 4
  • прве 1
  • првенче 1
  • првенчета 1
  • Први 1
  • први 7
  • првима 1
  • првих 1
  • Прво 7
  • прво 8
  • првог 4
  • Прву 1
  • Пре 1
  • пре 27
  • пребијам 1
  • преблаги 1
  • преблагога 1
  • пребледи 1
  • превали 1
  • Превалило 1
  • превалило 2
  • превалио 1
  • превалити 2
  • преварила 2
  • преварило 2
  • преварио 3
  • превесела 1
  • превесео 1
  • превести 1
  • преврните 1
  • превуче 2
  • прегача 1
  • прегледа 2
  • прегледаше 1
  • Пред 4
  • пред 53
  • преда 1
  • предаде 5
  • предадоше 1
  • Предајући 1
  • предао 3
  • предати 1
  • предишући 1
  • предлажем 1
  • предмет 1
  • Предмети 1
  • предња 1
  • предомисли 1
  • председник 20
  • Председник 9
  • председника 1
  • Председника 1
  • председникове 1
  • председниковој 1
  • председником 2
  • председнику 10
  • Председниче 1
  • председниче 2
  • представљаше 1
  • предузме 1
  • предусрете 1
  • пређашњи 1
  • пређе 1
  • пређу 1
  • презалогајио 1
  • презивао 1
  • презирањем 1
  • преинате 1
  • прекиде 1
  • преким 2
  • прекинули 1
  • Преклиње 1
  • преко 21
  • Преко 3
  • Прекопајте 1
  • прекосутра 2
  • прекрасна 1
  • Прекрсти 4
  • прекрсти 8
  • прекрстивши 1
  • прекрстише 1
  • прекрштени 1
  • прелети 3
  • Према 3
  • према 5
  • прематорила 1
  • премери 1
  • премишљао 1
  • премишљати 1
  • премрсили 1
  • пренеражен 1
  • пренуо 1
  • преобразила 1
  • препатила 1
  • препатили 2
  • препеченица 1
  • препеченице 2
  • преплануло 1
  • преплашена 1
  • препредени 1
  • препреденим 1
  • препреке 1
  • препукне 1
  • препуног 1
  • препући 2
  • пресвисне 1
  • преседе 1
  • преседела 1
  • Пресеке 2
  • преселила 1
  • преселио 1
  • Пресеци 1
  • преслава 1
  • преслица 1
  • преслицу 4
  • пресретна 1
  • престадоше 1
  • престала 1
  • престане 1
  • прести 1
  • престо 1
  • пресуда 1
  • пресудом 1
  • претекну 1
  • прети 1
  • претитрајте 1
  • претреса 1
  • претресе 1
  • претресите 1
  • претресли 1
  • претрпели 1
  • претрпео 1
  • претурила 1
  • При 4
  • при 6
  • прибележи 1
  • приближно 1
  • привеза 1
  • привезали 1
  • привукли 2
  • Привуче 1
  • приграбио 1
  • Пригрли 1
  • придиже 1
  • приђе 20
  • Приђе 3
  • приђем 1
  • Приђоше 1
  • приђоше 2
  • признању 1
  • признати 1
  • призор 3
  • прија 1
  • пријави 2
  • пријама 1
  • Пријатан 1
  • пријатељ 11
  • пријатеља 4
  • пријатеље 2
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 4
  • пријатељила 1
  • пријатељим 1
  • пријатељима 1
  • пријатељиш 1
  • пријатељски 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 10
  • пријатно 1
  • пријатну 1
  • прикрајка 1
  • прикријем 1
  • прикупљати 2
  • прилегнемо 1
  • прилика 1
  • прилике 1
  • приликом 1
  • прилику 2
  • приличио 1
  • приљуби 2
  • Приљубила 1
  • примам 1
  • примаче 1
  • пример 1
  • примети 6
  • Приметивши 1
  • приметила 1
  • приметио 3
  • приметити 1
  • Примећујете 1
  • Прими 1
  • прими 2
  • примивши 1
  • примири 1
  • примити 1
  • примиш 1
  • примише 1
  • принесе 1
  • Принесе 1
  • припада 1
  • припала 1
  • припалим 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетку 2
  • прирасла 1
  • прирез 1
  • природе 2
  • природно 1
  • присебнији 1
  • присенак 1
  • присенку 1
  • прислони 1
  • пристаје 1
  • пристао 1
  • присутни 1
  • Притеже 1
  • притисне 2
  • притиснуту 1
  • Притиште 2
  • притиште 8
  • прихвати 7
  • прихватила 1
  • Прич 1
  • прича 1
  • причају 1
  • причајући 1
  • причали 1
  • причао 2
  • причати 3
  • причекај 2
  • причекају 1
  • причекамо 1
  • причињава 1
  • причу 3
  • пришав 1
  • пришла 1
  • пркос 1
  • пркоси 1
  • прљав 1
  • прљавој 1
  • прња 1
  • пробај 1
  • Пробај 1
  • пробао 1
  • Проби 1
  • пробије 1
  • пробуди 1
  • Пробуди 1
  • пробудила 3
  • пробудили 1
  • пробудио 3
  • пробудите 1
  • проведе 1
  • проведоше 1
  • провела 4
  • провели 1
  • провео 3
  • провесели 1
  • провлачи 1
  • проводи 1
  • проводили 1
  • проврела 1
  • провртио 1
  • проговори 3
  • проговорили 1
  • проговорити 3
  • Проговорише 1
  • прогута 2
  • прогутати 1
  • прод 1
  • Прод 1
  • прода 3
  • продаду 1
  • продаје 1
  • продани 1
  • продао 3
  • продати 2
  • продаш 1
  • продужи 4
  • Прође 1
  • прође 6
  • прођем 1
  • прођо 3
  • Прођоше 2
  • прођоше 4
  • прозор 1
  • прозора 1
  • прозорје 1
  • проја 1
  • проказати 1
  • проклети 1
  • проклетнику 1
  • проклето 1
  • прокопка 1
  • прокопкаћу 1
  • прокртољи 1
  • прокуша 1
  • пролазе 1
  • пролази 1
  • пролазили 1
  • Пролазили 1
  • пролазило 1
  • Пролазио 1
  • пролазио 2
  • пролети 1
  • пролетила 1
  • пролетос 1
  • Пролетос 1
  • пролеће 1
  • Пролеће 1
  • промаче 1
  • промене 1
  • променила 3
  • променило 1
  • променио 1
  • Промеша 1
  • Промотри 1
  • промрмља 1
  • Промуклим 1
  • Промукло 1
  • промуца 3
  • промучити 1
  • пронађемо 1
  • пронађени 1
  • пронађеш 1
  • пронаш 1
  • пронашао 2
  • пронесеш 1
  • пронесите 1
  • пронет 1
  • проносили 1
  • пропада 1
  • пропадне 1
  • пропалим 1
  • пропио 1
  • пропустили 1
  • пропустити 1
  • проседе 1
  • проседом 1
  • проси 2
  • просио 1
  • Просио 1
  • просиоце 1
  • просиоци 2
  • Просиоци 2
  • просити 1
  • просјачког 1
  • Прости 1
  • прости 4
  • простите 2
  • просто 4
  • пространа 1
  • простране 1
  • пространом 1
  • прострети 1
  • просу 2
  • просуло 1
  • просута 1
  • протегли 1
  • протер 1
  • Против 1
  • против 3
  • протоколисали 1
  • протрља 1
  • протурити 1
  • прохујало 1
  • прочита 5
  • прочитате 1
  • прош 1
  • прошао 5
  • прошапута 1
  • прошевина 5
  • прошевине 2
  • прошевини 2
  • прошевину 2
  • прошла 1
  • прошле 1
  • прошли 1
  • прошло 1
  • Прошло 1
  • прошлог 1
  • проштац 4
  • Прошћавај 1
  • Прошће 1
  • прошће 3
  • прси 3
  • прсију 2
  • прсима 5
  • прсну 1
  • прст 1
  • прста 1
  • прсте 4
  • прстеном 1
  • Прсти 2
  • прстима 2
  • прстићем 1
  • прстом 2
  • пружати 1
  • пружаше 1
  • пружене 2
  • Пружи 1
  • пружи 9
  • пружила 1
  • прут 2
  • прући 1
  • прште 1
  • пса 1
  • псовали 1
  • псовао 1
  • псујући 1
  • Пу 2
  • пуки 1
  • пукло 2
  • пукне 1
  • Пун 1
  • пун 4
  • Пуна 1
  • пуна 7
  • пуне 4
  • пуни 3
  • пуним 3
  • пунити 1
  • Пуних 1
  • пуно 8
  • пуног 1
  • пуну 1
  • пур 1
  • Пура 38
  • Пури 1
  • Пурине 1
  • Пуро 12
  • Пуром 3
  • Пуру 8
  • пуста 2
  • пусте 1
  • Пусти 1
  • Пустила 1
  • пустила 2
  • пустимо 1
  • пустио 3
  • пустити 6
  • пусто 2
  • Пустога 1
  • пут 43
  • пута 25
  • путањи 2
  • путем 7
  • путу 9
  • пуцају 1
  • пуцало 2
  • Пуцањ 1
  • пуче 3
  • пушака 3
  • пушка 3
  • Пушке 1
  • пушке 3
  • пушком 1
  • пушку 2
  • пушничара 1
  • пуштајући 1
  • пуштам 1
  • пуштао 1
  • пушташе 1
  • пуштен 1
  • пуштени 4
  • равног 1
  • равнодушни 1
  • равној 1
  • Рад 2
  • рад 7
  • рада 4
  • раде 3
  • Раденковачке 1
  • Раденковачких 2
  • Раденковачког 1
  • Раденковић 16
  • Раденковића 8
  • Раденковићу 7
  • Радетић 1
  • РАДЕТИЋА 2
  • Радетића 68
  • Радетиће 3
  • Радетићи 6
  • Радетићима 8
  • радећи 1
  • ради 23
  • радила 1
  • радиле 1
  • радили 1
  • радило 2
  • радим 1
  • радимо 2
  • радин 1
  • радине 1
  • радини 1
  • Радио 1
  • радио 9
  • радите 2
  • радити 6
  • радиш 3
  • Радо 1
  • радо 3
  • радовала 2
  • радовали 1
  • Радован 1
  • радовање 1
  • радовао 1
  • Радовао 1
  • радозналица 1
  • радозналост 1
  • радоснији 1
  • радосно 5
  • Радост 2
  • радост 22
  • радости 22
  • радошћу 5
  • раду 2
  • радује 4
  • радујем 2
  • радују 1
  • рађа 1
  • ражњу 1
  • разави 1
  • разастреше 1
  • разбарушен 1
  • разбирали 1
  • разболела 1
  • Разболи 1
  • разбуди 1
  • развалите 1
  • разведри 3
  • развеселили 1
  • развеселио 1
  • развијала 1
  • развио 1
  • развршено 1
  • Развршујте 1
  • развукоше 1
  • разгали 1
  • разгледао 1
  • разгледати 4
  • разговара 2
  • разговарају 6
  • разговарале 1
  • разговарали 5
  • разговарам 1
  • разговарамо 1
  • разговарасмо 1
  • разговарати 1
  • разговор 5
  • разговору 3
  • раздеоком 1
  • раздраганог 1
  • раздрљеним 1
  • разиђоше 7
  • разиђу 1
  • разилазио 2
  • разилазити 1
  • разишли 1
  • разликују 1
  • разма 2
  • размишљају 1
  • размишљаше 1
  • разних 2
  • разносили 1
  • разракољио 1
  • разредио 1
  • Разуме 1
  • разумели 1
  • Разумем 1
  • разумео 4
  • разумети 1
  • рај 1
  • Рају 1
  • рак 2
  • ракија 2
  • ракије 10
  • ракији 1
  • ракијску 1
  • ракију 3
  • раме 1
  • раменима 2
  • рамену 2
  • рана 3
  • Ранђија 4
  • Ранђији 1
  • Ранђију 2
  • Ранђиног 1
  • ране 3
  • раније 2
  • ранио 1
  • ранити 2
  • раниш 1
  • рано 19
  • рану 1
  • рањеник 1
  • расветлити 1
  • раскакотале 1
  • раскиде 2
  • раскопајте 1
  • раскорак 1
  • расла 1
  • распалиш 1
  • распамети 2
  • распасивати 1
  • распознавати 1
  • распознаваше 1
  • распознати 1
  • расположени 1
  • расположења 1
  • расположење 2
  • распрема 1
  • распреми 1
  • распремивши 1
  • растави 1
  • раставити 1
  • растадоше 7
  • растане 1
  • РАСТАНКУ 1
  • растанку 2
  • растао 1
  • растопи 1
  • растргнуо 2
  • растресоше 1
  • растурено 1
  • растурујте 1
  • ратника 1
  • ратног 1
  • рату 1
  • рачун 5
  • рачуна 2
  • рачунају 1
  • рачунам 2
  • Рачунам 2
  • рачунаш 1
  • рачуну 1
  • рашири 1
  • раширио 1
  • рашћерет 1
  • рђав 1
  • рђавих 1
  • Рђаво 1
  • ребра 1
  • ред 2
  • реда 1
  • Реда 1
  • редовала 1
  • редове 1
  • редовима 1
  • редовних 1
  • Редом 1
  • редом 10
  • реду 3
  • ређе 1
  • режњиће 1
  • Реза 1
  • резонирале 1
  • резу 1
  • рек 9
  • Рекао 1
  • рекао 3
  • реке 2
  • рекли 3
  • Рекне 1
  • рекне 6
  • рекнемо 1
  • рекнеш 2
  • реко 1
  • рекоше 8
  • рене 2
  • реп 1
  • репе 1
  • рећи 15
  • Реци 1
  • реци 3
  • рецимо 1
  • реч 11
  • рече 181
  • речено 3
  • Речи 2
  • речи 20
  • речима 6
  • речице 1
  • речју 1
  • решетка 1
  • Решили 1
  • решио 2
  • решише 1
  • Рибић 3
  • Рибића 4
  • Рибићи 2
  • Рибићима 1
  • Рибићу 3
  • ризиковати 1
  • Ријеци 1
  • рка 1
  • робијашима 1
  • робији 2
  • робију 3
  • рогуље 4
  • род 2
  • рода 1
  • роде 4
  • роди 2
  • родила 4
  • родиле 1
  • родило 1
  • родио 5
  • родитељ 1
  • родитељем 1
  • родиш 1
  • родни 1
  • родо 2
  • рођа 1
  • рођена 2
  • рођене 3
  • рођеним 3
  • рођено 2
  • рођеног 1
  • рођо 10
  • рођом 1
  • Рожданик 1
  • Романија 1
  • рубина 1
  • рубине 4
  • рубини 1
  • руво 1
  • рудини 3
  • Ружа 18
  • ружан 1
  • Руже 2
  • Ружи 5
  • Ружила 1
  • ружили 1
  • Ружин 3
  • Ружина 1
  • Ружине 1
  • Ружино 1
  • Ружиног 2
  • Ружину 2
  • ружити 1
  • ружица 4
  • Ружица 9
  • ружицама 1
  • Ружице 1
  • Ружици 1
  • Ружицом 2
  • Ружицу 11
  • ружична 1
  • ружно 2
  • ружног 1
  • Ружо 19
  • Ружом 4
  • Ружу 3
  • рука 5
  • рукав 2
  • рукавом 1
  • рукама 9
  • руке 15
  • рукова 1
  • руковаше 1
  • руководити 1
  • Руком 1
  • руком 6
  • руку 31
  • рукујући 1
  • румене 4
  • румени 1
  • руменила 2
  • руменило 3
  • руменим 2
  • румених 2
  • румено 1
  • румену 1
  • руци 11
  • ручак 1
  • Ручали 1
  • ручице 1
  • ручицом 1
  • ручка 1
  • ручком 1
  • ручку 1
  • с 124
  • С 6
  • Са 5
  • са 90
  • сабаиле 1
  • сабору 1
  • сав 13
  • Сав 6
  • Саваот 1
  • савест 4
  • сави 1
  • Сави 1
  • савијено 1
  • савлада 2
  • Саву 1
  • савцит 1
  • Сагнем 1
  • Сагнуте 1
  • Сад 14
  • сад 26
  • Сада 2
  • сада 36
  • сажаљење 1
  • саже 1
  • сакривено 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакупљеним 2
  • сакупљеном 1
  • сакупљену 1
  • Салаш 1
  • саливени 1
  • Сам 1
  • сам 182
  • сама 4
  • саме 4
  • сами 12
  • самлевен 1
  • само 152
  • Само 16
  • саму 1
  • сан 4
  • сандука 1
  • Сановник 1
  • санћим 1
  • Санћим 1
  • сањ 1
  • саопшти 2
  • сапињач 1
  • саслушање 3
  • састави 1
  • састављених 1
  • састадоше 2
  • састали 2
  • састанак 1
  • састане 1
  • састанем 1
  • састао 1
  • састоји 1
  • сат 6
  • сата 8
  • сатанским 1
  • сатаре 1
  • сати 3
  • сатреш 1
  • сачув 1
  • сачува 1
  • сва 12
  • Сва 4
  • Свагда 1
  • свадба 3
  • свадбе 3
  • свадби 2
  • свадбу 5
  • свађе 1
  • свак 2
  • Свак 5
  • свака 1
  • Свака 1
  • свакад 3
  • сваке 3
  • сваки 10
  • Сваки 7
  • сваким 1
  • Свако 1
  • свако 2
  • сваковрсни 1
  • сваког 3
  • Свакога 1
  • свакој 1
  • свакојаких 1
  • сваком 1
  • сваку 3
  • свале 1
  • свалили 1
  • свалио 2
  • Свалити 1
  • свануло 2
  • свањива 1
  • свањивати 1
  • сватова 7
  • сватове 2
  • сватови 11
  • Сватови 5
  • сватовима 1
  • Сватовска 1
  • свачему 1
  • свашта 1
  • све 142
  • Све 39
  • Свевишњега 1
  • свег 1
  • свега 8
  • сведок 1
  • сведочити 1
  • сведочиш 1
  • свему 3
  • свесрдније 1
  • свест 1
  • свет 14
  • Свет 2
  • Света 1
  • света 9
  • светац 1
  • светињу 1
  • светитељка 1
  • светитељски 1
  • светити 1
  • Светле 1
  • светли 2
  • светлила 1
  • светлило 1
  • Светлим 1
  • светлице 1
  • светлост 1
  • светлости 2
  • светлошћу 1
  • Свето 3
  • Светог 3
  • светој 1
  • светом 2
  • свету 14
  • Свећа 1
  • свећице 1
  • свећу 2
  • свечаник 4
  • свечаника 1
  • свечанику 1
  • сви 22
  • Сви 32
  • свију 9
  • свилено 1
  • свиленој 2
  • свили 1
  • свим 7
  • свима 11
  • Свима 3
  • свиња 2
  • Свиње 1
  • свиње 10
  • свињче 1
  • свира 1
  • Свирала 1
  • свирали 1
  • свиралица 2
  • Свиралица 3
  • свиралице 4
  • свиралицу 1
  • свиралу 1
  • свирање 1
  • Свирао 1
  • свирати 1
  • свирачи 2
  • свих 1
  • свог 2
  • свога 29
  • Свој 1
  • свој 12
  • своја 2
  • своје 43
  • својем 1
  • својим 11
  • својих 4
  • својој 12
  • Својом 1
  • својом 5
  • својски 2
  • својта 1
  • своју 30
  • свом 4
  • своме 8
  • Сврати 2
  • свратимо 1
  • свратио 1
  • свратити 1
  • свршен 1
  • свршене 1
  • Свршено 1
  • свршено 4
  • сврши 10
  • свршила 1
  • свршило 1
  • свршим 1
  • свршимо 2
  • свршио 4
  • свршите 2
  • свршити 2
  • свршише 1
  • сву 5
  • Свуд 2
  • Свуда 1
  • свуда 3
  • Свуде 1
  • свукли 1
  • се 1124
  • себе 22
  • себи 38
  • севала 1
  • севале 2
  • севап 1
  • севдалинку 1
  • седајући 1
  • седам 1
  • седе 11
  • Седе 2
  • седела 2
  • Седели 1
  • седели 5
  • седео 2
  • седи 1
  • Седи 2
  • седим 1
  • Седите 2
  • Седме 1
  • седми 1
  • седне 1
  • седну 1
  • седо 1
  • седоше 4
  • седу 1
  • сеира 2
  • сеире 1
  • Села 1
  • села 6
  • селена 1
  • сели 2
  • село 22
  • селом 1
  • селу 32
  • сељака 1
  • сељана 1
  • сељаци 2
  • Сељаци 2
  • Сем 1
  • сем 2
  • семе 1
  • Сена 1
  • сена 36
  • СЕНИ 1
  • сено 5
  • сену 2
  • сенуше 4
  • сењак 1
  • сењака 7
  • сењаку 4
  • сео 5
  • сеоска 2
  • сеоски 2
  • сеоских 1
  • сеоског 1
  • СЕОСКОГА 1
  • сеоској 1
  • сеоцета 1
  • септембра 1
  • сестара 1
  • сестра 1
  • сестре 3
  • сестро 5
  • сети 5
  • Сети 5
  • сетим 2
  • Сетите 1
  • сетише 1
  • сећа 1
  • сећала 2
  • сећам 2
  • Сећам 3
  • сећао 1
  • си 72
  • сивкасти 1
  • сигурни 1
  • сигурно 5
  • сиђе 3
  • сиђоше 2
  • сијала 1
  • сијасет 3
  • сијаху 3
  • сикиру 1
  • сила 1
  • силази 1
  • Силан 1
  • силан 2
  • силне 1
  • силнији 1
  • силних 1
  • силно 2
  • силног 1
  • силу 2
  • Симана 2
  • син 16
  • сина 11
  • синак 1
  • сине 5
  • синије 1
  • синијом 2
  • синију 3
  • Синко 1
  • синко 3
  • синове 1
  • синоћ 13
  • Синоћ 4
  • синоћној 1
  • синоћњој 1
  • Сину 1
  • сину 6
  • синуше 3
  • сињи 1
  • Сињи 1
  • сињој 3
  • сипа 1
  • сипај 2
  • сипају 1
  • сипаху 1
  • Сирома 1
  • сирома 6
  • сиромах 2
  • сирота 2
  • Сирота 4
  • сиротиња 1
  • сиротица 3
  • Сиротице 1
  • сироту 1
  • сисак 1
  • сиска 1
  • сит 2
  • сита 2
  • Сита 2
  • ситанце 1
  • ситни 1
  • ситно 1
  • сито 1
  • сићане 1
  • сишао 1
  • сјај 1
  • сјајне 1
  • Сјечој 1
  • скаменила 1
  • Скаменила 1
  • скаменили 1
  • скапа 1
  • скапамо 1
  • скаче 1
  • скврчи 1
  • Скелу 1
  • скентујемо 1
  • скид 1
  • скидајући 1
  • Скиде 2
  • скиде 5
  • Скини 1
  • скините 1
  • склопи 1
  • склопила 2
  • склопио 1
  • склопити 1
  • склопише 1
  • скоро 19
  • Скоро 4
  • скотове 1
  • скотрљаше 1
  • Скочи 3
  • скочи 8
  • скочити 2
  • скочише 1
  • Скув 1
  • скујем 1
  • скупе 2
  • Скупи 1
  • скупили 2
  • скупило 1
  • скупио 1
  • скупљене 1
  • скупу 1
  • слабије 2
  • слабим 1
  • слабинама 1
  • слабо 1
  • слабуњав 1
  • слава 1
  • славе 3
  • славиницу 1
  • славити 1
  • слагала 1
  • слагали 2
  • слагао 1
  • слади 1
  • Слађе 1
  • слађе 2
  • слази 1
  • сламка 2
  • сламке 1
  • сланину 1
  • слатка 1
  • слатких 1
  • слатко 4
  • слатком 1
  • слегао 3
  • слеже 2
  • слепа 1
  • слика 2
  • сликар 1
  • слике 1
  • слику 1
  • слисти 1
  • слободан 1
  • слободне 1
  • слободни 4
  • слободније 1
  • слободно 4
  • слога 1
  • Слога 1
  • слоге 3
  • слогу 1
  • слози 2
  • сломили 1
  • слуга 1
  • службе 1
  • служили 1
  • служити 1
  • слутила 1
  • слутио 1
  • случајно 1
  • слуша 2
  • слушају 1
  • Слушајући 2
  • слушајући 3
  • Слушала 1
  • слушали 4
  • слушао 1
  • Слушао 1
  • слушати 3
  • Слушаћемо 1
  • сматрао 1
  • сме 6
  • смеде 5
  • смежураном 1
  • смеј 2
  • смеја 3
  • смејао 2
  • смејати 5
  • смејеш 1
  • смеју 2
  • смејући 1
  • смела 3
  • смем 4
  • смемо 2
  • Смео 1
  • смео 3
  • Смерно 1
  • смерно 2
  • смета 1
  • сметаше 1
  • сметњу 1
  • Смешећи 1
  • смешећи 2
  • смеши 2
  • смешило 1
  • смешкаше 2
  • смешне 1
  • смешних 1
  • смешно 4
  • смешну 1
  • смиловала 1
  • смиље 1
  • смисли 1
  • смислио 2
  • смишљени 1
  • смо 48
  • смок 1
  • смотри 1
  • смркне 1
  • смрт 6
  • смрти 2
  • смути 1
  • сна 5
  • снаге 1
  • снагу 1
  • снађе 2
  • снажан 1
  • снаха 1
  • снахом 1
  • снаша 3
  • снаше 1
  • снашла 1
  • снег 4
  • сносила 1
  • сну 2
  • соба 1
  • собе 3
  • соби 5
  • собице 1
  • собици 2
  • собицу 1
  • собом 6
  • собу 6
  • Совљака 1
  • совре 1
  • совру 1
  • соколова 1
  • соколове 1
  • соли 1
  • сомун 1
  • сомуна 1
  • спава 2
  • Спавају 2
  • спавају 3
  • спавајући 1
  • спавали 1
  • спавам 1
  • спавање 1
  • спаваћете 1
  • Спаваш 1
  • спаваше 1
  • спадала 1
  • спази 13
  • Спази 2
  • спазила 1
  • спазили 2
  • спазило 1
  • спазим 1
  • спазио 2
  • спас 1
  • спасеније 1
  • Спаси 1
  • сперемо 1
  • спетљали 1
  • сподине 1
  • спокојни 1
  • спомен 1
  • спомена 1
  • Споменик 1
  • спомињ 1
  • спомињали 1
  • спомињао 1
  • спомиње 1
  • спомињем 1
  • споречкале 1
  • спорије 1
  • споро 3
  • спотаћи 1
  • спрам 2
  • спрема 1
  • спремајте 1
  • спремају 1
  • спремала 3
  • спремало 1
  • спреман 1
  • спремати 1
  • Спреми 1
  • спреми 7
  • Спремила 1
  • спремила 3
  • спремио 2
  • спремите 1
  • спремити 2
  • спремиш 2
  • спремише 2
  • спремљеним 1
  • спремљено 1
  • спремна 4
  • спремни 1
  • спржила 1
  • спржило 1
  • спроведени 1
  • спровешћу 1
  • спусти 3
  • спустите 1
  • спуштаху 1
  • ср 1
  • Срам 1
  • Срамота 1
  • срамота 3
  • срамотан 2
  • Срби 2
  • Србија 1
  • Србин 1
  • Србина 2
  • срда 1
  • срдачно 1
  • срде 1
  • срду 1
  • сред 7
  • среда 1
  • средини 3
  • средину 2
  • средњи 1
  • среду 3
  • срезу 4
  • срео 1
  • среска 2
  • срески 1
  • среској 2
  • среску 2
  • срести 2
  • сретан 1
  • Сретан 2
  • Сретеновић 2
  • сретна 4
  • сретне 2
  • сретни 3
  • сретнијих 1
  • сретних 1
  • сретно 1
  • сретоше 2
  • срећа 2
  • срећан 1
  • Срећан 2
  • среће 8
  • срећи 4
  • Срећна 1
  • срећо 1
  • срећом 4
  • срећу 6
  • сркати 1
  • сркаше 1
  • срма 1
  • срна 2
  • Српкиње 1
  • српских 1
  • српском 1
  • срца 16
  • Срце 20
  • срце 43
  • срцем 2
  • срцу 12
  • срче 1
  • срчемо 1
  • срченце 1
  • срчету 2
  • срчу 1
  • ста 4
  • стабло 1
  • стаде 28
  • Стаде 5
  • стадоше 8
  • Стазом 1
  • стајала 2
  • Стајали 1
  • стајали 5
  • стајало 3
  • стајао 10
  • стајаће 1
  • стају 1
  • стаклета 1
  • стакло 3
  • стала 1
  • Стала 1
  • стало 2
  • Стана 2
  • стане 2
  • стани 1
  • Стани 2
  • Станија 2
  • Станимир 25
  • Станимира 8
  • Станимире 3
  • Станимиров 1
  • Станимирова 1
  • Станимирове 1
  • Станимирово 1
  • Станимиром 6
  • Станимиру 3
  • Станојка 19
  • Станојке 1
  • Станојки 3
  • Станојком 1
  • Станојку 1
  • стану 1
  • стању 4
  • стао 1
  • Стар 2
  • стара 3
  • старати 1
  • старачке 1
  • Старачко 1
  • старе 5
  • старешина 1
  • старешинству 1
  • старешину 1
  • Стари 3
  • стари 9
  • старији 3
  • Старији 3
  • старијима 1
  • старине 1
  • старо 1
  • Старо 1
  • старог 3
  • старој 1
  • Старојко 1
  • старојко 5
  • старост 1
  • стару 1
  • стасао 1
  • ствар 4
  • стварало 1
  • ствари 10
  • стварима 1
  • створени 2
  • створења 1
  • створење 1
  • сте 18
  • Стева 120
  • Стеве 14
  • Стеви 19
  • Стевин 3
  • Стевина 3
  • Стевине 6
  • Стевино 3
  • Стевиној 2
  • Стевину 1
  • Стево 45
  • Стевом 12
  • Стеву 48
  • стегло 4
  • стегнути 1
  • стегнутим 1
  • стеже 9
  • стезале 1
  • стезаше 1
  • стећи 1
  • стиг 2
  • стигао 8
  • стигла 1
  • стигли 5
  • стигне 1
  • стигнемо 1
  • Стиго 1
  • стигоше 3
  • стид 4
  • Стиже 1
  • стиже 3
  • Стисак 1
  • стиснувши 2
  • стиснуо 1
  • стиснуте 1
  • стиснутих 1
  • стићи 3
  • стишавати 1
  • стишала 1
  • Стиште 1
  • Сто 1
  • сто 2
  • стој 3
  • Стој 8
  • Стојан 108
  • Стојана 24
  • Стојане 35
  • Стојанки 1
  • Стојанов 2
  • Стојанова 4
  • Стојанове 5
  • Стојаново 3
  • Стојановог 6
  • Стојановој 5
  • Стојанову 5
  • Стојаном 4
  • Стојану 20
  • Стоје 2
  • стоје 4
  • стојећи 2
  • стоји 9
  • стојите 1
  • стола 1
  • столицу 2
  • стопа 2
  • стопала 2
  • стопалама 1
  • стопале 1
  • стопалом 1
  • стопе 2
  • стотине 3
  • стотину 5
  • стра 3
  • страдају 1
  • страна 1
  • стране 20
  • страном 1
  • страну 12
  • страха 2
  • страховити 1
  • страхом 1
  • Страхота 1
  • страшан 1
  • Страшна 1
  • Страшне 1
  • страшни 1
  • страшнија 1
  • страшно 1
  • Страшно 1
  • страшног 1
  • стреља 1
  • стресе 1
  • Стрина 1
  • стрина 7
  • стрину 1
  • стричева 1
  • строже 1
  • ступи 3
  • ступила 1
  • ступио 1
  • су 350
  • субота 3
  • сув 1
  • суве 1
  • сувим 1
  • сувише 1
  • сувога 1
  • суд 1
  • суда 5
  • судбина 2
  • судбине 2
  • судио 1
  • суднице 10
  • судници 12
  • судницом 2
  • судницу 9
  • судничким 1
  • судничкој 1
  • судничку 1
  • судом 1
  • суду 5
  • Суза 1
  • суза 10
  • сузама 4
  • сузе 21
  • Сузе 3
  • сузу 2
  • сумња 1
  • сумњам 2
  • сумњиви 1
  • Сунца 2
  • сунца 3
  • Сунце 4
  • сунце 9
  • сунчане 1
  • супрету 1
  • сусрет 1
  • Сутра 15
  • сутра 25
  • сучељавају 1
  • сушлији 1
  • сушлију 1
  • сушлица 1
  • сушлицу 2
  • Сушта 2
  • сципала 1
  • т 1
  • та 10
  • Та 9
  • таван 1
  • Тада 2
  • тада 7
  • тазе 1
  • Тај 2
  • тај 7
  • Таја 2
  • таја 8
  • тајанствене 1
  • тајац 2
  • таји 1
  • тајна 2
  • Тајне 1
  • тајне 2
  • тајо 7
  • тајом 2
  • тају 2
  • так 1
  • така 1
  • Такав 1
  • такав 3
  • таква 1
  • Таква 2
  • Такве 2
  • такве 3
  • таквим 1
  • таквих 3
  • таки 3
  • тако 101
  • Тако 57
  • такође 2
  • таком 2
  • таку 1
  • такуше 2
  • талас 1
  • таласаху 1
  • талира 1
  • тама 1
  • таман 3
  • Таман 4
  • тамбурица 1
  • тамним 1
  • тамо 42
  • Тамо 5
  • танким 1
  • тапијом 1
  • тапију 1
  • тарабе 1
  • тараби 1
  • тарнице 1
  • тачно 4
  • твога 1
  • Твој 1
  • ТВОЈ 1
  • твој 9
  • Твоја 2
  • твоја 9
  • твоје 11
  • Твоје 3
  • твоји 2
  • твојој 6
  • твоју 5
  • твоме 3
  • Творче 1
  • тврдиле 1
  • тврдити 1
  • те 112
  • Те 3
  • тебе 24
  • тебека 2
  • теби 15
  • Теби 2
  • Тебика 1
  • Теде 1
  • теде 2
  • тедну 1
  • теже 4
  • тежег 1
  • теји 1
  • Тек 7
  • тек 9
  • текем 1
  • текнету 1
  • текну 2
  • текоше 1
  • тела 1
  • тели 5
  • тело 4
  • Телом 1
  • телом 2
  • тео 3
  • тепа 2
  • тепајући 1
  • тепаше 1
  • тепсијама 1
  • Терај 1
  • терај 3
  • терао 1
  • тераш 1
  • терет 2
  • терете 2
  • теретиле 2
  • теретило 1
  • теслимио 1
  • тесно 1
  • тесној 1
  • Тета 1
  • тета 12
  • тете 3
  • тетке 1
  • тето 20
  • Тето 3
  • тетом 1
  • тету 2
  • тећи 1
  • тешећи 1
  • Тешећи 1
  • Теши 1
  • тешка 1
  • тешке 2
  • тешко 12
  • Тешко 4
  • Ти 25
  • ти 291
  • тиква 1
  • тили 2
  • Тим 1
  • тим 96
  • тиме 2
  • Тиме 2
  • тињало 1
  • тих 4
  • тихим 1
  • тихо 4
  • тиху 1
  • тицало 1
  • тицати 1
  • тиче 5
  • тичићи 1
  • тишина 2
  • то 230
  • То 44
  • тобом 7
  • тог 2
  • тога 14
  • Тога 2
  • тоич 1
  • тој 1
  • толике 2
  • Толике 2
  • толики 1
  • толиким 2
  • Толико 1
  • толико 14
  • толиког 1
  • толиком 1
  • толику 2
  • том 20
  • томе 9
  • Топили 1
  • топили 2
  • топио 3
  • топла 1
  • топлоте 1
  • топови 1
  • топраку 1
  • точи 1
  • траве 1
  • траг 14
  • Траг 3
  • трагове 1
  • трагом 3
  • трагу 5
  • тражаше 1
  • Тражаше 1
  • траже 1
  • тражењу 1
  • Тражи 1
  • тражи 8
  • тражим 2
  • Тражим 2
  • тражимо 2
  • Тражио 2
  • тражио 3
  • Тражиће 1
  • тражиш 1
  • трајало 2
  • трбу 1
  • тргао 1
  • тргне 1
  • трговину 1
  • трговца 2
  • трговци 2
  • трговцу 1
  • тргоше 1
  • треба 24
  • Треба 4
  • требају 1
  • требала 1
  • требали 3
  • Требало 1
  • требало 3
  • Требате 1
  • требати 2
  • треви 1
  • трезвенији 1
  • трену 1
  • тренутак 1
  • тренутака 4
  • тренути 1
  • тренутку 5
  • трепери 1
  • тресак 1
  • тресе 2
  • трести 1
  • трећа 2
  • треће 3
  • трећег 1
  • трећи 3
  • трећу 1
  • трже 11
  • три 32
  • Три 4
  • тридесет 4
  • трипут 1
  • трљати 1
  • трње 1
  • Троја 1
  • троје 2
  • тројица 2
  • Тројице 1
  • тројицу 1
  • тролетница 1
  • трошак 1
  • трошковима 1
  • трп 1
  • трпе 1
  • трпеза 1
  • трпео 3
  • трпети 3
  • трпи 1
  • трпљиво 1
  • труба 1
  • Труд 1
  • труд 3
  • трудили 1
  • трудио 1
  • трудиш 1
  • трудноме 1
  • труду 1
  • труђаше 1
  • трчала 1
  • трчали 1
  • трчало 1
  • трчао 2
  • трчи 3
  • трчимо 1
  • Ту 11
  • ту 55
  • туга 2
  • туге 2
  • тугу 1
  • туда 1
  • туде 1
  • туђе 3
  • туђим 1
  • туђина 1
  • тужан 1
  • тужи 2
  • тужим 1
  • тужимо 1
  • тужити 3
  • тужне 1
  • тужни 1
  • тужније 1
  • тужним 1
  • тужно 1
  • тужном 1
  • тужну 1
  • тумар 1
  • туп 2
  • тур 1
  • тури 1
  • Турке 2
  • турски 1
  • Турско 1
  • турског 1
  • турском 1
  • туру 2
  • Тхе 1
  • ћара 1
  • Ћата 2
  • ћата 8
  • ћати 3
  • ћато 4
  • ћатом 2
  • ћату 2
  • ће 140
  • ћевап 1
  • ћемане 3
  • ћеманета 2
  • ћемо 39
  • ћерета 1
  • ћеретао 1
  • ћери 15
  • Ћерић 2
  • ћерка 2
  • ћете 9
  • ћеш 18
  • ћилима 1
  • ћилими 1
  • ћилимом 1
  • ћораве 1
  • ћошак 3
  • ћошку 2
  • Ћу 1
  • ћу 45
  • ћускија 1
  • ћутали 4
  • ћутао 4
  • ћутати 1
  • ћуташе 2
  • ћуте 1
  • ћутећи 1
  • Ћутећи 1
  • ћути 1
  • Ћути 4
  • ћутим 1
  • ћутите 3
  • Ћутке 1
  • У 100
  • у 679
  • уапсио 1
  • убацише 1
  • уби 1
  • убије 2
  • убијеног 2
  • убијете 1
  • убила 1
  • убили 3
  • убило 1
  • убио 6
  • убити 1
  • убоде 1
  • убрадача 1
  • убрадио 1
  • убриса 1
  • уважења 1
  • увалити 1
  • уве 1
  • Уве 1
  • уведоше 1
  • увек 16
  • Увек 4
  • увело 1
  • Увенула 1
  • уверен 1
  • уверењу 1
  • увета 1
  • уво 2
  • Уводити 1
  • увредио 1
  • угажена 2
  • угазили 1
  • угледате 1
  • угледаше 1
  • угљевља 1
  • угљевље 1
  • угљевљу 1
  • угљен 1
  • Угљен 1
  • угњавити 1
  • уговоре 1
  • уговорити 1
  • Уговорише 1
  • угодити 1
  • уграби 2
  • уграбио 2
  • угрејала 1
  • Угрејани 1
  • угреје 1
  • угуше 1
  • удави 4
  • удавимо 1
  • удаји 1
  • ударац 1
  • удари 3
  • ударим 1
  • ударити 1
  • уделите 1
  • Уделите 1
  • удесили 4
  • удесио 1
  • удесити 1
  • удешено 1
  • удовице 1
  • удомили 1
  • Удржи 1
  • Уђе 1
  • уђе 20
  • уђем 1
  • уђеш 1
  • уђите 1
  • Уђосмо 1
  • уђоше 11
  • уђу 1
  • ужагрило 1
  • ужеже 1
  • уживају 1
  • ужина 1
  • ужине 1
  • Ужичанчиће 1
  • уз 10
  • уза 8
  • узбуђења 1
  • узбунило 1
  • узбуркане 1
  • узвик 3
  • узвикну 4
  • узврда 1
  • узврпољио 1
  • узгред 1
  • уздану 2
  • уздати 1
  • уздах 1
  • уздахну 2
  • уздигнула 1
  • уздигнули 1
  • уздизала 1
  • уздисаше 1
  • Уздишући 1
  • уздржа 2
  • уздрхта 1
  • Узе 1
  • узе 21
  • узела 1
  • Узели 1
  • узео 1
  • узесмо 1
  • узети 2
  • узимају 1
  • узимам 1
  • узицом 2
  • узме 2
  • узмем 2
  • узми 2
  • Узми 2
  • узмуца 1
  • узноси 1
  • узносила 1
  • узорати 1
  • узоремо 1
  • узрока 1
  • ујдурисали 1
  • ујела 1
  • указивати 1
  • укалупе 1
  • укаља 1
  • уклони 1
  • уклонили 1
  • укну 1
  • укопан 2
  • укопани 1
  • укочио 1
  • укр 2
  • украден 3
  • украдено 1
  • украденог 2
  • украли 3
  • украо 3
  • укрешем 1
  • Укрутила 1
  • укуваних 1
  • укућанком 1
  • улажеш 1
  • улазећи 3
  • улазила 2
  • улазили 1
  • улазио 1
  • улењили 1
  • УЛИЦА 1
  • умакнем 1
  • умакоше 1
  • уме 6
  • умеде 2
  • умеју 2
  • умела 1
  • умем 3
  • умемо 1
  • умео 7
  • умеш 1
  • умеша 1
  • уми 2
  • умију 1
  • умири 3
  • умирила 1
  • умор 2
  • умора 4
  • уморило 1
  • уморни 1
  • умочише 1
  • умр 4
  • умре 1
  • умрети 2
  • унапред 1
  • унука 1
  • Унутра 1
  • унутра 4
  • унутрашње 1
  • унуцима 1
  • унучића 1
  • унучиће 1
  • уозбиљи 1
  • упале 1
  • упали 1
  • упалим 1
  • упаљени 1
  • Упамтио 1
  • упамтио 2
  • упамтити 1
  • упамтићеш 1
  • Упамтићеш 1
  • уписана 2
  • упита 8
  • уплакане 1
  • уплакану 1
  • уплашио 1
  • упознам 1
  • упознао 1
  • употребила 1
  • управљени 1
  • управо 1
  • упрепастили 1
  • упржи 1
  • упрте 1
  • упути 10
  • упутио 1
  • упутише 5
  • уради 4
  • урадили 3
  • урадим 1
  • урадио 8
  • урадите 2
  • урадити 4
  • урадићемо 1
  • урадиш 1
  • урадише 2
  • уредити 1
  • уређене 1
  • уреум 1
  • уреуму 1
  • Урок 2
  • уроку 1
  • Урочица 1
  • Урочицу 1
  • усијану 1
  • уској 1
  • услужни 1
  • уснама 2
  • усне 3
  • Уснице 1
  • уснице 3
  • успем 1
  • успемо 1
  • успети 1
  • успешан 1
  • успомена 1
  • успомену 1
  • усправи 1
  • усправио 1
  • успрем 1
  • успреми 1
  • усрећити 1
  • уст 1
  • уста 10
  • Устаде 1
  • устаде 7
  • устај 2
  • Устај 3
  • устаје 1
  • устали 1
  • устани 1
  • устао 2
  • устумарао 1
  • усук 1
  • утабано 1
  • утврдиш 1
  • утегнуто 1
  • утеко 1
  • утећи 1
  • утече 1
  • утешени 1
  • утешила 2
  • утицао 1
  • утлеисати 1
  • уточене 1
  • уточи 1
  • утр 1
  • утркује 1
  • утрунила 1
  • утубио 1
  • ући 1
  • ућута 10
  • ућуташе 3
  • ућуткати 1
  • ух 1
  • Ух 4
  • Ухвати 2
  • ухвати 5
  • ухватили 1
  • Ухватио 1
  • Ухватише 1
  • ухваћени 2
  • учини 13
  • Учини 5
  • учинила 2
  • учинили 1
  • Учинили 1
  • учинило 2
  • учиним 1
  • учинимо 1
  • Учинио 1
  • учинио 11
  • учинити 14
  • учитељ 2
  • учитеља 1
  • учити 1
  • Ушав 1
  • ушао 5
  • ушепртљио 1
  • уши 5
  • ушима 4
  • ушла 2
  • ушли 2
  • ушло 1
  • фали 1
  • фењер 1
  • фењери 1
  • фес 1
  • фијоци 1
  • фиру 1
  • Ха 2
  • Хајде 2
  • Хајдемо 4
  • хајдете 1
  • Хајдете 1
  • хана 1
  • хартија 1
  • хартије 3
  • хартијица 1
  • Хвала 2
  • хвала 3
  • хвали 1
  • хватања 1
  • хватати 1
  • хе 1
  • Хе 1
  • хиљаде 1
  • хиљаду 1
  • хитан 1
  • хитно 1
  • хладном 1
  • хлеба 1
  • Хм 1
  • хо 3
  • ходала 1
  • ходао 1
  • ходати 1
  • ходаше 2
  • ходнику 1
  • Хоће 1
  • хоће 25
  • хоћете 3
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 15
  • хоћу 28
  • храбар 1
  • Хтеде 2
  • хтеде 7
  • хтедне 1
  • хтеднем 1
  • хтедоше 1
  • Хтедоше 1
  • хтели 1
  • хтео 7
  • хтети 1
  • царевином 1
  • царем 1
  • царица 1
  • царовала 2
  • царски 1
  • цванцика 2
  • цванцике 1
  • цвет 1
  • цветак 1
  • цвећа 2
  • цвеће 1
  • Цвеће 2
  • цвећем 1
  • цвиљаше 1
  • цвокотала 1
  • цвркну 1
  • цвчала 1
  • цега 1
  • Цела 1
  • цела 2
  • целе 1
  • Целе 2
  • целим 1
  • Целим 3
  • цело 10
  • Цело 2
  • целог 1
  • целога 1
  • Целога 1
  • целој 1
  • целом 3
  • целоме 1
  • Целу 1
  • целу 3
  • цена 3
  • цене 1
  • Цео 1
  • цео 12
  • цепали 1
  • цепало 1
  • цепанице 1
  • цепте 1
  • цепти 1
  • цептили 1
  • цептио 4
  • Цигана 1
  • Циганин 1
  • Циганина 2
  • циганска 1
  • циганским 1
  • циганских 1
  • Цигле 1
  • Цигурно 1
  • цика 1
  • цикне 2
  • цикну 9
  • цичи 1
  • цјел 1
  • цмокну 1
  • црвен 1
  • црвене 2
  • црвеним 1
  • црвенит 1
  • црвено 1
  • цркве 2
  • цркви 4
  • црквице 1
  • цркву 1
  • црн 1
  • црна 3
  • Црне 1
  • црне 3
  • црни 1
  • црник 1
  • црним 1
  • црних 2
  • црница 1
  • црно 5
  • црног 1
  • Црног 1
  • Црној 1
  • црном 1
  • црномањаст 1
  • црну 1
  • цура 3
  • цуре 2
  • цуром 1
  • цуру 3
  • ча 4
  • чавкунлука 1
  • чаврљају 2
  • чак 16
  • Чак 2
  • чалабрцнути 1
  • чанку 1
  • чарапа 1
  • чардаци 1
  • чаршији 2
  • чаршију 2
  • час 12
  • часак 3
  • часком 1
  • часни 1
  • Часни 1
  • часова 1
  • часове 2
  • часом 1
  • част 1
  • Части 1
  • частиш 1
  • часу 4
  • чаша 1
  • Чаша 1
  • чаше 1
  • чашицу 3
  • чашу 2
  • чега 2
  • чедо 2
  • Чек 1
  • чека 5
  • чекај 1
  • Чекај 1
  • Чекајте 1
  • чекала 2
  • чекам 1
  • чекања 1
  • чекању 1
  • Чекао 1
  • чекао 5
  • Чекаш 1
  • чекаш 2
  • чекића 1
  • чела 1
  • Челебија 1
  • чело 5
  • человјека 1
  • чељаде 3
  • чељадету 1
  • чем 1
  • чему 11
  • чеп 1
  • честит 1
  • честитам 1
  • честитог 1
  • често 3
  • Често 4
  • четворици 1
  • четворној 1
  • четврт 1
  • четвртак 1
  • Четвртак 1
  • четврте 1
  • четврти 1
  • Четр 1
  • четрдесета 1
  • четри 3
  • чешће 1
  • чешући 1
  • Чи 1
  • чивије 1
  • чивит 1
  • чија 1
  • чије 1
  • чијој 1
  • чика 19
  • чим 5
  • Чим 6
  • чине 1
  • чини 16
  • Чини 2
  • чинију 1
  • Чинило 2
  • чинило 4
  • чиновник 1
  • чиновници 2
  • чиодом 1
  • чиоду 1
  • чиста 3
  • чисте 4
  • чисти 1
  • Чисто 10
  • чисто 31
  • чистој 1
  • чисту 2
  • чита 1
  • читав 2
  • читава 2
  • читаве 1
  • читаво 1
  • Читаво 1
  • читавој 1
  • читавом 5
  • читај 2
  • читајући 1
  • Читајући 1
  • читамо 1
  • читања 1
  • читао 2
  • читатељи 1
  • Читатељу 1
  • читати 5
  • читаш 1
  • чича 45
  • Чича 5
  • чколама 1
  • чколе 1
  • чколу 1
  • чколујући 1
  • чланови 1
  • човано 1
  • човек 24
  • човека 10
  • човекову 1
  • човеку 3
  • човече 2
  • човечје 1
  • чоје 2
  • чоји 1
  • чорба 1
  • чорбе 1
  • чорбу 1
  • чу 11
  • чубра 1
  • Чува 1
  • чувам 1
  • чувамо 1
  • чувао 1
  • чувена 1
  • чувши 1
  • чуда 4
  • Чудили 1
  • Чудим 1
  • чудим 5
  • чудио 2
  • чудније 1
  • чудновато 1
  • чудо 1
  • Чује 1
  • чује 9
  • чујем 4
  • Чујем 5
  • Чујете 1
  • Чујеш 2
  • чујеш 4
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • Чула 1
  • чула 7
  • чуле 3
  • чули 9
  • чуло 3
  • чунак 1
  • чуо 16
  • Чуо 2
  • чупаве 1
  • чупавим 1
  • чупао 2
  • чуперци 1
  • Чупкајући 1
  • чупкати 1
  • чупо 1
  • чути 6
  • Чутура 1
  • чутури 1
  • чутуру 1
  • чућете 1
  • чучну 1
  • Чуше 1
  • чуше 5
  • џабе 1
  • џада 1
  • џандари 1
  • Џафер 1
  • џгад 1
  • џеп 4
  • џепа 5
  • џеповима 1
  • џепу 2
  • џукела 1
  • Џукела 1
  • џукело 1
  • џукелу 1
  • Ш 2
  • ш 9
  • Шабац 2
  • шаблоне 1
  • шајкаче 1
  • шака 2
  • шакама 1
  • шала 3
  • шале 3
  • шали 1
  • шалим 1
  • шалити 2
  • шану 3
  • шапутала 1
  • шапутале 1
  • шапутао 1
  • Шапца 2
  • Шапцу 2
  • шарај 1
  • шаран 1
  • шарена 1
  • шарене 1
  • шаренила 1
  • шареницама 1
  • шареницом 1
  • шареног 2
  • шаркијаше 2
  • Шат 1
  • шачицом 1
  • шваба 1
  • швингаром 1
  • шврћа 1
  • шерпа 1
  • Шес 1
  • шес 3
  • шест 3
  • шесторо 1
  • шећер 1
  • шећера 2
  • шеширић 1
  • шибу 1
  • шило 1
  • шиљак 6
  • шиљастим 2
  • шип 1
  • ширио 2
  • широка 3
  • широке 1
  • широки 2
  • широким 1
  • школовао 1
  • школу 1
  • шкрипа 1
  • шкрипну 2
  • шљива 3
  • шљоке 1
  • шмек 1
  • шмољави 1
  • шмурну 1
  • шољама 1
  • шоље 3
  • шољи 1
  • шољу 1
  • шор 10
  • шора 8
  • Шором 1
  • шором 5
  • шору 11
  • шта 150
  • Шта 73
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штап 1
  • штапа 1
  • штедили 1
  • Штета 1
  • штета 2
  • штете 1
  • штетовао 1
  • што 215
  • Што 33
  • штогод 11
  • штрањке 1
  • Штрољанку 1
  • шуле 1
  • шуленцета 1
  • шума 1
  • шушкају 1
40708 matches
Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље ж 
 веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан 
двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад 
— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата 
<p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, 
<pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ни 
ја из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа < 
да Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало зе 
ераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се 
.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи. 
ларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p 
та немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо! 
> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице ра 
подара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том време 
ушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом 
 њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мар 
ма.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p>  
у.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађ 
ан.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па  
о уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли 
 са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се  
а.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли. 
д варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те 
аше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милост 
мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамич 
 је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је луп 
..</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из 
p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од ра 
. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p> 
о их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап и 
/p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до в 
!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Ником 
p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком 
27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране  
ио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Ст 
 Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вал 
тити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је  
p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све срећ 
 и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан сврши 
душни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали с 
</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Мил 
ма цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али 
 Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису 
ад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светл 
мо имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Ма 
ти.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао 
 Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ ра 
а воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Н 
А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’вата 
гњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, испл 
р.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— 
S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке... 
?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан п 
у кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и поб 
> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео 
мена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спровед 
ко опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p 
 учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наши 
може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је гос 
стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књи 
намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</ 
андур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у  
у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p>  
е загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Ра 
Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека 
ивана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премр 
баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испрос 
а свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су с 
te> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p 
м није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада  
S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало 
 не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> < 
 лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је  
 Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послет 
изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио 
 је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се 
ом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом  
кнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>—  
абије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза ж 
ирић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој  
/p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријав 
S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех 
 се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> 
 А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме  
а је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су 
још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Р 
о целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и 
уто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немо 
пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше 
/p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а 
.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ора 
ранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу ст 
p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p>  
едан кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама г 
рацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> < 
} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у жив 
тли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као л 
мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> < 
> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— 
</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи  
о кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је позн 
’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> 
поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у гру 
ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти 
 шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште 
 Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време п 
јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га  
у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Језд 
анимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи л 
> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да  
д дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је 
казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се 
и набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа 
p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> < 
лушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше сле 
шао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се он 
росимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођ 
е из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света 
некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од д 
едајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, п 
е нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је послед 
 баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Ма 
и.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог  
м и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и ста 
да Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p>  
p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми см 
бе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је  
 болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме дог 
ш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето так 
који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А ка 
.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га  
г Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синиј 
ма не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није  
мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син! 
ва полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она крес 
растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type=" 
p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, на 
он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатански 
 се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им кап 
{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајн 
ије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси ма 
леда.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памт 
аки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се  
тојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И  
 вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми 
две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само 
 И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја  
ио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>О 
/p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку пр 
ло село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима г 
лужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о дет 
 мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’А 
 рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре м 
ен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни 
верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрс 
 Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи,  
" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље.. 
дити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутал 
ако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" 
.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан 
 да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</ 
о.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Ди 
бом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље п 
дбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд мо 
уће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако. 
p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и тро 
ко врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено леп 
/p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што 
оз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> 
 се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завук 
ра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из  
S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо,  
 могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан о 
{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јо 
на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не мор 
ћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још 
у јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’ноли 
ије знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, прича 
, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми 
е измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и  
Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, т 
ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опе 
ре.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако  
е и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашц 
о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи 
г Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Ами 
е заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе  
о ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Ст 
 Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти 
<p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар ка 
бору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је з 
!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио 
</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа г 
 мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад  
ом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’нак 
о значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p 
 је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</ 
та, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати 
су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p> 
нов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није тол 
на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље  
и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је с 
 се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</ 
ва јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?< 
ло с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си 
видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па а 
 мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем  
на друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечер 
очела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му  
о променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи ма 
p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одс 
<p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То 
 ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сут 
S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединств 
на цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план  
або не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онд 
аде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Ка 
чио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа 
— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</ 
ам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Н 
о’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овам 
, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчи 
име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нин 
ече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— 
 Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрс 
еду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p> 
лости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје 
 његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата ил 
како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћ 
о, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зуб 
дно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце 
з ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је  
е у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи  
 тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, ил 
 лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се 
 ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш 
ата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу 
о, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бо 
ђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушеп 
а му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито  
а на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већ 
дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Иг 
Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше кача 
се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и 
/p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав п 
 <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњ 
бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда 
и смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p>  
ва ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>—  
аре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и 
 исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због ње 
да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „П 
е у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле 
Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми те 
.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Ј 
p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</ 
су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин  
шт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им за 
е Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Ст 
и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих дв 
ој чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Бе 
p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више  
е знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као дет 
имире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи с 
 није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам о 
 није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара. 
реба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Мар 
 Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из т 
а ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n= 
 <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се  
се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Познат 
о нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Св 
ић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бо 
ио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стево 
а Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, ма 
оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</ 
утра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једн 
 лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опе 
</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачк 
сли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{ 
p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На д 
ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун. 
ику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак  
 кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хв 
Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капет 
пред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је 
му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, и 
, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана в 
о ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, д 
<p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овом 
Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада 
> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са  
ћера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан.. 
нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан 
</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих  
/p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Ве 
/p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света  
...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш 
амо, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теб 
ржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој т 
во, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} 
а дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, 
аш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас ве 
да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад  
и њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па ша 
мојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S 
о речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са  
 Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој 
аши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Ди 
им ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?< 
и за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теб 
ас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда  
<p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног бр 
и Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За  
> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео к 
хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S}  
вно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb  
је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине,  
у Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим,  
S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С ба 
и чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се 
Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силн 
 гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо  
о.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" 
а страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Н 
рузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш 
p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти зн 
го.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш е 
ло, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било  
 саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>И 
p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече 
<p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но р 
p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.< 
{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> < 
д качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на ка 
 је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета.. 
миш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаљ 
м....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или  
исто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила.  
ли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> < 
енче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и 
рићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене 
</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на пола 
дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо 
 кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко ва 
ваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци  
 само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Ч 
ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма: 
p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Ста 
м рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало по 
it="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По д 
прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји  
говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— К 
е да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пун 
било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и та 
p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом ро 
 за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и  
нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је  
 требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста 
ља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу 
више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе воле 
} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам 
 ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити љу 
даш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше? 
Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две сва 
ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он 
же... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напуни 
ој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је у 
е.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила 
p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа 
арода. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте  
 је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста доб 
е....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упут 
јапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет вра 
} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што  
 се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" 
ти?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа  
имир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин бр 
па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он 
се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На  
бојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у ли 
!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима  
етан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај ка 
отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капет 
Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са  
у и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе белас 
е опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени ј 
гатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти  
шљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.< 
с нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело кр 
 изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива. 
оћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло 
 са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост 
 који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане 
о од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако 
а буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, ре 
и већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се 
свршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се не 
жем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће.... 
 осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да по 
ало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу 
у фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Ст 
/p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" xm 
ену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се на 
тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а  
н пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачај 
ад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право  
те!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их с 
> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет врат 
 рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадош 
це прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба 
ко морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће 
’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p>  
д је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ пора 
 у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у з 
м не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио 
пи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право кап 
етка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p> 
ије.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је 
о је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— 
>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они? 
рзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</ 
p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно ви 
решник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и ми 
е ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем  
е и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јел 
/p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји ку 
— нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено влада 
> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину ј 
p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говор 
не су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој 
једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико  
.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим с 
 учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечо 
гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да л 
ским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} 
о ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168"  
.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише с 
изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и сме 
 Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p 
исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</ 
а ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јова 
.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— До 
сте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сват 
једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим 
убио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p>  
есте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p> 
ше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. 
<p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога  
/p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шт 
у, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од а 
и иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковањ 
авде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p> 
слим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем 
 шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је с 
ик.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и од 
сталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Ј 
<p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председнич 
ба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију  
и++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У п 
зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Ос 
е.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се оби 
теде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Ж 
p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да и 
твари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.< 
</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да  
ох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо бр 
ш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати.. 
есретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све п 
 башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, 
оше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о. 
тине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њ 
искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала по 
се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком мо 
и.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет за 
ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом сел 
рити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо 
вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на рук 
p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског ду 
 да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.< 
 много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу с 
стресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки 
ратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја 
и знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стој 
а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само  
 једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не г 
им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p 
Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, 
подине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове пос 
....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесм 
ћи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— 
м новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашл 
вити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтит 
та помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја 
урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p>  
— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одо 
ича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати 
ако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, зад 
амо клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{ 
говарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће о 
Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико са 
 цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти  
а, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се 
о вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.< 
p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p>  
ла Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако ва 
— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они  
 Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман 
итамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми  
н.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће 
 не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она  
ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично г 
 и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену б 
највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били прв 
 радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газ 
вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека  
радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја 
, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца,  
руги пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Пан 
зати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се к 
на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи  
нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви  
ети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја 
 тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој  
и су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ниш 
е крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је та 
 тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећ 
устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благосло 
онуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања,  
о, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p> 
обеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непош 
е мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, к 
 остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поре 
е како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не б 
 звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она  
 Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згро 
— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} З 
јица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли 
ер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одрж 
жим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то 
рце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата 
опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе 
...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На јед 
ко, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’ 
То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткат 
.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмс 
> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу  
ми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људ 
т људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигур 
е сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити... 
 рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради  
а ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне 
е личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају д 
у часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p>  
јући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p 
омен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам ср 
 те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ 
— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће по 
и Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата же 
 <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— И 
.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га но 
ој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у  
а и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је С 
.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се  
> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ј 
— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S 
ковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о кака 
 га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би 
ћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стоја 
Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по т 
> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штр 
/p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје  
рп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављал 
 <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је 
{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити,  
 је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још 
.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као свет 
 и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, п 
ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у 
за шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> 
а ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико,  
ше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор 
 А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год 
, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, в 
 опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Стан 
ти.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке  
узе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе. 
аја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Ми 
а се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону п 
те до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда и 
 доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обр 
" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се 
би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S 
растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми ј 
нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека. 
еку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег се 
а дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Ста 
ожји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и с 
узу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један  
p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед н 
ави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} 
Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добр 
гурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— 
у и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам  
дрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S}  
оказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим скл 
а велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чуј 
ели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да  
 да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава 
ан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће б 
 трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поч 
ави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му  
ећ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног 
о се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Н 
унио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова гово 
део.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша 
ано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра 
<p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Ј 
з очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104 
е осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, 
м и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чуј 
> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.< 
осла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шо 
е рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни  
и ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам  
орити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукаво 
ман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут 
е башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите баш 
сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало по 
то се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јад 
>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свира 
} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим оп 
 ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога м 
било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене 
оја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само п 
 ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и 
вима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не 
} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Н 
пава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На 
е да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра пе 
ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радет 
бично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празну 
говци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај  
на штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине 
цу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, н 
 сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имањ 
 И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па 
би је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је С 
би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, 
ш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не  
ак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за жи 
p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан п 
 губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} 
 ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Ис 
то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа  
 је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме 
јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p> 
.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb 
ру на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ак 
 што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не м 
ете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p 
 ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ це 
вог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело н 
.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен ката 
ред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати 
еменито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакш 
необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} П 
.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} 
во.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог 
 по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Раде 
 се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно  
алека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, ј 
а и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром в 
<p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и п 
а.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И ст 
мети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се ис 
х могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик ј 
 Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb 
и загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пу 
а он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако  
појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколи 
<p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућут 
пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су 
м, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно  
Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени 
ла како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> < 
’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S}  
 све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n=" 
јици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако м 
или на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао м 
то шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића 
лим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бо 
ј било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јо 
осумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити ова 
е један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи в 
птио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станим 
вучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Леп 
ти преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очек 
И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живет 
p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одв 
уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’ 
p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја! 
ице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> 
="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Та 
куд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда 
 <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб 
, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мен 
м погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац 
гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су 
Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење бо 
 он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Ма 
господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добиј 
е болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.< 
волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико  
рећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у  
у биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко лива 
ћи, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Ј 
је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него п 
радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад 
вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стој 
е сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала пра 
ира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је  
 од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу жив 
.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се п 
ворили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стиг 
 нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви м 
наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, 
е да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узг 
.{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана 
еше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.< 
си Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p>  
 им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје. 
 што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепо 
 у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира  
ке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја 
око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А з 
ђо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати м 
ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоће 
а.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти  
p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> < 
 рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</ 
то!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи пер 
<p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p> 
на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S 
 Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" 
ећ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чуди 
авадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — мол 
ћу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p> 
>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене  
а, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала мил 
ана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од м 
</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све с 
46" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p> 
ка нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јек 
а Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека. 
рањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест не 
и Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде с 
је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да с 
 Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.< 
е:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја 
ате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико пра 
И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младо 
ли су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце  
це, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>—  
али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже глав 
ца, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, ве 
наха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Д 
 је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одме 
ЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не м 
<p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упа 
 <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, кој 
аштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче број 
е звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— 
’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да  
ура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима. 
.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вел 
творише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брз 
— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p 
 и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама. 
 увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате 
 треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, 
о масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна ш 
 кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесе 
вади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, по 
едну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’ва 
е, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p 
попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Еман 
е стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је и 
 се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена 
није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p> 
ку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и  
олену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш лич 
Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се 
и, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви 
 тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је 
едељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> < 
.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одоб 
ди и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p 
вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стев 
и ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Риј 
але редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p 
 њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила,  
} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбо 
еким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту поду 
е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а 
} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој д 
 се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, 
к ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурн 
ебила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>—  
бо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p 
новој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p 
побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће 
иваху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело вр 
начете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p 
p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пе 
сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Р 
и јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго 
р за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p> 
.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се  
а сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече 
 n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја. 
— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио  
 Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p 
 славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет у 
p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све 
 се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак л 
ина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, 
 <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута 
злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...< 
 море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.< 
ам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је 
ељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се раста 
 си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли т 
 је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Од 
p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз 
</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> 
ба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак  
/p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о  
да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат  
пастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толи 
а скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n=" 
ез Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије 
за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице  
p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О 
мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали по 
ући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи 
’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p>  
ичаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрић 
p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше по 
де почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели,  
> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> < 
 с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо. 
 Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан 
ао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тог 
а човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу поз 
<p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадов 
 море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали 
ла се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напа 
дине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта  
вче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара 
 га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p 
 могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’ноли 
/p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћ 
их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесе 
ив Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о изв 
 <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не 
и, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> 
а волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како  
конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S}  
?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> 
} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сиром 
авдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капет 
па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њих 
>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> 
се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....< 
плачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} 
ина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е 
само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> < 
а ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S 
 Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им 
кака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала 
т сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шт 
гао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жа 
на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако  
апунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор м 
> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S}  
тића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-—  
о.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{ 
закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и нап 
p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам 
— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоћ 
у.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће 
вно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан  
али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гле 
а је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и доб 
ајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чист 
 западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденко 
анствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствен 
,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало  
ма као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</ 
теко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала 
му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгу 
 лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто 
са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Нек 
 обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу вр 
топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто зами 
" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Аја 
јану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потре 
а кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S 
 се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође 
н к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к 
пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан,  
ане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p>  
о мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А 
и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ка 
себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и д 
оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Ма 
 рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, р 
ије главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букн 
> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још ка 
.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <mil 
ако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Час 
а, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зо 
>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева и 
код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Ма 
творени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица 
а овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си дев 
Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љу 
 па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се  
да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодн 
p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту јо 
о, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{ 
а.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу  
а.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам тво 
 мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко 
рало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше м 
ано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек 
и.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извад 
ила тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{ 
ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, он 
крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измак 
а ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механ 
а били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу 
ати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> 
е стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова т 
„Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Ни 
 стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ј 
, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Д 
ага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p> 
једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури ј 
ере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n 
<p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести  
у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле ј 
ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да  
емојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ 
и момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола вр 
арио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошл 
 да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поа 
о моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо 
ну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и  
Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је с 
P18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А з 
ође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње 
рачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију 
Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Доброса 
отрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на стран 
ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S}  
</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</ 
> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су с 
о?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра  
ио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца 
обудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S 
— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми ст 
о задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати љ 
етак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S}  
 дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> 
— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти. 
 децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бини 
!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>—  
е.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Д 
 са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{ 
а?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио 
</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек 
да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек  
та им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд 
ко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да 
би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је т 
код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не б 
 ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</ 
у, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојан 
> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> < 
будила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у на 
вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на  
кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p 
га ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд п 
тоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S}  
 ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром те 
тевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је  
 ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда н 
а и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:< 
.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{ 
{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћем 
сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те 
Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред 
 Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зор 
анио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто доп 
ако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па по 
атворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} О 
 њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а 
 окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али  
це му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</ 
} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} 
p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора 
нда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавит 
 глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збу 
ма засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини с 
ијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра проне 
прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде 
ша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим 
вавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда с 
сто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао  
о.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, не 
Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отид 
p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>М 
земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По 
је ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг  
одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Јед 
Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојит 
анимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо 
нђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом  
е био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То  
теше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и 
p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остар 
 је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао 
ог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ прес 
о, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим до 
ст твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола  
о им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p>  
одине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{ 
како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратниц 
 да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу мо 
и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Ма 
спода дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао  
ру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Ка 
и замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича  
p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господи 
ко пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и  
еш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе 
 се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прв 
Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што б 
о којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, ст 
ати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непозна 
о, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам  
 липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза пов 
} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све  
милију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протур 
Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.< 
еш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>И 
 Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у ј 
апула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кр 
печених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено со 
пред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у н 
ки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболет 
е као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелеч 
спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде  
p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сус 
на је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p> 
 Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</ 
} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која  
ане просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружат 
 видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је 
 дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је б 
 собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <q 
,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кре 
ђо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим 
’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и 
редне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног аде 
и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила  
и од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изн 
/p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи ц 
веном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У  
номе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које  
е шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета ше 
 у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићи 
АПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖ 
се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама,  
 бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесниц 
бро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад пог 
воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу 
брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Кр 
 попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Виш 
} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да р 
а је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и  
, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Он 
и све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone un 
ко, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Р 
Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе п 
 искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли 
 радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" 
о је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, 
уд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старој 
е сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У 
у да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се  
апева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још т 
а ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ће 
оре!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрва 
ледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана 
роменила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очиј 
о.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а 
/p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — 
ва два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа,  
и ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља 
е дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</ 
 канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улаз 
 како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, ч 
 озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спрем 
иста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску 
ром.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S}  
 а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени  
ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, 
н оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и позд 
тов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Ста 
.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и п 
> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, ко 
речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} 
ојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јо 
цну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мисл 
човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га  
уго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се дру 
</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора. 
 познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су  
срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом с 
Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити 
ога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад доб 
p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о 
баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p>  
ка Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто 
оју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божа 
 своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког о 
отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом р 
>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи  
ратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јо 
влије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— З 
зи на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Не 
Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише 
вног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По ли 
зме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Буд 
аш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, је 
ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па на 
сто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Пос 
е опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десет 
 Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>З 
од општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S 
Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан прим 
p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— 
ужи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради там 
 бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, ле 
њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово  
ш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, пр 
 подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да  
глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и раста 
ћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђ 
 речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво м 
 Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и по 
метов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговар 
 испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколи 
а у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање 
е препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећ 
ао да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да к 
ећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се 
<p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> < 
p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али т 
исао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла  
господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта  
а.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, ко 
тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно  
гнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан погле 
ети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то. 
 <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није  
исти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> 
 Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула 
 браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да ј 
 докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n 
 загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p 
и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} 
а капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замисли 
 у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло  
е и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви з 
..{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="subSect 
 <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сва 
апетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> < 
таше сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо 
ина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> 
м очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га т 
е видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетан 
ривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> 
нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им 
огао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела. 
 кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као  
д се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, д 
 им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети та 
извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p> 
петану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су 
ој ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесење 
p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допа 
рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стоја 
а, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> < 
оже.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан об 
ремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и њ 
ном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а 
ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто у 
ај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} 
аш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене  
је гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу. 
, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што  
у ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију 
да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај н 
Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи к 
> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и пок 
>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани н 
што му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једа 
да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер 
а, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, б 
 живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p 
 болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <p 
> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Др 
ре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</ 
би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— 
 <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба н 
моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</ 
своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морал 
 задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’ 
ли о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем т 
, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане,  
’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет велик 
пазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је прав 
о је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку рад 
благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> 
угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине нај 
p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацр 
му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те 
А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако ј 
ало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којим 
а поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутр 
>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> < 
{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити 
.. да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блажен 
а је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на св 
па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догор 
 ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, 
амачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалит 
и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} 
.{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и 
езено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје  
/p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај! 
ли петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо,  
че се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, в 
рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p>  
 И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не ја 
ит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао к 
и су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p 
астаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p 
а ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> 
дем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му пре 
 за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта м 
 рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева са 
ли му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буд 
ца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је с 
>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас 
роким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због И 
ар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сић 
Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као вен 
а саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’ 
или пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а ова 
 послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> < 
о видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика и 
мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и 
.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прили 
пила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о  
и, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да в 
 како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава 
њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ 
то!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живо 
у, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{ 
/p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, д 
иђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, к 
варали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би 
о.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p>  
се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али 
а, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Ма 
 <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давит 
д на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје 
 са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се  
!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако ра 
рости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ  
ица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је И 
— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.< 
с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у  
бо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич бил 
лу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и ос 
— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, дод 
а је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједа 
а би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да м 
S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да ск 
.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, 
му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас 
амо мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препу 
репуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радо 
ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране 
педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком 
ш мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Св 
а, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја  
ом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити мо 
S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно. 
</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако  
 ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p>  
а све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према гл 
шцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S 
ало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то  
<p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{ 
 к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир 
уго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира дру 
т.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак нез 
аредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи т 
на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо та 
нока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота 
 ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе 
тера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш 
у у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p 
Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштво 
опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би 
хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S 
е и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро.. 
ом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заист 
овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и 
дна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Ал 
акло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богат 
> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад д 
.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да 
 ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка панду 
задовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>—  
 познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и  
и ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!< 
г’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стев 
никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’ 
аз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра 
гњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> 
p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p> 
ља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са 
и.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао 
} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, 
тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли с 
 лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да  
ним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва 
>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Ма 
па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало 
 мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и пр 
радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало бл 
хову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> 
писана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p 
ше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за п 
 кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка 
енковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга  
за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погле 
а, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се о 
и дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино 
<p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о 
о видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од 
одитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је  
танимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p 
си мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раден 
м тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>За 
 свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла р 
За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у  
<p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вам 
тво да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потег 
 жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије поби 
 n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота доч 
ка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да ј 
ц за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" />  
<p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код о 
аш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала б 
ја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага ка 
 је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба м 
гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} П 
 који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити 
него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи ј 
 лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па  
раво путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим,  
е до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шо 
а.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Ст 
штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђ 
 њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр с 
 чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те з 
тево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говори 
ено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа 
ла....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се 
им уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џ 
ептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p> 
или.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, к 
да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу 
 <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полак 
l:id="SRP18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p 
ивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S}  
цу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p> 
се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али 
е одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а  
 Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружи 
и се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по годин 
радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем оче 
о сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису б 
у.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срц 
це.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људ 
о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што  
 биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type= 
 знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb  
ословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи  
, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</ 
о није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето 
це у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или м 
тури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће. 
ијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат пор 
а месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што с 
{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нак 
до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из о 
кад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој о 
d> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир к 
 нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је  
аредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити. 
/p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па 
а њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше 
разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђав 
ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао ј 
им ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да 
— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Мари 
та и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли 
... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, з 
писаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.< 
евине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу неразд 
иће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} 
ла све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> 
наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели 
аре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S 
 ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се на 
ди су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди д 
p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били с 
овато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста р 
е?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држа 
 <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћа 
p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало к 
 су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лага 
пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је 
 тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за 
о са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то би 
мо Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао,  
личари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових напо 
p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на исти 
м из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не 
здимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љ 
ш мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p 
ction" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му 
се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој сло 
илостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио 
оше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су  
било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Пољ 
</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше,  
а ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова  
и су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само  
што Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n 
>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје 
н.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред о 
ише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане ј 
 обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило г 
или оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи с 
.</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Сто 
од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна  
ице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је  
, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грд 
 штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало пр 
је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само ш 
а зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га з 
и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера тр 
.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>По 
су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су не 
ет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и ја 
> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>—  
 Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био  
 ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капе 
ј капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гле 
зумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, 
ијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао  
estone unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра 
аш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S}  
p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{ 
 прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је к 
ла, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао  
езали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак к 
тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није с 
 главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну 
да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетић 
а се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Ј 
ву башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове б 
јати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је м 
а је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у  
еву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се 
 чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Мил 
Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад  
ими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све 
ло по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те  
 Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и 
нају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у 
отпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветље 
тића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све 
 кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, пре 
 Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извук 
 да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.< 
и месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.< 
којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заје 
 неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаг 
 био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше син 
о добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира 
p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао  
се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је 
аздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p 
а их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, н 
 Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> < 
а рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом н 
 ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’ 
слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chapter" xml: 
није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то  
 мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте  
есмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</ 
и су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја  
те онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О дом 
је“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „н 
укавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Ми 
 сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ни 
ама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је 
на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Језд 
 ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи 
м прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</ 
 у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли  
тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне  
де, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово  
и о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се 
ветку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</h 
ју.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су  
и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако госп 
а куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спре 
а своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било  
_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p> 
 знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, 
 Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век  
е звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да  
 себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то с 
ао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башч 
 <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после св 
е миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди 
ml:id="SRP18940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише к 
се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденк 
, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јов 
> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом с 
 се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распозн 
овници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се раз 
а врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници би 
очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред,  
а из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Ст 
p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе 
S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу? 
ли од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на  
ек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина 
ђених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њ 
.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p>  
ндука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта т 
нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око 
тића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта  
вца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је 
Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим сед 
ш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чу 
p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Нагов 
рце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа 
је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb  
, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени с 
="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са  
 би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капет 
..</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде 
</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде 
 Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За  
о по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} З 
ола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је  
/p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти  
апаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У т 
оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S 
nit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојк 
ну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити с 
 га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не с 
у је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опе 
 и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док  
етаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> 
ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и позд 
ади шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које  
зио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему  
’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта... 
, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и с 
се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњат 
и код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим би 
е се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и игра 
 тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p 
аво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Ск 
ам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића 
S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у сво 
 проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, јо 
 у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обич 
 је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам  
 видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме 
ана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила о 
ио опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој ка 
ађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није 
опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада  
а га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је  
еља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара 
 је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу 
ом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече једа 
S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао  
бро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао оч 
и моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они  
" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или 
го икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пу 
јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је там 
....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Пошт 
а на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али пета 
 /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком с 
 Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се си 
 преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су св 
.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава  
еше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} 
 другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стев 
</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било 
 <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да д 
S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p> 
="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га по 
и му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одеб 
рву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим д 
ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p> 
p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био 
ни детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд он 
ко ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ д 
ј кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово н 
> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он 
та је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дош 
 Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, не 
о овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се 
, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми 
стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па д 
и код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} 
код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаг 
ве стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко 
о је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p>  
оно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанов 
 руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружин 
ага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Гла 
ко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољ 
она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p 
о, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад 
 <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ ра 
— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао м 
оге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита ј 
</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а п 
n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} 
о му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ран 
евиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башч 
је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра 
и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати 
/p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радост 
 се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, 
цу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се доне 
еника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само  
 роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизги 
p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је ј 
..{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече 
} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и па 
<p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ о 
о да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила о 
 посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Ст 
/p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Сто 
ћа Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад ј 
о, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>—  
ва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је па 
, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је ј 
могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претрес 
 тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је,  
н мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p>  
 n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купић 
>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубит 
/p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!.... 
ати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p>  
n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још 
елика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог 
угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Ст 
пет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S}  
.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што н 
S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривц 
ењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира  
е овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p 
ш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!< 
мр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p>  
.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу  
ца остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— 
о распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За И 
јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Не 
 а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје ниса 
</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очиј 
} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Ст 
оју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стев 
<p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Св 
ам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> 
/p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље 
уче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за т 
мо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица с 
ече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> < 
е....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> < 
и покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игња 
 док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно 
.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечер 
унила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан  
 било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да с 
казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, д 
аред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јез 
e> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена би 
исли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави к 
</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја бол 
и у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’. 
 Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала н 
у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљ 
 је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па по 
з плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стој 
еља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тих 
лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’ва 
>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l 
ри близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, т 
 ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>—  
 ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Освети 
и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стра 
 велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} М 
уги.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>К 
он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није зн 
брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо 
вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</ 
, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ст 
а ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет леп 
Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја  
...</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љу 
т а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С  
а се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашл 
осно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави  
ило потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p>  
о ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> < 
на бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у нит 
ено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао 
ар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су  
лако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о с 
н.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се 
е вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти  
гова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у је 
 волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на пу 
и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем зб 
, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> < 
а Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> 
орим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S 
...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио ниј 
>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</ 
је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поузд 
, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ет 
о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’  
и ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ 
е дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића  
</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи 
што пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’ 
.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све 
је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конц 
ра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> 
естоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад она 
<p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико мо 
селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, т 
{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништ 
Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календа 
, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи н 
мам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми т 
 чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на рамени 
} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове 
ећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> 
а нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га уради 
звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати... 
 </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l>  
капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о 
мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, 
еварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стев 
, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом к 
лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао н 
 само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином. 
еву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p 
се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само  
стре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</ 
ћи.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисер 
 од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара  
еше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Бо 
 Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> 
рат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држ 
ст’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то  
дина кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они ра 
се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски  
, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога 
 доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, 
 а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице мој 
n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те жив 
ла весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њ 
и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потреб 
Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, к 
 не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десе 
а пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног г 
b n="III" /> <div type="liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> 
 и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом  
у“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше 
 као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући при 
вориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у ка 
да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумња 
ажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе. 
два је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја. 
 изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан з 
апетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Поср 
ила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, си 
Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслуз 
апетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S}  
чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изглед 
селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У  
или или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту 
о добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашт 
и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, 
треба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми 
редан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игња 
овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун С 
а.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отвори 
дим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ И 
, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Сто 
аш нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’  
 и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, пред 
 а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу,  
S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>—  
 тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> 
ко наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се раз 
е чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марв 
ји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њ 
— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отера 
та се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас з 
о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Н 
ако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Д 
у мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, р 
и сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада 
те на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наред 
сти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се нап 
p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан прес 
 Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећа 
ова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и 
и сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове  
 <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме  
обро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени 
у цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно тре 
.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пар 
> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о!  
 n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— 
 и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљад 
ивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она заг 
иру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, о 
ног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја д 
оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ј 
 <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, 
а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промр 
едоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!< 
 наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>П 
тељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до н 
<p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, ре 
ала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћа 
ијатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ва 
ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос до 
е сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћеман 
ка им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да,  
и је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо  
>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне 
и.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово ја 
 мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Ду 
ела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, 
а увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у 
абели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што 
p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љуб 
м јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видел 
</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису кри 
Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сен 
.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радосни 
вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше об 
аља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па ис 
нда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је  
паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Ка 
 и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити 
а свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова 
имо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него 
т баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир 
на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је 
тевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{ 
ви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се с 
 се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Иг 
чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича 
инили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и  
p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стев 
м милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кад 
} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвон 
вом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла ка 
ио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— 
 један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољ 
огу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала д 
 нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „З 
инимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Стар 
јој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, 
!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати  
стаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помога 
 живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, 
, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш. 
д своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, 
рате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда по 
>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си поли 
па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не 
преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p 
Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ј 
он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> < 
беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келн 
а, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> 
во упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p>  
 ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говор 
 како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору засп 
и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, ка 
...</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мал 
раћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{ 
 трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једв 
еног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p 
стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам 
твари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат 
"155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда у 
ећ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p> 
тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше 
а!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Тре 
вана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаћ 
ади од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте,  
 кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ре 
жило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један г 
ће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и чове 
рио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> с 
у приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу г 
Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув 
доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу. 
ва је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам бр 
гао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да о 
е Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ћ 
обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала 
{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку гов 
..{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p>  
био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по р 
ЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави с 
 ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам  
а и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Ста 
та била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдн 
 кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у је 
 најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, реч 
ић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} 
азати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p 
 до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они  
>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Прв 
, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тад 
буј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај 
га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што го 
дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу д 
ској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја 
, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали м 
<head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је би 
али...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетан 
а.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свим 
че капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Је 
 ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети. 
ти:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Богатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,< 
један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прег 
n" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што ле 
сле непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type="chapter"  
м ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па  
ади Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне рад 
.</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и ве 
и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</ 
</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите  
 у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда п 
Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским пот 
p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у в 
рпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p>  
упу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бо 
ељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина 
<p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</ 
оку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала 
заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нис 
S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњат 
е Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако  
кала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стев 
не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ  
и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И 
 засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни д 
дај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измири 
но кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар,  
Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p 
имо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него гов 
о!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад 
им, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити 
пасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан 
 што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, ка 
а пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о са 
е ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај на 
, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’  
 Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти не 
сте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, реч 
о сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који  
џија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p>  
ки’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно 
ћани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добр 
 право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет л 
а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је р 
иње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаник 
д друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног осо 
ије заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није 
ко слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих  
тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свим 
 миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у р 
 све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошл 
ва!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је п 
икада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За ти 
ес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— На 
е.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдниј 
тника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, и 
 ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана,  
и више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду  
 и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове зад 
о су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У 
о Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити 
азила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка 
, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат 
 Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком поле 
 Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он 
 почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који  
да не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд 
Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног  
але, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре 
те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речим 
 да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. . 
> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек к 
јслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да с 
 ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</ 
променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може 
крсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе к 
 љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, к 
 прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас п 
бама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича  
о кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак  
сто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује 
зу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте  
о!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже,  
— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја. 
на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова  
е, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:< 
е баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па к 
 браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи крив 
оје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекн 
стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже 
гњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини  
и разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p 
 То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођен 
 какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што 
о је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновањ 
 са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Ј 
о ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан ми 
е тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде 
адруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге  
е грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p 
е идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица М 
о да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше у 
пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија за 
 су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога  
чита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали  
и ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља  
Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женс 
ре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не д 
p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми  
еби јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као 
— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета каза 
 <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смел 
мо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S 
о.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислим 
на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти 
едно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара  
 јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је ма 
ашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв за 
ако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се р 
из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то  
сти изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче  
, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од це 
 <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, а 
 шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p> 
у се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна? 
 да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p 
то ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад б 
 За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли 
амо ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било 
вина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала ст 
мо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева  
<p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај шт 
ље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надат 
за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жен 
е ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече С 
род’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пош 
 село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Ш 
во зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну  
ету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле  
мурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваш 
ти?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не см 
 Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ј 
p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p>  
е, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, ш 
 ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је сел 
 друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S}  
 ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа  
о недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате 
— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Ј 
чило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Ј 
а, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је  
о.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</ 
у се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у соб 
њу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је б 
зе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се 
.</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако 
и, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предиш 
и међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стри 
иге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за 
е се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се 
ктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце ц 
н.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хо 
/p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>—  
е ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше 
 можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твој 
> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини м 
и....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.< 
скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но т 
е предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не за 
капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још м 
раво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су 
 <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекр 
на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан у 
ћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, п 
 а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног 
аде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући  
} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бог 
</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p 
сте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам 
моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да з 
 ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме 
 ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угле 
оро уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан пог 
ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p 
гатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дозн 
, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p>  
е се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам  
Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на некол 
ек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди 
 тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити к 
ом Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазил 
руба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вун 
...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су ск 
Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам  
 довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ва 
.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од 
/p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p> 
бразима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S 
мених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше с 
је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} 
ече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уз 
/p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венч 
 неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па 
.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, о 
ПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n="I" /> <div type="titlepage"> < 
могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати к 
>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте нап 
о ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај 
— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џ 
ихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пус 
Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— 
ли:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Бо 
о тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мр 
суђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко б 
p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас 
а понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово с 
Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p 
атимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ 
те, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните св 
ало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао к 
икну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро. 
стао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— 
и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пије 
чи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{ 
и, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово 
а сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши 
p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А  
 њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама леди 
прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке уд 
— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши. 
весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осети 
су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који ј 
поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n=" 
 му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о 
у.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећ 
ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни  
.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти до 
 ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93 
 задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован 
вога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем о 
то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице 
ом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише 
ње.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро  
— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p>  
да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би  
све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’  
, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>К 
 се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S}  
на и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило 
ити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ б 
 срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у т 
ајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К 
о је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ 
жу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да  
згред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти ј 
ем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам вол 
е Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове 
— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рек 
ше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га 
Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за на 
ве куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно 
Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда он 
p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешк 
и?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:< 
свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p 
м јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p 
 милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плак 
и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и  
а слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке 
Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је  
убав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ов 
ољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано м 
и испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока 
е и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се л 
S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{ 
 Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са  
p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато  
а смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухват 
 Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата 
аде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу ваше 
јановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов 
 примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако ј 
па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>К 
...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе 
догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p 
 с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капе 
 Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бит 
и спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако 
иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је ост 
 мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је 
лози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здрављ 
свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим ва 
езани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку 
ом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Сва 
аврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без 
осле, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили п 
е толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у  
аваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубић 
таници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе 
стојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођ 
S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго 
оспод ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја. 
 удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и  
влији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</ 
 и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не има 
Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешт 
ити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти  
.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин ко 
етића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а по 
 <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј. 
/p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капет 
о срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцелариј 
тала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да иск 
г дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— О 
о.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, 
_C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима  
а...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну 
 гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као  
запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати 
 колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у ку 
дошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То м 
Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би  
вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с  
 под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p 
но, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници дад 
о га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p>  
</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће т 
шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је 
ирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, иза 
е и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата  
и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви  
здимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети  
а, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити ср 
рпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p>  
е све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се 
} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>О 
и врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времен 
а дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прст 
ог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале ж 
 /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— И 
нове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати 
Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, вреж 
 је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем 
а најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст сна 
вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше се 
Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила. 
 сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p 
ила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да 
p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Ок 
> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јак 
{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслон 
 Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили. 
милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био ве 
че.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена.... 
ко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и збо 
 зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S 
п.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун 
у вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Закле 
’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p 
и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала л 
т Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца 
аш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, 
</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</ 
p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће ник 
о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Јед 
одио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то гов 
ети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи 
p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо сво 
 и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од к 
и сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као 
ко ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се о 
а рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испр 
 сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> < 
>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После  
е помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између  
је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим 
о ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље по 
ви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> < 
моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p 
еде на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> 
 <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone u 
<p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој 
и свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свако 
а остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли ј 
Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, х 
/p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будит 
одетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p> 
.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу 
ивца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се н 
Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена 
 <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>К 
ме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти И 
едну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p 
 к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили С 
Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> 
p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{ 
посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p> 
Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p 
ћа, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили 
о воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га т 
 Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p>  
ам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила  
ила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она дон 
ђе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем 
арнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа  
не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. 
овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате  
д.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па ова 
дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Р 
 ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја 
е унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног  
 четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p>  
ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што 
едну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио 
за.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону в 
во бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</ 
ти може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, 
опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, д 
ашчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисм 
еда шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>—  
 њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и пове 
има није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу  
 било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај про 
удете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни прибли 
нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су зајед 
ждребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине 
к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по  
де и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздр 
 па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p> 
ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— 
Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еј 
а спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47"  
 ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на буна 
/p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему ј 
 заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изу 
и...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у 
 ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану 
живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и  
ад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непреста 
/p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње 
> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежн 
евер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине  
 свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губер 
 <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по цело 
узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној 
га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако 
се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Ста 
јачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и вес 
разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или 
уби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче,  
је се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.< 
вецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце  
ти.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га 
...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липо 
а.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви др 
>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Иг 
 људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и  
<p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> 
ко, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још св 
атиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p>  
на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, п 
појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> 
 људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо 
ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’ 
нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јо 
Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци 
ашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пу 
ли о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат,  
> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, н 
о што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дукат 
/p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.. 
па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћ 
а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача 
ета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>С 
— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— 
S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати. 
 Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој,  
 ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, коли 
Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ва 
 говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакш 
— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до нас 
 узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је укра 
ме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде 
, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године 
..{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце  
 ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} И 
ти ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више ј 
в.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и т 
ико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њихо 
ајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има дост 
каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити 
је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} 
 еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па ч 
 Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па 
шта.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш  
 цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опе 
аљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једар 
 како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па 
је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас им 
коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S}  
{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пр 
"28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нист 
, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорил 
ро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шт 
а и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти ка 
ало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био ст 
ого таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од  
>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ож 
, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога за 
Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са  
 рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— 
p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’ 
, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па ја 
си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи 
и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разнос 
.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’  
ре, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по 
и су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</ 
p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим ле 
цати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за рук 
p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћ 
евај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па д 
њате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало по 
че:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју  
па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно и 
на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ст 
.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</ 
Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Ох 
вршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> < 
Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми 
 тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, нег 
љ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти 
гњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље прија 
о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља р 
S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте 
 <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је 
ва, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131"  
ило опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја  
 говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је 
тојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти би 
 <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек 
ко сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’в 
 Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоћ 
 <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се  
S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још 
— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима,  
мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде? 
 женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на си 
ји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу 
а, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после о 
ија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да 
тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш,  
 је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S}  
лити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здрав 
уше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за но 
пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... зн 
 Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког све 
о, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{ 
ма био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље 
p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости  
чи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} 
т скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си 
> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мир 
ако она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био на 
 у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} 
но владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p 
и?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те 
ћујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, сам 
авица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, има 
е су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром 
ан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био 
раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p 
уче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже 
95.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕ 
дине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Ј 
покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела 
атељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе 
, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше ш 
оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Де 
е кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица лег 
</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече 
јте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S}  
а се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо  
ртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> 
 <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других к 
о на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао д 
 остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми  
 се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо 
о је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав 
и није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} К 
година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема ја 
ележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и не 
 Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’  
о.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вал 
ша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог  
 обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоћ 
Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све н 
собито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буд 
?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао. 
а к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, да 
с дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може  
не и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај с 
к у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар 
е за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, си 
.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Бил 
се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} 
ка алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне 
те да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни 
..</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да. 
ивота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам до 
ла просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може 
ешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{ 
> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p>  
 да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„ 
помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетано 
то ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Им 
.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама  
, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденков 
ља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</ 
развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, превр 
не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} И 
г чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташ 
иже:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездим 
аори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> на 
Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те  
ићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у чит 
овог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?.. 
ловите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још  
 Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а 
у своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас  
 полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одмо 
а.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота пр 
ико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир 
рећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>М 
и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обо 
о.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p> 
 сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не по 
зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од  
 по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити. 
.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је  
просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, нази 
> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, 
косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p 
па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио 
нашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Б 
испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p>  
капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, р 
</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све 
равио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти к 
и ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана 
ди, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TE 
х, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n 
свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станими 
 дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву 
ијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, 
 деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљеви 
етрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Жи 
 то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је 
, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" / 
ри године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се прос 
се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и с 
 није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то ба 
 и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао 
/p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га 
е Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе. 
ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било 
м и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, пош 
покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} 
го да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p 
осе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите  
ље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерал 
</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не м 
 баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љу 
{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете. 
</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се,  
о је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те 
ну поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</ 
и с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она  
ађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је с 
 <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може 
p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чуту 
 пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси 
д’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир  
.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> < 
ћу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем.. 
леда па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа  
ти, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разго 
" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Д 
уди, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p 
ело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме.... 
а је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још јед 
Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из  
 Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Раде 
о смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S}  
 узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p 
 кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у 
 ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} Т 
’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p 
вац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати 
а у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек моли 
<p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се 
.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S 
летку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? у 
овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теж 
енковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто бол 
едаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p 
ане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало,  
p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили. 
 ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S}  
, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат прос 
ре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> < 
знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земљ 
 њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, б 
о, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако  
ш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу пом 
, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Ра 
ам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем г 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских  
 ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездим 
<p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту 
ети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара 
..</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо 
и видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније  
Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа не 
Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби ц 
ш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је 
зим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Је 
 седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева  
 се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p> 
 пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ив 
таре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола до 
гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и 
јани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> < 
м га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим  
 сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге п 
о јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до кра 
 да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече п 
 <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док п 
p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S 
е вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ 
е беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишават 
Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Ј 
а креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стоја 
јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба н 
.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по м 
огли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада с 
ва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као 
једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се гр 
 рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако  
ше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна т 
, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само  
а радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког  
Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни 
ица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се  
слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестив 
гристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му  
 </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...< 
има заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног ви 
а успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови  
ра.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по н 
 <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у 
е и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи. 
еше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има 
омучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p 
о јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опа 
оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, н 
у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви с 
 грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун 
арешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у ово 
Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S}  
Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и 
ата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може  
ати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’ 
зук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Ср 
ездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у наш 
с.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избави 
>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га  
оштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је 
 ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни п 
аји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне т 
<p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{ 
 <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а  
топала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли 
S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших но 
 си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Ст 
згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S}  
е селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада би 
p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, ка 
</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се  
.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p 
p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога  
> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли 
ем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стој 
Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море 
то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред сво 
одужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толик 
 догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче из 
им речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p>  
та, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И 
олико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му син 
тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</ 
егова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p 
торила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S 
>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у  
.</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— 
и, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Т 
ди говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p> 
а се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао 
мира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја 
 како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све  
.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газ 
p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву ка 
а коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ран 
>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али ниј 
е један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг 
шчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јак 
ић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она ст 
ојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира  
рим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста п 
ове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} К 
м ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја 
/p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?< 
> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му споми 
 јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p 
{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једн 
е одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" 
адетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} Т 
<p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по  
а запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети 
 он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.< 
, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још  
 је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Зна 
 се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне б 
богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Ал 
ина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлос 
је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али н 
 воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два  
едамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешн 
вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су 
 црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву. 
смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у об 
и баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше то 
подине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријате 
b n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те 
ару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим 
дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пе 
 умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом  
су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни њег 
вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав 
, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што по 
ад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу 
 наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> < 
>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p 
 Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико препа 
ом времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јун 
 својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су к 
бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О  
ре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>—  
ворени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S}  
велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако  
Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S}  
ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шор 
 облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице 
 близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу 
 и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно в 
 јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Н 
ЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВ 
о посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да  
д радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти  
едник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујду 
рило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић 
репатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате.. 
 а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај 
боравио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је 
 лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’  
, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћем 
ислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други о 
 <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје 
и да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викн 
ова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и 
рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић 
вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме 
ло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote 
 писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и  
 шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом н 
ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако саста 
опо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад он 
 венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, п 
лила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост 
бра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти м 
 дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно по 
јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" 
дуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по 
у Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Как 
вине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја 
Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича 
детића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долаз 
ите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га  
 његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану син 
а су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар он 
 ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двој 
има, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вра 
руштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетан 
епој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још  
ам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула 
ао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не  
кав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Ал 
уту срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући,  
орака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже 
ан узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— 
 јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, 
е.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Поље 
} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам 
в!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показа 
уо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качар 
 ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један 
многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље о 
ма сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет врат 
’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’  
 Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> 
се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповес 
огама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи. 
ик довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> < 
звади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S}  
} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <t 
рески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га предс 
<p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани ст 
сму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову  
 <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>—  
у кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо зна 
износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису 
зговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један  
ке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p 
Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам из 
вик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n= 
је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисл 
 све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Так 
> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов. 
 кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.< 
ела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.< 
по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Р 
па!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше  
ву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весел 
 само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и  
 тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој ј 
приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу... 
се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n= 
трану: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Ал 
{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим  
{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је п 
.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у  
к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и 
га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив  
је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она  
 срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p 
а, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила 
.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили 
о мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али де 
> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p> 
ека!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је 
па....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p 
<p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су би 
 њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било 
о цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај ш 
ша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њ 
а шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже 
оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са св 
 се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та 
њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S}  
 је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тих 
<p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и 
 вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} 
ватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у  
а умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> < 
рча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом 
 марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S 
а.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, 
ихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Ког 
ени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну 
ула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме  
у Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича 
ом на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико ни 
је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и ка 
="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет  
p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наред 
ја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Ма 
 од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па М 
овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш  
 дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубав 
тета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сир 
што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега д 
 је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и нап 
у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није 
p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми  
ужа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слобо 
тио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</ 
tion" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају  
пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо 
пила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p 
у иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа ниј 
рао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича 
</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли 
Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Сто 
тала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун 
<p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p 
а и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати 
а, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и 
има заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по 
сиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери  
есеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа 
анојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгој 
 сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, 
аће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S 
постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђо 
еоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Бог 
и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.< 
утра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пеш 
ешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шор 
, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па как 
<p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је час 
ставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} 
одити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио ј 
та он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе неш 
се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је з 
:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па суб 
само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другам 
, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити бе 
вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам  
ли се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} В 
8940_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> 
</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и 
бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p>  
 стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> 
> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз 
>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаш 
а Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте  
 Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јо 
н за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан  
стима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само 
и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано л 
м, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није пот 
</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке баца 
бу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S 
је, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то  
</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник  
да наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише 
>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, п 
е место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих 
Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше: 
 Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, 
ним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрав 
ко с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p 
! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњ 
 <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дош 
е...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколи 
у да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заус 
у, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са 
заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђ 
ма га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Вод 
емамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на ре 
ру за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Р 
 <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше 
 жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нек 
<p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> < 
елио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара. 
го... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћ 
говор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о  
ну коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан от 
је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва 
чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> < 
а ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S}  
у, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је зна 
а.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нима 
ај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам в 
 <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} 
инути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си д 
ш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>—  
мо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра 
 Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{ 
раја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</ 
и о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено 
ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p 
кло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и  
не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не 
тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову к 
тулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по окан 
су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше 
, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше  
>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже 
, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да 
 то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ак 
 ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S 
 пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њ 
 „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина 
топалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно 
каже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>—  
гњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршит 
S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме с 
ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110"  
.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Је 
S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, ко 
 а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошеви 
ђе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га 
одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је оп 
 га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти нис 
ча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине кап 
црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} М 
 себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију 
пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша  
/p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала  
а је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове к 
риви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била  
</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њ 
ри дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, п 
 још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Ра 
о.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није м 
кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p>  
} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући 
on" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући  
и и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S}  
...</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p>  
 бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{ 
> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти баб 
поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш ј 
 мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове љ 
 ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испрос 
мрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо  
 да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића се 
 је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Ст 
<p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био. 
стан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Сте 
овече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећ 
>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су ј 
 гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, р 
 ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Мар 
дни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зли 
</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ 
.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сит 
е види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано мо 
 тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове п 
S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти и 
 поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу ње 
 и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га ј 
<p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Ст 
ртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа с 
Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљ 
ка и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће 
кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости 
њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мр 
вао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Календар</title>, <title>Рожданик</title>, <titl 
паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би 
измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње поте 
ича чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке ста 
а је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p>  
 радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> 
ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да  
и капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Может 
асом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нис 
м.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, ка 
ти.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам  
о мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже,  
Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бри 
} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли.. 
 и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало види 
м ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Ј 
један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пр 
</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у с 
главније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан ј 
Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радо 
ула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Ма 
/p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја 
и на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се пе 
> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што н 
ам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам 
о, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> 
вини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али  
p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они  
морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брин 
ни ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли. 
он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Ил 
 снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме д 
<p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, пре 
 ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан,  
румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само лич 
га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да  
 и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима на 
же, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најб 
 реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и  
!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео да 
уга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Ист 
ожете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас 
о га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин ота 
 не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у 
и се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која д 
ам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Такв 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што г 
о ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојано 
 ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је кака 
и’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> 
крсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је сино 
же мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</ 
сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још друга 
p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно за 
баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S}  
што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S 
ут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p>  
> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> < 
 /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p> 
 твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд ј 
сли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватр 
.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у рук 
ом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било,  
аки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се о 
уним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка 
 ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{ 
места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на 
/p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке зем 
гли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто бел 
 ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе ње 
 <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али 
ича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа р 
а тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</ 
ље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати 
егао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јов 
.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да 
коро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где с 
ма видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто ј 
S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече 
а обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира 
0" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> 
аде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од ш 
вање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се бе 
а гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а неб 
у је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се ва 
наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се  
веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Љу 
<p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се пол 
и шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматр 
ли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза  
ицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је 
моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива  
p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не во 
нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лиц 
нац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше т 
...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} 
 <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се  
росити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тр 
аш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара в 
гова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чује 
а ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведо 
дницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам,  
етићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како 
ече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам  
{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљ 
 Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле т 
ше поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио 
<p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених о 
чима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан с 
</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.< 
обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривц 
и га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то  
е.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’  
 капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је 
 јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} 
.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људ 
шко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној чет 
нице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упр 
у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши  
т, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S}  
ати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, р 
аш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се  
абели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли  
ко....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јо 
у и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> < 
ије!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господи 
т лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли,  
ала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог по 
ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати 
оше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише једа 
> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Ј 
Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан. 
 ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се  
p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам го 
села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{ 
во очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата ка 
та јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он д 
и је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он у 
а Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг у 
S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола 
, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— 
таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш кој 
најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле,  
 смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било 
трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишч 
<p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син у 
едан:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помоли 
ко је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово шт 
о, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само  
некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Че 
евојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило к 
чунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после 
лило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је  
.{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Бож 
 болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени  
 не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’вод 
сле весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове к 
села.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела 
S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на на 
о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, 
/p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се 
пити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе... 
се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код те 
Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана н 
<p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе 
одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>О 
 ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га пог 
а оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише 
 и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" />  
е, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> < 
S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она де 
тку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то 
ло изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капет 
жите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.< 
е?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да с 
> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте С 
нђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... о 
 могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опрашта 
то?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе м 
p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди он 
ва је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="1 
ова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, н 
још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да с 
г’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага  
ого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну 
у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> 
нска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај 
его обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо 
ће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели  
у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било,  
 расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се 
им смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта 
атову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле х 
едну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде  
отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На по 
еде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Ал 
срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али  
<p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо  
болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му н 
...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p>  
p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само отк 
ћи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам  
дом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Ж 
</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени... 
слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S 
ицу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.< 
 <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чу 
/p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турс 
мо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро 
андур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Дов 
оја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове ш 
 не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом 
 и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један 
пући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђи 
— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био 
и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. 
ешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не зн 
утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се 
ало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone un 
!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S 
Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> 
 извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била  
рио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и  
сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у  
..? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница с 
сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешт 
<p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени 
а! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> 
<p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S 
крајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим  
та друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њ 
6" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска од 
, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, ши 
ћени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Р 
у, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је  
енека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један. 
гњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми,  
ана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шарено 
стан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим 
ачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </q 
м лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрште 
ци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то 
гом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су  
.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен тр 
адарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег др 
стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p> 
е и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе 
 сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила  
по му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Пр 
жала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој  
теву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра зав 
илан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да ра 
па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Б 
еде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</ 
у.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и 
ин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је ј 
гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као 
 тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</ 
м изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на зем 
атељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам 
 чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчев 
се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала 
оћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан. 
е од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или 
газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Ст 
 се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само 
оше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ј 
ан.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди би 
алио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изглед 
казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгуб 
ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче је 
 да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете. 
 Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова 
себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Ди 
 пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва с 
рем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио ниј 
е трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне 
, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа п 
ти, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта 
p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли 
а ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у  
је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о  
> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан 
но беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме крев 
ор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли 
ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кућ 
о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p>  
...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица 
ци сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За  
>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, п 
 за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p>  
су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу посл 
жо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{ 
о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, д 
} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неко 
њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихо 
 /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло п 
баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јов 
он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p> 
и,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, п 
 из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из о 
х је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p> 
} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ни 
ети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p 
икане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Ди 
....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му бе 
 свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и 
ио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> < 
што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па н 
о Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се 
болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Р 
зредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 са 
и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било в 
, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, а 
е животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су кит 
од Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А 
воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком 
и.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p 
ар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану с 
сет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан  
ојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како ј 
<p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши с 
 <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</ 
шу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа 
ан пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше  
нам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да пом 
 посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, па 
, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срц 
наче, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станим 
 мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да  
ко ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p> 
саије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркв 
детиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радет 
ш ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће  
p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже. 
ерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те веч 
ово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он 
узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од оног 
S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави 
о много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну  
<p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не  
 чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца 
да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и в 
>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p> 
 топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши 
>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</ 
војка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто у 
анице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цур 
сапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p> 
 каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Бог 
 он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред 
Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је д 
купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што  
гли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} М 
 знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо чове 
ње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам ви 
>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један д 
 коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола,  
 једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— 
Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да ср 
, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p> 
— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека  
} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од си 
кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{ 
Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим  
 Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Те 
загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’ 
p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце 
ори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и ц 
по говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја ј 
ине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за И 
де с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи 
 дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би  
за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренут 
ан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео. 
бавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не мо 
чи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гар 
ад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом,  
де у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div type 
демо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S}  
е:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а тр 
,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </qu 
ј,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шт 
</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни 
<p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ак 
есе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала  
оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако  
>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је  
апи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе 
а донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва т 
ошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него см 
набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба  
> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> < 
крсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и не 
...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоко 
, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, 
јницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајка 
ну.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу.. 
, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и  
, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели см 
ју срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, 
 зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су ј 
/p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, 
ољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у зад 
ичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан 
ш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има ско 
и су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполича 
де је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцни 
м ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио с 
} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглу 
тево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пу 
да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као с 
е сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју  
} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни с 
 тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма 
 ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто в 
кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, се 
 како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне,  
чим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао 
нако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице 
ало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па 
рила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занес 
м....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету. 
ати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</ 
је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том с 
ти.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда к 
ео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вра 
војка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p> 
жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко д 
ако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се  
бићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p>  
тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те  
енутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му  
же: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборав 
доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....< 
ити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Св 
диш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују  
 јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и  
ерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином поз 
 неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хо 
га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је 
веда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим 
и из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови. 
ун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</ 
а подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су 
се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....< 
ју мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а су 
бије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p>  
Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, 
ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и за 
еханџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес.... 
о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду  
 али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да 
куражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о 
о весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у 
во, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о д 
другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу  
а и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио о 
 је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки с 
кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p> 
вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам  
и, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p>  
ина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да 
варити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јо 
, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се н 
колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би пр 
и:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S}  
 пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа г 
и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћ 
ем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капе 
tion" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору проб 
сигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми н 
сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бада 
у готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> < 
ајвећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића  
жемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја  
 рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и др 
акон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше  
’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту вазд 
, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Руж 
/p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људ 
Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p 
p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра и 
</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу,  
<p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и  
алило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет и 
е се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Јо 
т, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у се 
идиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>—  
 да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p 
кше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, 
лу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ћ 
било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да  
/p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} 
>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече  
го.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S 
— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков 
аш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, не 
а покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела 
да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали д 
ти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— 
а слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као 
су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсан 
дур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зг 
загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Раде 
а је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време руч 
Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бо 
чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира  
близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се гла 
 синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на о 
аде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне 
д радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Ст 
Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се о 
/p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспал 
p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто 
е.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јак 
је.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— И 
 Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер 
ег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’  
’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи 
треви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} А 
ји тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу 
моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p 
Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мија 
ата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти 
 <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стој 
гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворен 
е на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p> 
е из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Ка 
че Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је 
, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, 
 све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Ст 
 смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Р 
ут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</ 
је су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вин 
ели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно ве 
ели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан ј 
целарија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, чи 
Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ни 
да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц 
куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један  
 ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n 
{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше.. 
торија његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, ш 
ом оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јо 
 ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли  
Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSection" / 
аре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да 
због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини... 
е натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p>  
те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена др 
апетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S 
Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да  
е доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад 
ци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Ва 
е на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо,  
...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице мо 
 им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Кап 
> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа 
{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна ку 
{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и поле 
 која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те нап 
 била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла  
ер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћат 
> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</ 
 к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Јед 
<pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На п 
 се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Ка 
ором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>—  
/p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нан 
адетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} О 
егова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш ств 
пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо 
и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p 
еко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена: 
<p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају 
и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред 
та кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето 
н од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</ 
</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточ 
 заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да  
во, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја бр 
 П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник.  
, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да с 
ече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p 
о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о о 
</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плете 
 и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом  
стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен ваја 
адетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше 
ару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне 
разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па 
ницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обиш 
а Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризикова 
S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се срес 
S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p 
димира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није  
с.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p>  
.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај 
ад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им 
реми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се он 
 и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ и 
 <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>За 
его пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу ј 
 момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни 
<p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плака 
ве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче ст 
изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке нера 
 то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Б 
 ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: 
и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канц 
есело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило вес 
 n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре би 
- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, 
.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</ 
разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p> 
 нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски све 
може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су С 
.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Стани 
 међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз  
узе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку 
је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском ца 
се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p 
о, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пе 
Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја! 
е ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да  
је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећ 
шта ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.< 
ју.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогн 
скупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју ск 
ездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печ 
енадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрун 
p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад ниј 
азило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати ру 
сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио 
ени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p>  
/p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сре 
редседнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За ти 
ваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе 
— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?< 
</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и 
ани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћ 
<pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су 
ар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само м 
им калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правил 
<p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> < 
ји на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мрак 
беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то 
 кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибан 
<p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и 
p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>О 
е.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p> 
>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ 
 ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколик 
то дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’А 
ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p 
м гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, ре 
?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> < 
вима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговор 
ете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до  
S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хо 
нам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се ша 
жели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите 
аши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва 
етнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се 
крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут прит 
одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете  
ло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци 
} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.. 
 девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p>  
јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стев 
ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао сти 
p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му ов 
а.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу свој 
} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада 
} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,. 
<p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч заст 
ео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} 
Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је н 
ече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у 
 вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сиј 
а једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S}  
S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао 
ји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја 
штву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p> 
а ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје де 
њат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку  
Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко 
ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранит 
</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Милан 
ка видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У ру 
је јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине 
а му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и о 
ори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...< 
згубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече  
кивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} 
задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смр 
у сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме 
ема синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да в 
ро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би  
у, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S 
у.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>П 
} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p 
 дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> < 
 настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене  
 <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до 
ости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Бе 
ди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше  
а се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p 
о, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом  
е јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу  
, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас 
ту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њи 
кове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна мес 
ритиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је  
{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда,  
е.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n=" 
сподине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио С 
ини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је н 
петане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да с 
лакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери м 
ћа.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки... 
које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше с 
едседник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена о 
лежи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крп 
цу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у баш 
а му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p>  
братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> 
— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се за 
ом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запа 
е презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p 
ки светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’ 
едан.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста 
>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред оч 
а о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза се 
ош лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} 
оре на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са  
.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p 
е.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p>  
 обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар зак 
мео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p 
опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није  
<p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир,  
 попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им п 
 Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и п 
 у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумел 
 Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни 
рво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чис 
 Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је д 
е засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше д 
бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пур 
о тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} У 
он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присеб 
<p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он ка 
штац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до кач 
облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p>  
слом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А 
ко је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, о 
још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али по 
срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја? 
Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} 
е лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур ј 
о.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај с 
 <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себ 
ко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби  
здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише с 
 <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја из 
<p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате? 
/p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> < 
рницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну т 
 у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом 
велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њ 
аш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господи 
 одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи њег 
 и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраш 
ади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стев 
из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Р 
 сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао. 
 ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути 
 с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добри 
 ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S 
и да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S}  
 Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, 
S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је ка 
џијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј,  
им, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стоја 
 је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је 
</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо 
печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни  
еднику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајваз 
 брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пу 
еног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" / 
онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то св 
</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти  
</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и 
иноћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да  
ог времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола? 
— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.< 
акрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p 
 здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да 
мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић је 
Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p 
ашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</ 
су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весе 
у је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се  
апетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужн 
>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капета 
олико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јов 
ознајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има д 
ра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми каже 
запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Ви 
?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p>  
каз је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, 
дао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна д 
, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за гла 
раво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p>  
га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је И 
S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} М 
а да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</ 
?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Ст 
поштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’,  
е и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплан 
аве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180"  
ити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Та 
та на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет зан 
е и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био сп 
о, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у 
> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим 
е је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир 
тиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59 
егову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њ 
и ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> < 
ази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, уст 
А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, пр 
га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта ш 
 ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па нас 
на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет  
ц на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па т 
ши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану 
 је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, раз 
ред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку  
сет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћ 
тало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p 
тева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103 
ви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p>  
се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџи 
ум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> 
 је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже доз 
ма га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје 
} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запа 
же Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али 
сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју  
чаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашо 
еђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте  
 <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p>  
за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала  
баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако ист 
>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га из 
е ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p 
 је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном 
арен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Ст 
денковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не мог 
Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>П 
ва спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се о 
> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две годи 
p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо ста 
лео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за ро 
</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде тре 
нако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о т 
глуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем  
.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јас 
лова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму к 
...</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за 
<p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за  
аквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни ка 
а, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја са 
ра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>К 
ије им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила 
о.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Нег 
пречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> < 
{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био. 
 изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се  
 и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и о 
 су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, 
Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им св 
свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па с 
 ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на пр 
тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} П 
е ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе 
— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине,  
а, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим мом 
p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заист 
му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао пос 
водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плано 
не душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне прав 
.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из д 
 али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа го 
о је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Ж 
 Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите  
уро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче  
ече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним  
воји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговц 
зно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине. 
 дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, л 
жђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу  
р, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p>  
 им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ 
д једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да к 
ва се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала  
ура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још 
о оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, б 
у на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти 
љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако и 
римо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>—  
овог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.< 
атељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ак 
е. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма 
уде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја т 
адетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p>  
птили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S}  
/p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да  
> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ес 
ештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше. 
, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p> 
ко?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени 
о га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p 
ко она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{ 
 кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом 
и године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p 
двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, нав 
ше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l>  
 — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова оста 
говори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зно 
личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли 
..</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој  
 шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуш 
чали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али с 
атору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош 
> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на  
ли апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицо 
милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За т 
 живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачв 
Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш  
у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капета 
а једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир.. 
то пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се  
, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да 
ле подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и  
p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му 
е из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је сл 
Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку 
 и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже 
ењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завири 
а Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игња 
х за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су 
{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>С 
таше...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже  
Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и  
<p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео каз 
ах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића,  
у нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи п 
адама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провел 
 Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам госпо 
 га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је 
умео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S}  
S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново 
ала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је т 
ачко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сад 
ети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и с 
} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто 
олико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Пр 
S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да 
што не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави  
бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој приј 
ка и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толики 
 у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Руж 
ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p 
...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаш 
и.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се 
едали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви 
у газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло  
а поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева бе 
а, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по чита 
 што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погл 
 је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си  
шем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у с 
па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је це 
 их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и  
 да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све пр 
ад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их  
ан.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог  
 Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Жив 
ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару. 
се крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир 
 цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Ук 
 опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико  
жо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они 
е на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синк 
мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лице 
 Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима  
у тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је  
а.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли 
ајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и уку 
<l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јарани 
осле дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад с 
ко треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</ 
петан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип  
аде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако 
у чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је,  
или смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</ 
е само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се он 
цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен пот 
а и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n= 
а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби  
нику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се к 
 Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи 
 ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, в 
 Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке су 
p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио  
} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> 
 из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је по 
 и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стисн 
бе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S 
оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш н 
једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах кваси 
месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> < 
и?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појур 
ио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не зн 
{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није 
/p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и к 
ање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху суз 
амигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’х 
њате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњ 
нај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и з 
нуло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</ 
исте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Саг 
 <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није 
т кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једно 
/p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је б 
 лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као  
е је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари 
несе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати г 
њат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборав 
знује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{ 
ели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— 
преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> 
и.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетан 
, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судн 
дем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и н 
 милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај  
Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p 
 и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око син 
ка Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о шт 
S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је не 
 <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по сел 
ву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и 
 гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ов 
з Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге 
орише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шт 
 шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обор 
 их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца 
ion" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мал 
ст, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио с 
оче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључе 
...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти  
еди па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица се 
ла!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да  
 се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојиц 
лико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући: 
је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре 
есили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су зна 
е...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом 
} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Св 
ади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и 
би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у вели 
, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ ч 
 тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, з 
а није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна 
је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица 
ила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио 
уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала т 
, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица по 
, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на д 
м и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим 
p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове  
, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.< 
ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Р 
а тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини 
ну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Ну 
ца, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и 
 то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околни 
>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, г 
веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и т 
бока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. 
о.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вер 
му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уз 
 веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</ 
ле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде и 
.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, веч 
ој гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па  
е само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја  
ш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет  
ије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, п 
да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде ј 
 и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари 
ћи писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срц 
како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема 
он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле 
реба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довеч 
 остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом  
} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треб 
јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знал 
моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до 
ра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н 
ше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабу 
е знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p 
деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање остави 
јд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>С 
чи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти  
леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p>  
И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... 
/p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан ј 
уше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два  
 пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко  
а њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p> 
зе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој  
и у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик 
ак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је  
ињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} При 
 <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је  
 је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се  
е у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Сте 
 која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> < 
ходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зра 
ост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им ј 
еч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже  
трану.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигну 
за и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад К 
икад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Стан 
де ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господ 
д на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно  
ом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам закл 
ило.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако с 
де гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред  
амо.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан по 
p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што  
а и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али 
 овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> 
ли, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} 
та вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина 
ијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: б 
 добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нис 
иве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је виш 
којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се  
и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна 
.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас 
ас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пођ 
е, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и з 
{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из кон 
апетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата 
> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба,  
 тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао 
чје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промук 
ко упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, к 
попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њег 
ај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада 
уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекн 
хташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас госпо 
епредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— 
:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш,  
 рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису к 
и Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Св 
ћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојан 
{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шт 
ре?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди  
 све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко во 
p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па 
 јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p 
е нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> 
другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Б 
т полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му ко 
зив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку 
 је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до ци 
само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — д 
их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближ 
дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајде 
ије имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио,  
проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето с 
ли су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта 
етића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Ј 
ђе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник 
и ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их 
узе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господин 
меде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>—  
лаго Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала  
l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l 
 Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук ј 
то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога ве 
мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешт 
зати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетић 
сти, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим до 
ли окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људ 
, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беш 
проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, ко 
ратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на 
и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јо 
жење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па  
иној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам п 
 ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пус 
p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— 
емо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану 
екне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...< 
p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра  
} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на сред 
.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’  
д турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако,  
а заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала 
а се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само ј 
.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{ 
илама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, т 
е и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио  
још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен  
в.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти ј 
<p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болес 
.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја дв 
азговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет о 
ко да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту 
 што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p>  
 тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А 
 су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</ 
уди састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— 
 је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Ј 
/p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Ост 
у, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно оно 
ак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о о 
само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, д 
опио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривог 
виралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n 
уку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао 
мињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о 
а је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву 
ову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан св 
шли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио  
чи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и  
 Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’ 
ди, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господ 
али, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је  
 рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S 
/p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево 
е сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи 
е онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S 
 изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се дес 
и.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> 
> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год  
нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и 
у.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке.. 
 треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти  
> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S 
уте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу С 
мо ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те пит 
аш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку па 
.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је ис 
etter"> --> <p>Богатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ов 
.{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} 
<pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Св 
{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је  
 год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш...  
нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу 
 одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види.. 
с весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после ве 
 сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S}  
све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо  
{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} 
људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S 
себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари,  
ру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром 
отив Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стој 
} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ор 
<p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло  
а, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је  
 беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично. 
 вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S 
 мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за т 
{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог д 
 стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па  
на, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи 
три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са р 
Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци 
је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше се 
 — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче промен 
ћ сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промен 
о на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара сас 
довати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред  
буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретенов 
 предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни п 
 тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у  
ијатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам  
, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до 
за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још ма 
ђе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валил 
аш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону 
и, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана сво 
ољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђ 
ћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћ 
 затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу ј 
тан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријат 
<p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана 
е пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у 
су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</ 
а...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и  
p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав 
е море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што  
војом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам в 
годарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш д 
/p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам н 
 и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p 
Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p> 
p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била 
свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњ 
клето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село 
еликих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p> 
 пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих прич 
е на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Ма 
 слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>—  
 посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> < 
<p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на  
Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу стра 
гњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратница 
убини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоск 
денковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде 
т Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радо 
ојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</ 
ојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све в 
да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране 
а поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па пол 
{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опоми 
 па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да 
каменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Јед 
S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{ 
а ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје де 
нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће 
да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p 
им опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На 
.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и н 
се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а н 
 него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око 
<p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођ 
едајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану  
вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, по 
е промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет по 
ри попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у 
и дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учин 
зради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане па 
ца принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три  
пи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити,  
} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар ј 
ецо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је 
..</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, 
лова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како ова 
т се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си н 
 одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики 
о тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те  
пили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљ 
<p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему  
вешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нек 
Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свеча 
занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, 
арији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини 
а овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дет 
изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После 
 шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Бого 
 <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је  
ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалил 
 ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...< 
 си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Је 
" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио  
жеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађен 
ш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш тв 
тојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зов 
ала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> < 
<p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова 
аљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Је 
мерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни љу 
сто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си м 
 се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S}  
Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праве 
земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи  
ово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Ј 
а Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не по 
 Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко на 
м опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово  
јан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ? 
лостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би  
 Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А  
и био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72 
!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од 
 ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће д 
p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је би 
!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд о 
— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p> 
...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она ти 
е неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не см 
икну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...< 
че, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље  
вог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео 
 <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги раз 
 на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечер 
 Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет 
 тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и  
а.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан 
прам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво 
ковци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и 
 за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p>  
о тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама  
што вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, д 
 окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега 
е и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p 
здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли пос 
поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он и 
о сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано  
ири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде глед 
на!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци к 
инко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Панду 
} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јеса 
 је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?... 
о је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игња 
и бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <div type="ch 
газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе 
 да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се 
ни приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назв 
 одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> < 
 мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала по 
и рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је  
трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он г 
шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како 
ећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију 
> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву,  
 у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и изв 
 као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти 
т тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> 
велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Д 
твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:< 
о ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, 
ола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богати 
че Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p 
е, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S 
с звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се с 
ћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{ 
Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— М 
штити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви поглед 
У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са сви 
се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ  
енији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, 
коше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p>  
аста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише обл 
чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрет 
волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите 
чином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> < 
вијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb 
код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно. 
>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави. 
остала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се  
а потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли 
..{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свим 
е то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p 
, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете 
 око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, прист 
 <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме. 
</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна б 
, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак —  
<p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Г 
е на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стој 
ића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да к 
> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима с 
де гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколи 
ики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужаг 
нуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што по 
ића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми 
 Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n=" 
погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, зн 
тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не 
е слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо иска 
бити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок госп 
вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по  
Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти... 
/p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим  
 њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срц 
.</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искиће 
ивео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув 
ог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је пл 
<p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко до 
>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара< 
кријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цепт 
гла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе 
тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка  
ана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си т 
е Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му 
Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О  
Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и 
ила, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је  
Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њи 
 јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред своји 
.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Ст 
н.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити  
и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Је 
да само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам из 
 <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l 
е ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао 
га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S 
како потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="4 
 затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срц 
аш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкат 
у око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе 
е сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупал 
а играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{ 
е смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу  
му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љуб 
>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада  
м Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> < 
вима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S 
<p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше 
{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њихов 
 обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи 
е иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>А 
сом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се 
 и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је са 
есело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га  
у више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући ј 
 дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не у 
о на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на 
јати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Ника 
 дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима н 
ајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда даје 
ј се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Бож 
мет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата 
 тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са  
усто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p 
 тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена. 
} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52"  
 три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен ниј 
да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме дру 
года да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је 
p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа г 
е два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове ба 
еде, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, С 
он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} О 
..{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне. 
ава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Леп 
 <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} 
</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек к 
е су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p 
о ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави 
че па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p 
тићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад  
мир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта  
p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још 
ЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb  
у.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим,  
 сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Је 
 истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> < 
д је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капе 
 моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, д 
, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити... 
чије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту 
а видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>—  
 нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је и 
</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И т 
је тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> 
оште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухва 
} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка 
 је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи до 
стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} У 
ану.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да бу 
0"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знал 
ји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дан 
и ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, 
 није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> ш 
у кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.< 
 се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S}  
ци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси 
</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојан 
S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> < 
 Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела 
до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод 
воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо ко 
ио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цј 
игује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али 
али казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петр 
и седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Бож 
оворили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су 
марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти  
ано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За 
ас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило оч 
</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо о 
о жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад  
Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да  
 за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да л 
га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у 
њате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p 
 шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p> 
 <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече С 
нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... ов 
м рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличар 
 и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци  
ља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из С 
и је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене 
ренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> < 
 сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да вид 
 полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства,  
 руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре 
{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај гла 
било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо  
да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе. 
/p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио.. 
/> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Н 
же да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S 
...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и од 
еоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло  
амо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на 
ослом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се  
не.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S}  
 толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изр 
, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажеле 
е, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене. 
или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, б 
 говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде  
дно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после  
="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког чо 
сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршу 
" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Не 
ног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост,  
Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, как 
сподине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја 
p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закоље 
ођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Је 
 себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.< 
ег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се  
уриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакат 
орљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли из 
’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’вата 
 <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац о 
а у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, к 
ћи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад 
докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ  
ло доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>—  
е знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да  
нај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p>  
рбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, им 
икну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад заг 
тили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи. 
у, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p>  
>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни п 
ш како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола би 
p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити о 
 качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат 
аш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!< 
д муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео б 
Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ в 
а ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива  
дне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како бу 
 авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је бил 
ће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код с 
мела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката ни 
о.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p 
аје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не мо 
 воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео 
S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> 
но</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове 
е су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је  
ли, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али 
а они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим  
 глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељ 
дне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о ч 
 његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, 
анку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости 
 се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу 
пијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи  
Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојан 
црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде пи 
о би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, п 
 село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не 
ане, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од 
а па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S}  
ше преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијан 
или.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред  
то сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре 
 и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ак 
о би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше 
 имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа дру 
ала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S}  
ућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се јо 
м се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не сме 
 Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други 
о двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако 
е из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не з 
</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p 
/hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ћ 
 нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре,  
они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јеса 
p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Н 
да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> < 
, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, к 
ошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро 
им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — из 
мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви по 
ило и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово  
 <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто сму 
мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети 
то говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до 
механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Ч 
 шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па н 
че ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да 
 милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о 
азио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: к 
 не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нек 
и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Ка 
уте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p> 
ан пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви п 
ама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ств 
ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не доп 
{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се 
га ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p> 
у пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</ 
ху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима 
од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бит 
>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друг 
} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јес 
, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу гром 
то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, 
уда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати 
оли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако 
, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— 
 сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у л 
.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p 
а зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p 
извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум 
 пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни н 
ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош 
{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без ср 
да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шт 
врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности  
/p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо 
 <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Мла 
та мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у  
е с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди  
е да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара 
 да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито 
ио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сва 
ло десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Кап 
0" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.< 
г доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, 
</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у  
.</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, 
о да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би на 
решина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнет 
по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети н 
 капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао 
етио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши  
 кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се 
плакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао  
Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на прав 
ију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће 
и ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, ре 
а је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам  
на.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под нас 
е.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му ве 
 како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и 
ља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p 
 је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је 
х Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p>  
n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било 
е.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад 
из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени.. 
бати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код ку 
аучи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>О 
ара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, 
p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је пос 
> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све р 
сећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p> 
манима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није 
ата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако по 
јте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!.... 
ог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p 
ло.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— 
ни наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од  
hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Д 
божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за жен 
шко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и  
то, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даљ 
ило им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети 
 доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</ 
у.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи  
остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов. 
нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико,  
 <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познај 
а јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли.. 
} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окрет 
у, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У  
два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би јед 
о ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих  
оћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p> 
 <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па  
ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање ост 
 и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</ 
ни бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је пол 
Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни  
е“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него мо 
н сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би  
Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме  
ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p>  
Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо  
а?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S}  
и сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било 
а једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом св 
 Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви 
атко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у  
 да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...< 
p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се зан 
ржи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато ви 
Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска  
е.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>—  
p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би и 
 Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак.... 
е ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчуп 
а.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на о 
о, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> < 
Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја М 
} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> < 
убави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно на 
вао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледај 
е опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само  
е знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се 
id="SRP18940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њен 
ијатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га д 
p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, 
p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— 
 ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш 
/p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће  
том, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Ст 
у у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно дру 
 у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, по 
/p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— И 
 по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у  
 викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јова 
Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје н 
сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу ча 
ад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвен 
Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и по 
немо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба ј 
</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој 
алека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним ва 
Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим неве 
ва је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја т 
пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о 
ас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви,  
 шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да 
у нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спр 
куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На 
вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Ви 
 <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево,  
о ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли 
 нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио  
 <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо  
ш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље  
ању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се  
вољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</ 
ече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклони 
а немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, 
>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спа 
да.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоред 
е он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је е 
он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се  
етан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило  
и.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{ 
ва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> < 
о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веров 
 цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам каза 
 пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у 
Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>У 
вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је  
ла бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не  
ли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако ра 
 ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомун 
т’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> < 
ара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека  
ницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мо 
ено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детет 
>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо с 
>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!.. 
Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предм 
код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око,  
</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и те 
 умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— З 
... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда 
Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцк 
Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су н 
> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви  
 Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, к 
ио је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капета 
ав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По ш 
’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећај 
 <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће  
е, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да 
амо доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те бо 
 никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да  
— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.< 
ма и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авс 
арати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Ку 
рошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам  
оје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто 
у је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пу 
аву.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је 
 ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p 
{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена 
оше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их  
 једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" / 
<p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не зн 
 Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валов 
уке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</ 
а Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши загл 
чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет зн 
Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли 
, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми ј 
p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га  
ужо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па 
 Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пош 
p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио ј 
 тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, о 
 ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа пресл 
, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склоп 
рији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.< 
к је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече предс 
о живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам 
 свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мил 
да је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече м 
види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле от 
 <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— К 
н.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n 
д наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Је 
</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим. 
 <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} Пос 
p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p 
ђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора,  
им да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p 
ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га  
/p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледа 
негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступа 
амо ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је С 
 опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва 
<p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S 
 четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Ј 
а оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио  
изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро 
а.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се 
драви чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило  
, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шо 
 Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене С 
 и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара.  
ељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру. 
о уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрча 
етно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане... 
м Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заор 
ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном 
 Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нин 
и смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако  
 сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони... 
укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као по 
рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел 
ан је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно.. 
{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до те 
и онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не 
 за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ов 
па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свр 
p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као 
у девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мил 
е главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n= 
 Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа 
ја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж 
p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико  
је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет суз 
p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила. 
е нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ 
ило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу 
 се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ лег 
рава правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде 
е тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад 
.</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је  
из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут п 
ко јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи 
и и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе д 
 да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био  
е око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S 
лу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми де 
} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсен 
 врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и заб 
ре ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} 
ко исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p 
што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у л 
х је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ пр 
Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и од 
p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече С 
лим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како 
еко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p 
ти, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји. 
 да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>З 
Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су на 
p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а се 
а је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту... 
године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила 
 то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудил 
 му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу 
ба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све 
>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p> 
p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде 
о сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја  
.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жит 
воре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко  
 су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чу 
то људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је  
 је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се 
ко није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је 
је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још др 
 да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код ка 
 Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p>  
 унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, ус 
ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</ 
.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадет 
 како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њ 
 ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погле 
ш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p>  
да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељ 
це моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употреби 
— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанк 
 кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а  
а!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоск 
 ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се  
Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио њ 
дма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу кап 
и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачун 
да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p 
>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p 
ћо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није т 
ли он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’ит 
ли јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој С 
ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он к 
, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале. 
ко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет 
кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је с 
набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког дом 
д. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Никол 
 је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На је 
 је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’ 
— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше. 
екако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може  
се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb  
видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лиц 
Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос 
епа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, п 
је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак 
грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једви 
о занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га неш 
 Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и 
шао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног в 
риви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би 
ла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону друг 
е Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S}  
о гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!< 
ој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја дој 
амним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, 
колико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре И 
здимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде. 
рујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше  
те ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше. 
 Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора ос 
p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да  
ћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, р 
ва је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан гово 
 <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господи 
чера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја 
>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар  
тави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од 
Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не мо 
 да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће 
ре ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао  
 не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може  
што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне 
ли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не  
 твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{ 
убма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце  
рајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде п 
арци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за 
<pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</ 
лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далек 
ла.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди о 
грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и н 
е до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један прошт 
>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку  
Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре ми 
велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало 
лих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу. 
е на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па  
рицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову к 
ју, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу  
и нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Не 
су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се  
 Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} О 
} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које ј 
танак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што тре 
лутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави 
Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од ра 
е зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је  
кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чист 
Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Нег 
 рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по свој 
уштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме 
> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му 
азати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не  
ојта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу с 
 <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту 
к молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора на 
њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо,  
 али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође  
е и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине 
ан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само п 
 ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља,  
ала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је 
едемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, д 
 полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени  
е, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо 
</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.< 
 мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног 
би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране са 
он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја има 
 био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не  
И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови  
е стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњат 
аш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</ 
редседник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме иш 
ти јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p 
већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{ 
 <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па одне 
ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> < 
ко ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу 
а.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свир 
аги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не  
{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је б 
и одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о 
тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешт 
си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p> 
сећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им  
а су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама 
ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као д 
ли постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако раз 
рце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притис 
но сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неб 
>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Иви 
ођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ј 
ег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</ 
био јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да  
оложење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао,  
{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S}  
био...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Но 
.{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да с 
ушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде д 
е помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог нареди 
ледњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је зна 
p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на р 
Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се 
шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто он 
а препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо гово 
јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.< 
>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.< 
 пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</ 
p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух во 
мо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сум 
ала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{ 
мок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити  
..</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни де 
ну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Ј 
/p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S 
се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{ 
и дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уз 
 јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и  
 Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало по 
Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> 
/p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то м 
да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на 
.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово с 
ело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто 
.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао. 
м мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p> 
p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутр 
!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{ 
 по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> 
черас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Про 
— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо  
ње ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако 
есам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И 
p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч з 
н јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она  
ерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при п 
а цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па 
 <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам  
 тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем  
руги маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, ни 
било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Руж 
но.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао 
ндуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, 
е подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p 
јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да  
 хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} 
 сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, 
е утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, бл 
рзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се ј 
идела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не м 
о пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.< 
{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о 
ире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— И 
{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу М 
та, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо ш 
ко није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта  
неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор ку 
Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри. 
S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може ј 
 <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло  
Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а 
е нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлиј 
Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнуј 
lestone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него шт 
а стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева с 
а рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је он 
p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’  
рчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али ње 
зда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану си 
е јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, р 
</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</ 
воје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам др 
> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се засти 
де газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p 
е сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји  
м Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили  
штина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид 
ина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било  
Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није на 
 ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услу 
и да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу  
S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполиц 
и оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и м 
е честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може  
 Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S 
то време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу љ 
 <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба н 
ти и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су би 
не, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мис 
и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, п 
ше...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај ј 
ице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Раде 
еки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како т 
едну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не преб 
.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S 
 моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разгова 
 му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се 
а ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо 
</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> < 
, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи и 
ти па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћ 
!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>—  
Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњ 
д се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме к 
о знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти ка 
> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све  
ова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваља 
ко Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да. 
по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необориви 
м је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ће 
 најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се п 
три да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} В 
— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они мо 
S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки  
> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, р 
и к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо са 
у га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{ 
се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце 
 како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим... 
лакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, ш 
било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори 
 де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слуш 
 личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да  
 да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p>  
а сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за д 
лети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не  
још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>—  
p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мог 
 је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p 
винаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S}  
/l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу глед 
ан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да изм 
ив њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Иг 
рих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од ка 
ла вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе гла 
оме тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и к 
Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стиг 
 седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван  
д куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром кр 
рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревец 
о.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу и 
алац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, з 
отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа по 
и дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година 
у један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Рад 
ле неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div ty 
едајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb  
е.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је чо 
сто је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло д 
асић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> 
 мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја  
 од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи бил 
му се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао 
дур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у  
играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо п 
аста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се 
је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави  
међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{ 
о ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе 
 као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сад 
кле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може.... 
ио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време 
 као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули глав 
ајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p> 
е бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљу 
његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућут 
на.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она п 
ли није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети прек 
е од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео к 
 ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденко 
 био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и  
тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се з 
 очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радос 
{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштит 
стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Поб 
и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ив 
де се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капет 
друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p>  
вога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу 
пљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата 
на Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари с 
е Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S 
и саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... д 
 се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваш 
> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила. 
чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је  
ко га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару 
атовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим с 
 невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} А 
ш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> < 
ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>—  
 Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док 
.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао 
оје сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу ва 
че једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p> 
 Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог д 
p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао  
Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разгов 
Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем 
као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је 
о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје 
 у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Изб 
 ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, за 
и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ив 
— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довеч 
в.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си  
је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p>  
у:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао 
ву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и  
ам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека 
о пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и  
тево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S 
д њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>—  
>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сва 
, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезд 
је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога 
ове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до 
у?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претек 
> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ћ 
а сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој бе 
шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини бра 
 широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се с 
</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p 
шњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избор 
ите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове баш 
на тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће л 
им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића  
 прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капета 
 знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова 
же милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био 
т, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за м 
<p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада прет 
азмишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његов 
знао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану С 
 бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган. 
ђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо 
ховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p 
 да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> 
ађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свр 
</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа по 
е учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријат 
да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра пора 
 било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а 
имо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— 
!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жа 
} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваља 
да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је тр 
дседник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се се 
ао помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капет 
 Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на  
е на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо  
еби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> < 
есам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу руж 
шо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече к 
черас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после 
ђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Ми 
, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаг 
, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p 
 валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао  
 потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па ја 
> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S}  
абло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p 
ењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У 
 је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>—  
 л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p 
своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господ 
отпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се 
ле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву  
не?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе  
тише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане. 
<pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш 
p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо п 
ње и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетанов 
 <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју ос 
 да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим 
n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу нео 
свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је  
о господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то т 
заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>—  
 грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циг 
к, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран к 
мали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга 
ката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђа 
 бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.< 
њо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше  
, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скуп 
>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате о 
е пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно  
 се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби 
сту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред ва 
уче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони 
е завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" 
д шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало: 
до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n=" 
 грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих ку 
е да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље  
...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи веп 
атвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде. 
му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему з 
ом часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p 
у нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове 
>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше 
/p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> < 
 две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и би 
бојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање  
ла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на  
и моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као  
у изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду ве 
је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угр 
де послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратн 
е ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћ 
ј Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’в 
} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда 
ице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раден 
{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико  
диркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој. 
 <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како 
 ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка в 
Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, б 
 и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као  
} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве 
 смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам 
итиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој  
е?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, 
во дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила,  
> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игња 
воју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се б 
{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>—  
</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А  
свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим м 
оба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџе 
>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико 
олан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све  
> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш  
есма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана 
Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио н 
рокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не п 
егово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета..... 
лим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја  
а мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели 
обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио б 
г претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом ку 
ти да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, ко 
 <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских  
ана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S}  
 снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да ни 
атова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Р 
 капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они 
ад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела.. 
њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико онда 
 Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се 
Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред  
ој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце 
 осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p> 
ости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од рад 
а дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и прода 
p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од проше 
у, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш н 
ла у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирим 
p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече 
дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ т 
је зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} 
<p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула,  
 миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} С 
Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p 
 јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да 
 живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, к 
рговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, ду 
утрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устум 
едан.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч 
ара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја  
она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој и 
говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си 
, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Сто 
 ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо боја 
вала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S}  
е то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај др 
тину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Т 
и детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит  
 <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа п 
ладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.< 
 срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више ни 
 у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обу 
 Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Бо 
 <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p 
p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана нена 
к му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба 
 <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони  
 да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Ј 
} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} После 
оможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат ди 
 Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву. 
даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газ 
 Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p> 
есте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи  
и дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, 
д јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{ 
 се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Па 
ну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, при 
> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чу 
рејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако 
е необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ру 
p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо 
знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат  
"88" /> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И он 
ута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господин 
ах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте госпо 
p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и 
и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем 
ца Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Ста 
 један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.< 
p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледа 
о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S}  
 Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Ст 
сиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ра 
ио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наш 
p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечер 
ојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо ма 
 Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} 
 ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред 
 <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем 
ким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли 
Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је 
р почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему 
без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора 
 несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било бил 
аде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак  
ne unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије 
 ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на после 
e> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу н 
е што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља  
p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице м 
та паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био гото 
 вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији  
ушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако 
> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепасти 
рема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо  
или, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и г 
и исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не г 
е моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</ 
о ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше 
?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја свој 
и Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p>  
н!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли 
— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робија 
:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими  
ано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисат 
рос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко п 
љно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се  
ubSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест да 
ојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће 
уж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{ 
SRP18940_C7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, пор 
 <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошт 
ли поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не да 
ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом,  
/p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас с 
шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако 
езика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан панду 
емити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p 
брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисм 
S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> 
 прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радо 
м пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине,  
.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало д 
 </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на д 
у и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и 
} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сес 
адетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’ 
 још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Ма 
 /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p 
> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то би 
а милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до годи 
ли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевин 
ико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</ 
е да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се  
је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за дове 
 као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан. 
 их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и р 
ући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, к 
видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и о 
шао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу 
је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одво 
ремишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву 
— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, т 
ње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S}  
главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ 
се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са  
<milestone unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Мо 
а Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p 
Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</ 
> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осе 
ишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила ка 
које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође  
 био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>К 
тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S 
 рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло ј 
p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спава 
 петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити  
ло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова 
940_C4"> <head>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седел 
 су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то уради 
<p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клон 
грало од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него 
у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта д 
по је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделц 
год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А  
адости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како ж 
кључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору. 
доше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остал 
— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник  
нимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, 
 састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за мес 
м или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост 
/p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---< 
.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвр 
 село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гла 
гледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се сам 
измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више п 
аглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим о 
овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вр 
ead> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и с 
<p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркв 
гњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се  
го, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имал 
да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> < 
 је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мог 
ца уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> 
и ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим С 
зненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас бр 
, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p>  
во ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они поседаше 
рана твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А  
раћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} 
 адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да п 
запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсит 
етан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до 
 дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и доз 
 капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад д 
свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота  
че Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке год 
У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор  
 чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле 
18940_C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на кри 
.{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и 
Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p> 
ве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они провод 
ilestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осв 
енско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред  
ко ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна го 
нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у ма 
а отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, реч 
 га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се  
>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> 
> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обој 
ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је 
е паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се  
и.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су  
глуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље,  
оказао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице 
ле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама  
</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој 
 је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила И 
ва га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића  
о лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <p 
гом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу 
златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши суз 
ске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игња 
} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Је 
забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’ 
могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Сте 
 Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p>  
ро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа  
p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господ 
и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и мет 
 <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Иг 
 кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољн 
ри.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао  
те главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>—  
е преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који 
астити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него 
ј сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p> 
шећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико.. 
, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{ 
 животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама,  
Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже  
дела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима 
 а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} 
емљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И т 
Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприч 
S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— 
ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, 
нам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу к 
p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу,  
p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда  
ане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда С 
би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p>  
ћете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у заса 
ан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за по 
тића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Ј 
За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво о 
ој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају дв 
 тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом нес 
ва ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње н 
е овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много пром 
p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} 
ујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb  
и из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заве 
 живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, ц 
ро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p>  
.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало  
 <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и 
.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима з 
ај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p> 
 С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све и 
ехана дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S}  
 рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипа 
.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону дво 
940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих к 
д велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир 
ви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан прич 
ј тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлиј 
њи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић 
ро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па пос 
Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је приј 
ца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, нико 
 склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане 
олцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p 
<p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да иде 
ви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p> 
 ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Мари 
исто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми  
баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Д 
вор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним п 
сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Ст 
вега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао  
еђу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако т 
и за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа 
нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од 
а то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово 
> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини и 
 у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се 
ата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале... 
 и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, реп 
.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје 
анђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није би 
то стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па 
иноћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му 
ело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</ 
едне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити  
Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто р 
толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио 
’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже. 
но пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако сл 
о колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако 
е шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље ко 
ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди  
н Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је пос 
/p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад 
и си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли ст 
вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{ 
и некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем ва 
подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нароч 
о буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капе 
— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p 
 више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена к 
е.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чо 
p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша зв 
ојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p>  
е апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.< 
и.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.< 
ће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Р 
елеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p>  
е и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се от 
тојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џепови 
} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се пре 
седник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеш 
— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо 
е бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба 
, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се 
диш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!.. 
} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости  
Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду  
мо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио н 
>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова,  
p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је  
ети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако г 
ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест 
, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси+ 
 у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то 
и те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диж 
још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину 
p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из 
јане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— 
се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Госпо 
ро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе 
елу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко мо 
 Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p> 
p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу. 
о и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, за 
уменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало,  
и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амба 
у весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игр 
> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој 
>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, 
l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> 
познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не 
о, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марин 
Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју  
 <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S}  
о Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти  
.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај аста 
} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш. 
н Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе чи 
’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом  
мо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погл 
ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јаб 
исли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дика 
му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> 
} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p 
е рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, ра 
>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мучени 
оћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља  
ар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, д 
те до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку 
ше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> 
и, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p 
p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> 
по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и  
</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних 
и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад И 
г, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> 
 ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се 
ко ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ов 
Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита пис 
као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружи 
одати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али  
омагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четв 
нао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино  
 пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{ 
стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати: 
p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p 
p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете 
ка те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње  
овори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу 
је да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да  
о је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’н 
p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да прк 
о је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Ј 
енковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се  
p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележ 
ати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p> 
е многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p 
их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Ма 
ира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетић 
гало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и рази 
 нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога И 
би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, 
 дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да по 
 пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пр 
тан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па 
е, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше м 
не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S}  
све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаље 
 нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам 
/p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног 
и, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да 
ку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— 
а је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.< 
е вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стоја 
, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су 
е трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</ 
у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам мно 
Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа  
 укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што 
ије му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећ 
<p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и 
море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> 
о еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни 
 оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Је 
— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море 
} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је ње 
 дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полак 
и дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она палик 
амо каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> < 
има, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} 
о на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави а 
 Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше. 
, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, 
њатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164 
ине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече 
а и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара 
тева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</ 
од тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш  
 де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— 
p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крс 
 да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</ 
ра му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му т 
тева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да ве 
</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него ш 
есели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, к 
<p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог п 
овек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p 
вао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p>  
а те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година 
печеница, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој  
ве миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је  
S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада 
а у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведош 
 твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Да 
 покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> < 
 ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p 
а, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дука 
ћом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми 
од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да пр 
<p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе 
к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p>  
Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Мар 
 да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p> 
Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком с 
руго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог  
, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове  
...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада х 
одином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бо 
е од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, не 
дајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>—  
 стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’нак 
свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које  
...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га по 
 у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S}  
га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Ниј 
 рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И та 
г’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осве 
сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им 
 те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети  
амо, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије во 
оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} За 
.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тет 
 јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива? 
на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p> 
ода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан 
, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</ 
, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако 
воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Нег 
 За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, та 
е седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> < 
јој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, 
ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљи 
о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу.. 
>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Ј 
е?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја  
p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим 
је Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’  
Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Н 
За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја д 
га упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом С 
 Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p 
p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео на 
има својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— 
Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљ 
ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> 
сеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, 
 у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала  
 У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} 
ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’н 
е Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова  
из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили  
строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </ 
нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S 
па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и к 
ли?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ 
е већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да при 
 кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p 
ру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти  
не.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, та 
лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S}  
свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су  
 изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Сте 
 се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, 
 се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир изв 
ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваш 
митне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак 
петан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по 
уго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село< 
ко му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како и 
.{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{ 
и, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече  
 и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мо 
 <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље! 
{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи и 
кажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи поле 
>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p>  
редише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потр 
л’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} З 
 ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо  
> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваш 
а Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро 
ити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било пра 
вину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и  
ег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро,  
и „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту 
ом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и п 
</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Ст 
вци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платић 
агрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша 
</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S}  
 изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се про 
, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијан 
штеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђе 
им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S 
ном.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето 
ном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „кап 
о их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверај 
кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капет 
ата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је 
 <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било  
својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котар 
 очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све 
 нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би  
апалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После  
 иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак 
е?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим. 
 њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p 
Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S}  
<p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву 
p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, 
 где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спрем 
ана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се 
дни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Дру 
бити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да 
>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S 
 долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.< 
 га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> < 
 си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, 
> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја  
p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више.. 
чита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p 
 они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о ник 
ако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све 
а....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде 
 да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти к 
е неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна т 
 а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окру 
, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао. 
брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започе 
 ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима. 
каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда С 
и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Ст 
а сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево ж 
</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану,  
> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и 
рали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да  
део, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’  
био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није глав 
ишта не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, о 
ало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Ка 
у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи 
 нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме па 
сте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> < 
ИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n=" 
озбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу ка 
{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божи 
е главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> < 
их прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дуж 
 Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви  
Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ годи 
ати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Ди 
на.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао а 
 урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речи 
ерет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} П 
икну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S 
 могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустог 
а сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не м 
 од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> 
ешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p> 
 објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Ст 
 убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив 
.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда 
ује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, ка 
 одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о  
еше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо  
у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколик 
ље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах позна 
стим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први 
је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и њ 
етан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи 
и, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једа 
и изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас 
пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вај 
и његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> 
.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} С 
Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, ну 
 тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи 
о ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.< 
p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан 
равље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан з 
, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докл 
их, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казат 
уке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би д 
...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге  
расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо  
 си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно 
ра и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што ка 
ршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу там 
ога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездими 
 кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као  
ше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p> 
е......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с к 
а.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p 
tion" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што 
поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и нек 
други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред  
пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздр 
зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољи 
аћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> 
казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, 
, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна п 
чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као 
ружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли ко 
што поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стан 
уке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p 
 је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто 
ети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону  
аче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p> 
о наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче б 
p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p>  
ар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра 
што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је с 
ољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на  
 кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи зав 
у се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда с 
 се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево ј 
 ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ј 
ана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</ 
Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам каже 
 мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све пошт 
скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је 
 људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је  
му су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их јо 
Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} При 
 људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поч 
близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине 
димир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</ 
с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у  
ездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у 
нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти 
стали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику 
и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" />  
исао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући  
> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева. 
сиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>—  
 „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт д 
о вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од  
велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете у 
аган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Марино 
е позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{ 
... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори  
е добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо в 
 ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: о 
И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело 
је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи 
ти.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, так 
мир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком рад 
 превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p 
г од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из 
, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га 
е и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ 
и и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси 
ош ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако 
ћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p>  
ију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати п 
Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то 
/p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватов 
е увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јо 
 Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с ме 
украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата,  
 Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницим 
турено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p 
де преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!< 
рома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чи 
 све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави 
p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена зе 
оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо 
а мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза  
> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пиј 
могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, д 
 Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milesto 
смо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S}  
.</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ 
?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, 
ар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам 
 На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако 
шке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је  
дна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свеч 
д мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, 
сти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то 
 ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богат 
> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече 
азвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код к 
 <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина 
илице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један 
 вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата 
ој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљ 
или.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S 
Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело 
.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А 
есте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они 
> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачуна 
ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Ни 
да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познат 
ћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају  
на и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>—  
оја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p> 
х теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И е 
 за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове 
чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година км 
а, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет  
г вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одош 
 шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало 
о неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{ 
ли почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће 
о овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чис 
д других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дође 
ен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и С 
ану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су це 
, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде,  
ака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похв 
="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ 
ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и те 
 са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на свом 
уде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној 
 само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је  
 волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле 
твори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане! 
 Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p 
се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S 
о је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и 
 се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу 
м је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима св 
о је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом ср 
p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај 
е гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат,  
р уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцелар 
p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас к 
 Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чут 
 испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје  
врдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и 
>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињс 
азао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетан 
ше волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... б 
ену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="chapter"  
, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су са 
аро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Ма 
а и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости по 
допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и 
’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри.. 
у гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S}  
S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А 
— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли  
ти!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођ 
ан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господи 
p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро д 
 Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{ 
не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и  
Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборник 
емој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их.. 
<p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити п 
 прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p 
твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине. 
е,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће т 
<p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се 
ен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери... 
> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара... 
лити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p 
вор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра до 
лу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа ш 
о брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се ка 
<p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>И 
ор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци,  
а.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се  
</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недар 
чно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши с 
светићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, неп 
ати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> 
 Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S 
 али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала 
т све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Ј 
га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из оград 
 и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине 
 се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако  
име њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> < 
рвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами 
тро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} По 
" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам  
на га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде 
смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је 
ме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“.. 
м имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше  
икан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе 
да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.< 
 његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> < 
 и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Иг 
 пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p 
} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па 
ир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен ра 
о.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили н 
>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у с 
 радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и н 
и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „ 
гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадн 
 Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb 
обро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n=" 
а ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све 
ла?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} По 
дра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабук 
.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда 
te> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— 
еколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p 
а и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њи 
нока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи... 
Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост ра 
та на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше 
олан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађ 
де на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, ка 
чему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милост 
 гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </ 
S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с  
дник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратниц 
и карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те иг 
 Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> < 
и ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним 
ли се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је син 
е бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту го 
Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће 
ојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро прол 
дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је ве 
ваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћ 
астадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> 
огод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милост 
вршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива  
ну.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и 
 нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на 
се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Ст 
сније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> 
</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечер 
стаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу 
а.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас 
поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули с 
p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву. 
савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути  
</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расве 
адати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју г 
и.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{ 
у пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим поглед 
био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} В 
р изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти 
ће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добр 
ва.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Стани 
ет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана 
нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада деб 
p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} М 
оста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај,  
тра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> < 
p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— 
аним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p 
 — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње с 
ло Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} З 
>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје св 
 која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, нег 
S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи.. 
S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S 
Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан  
ти и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара 
чинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пе 
е и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода  
хове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пиј 
је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љуб 
<pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p>  
ш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти зн 
p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p>  
мир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Ја 
 крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам  
ако год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати 
p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетић 
с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека 
 Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, е 
е сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слаби 
о.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, 
> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени ј 
вонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше 
етићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бо 
е муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топрак 
м оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p>  
 журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико жи 
 упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше ле 
куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p 
ео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, к 
ље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас  
ало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш са 
.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану 
> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> 
>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она 
 <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} 
оједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и  
ан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је 
као би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак г 
му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад 
 стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите ку 
ужица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p> 
ина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очи 
p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у  
се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и сме 
 није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} С 
 изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разго 
ив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а па 
дим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p>  
.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију,  
озив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлиј 
 сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за  
p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да в 
пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним не 
ратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у ми 
ло почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра 
S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти  
нас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S 
 тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе ц 
 Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па о 
у и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се 
уде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то досп 
а налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ 
цем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара до 
.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> <p 
</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да ј 
лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекн 
 тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагал 
на и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milest 
} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p> 
и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{ 
ом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, кој 
сле јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се т 
 ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме вол 
 реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе ка 
.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> 
 Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му ј 
и, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>—  
но моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и ка 
жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је о 
 и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па  
....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} В 
олети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бат 
p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта  
своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој  
акије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p 
 ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат 
егова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и 
те главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво с 
и попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе мех 
Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је та 
p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој п 
тите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо госп 
ла је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве 
> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би 
и учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја 
тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше 
 Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— У 
 Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти 
зуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити... 
дим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, 
pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> 
превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S 
Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у 
 он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шт 
Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други  
/p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је 
да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику... 
 никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} П 
урнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила  
им нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће 
 сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чуд 
ед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} 
етише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>—  
на, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао. 
те се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију 
броте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само  
<p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руко 
 у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и 
b n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души  
учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене,  
чинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој зград 
ржим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p>  
је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и п 
ца, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао  
не, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чу 
<p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</ 
м метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Т 
 и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Иш 
 пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружи 
Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обој 
и од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек  
ле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види... 
м и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и док 
довољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу  
дом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одго 
по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао нек 
p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче 
</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо 
ило.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео. 
ра и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, к 
аг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и 
то је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још 
 ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.< 
и га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти 
Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>—  
и свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да ј 
се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос св 
ило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим м 
онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и п 
не.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо 
су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се  
 кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје мл 
да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе  
 зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала пос 
је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску на 
ан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.< 
 рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам зад 
е бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="ch 
адошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе посл 
они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <ti 
ком.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава 
/p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, 
еси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред  
ла ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p 
 <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него 
еду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Н 
едаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за  
беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n=" 
у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави 
шиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богато 
омад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почис 
у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</ 
м рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p> 
куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p>  
<p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p>  
 Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета 
ра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л 
Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена... 
ажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> < 
е Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече С 
арац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише.. 
 други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под на 
...</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која 
ава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако 
м признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих 
к’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p 
его право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Бе 
а свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца пла 
} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.< 
ди знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> 
Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграб 
копка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>К 
етановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био  
ка туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што  
.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи 
у до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди с 
 миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ћ 
 ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и и 
и’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесен 
 смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавит 
 <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Доб 
’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја. 
ли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо 
 спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћ 
пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{ 
.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S}  
ек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Срб 
а вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, ка 
 побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењ 
врђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други,  
ћи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... он 
ета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље би 
сто и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих мог 
ена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији 
врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и к 
ри овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, г 
творише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p> 
воје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по тра 
со се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан. 
кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта с 
> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја позн 
ешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спреми 
</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> 
S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p 
p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео. 
де.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред 
але.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога 
Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> < 
 дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не  
 вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>П 
воме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оће 
ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се н 
о нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити. 
рипалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} 
у и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стре 
Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану 
ја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њ 
 договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико ва 
И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мал 
, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о. 
и јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— 
не збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му д 
ећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судниц 
даље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што 
, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а 
е вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше  
и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p>  
 су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили ње 
а растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од р 
и:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не  
споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци та 
ара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако ми 
 <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сиро 
апеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка  
Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам при 
адовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна 
а.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и п 
 Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онака 
е, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми 
том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зо 
то ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном ру 
ти грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао о 
ан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— З 
ви били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> < 
зник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам  
...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију  
тврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако  
 пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јаб 
ога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> < 
вај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игња 
 опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си  
удио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="5 
ели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењ 
ш неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>З 
аки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тои 
>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао. 
.</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?< 
огуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— 
омог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремн 
зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осил 
ла првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, р 
ш ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њем 
о дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио 
ле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од триде 
да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га  
> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја 
</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је сп 
ом потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезе 
ије и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине. 
 Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда  
 Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости. 
губише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници 
и се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> 
а.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чис 
сила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>—  
ма?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p> 
ковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пиј 
ао своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, по 
 Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје  
</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео И 
 очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији ум 
ема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме  
штинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изг 
 <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Но 
p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’ва 
црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Б 
код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод 
>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула г 
ине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> 
Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’ 
ечи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан п 
оде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан 
е чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију  
обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, запове 
 обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлиј 
 онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обо 
<p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио предс 
.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p 
 и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужниј 
могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору заустав 
!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће  
{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да са 
 код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чуд 
{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p> 
p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је роди 
а,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> < 
ја!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли  
</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако с 
г дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p 
ђа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не мож 
о и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа ка 
кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p>  
онесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и  
</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} 
ла с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињств 
аноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова  
м главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p> 
е сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа.. 
 доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— С 
а кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да са 
ене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи 
о друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици  
 се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p>  
а... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише  
p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одма 
ваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујел 
та!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су ми 
а, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже 
ата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> не 
шег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не з 
ви.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Р 
же.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану 
ра.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она с 
.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако 
 лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разрак 
Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи б 
 се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу. 
а жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чит 
оворио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само ка 
аре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио нек 
ало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Сте 
и.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Т 
 учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола 
вац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја ва 
его жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{ 
е већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још м 
и то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... ц 
и треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог 
 неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него ка 
лела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</ 
риле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> 
/l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Ст 
<l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Сто 
икане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Н 
ре!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</ 
 па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топо 
а, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> < 
 а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати до 
, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људ 
може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лиц 
е момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, 
га детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> < 
ише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не с 
те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђав 
чаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледал 
<p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву 
p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто 
е и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’ва 
</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је не 
тева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, ре 
На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се 
 пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S}  
<p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од с 
е.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’д 
 и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некак 
жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> 
 што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато  
олила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се мла 
 знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жест 
зиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28"  
/p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему уг 
<p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта  
{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили см 
 што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је с 
 таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и н 
p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} 
е, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски дог 
 не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није тр 
че,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и о 
проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</ 
 И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли 
ања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме  
="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове  
— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да с 
д судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ 
 крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p>  
уди, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојан 
ут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људ 
 рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј. 
Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себ 
ђе власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раш 
г лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Ста 
ад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут 
етно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једн 
дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто вре 
 донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву п 
такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћута 
>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p>  
 и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето  
 онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив кап 
о не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" / 
} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p> 
рећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би би 
 мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{ 
и смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао,  
 Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p 
> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тел 
p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако,  
бијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о треса 
 <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се ј 
 Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање вес 
.</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У 
су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле д 
е и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.< 
S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни  
па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била 
 није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура 
ко можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли 
, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, 
ткуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то п 
 изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S 
сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да ка 
у се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и ос 
какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по м 
 је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако от 
 n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, 
ваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништ 
ено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пл 
о нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго. 
 или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би 
S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало си 
ан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Не 
оћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи 
 што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађ 
 чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Јед 
 рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш с 
 себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму к 
аслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврди 
.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за  
ављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено  
е зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се ви 
каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље 
а све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан ок 
аслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</ 
сти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш л 
а... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај  
и, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се 
 песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласо 
Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали  
војку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> < 
авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки с 
 и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тр 
рпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>О 
це од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l 
петан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих 
исано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао пор 
 ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече д 
добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека би 
ћи викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари су 
{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— А 
ако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на друго 
и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би  
Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време 
дгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има ск 
бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} 
есеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини  
м баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто  
 сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p> 
> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испри 
р гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце огр 
а саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбурк 
 уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, 
лиже и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху  
 пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> < 
 ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, хо 
за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко б 
та да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p 
ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ј 
ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да  
искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као 
ру душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је је 
епо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног 
, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто прогов 
е.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде д 
оје је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих  
 ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само к 
иромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене суд 
нио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изуј 
беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти 
 ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако о 
потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и река 
 моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— 
} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У  
?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p> 
у...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве,  
ке <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаки 
па — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} 
</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за  
 прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председник 
е.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде с 
е к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет пол 
дакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан  
</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку  
ло се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</ 
ше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био об 
 Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p> 
ано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и не 
о.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S 
теринске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао пр 
да паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су с 
у стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Ма 
а почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савл 
 на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p 
ни се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива изба 
руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође  
у.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо 
ти овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и 
 уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат  
о прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се  
 а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Жива 
 ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне  
зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се у 
тео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, о 
.</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине! 
 Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин  
бе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни г 
bSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору  
 л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Р 
S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова  
егло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он на 
, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече И 
ма мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло 
о прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу  
’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи 
та се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p 
— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p 
.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово 
> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила  
} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</ 
е.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти зна 
</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да м 
д срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Нек 
} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Прем 
 да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p 
а.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни каме 
 рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p> 
д моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} 
ет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на л 
е вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’ 
даче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> 
рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа  
и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у ме 
ди, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило 
а ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учин 
досно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, он 
реба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Ј 
заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе гр 
, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} 
 Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну  
шни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали сме 
и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, 
на кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће  
син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и  
рде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрд 
 опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како с 
ше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од п 
уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева  
Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од д 
е пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је па 
јући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је,  
између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и 
>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Жи 
 и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица 
вај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узнос 
и киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од мо 
јиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.... 
ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гл 
>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле 
г јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Р 
ј свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он м 
ше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он раш 
<pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у 
ишта.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви И 
евиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи,  
ећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Ј 
Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није има 
а беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тич 
те, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80 
уде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају 
емишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже м 
Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о д 
ло срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења 
г да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> < 
договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан по 
оја нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се н 
упљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Ц 
је. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забад 
ан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађош 
на и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стој 
е лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од рад 
а што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши  
на, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био мл 
ти се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, з 
извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цва 
ихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помол 
обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја 
м и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије. 
 се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напољ 
 нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...< 
 учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће ре 
а тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми 
е би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, об 
<p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра  
 Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се 
сет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта 
</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче 
екрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамти 
тан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} 
си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’  
и и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p> 
пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба 
један на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на к 
"98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S}  
 вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна 
p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} С 
 би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки п 
р не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p> 
, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учин 
>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину рук 
Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се св 
ад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је  
омуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби ј 
ог оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас  
Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p>  
могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди наред 
Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се 
морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући п 
p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>М 
кну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> 
p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, к 
Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрав 
ст и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како т 
у, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души тр 
 кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обо 
тељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај  
па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а 
 ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани н 
Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш по 
 бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па 
инију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се  
у за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише 
’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p 
говор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра  
ео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Језди 
p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпот 
р, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш 
 ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" 
>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само  
и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Ста 
иш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</ 
рома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Ј 
{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати,  
За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе з 
седеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бо 
</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Жи 
е да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?< 
љак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људ 
— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила 
ле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</ 
јде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресит 
....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, 
кне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</ 
аше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— О 
ном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> 
 на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Так 
е.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фи 
две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p>  
се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{ 
у д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нек 
и готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p>  
е му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— 
таде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо поз 
ред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се ка 
} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљ 
p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не зн 
 бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </ 
 </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предају 
 трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> 
во, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње би 
ш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.< 
 радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљат 
, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Нег 
 нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још  
ати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с пољ 
е ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово са 
и она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка  
.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу виш 
а Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу 
убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја к 
таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ниш 
p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задирки 
p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни 
 море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами  
 Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Свра 
уго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код 
и’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам 
о, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p 
наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир 
 капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Раде 
ш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>О 
ан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јов 
ући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да 
/l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Мари 
</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла 
Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да с 
пева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истр 
ају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки м 
и....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опе 
ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе св 
дседник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле 
, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb 
ати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</ 
у вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак пр 
ћету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене п 
 узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колик 
, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас нећ 
p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је 
а и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погл 
е Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојан 
е качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала  
{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи  
ко јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</ 
 у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледа 
<p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по не 
ајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако... 
.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</ 
има било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... 
</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?< 
 к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p> 
у одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није 
S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>—  
море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’ 
и смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор м 
де докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јо 
да нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само  
наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова па 
оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о 
ла нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, 
море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> < 
осле се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и ово 
агали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’в 
> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи 
ријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог 
но око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам  
Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја л 
светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вал 
адује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је би 
} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</ 
ако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среск 
— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote 
 <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута 
е може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смисли 
ивог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала 
штени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...< 
ћ!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле 
 знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да,  
ада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страш 
а.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p>  
ију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> 
та, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. .. 
 би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је м 
 неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити  
ан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И т 
ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног 
 Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога  
ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p 
ког дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца С 
 Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспослич 
’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} 
/p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их с 
 <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, п 
о ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између о 
аља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако из 
ве само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то каза 
</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура 
ући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како  
/p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, там 
мо теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— 
авити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у 
чунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја  
н Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, врати 
 одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког бр 
едајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p>  
згледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим 
гњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и 
тове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p> 
емала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар  
ду косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p> 
ла....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све пр 
е срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали 
лед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p 
— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли 
а добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{ 
 не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, 
а се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не бр 
као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и  
 грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова 
} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да ни 
паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но с 
днице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго 
p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто 
д ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Језд 
 једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре с 
 на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, 
 ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и в 
ва.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није т 
 три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које са 
 кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем... 
 знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли во 
лупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да  
 ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чуј 
и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би  
едити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како  
 <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости ради 
за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине М 
 овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до са 
 трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>П 
.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је  
би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Х 
, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су 
</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на 
ва ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</ 
 Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p 
>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и пл 
 жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо м 
ед шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S 
у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— С 
...</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш. 
> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l> 
 Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, 
ча.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би о 
<p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како  
="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две 
и сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које 
у је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешт 
’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p>  
p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би 
ек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пази 
> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, 
S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— 
рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све  
рљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у 
огледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нем 
к код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ кака 
што само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако сл 
то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му ниј 
или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да так 
 и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео  
а Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао 
 му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анок 
м, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина  
p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb 
о за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је 
Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> 
јатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и про 
и.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од пе 
аквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с 
<l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И  
није.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта 
е старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њ 
 Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе злато 
образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и с 
је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>С 
да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, шт 
Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>—  
и је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје  
иоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну 
којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе м 
а и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу о 
стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима  
 руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p 
 <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у ч 
о некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио. 
 први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, не 
Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветит 
 тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!< 
образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкир 
собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад  
сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осве 
<p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде 
коше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својо 
е.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не  
138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> < 
..</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу. 
 знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанов 
ше још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и од 
ара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, 
— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска  
ва?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> 
ви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила 
арен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био  
за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном 
следње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопи 
а идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да 
Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од  
.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви  
ити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и њего 
о код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На 
ослушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја 
г му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се ве 
 брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу  
 се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опази 
димо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао... 
еде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с 
Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Де 
} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.< 
синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу де 
још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам п 
н пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девој 
 ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зач 
а је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешт 
м конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у 
гњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо 
и му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у о 
 пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено 
омагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и пре 
ли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и на 
 кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p> 
} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога 
уће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа ку 
о замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да иде 
и њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вра 
и се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало 
, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад  
оју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов приј 
био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само  
а им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе 
одина за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порас 
у потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поз 
 <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стоја 
о јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседиш 
 <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и  
кренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— 
дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’ 
о овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш 
 <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превали 
е, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви 
...{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом 
ве куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију. 
ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би  
м од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста 
а зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће 
аћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јад 
а вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића 
и у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што 
 да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p>  
полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.< 
наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли 
ло---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а тр 
раза, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ок 
једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у  
ојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашт 
око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Ст 
ти...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу  
сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јек 
— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, —  
 <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Жи 
 <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном 
бма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Ов 
ћута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— 
њу Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, т 
пући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала с 
 земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није н 
ћу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и  
е Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су в 
 гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И  
утим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти каж 
ТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p> 
</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поник 
је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о злат 
е упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ств 
 још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за н 
тити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И за 
дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, 
а другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај  
 му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше пес 
проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... цари 
благога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот! 
колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног с 
.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као с 
уше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> 
оку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали кабло 
> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>З 
е куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> 
ет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном 
слицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Б 
 заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он лич 
се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете ос 
животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника  
а, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, ц 
мек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p>  
 а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није за 
у празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке уз 
ело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учин 
 <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="1 
ре, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавај 
римиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах п 
 прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p>  
, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то  
а другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којо 
 укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, н 
излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну 
што текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S 
За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти 
и суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У  
ећ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које  
шљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори пол 
ри шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша 
...</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождр 
и’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ј 
о баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— 
анђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику 
мети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и 
ао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови би 
<p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после ос 
сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити,  
Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас? 
ного је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> < 
о мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....< 
} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стој 
пљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председни 
вео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од  
ан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Де 
нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана 
.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена п 
их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат. 
ваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p>  
они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том с 
ме Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S 
 мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> < 
Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо ве 
обро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун,  
а три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно с 
ази нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да пр 
, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} 
 замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело ли 
 <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју.... 
 говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било ре 
ена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места па 
и кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по лива 
Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="8 
 јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као 
 поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави сва 
Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи н 
 њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се оприја 
 овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два 
срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p> 
а у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је м 
да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се до 
гађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{ 
 болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p>  
ојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине. 
ши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета 
лико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станими 
евало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре 
е његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ 
своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, 
артије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је п 
о овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које  
S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>З 
у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да ква 
туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет  
по.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p>  
дницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— 
по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако 
ђу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</ 
ат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опе 
жали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’ 
х расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" />  
ила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помис 
д је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао  
ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за укр 
<p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја са 
{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S 
опа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижи 
...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је би 
 <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, нато 
> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво 
жење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детињ 
 рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни н 
Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, 
е, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> 
е, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад  
а будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш.. 
 лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и н 
Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Глед 
нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила 
.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и  
јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео 
ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њег 
у каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену 
} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет  
је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није 
, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождреби 
ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p>  
ама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата 
 казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— 
але, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њи 
времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу с 
и нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p 
, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је  
ead>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим пу 
и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S 
вица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је че 
 разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S 
ли су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој 
с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председни 
скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</ 
ле...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p 
p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Ни 
S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но  
иљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и с 
 То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у  
 су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и ост 
погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића 
рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац,  
ше да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поје 
’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е 
 боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док  
ашче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p 
гњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове ло 
ржала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у жив 
<p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу 
, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледај 
> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила,  
.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руц 
ужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си  
{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити др 
ђи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о 
азведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им 
обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресре 
 Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter" 
Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препућ 
ру.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом 
 да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S}  
срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гле 
ћа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег. 
 су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <p 
бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.< 
тну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div type=" 
исину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и  
а Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми  
</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> 
дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, 
 на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни р 
 који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мр 
 је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капета 
 да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе... 
<p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да 
ајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авли 
чадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама ци 
имању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа 
p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран сл 
, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се  
о бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а 
и.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Б 
а ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— П 
о пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем. 
брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} О 
вио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ поч 
рукчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у 
 Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, бл 
, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац  
а шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде 
анимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, ш 
во је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми о 
/p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, 
а.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако науч 
коше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало ј 
о.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад зна 
прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се 
 <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили д 
три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура 
теву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на  
 нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита ср 
 пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто но 
e unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете 
 се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радет 
вони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју 
а дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро п 
 буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канце 
селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке 
јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопаже 
се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није  
мљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право  
<p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматра 
ирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио пог 
а не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ј 
ажно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Бу 
>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да  
се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p 
натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, по 
реплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из л 
 <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о 
опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од је 
 стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема 
ажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се 
 тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> 
 сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели.. 
је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јес 
 дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> ст 
д би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p 
.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?< 
и задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За т 
<p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје 
шевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали 
> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данаш 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S}  
вео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће. 
одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спре 
се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућ 
скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом 
о око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да  
а дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада  
олико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога са 
у све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>Пос 
тојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства. 
чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у чи 
и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни г 
едседник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у ко 
мо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко 
ија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p> 
е Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за  
а је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он с 
ве споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући бил 
ли...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече 
 Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стој 
/p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала. 
помиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли в 
д тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, 
p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља р 
чима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да рад 
<p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека  
а срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би 
дна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Кат 
Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није 
учак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути што 
ад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p> 
м људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отер 
к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје 
.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше д 
ар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат 
антин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена кр 
лаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="6 
е мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Пече 
’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на  
један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па  
’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> 
м, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64"  
 кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер,  
се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали  
о чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p 
ој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је 
</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— 
{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад 
p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица до 
ати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџи 
ли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били,  
ости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. 
 засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p 
— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако 
ила готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено бе 
едаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био 
{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p>  
ла је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о з 
/head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ 
о на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да 
а правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па  
?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми 
, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је гот 
"153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем  
час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом  
м у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, 
 јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше 
е.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Ка 
 Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанц 
ред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p> 
и се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и зам 
ети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, р 
воју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје 
е детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватов 
месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто пис 
, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио 
у повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће 
ека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко  
е и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <di 
не, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут св 
си чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конц 
е само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Ба 
и.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у м 
 за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док с 
а!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јо 
баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они  
мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га  
Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p> 
и миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p>  
твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби  
 Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био  
 осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њ 
ије био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толик 
радити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи  
уро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикан 
овори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p 
ева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и  
 довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{ 
каше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>—  
 Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l 
9" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} К 
че Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Ст 
атра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p>  
рикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори 
о дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> < 
узе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела б 
х рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p> 
сму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>О 
Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе 
никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и по 
 мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као вен 
е весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденков 
p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p 
, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али он 
, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису в 
о га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано мој 
ом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још 
>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колен 
ру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, С 
оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и 
е сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, уст 
ајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се мно 
ко Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми  
а, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, п 
 мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на 
 није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звонил 
одаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> < 
не.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И а 
и руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заист 
лима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о  
ршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тра 
Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је м 
м, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко 
, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p>  
ити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на 
и на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан 
еко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дука 
 ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а с 
 наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име це 
анојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли што 
жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</ 
ред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и  
та па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече  
тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу 
’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богат 
емрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мач 
на није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој 
о ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> < 
едаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— 
ајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господи 
е Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко 
S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и  
х, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што  
је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљат 
а ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забран 
олики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, шт 
оме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора  
 сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој  
ђаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене 
Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ј 
ло.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро ни 
Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се  
влију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има ве 
на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не  
и, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p>  
потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му 
расло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> леж 
 и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запеч 
предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Бо 
еди ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, пре 
квих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, 
идели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, 
 погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо об 
да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени д 
и.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају  
 одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p>  
а и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лиц 
ло пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се 
Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или 
ли нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо  
слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после 
е, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше 
и тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, пе 
та“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да у 
ного, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком по 
ако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена 
исао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, ка 
целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се та 
 знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да  
на.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра....  
у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљи 
 столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно 
м стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао б 
ира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море 
ало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало кр 
им се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаг 
 умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој И 
} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Стан 
> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јо 
есми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли 
/p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорил 
S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.< 
удима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Цигани 
м да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> < 
 ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси ми 
исам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вај 
риђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— 
ат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог  
ну своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> 
 само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, п 
ше није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвене 
казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p 
ло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири 
 другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше 
једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у к 
ој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избав 
ту нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> < 
а стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташ 
ткуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеш 
 очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треб 
викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево 
ваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било. 
исебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта  
>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, ил 
ча Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p>  
ете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ј 
ик је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p>  
у ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мал 
огатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> < 
ао лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, изв 
p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој беши 
и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Бога 
> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најп 
 де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је 
/> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по л 
ла још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а  
— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јек 
> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито де 
 је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</ 
м.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нам 
ника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше... 
, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако на 
 успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на свој 
м је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако 
е за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан д 
ар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричев 
</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за жи 
имир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређу 
иле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.< 
онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче  
 добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> < 
вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они по 
</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је  
ку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце  
{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, 
ао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане  
о.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди 
да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче пр 
ћа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље 
дан рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и бра 
" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњур 
ад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га  
а Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> 
аше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека  
="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се  
ићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Т 
ачи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Р 
им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи 
/p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом 
о његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за  
о све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно 
што још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S}  
{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја 
ацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никад 
ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире! 
ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина,  
та реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан  
о иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, 
 <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</ 
њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавају 
 друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура доша 
а Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто с 
је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио њег 
А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и 
 „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“. 
њата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго,  
 а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унут 
не сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Језди 
откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сест 
ђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рука 
 Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се пре 
лити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У  
 <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, та 
тојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако б 
мо поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, к 
S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи 
} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара? 
димире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...< 
} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле исп 
="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p 
крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе 
ра, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну 
p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12 
 Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића кот 
 стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуш 
о мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{ 
 скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p 
штамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p>  
а закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља  
</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу,  
 је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере 
ј пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и 
ошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капе 
ку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати  
и потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председн 
уле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море 
.</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му 
не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капета 
ало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе кап 
острана Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>И 
и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог 
у капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једн 
 л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{ 
 синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли о 
залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> < 
оше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста 
 могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и да 
.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и 
p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p 
жа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онол 
ије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаре 
 баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и ме 
Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала... 
стадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно  
а јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му с 
о...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја са 
но у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи он 
есило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај м 
римети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећиц 
 <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова с 
шла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Од 
ало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева  
и можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Р 
 Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођ 
ди чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p 
нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгуб 
орам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> < 
јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа о 
p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда  
том оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> < 
м ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Он 
 на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш т 
а уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једар 
 ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.< 
бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не 
ата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и 
ра помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он 
трча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као 
} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севал 
а кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који с 
од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p>  
е обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како 
 лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С  
а неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се 
 n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се ву 
едаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, т 
/> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за  
 вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јов 
тати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда зами 
њаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био предс 
е, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} 
су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} К 
еће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Ст 
>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара 
а трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</ 
по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи  
 У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и 
реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на зе 
поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S 
риси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мири 
 су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осе 
.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ниш 
 сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p 
 га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на то 
лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га н 
 је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Воле 
 тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и бл 
....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би ц 
просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуб 
ездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи 
и чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у 
ови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе д 
 је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и поз 
а и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друг 
ој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорел 
амен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одм 
е!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p>  
р Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде пе 
 узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде,  
ена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо 
>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзи 
 се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну  
олан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја 
бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Ла 
</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима 
еш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> < 
ећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио н 
асти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде 
не.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су 
а:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели. 
тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— З 
 Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Је 
.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људм 
е оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у 
 њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело п 
 по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, 
{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у ч 
ио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</ 
аљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, 
 њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепа 
у, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само 
о као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су  
 За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Он 
лим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би б 
 вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година 
де онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вог 
нину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из  
па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l 
е ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и  
<p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох < 
 су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно зап 
у општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S 
 ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше  
S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, 
>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p> 
то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед  
гатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Каж 
сла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара 
а то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја  
: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, 
 не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је  
еном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију ка 
пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово  
уга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина м 
, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задо 
не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од 
да Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у св 
ога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кме 
ра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> < 
p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’  
н мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш  
’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окро 
 али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим с 
вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве  
лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у ав 
 чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево 
 иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану,  
ога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би  
 <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још виш 
" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану свој 
 Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За 
до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код 
 <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то з 
тра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорил 
 О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p 
и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намрш 
 однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} П 
аш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио,  
и на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја са 
S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са  
са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако 
вима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече 
 звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>—  
 <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> 
ш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те  
во, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме 
, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било ве 
p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласк 
Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рође 
 у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадо 
 била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div ty 
њства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p 
 и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у живо 
 полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред  
 ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!< 
бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег чо 
ли су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радо 
ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати  
о село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то  
 оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није 
 <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што 
ткуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не зн 
да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти  
о нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде. 
 да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш М 
 јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S}  
апетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два 
 авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је једа 
 на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узора 
да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа 
>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S 
ли није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла 
Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија пов 
Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по р 
и заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје матер 
ели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</ 
ро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.< 
таре кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је  
апетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у су 
о кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— 
икан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној 
бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да с 
 Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> 
укама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен  
> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p 
 планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А з 
p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} 
 и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ив 
ву правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се  
о пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке с 
 отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти  
> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом. 
је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p 
> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето м 
<p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће.. 
 Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> < 
се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p> 
дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Т 
та ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</ 
змуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да св 
и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љ 
ечице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта 
 нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у ж 
им, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на г 
пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да  
ет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му  
ђе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спава 
андуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра не 
ли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да и 
 а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онак 
мо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним 
а код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи пре 
на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слу 
нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тр 
> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути с 
ова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зен 
резано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула 
у му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартиј 
 рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог до 
од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ј 
 и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, 
рзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је 
 свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са  
 А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је р 
 ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћ 
адао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> < 
јан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У  
од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па  
ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро,  
и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе 
а алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком  
оше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо. 
из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на  
 ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p>  
> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{ 
бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико 
 је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у вис 
 нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот св 
есто румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p 
њих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешк 
ри пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Ски 
 већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и 
о је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На ис 
 Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S}  
Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јо 
 потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Је 
да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p 
 је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Ниј 
т речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се 
добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вр 
преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а оч 
 </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’  
познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>—  
пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрс 
а он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па 
раше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p> 
а се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> 
го за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли 
"116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> 
ва поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излаз 
ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде зв 
оде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија 
ислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S}  
лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира вр 
е само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и  
преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И о 
 тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај  
p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— 
 очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је ст 
ио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио,  
 <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> 
 и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, шт 
дети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не б 
х гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, ре 
 предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко в 
ине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш 
у свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече  
а вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћа 
ло, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је 
је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Ка 
/p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другари 
ницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира 
ира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли 
сти и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— П 
 били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Р 
есма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршиј 
 престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p>  
} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излаз 
пет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино в 
пштинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затво 
 /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>-  
апева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо л 
 одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="17 
Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капе 
 већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се ска 
ио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако 
ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не уме 
то је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она д 
.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађе 
уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило  
 кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка бе 
жења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} А 
Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глуш 
зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их 
ила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и  
ао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити  
/> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Чит 
 Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути д 
председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако 
/p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти в 
буле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то 
 сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— 
рцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси л 
таше и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џуке 
 <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао  
и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је ста 
се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> 
{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише д 
ли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="1 
јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет ше 
лас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међ 
то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p> 
јало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни  
</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, х 
 са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p> 
почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види с 
а му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ив 
ним нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и С 
ху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кад 
иралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и  
е ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало ср 
као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него  
е они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци, 
а жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он 
 <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p 
људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо  
после морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба 
зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, к 
оједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос  
’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите,  
лији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрас 
и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} 
} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице пром 
 претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађ 
икане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p>  
 га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није м 
сле су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да ј 
вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рек 
рише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укоп 
ала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Ст 
а, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>С 
 тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам  
е знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’О 
ја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихва 
бави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p 
мокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до 
пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p>  
вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{ 
кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> < 
еду, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле,  
Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећ 
 И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде: 
гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је 
ла на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чинов 
Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> 
<pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> < 
њат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар 
жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му  
 еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, с 
<p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{ 
здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш ј 
ла ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p 
ко наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана. 
ко наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> 
ажио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће 
</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Б 
p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у сло 
де.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берић 
:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S 
ћ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубаз 
ио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>—  
 и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> < 
амо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} С 
ху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом... 
 ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p 
џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p 
ној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор:  
 Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је ч 
пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се  
 уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што 
 <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p>  
ојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Боји 
тове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p> 
знад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мал 
ари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мис 
, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</ 
 нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ ор 
и’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан  
м да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се 
, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, 
ју.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају ко 
осе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} 
посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старо 
. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога С 
 <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p 
том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у вис 
а је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали с 
е, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из 
а даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас  
{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извад 
 по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало стро 
екако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ва 
раће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг  
</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни јед 
е, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се 
ри Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’м 
148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, б 
људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да  
 <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p 
јући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђел 
ију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лоп 
ом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било 
S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p>  
p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне суд 
Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече ле 
удили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и 
а и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу  
е, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После 
смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти 
 отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> 
г човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпош 
као је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло. 
 растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S 
да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p 
 <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватр 
 уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га  
ојима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на ј 
из њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу 
ли либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани  
ош је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта вели 
ану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „и 
био.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често ј 
p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p>  
ити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— 
 да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је из 
 Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</ 
све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њ 
 <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су 
то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да  
еченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћу 
— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} О 
p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, 
Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито 
о вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</ 
 и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцим 
 су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар 
а.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, 
јући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и 
а.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} 
де и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игр 
а.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна 
p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад мо 
 сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} 
Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени с 
ир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</ 
јаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, сп 
и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила т 
е старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p> 
и.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гле 
 У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p 
ат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупн 
, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти 
огаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" 
</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S}  
ина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ћ 
 сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас  
/p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је 
 <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро 
 на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као о 
бар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они  
а јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p 
ма.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— 
аклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су 
жење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не з 
уку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњ 
 Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— 
оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вај 
кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’ 
да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баб 
о Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у  
 пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојан 
увши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S 
p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анате 
ека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам т 
осу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрл 
 сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама ја 
је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример син 
 <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као су 
уши су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} 
 смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’  
трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по се 
а су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, гри 
ио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем п 
или, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они с 
повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу  
 њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој ку 
 диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да ув 
 Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А ш 
p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, ил 
мотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти  
колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па. 
 ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о вен 
тево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Ј 
у доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ т 
а смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо г 
{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али 
 ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију 
ма оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он  
, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трб 
ош не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре н 
.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о гл 
— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Догов 
> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} 
аш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини дваје 
ткуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је не 
ин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам  
етане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p> 
<p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разв 
огу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} М 
ко су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљу 
.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно м 
да у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат 
рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стој 
, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да ка 
ан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и 
 руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти одн 
се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини  
{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на астал 
о, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</ 
ве Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стеви 
За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао 
апетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, 
, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од  
м ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи 
 га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам до 
а.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чуд 
с.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривље 
е Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— С 
огу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од  
/p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p 
 Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био,  
ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир  
Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>—  
 што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У  
ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} А 
 њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{ 
да жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овом 
p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио,  
ли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</ 
 Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни мој 
анац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им  
>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је до 
свртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које какви 
 мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим. 
орамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па 
>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих 
воје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми т 
Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу с 
> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу пр 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, не 
 да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не би 
ла, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Ст 
тнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, нег 
е беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте 
век плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било,  
човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Ал 
и уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штог 
иметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....< 
ношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он н 
авао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Би 
 И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало. 
о је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изаш 
ном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело. 
} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и  
.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и ду 
... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цеп 
ја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу пл 
ај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, 
ети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Шт 
и ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо баб 
рену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирал 
 моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да б 
ику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије. 
огод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво д 
мо пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ка 
 необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, 
ана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ра 
зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зи 
 чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три  
.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу  
} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p>  
 стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p>  
и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот. 
како дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида рад 
 <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољ 
>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог в 
Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стев 
ва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји да 
а проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, да 
а ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад 
</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану јед 
та јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ  
а своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак 
ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особит 
о донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица неш 
ужа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне и 
тите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали. 
>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> 
испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само па 
е Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јут 
и четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та ми 
јане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па 
20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема  
ко је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радети 
и, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш тр 
и пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и пре 
 Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо р 
што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар 
се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви. 
p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то ре 
> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ј 
 Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— 
ече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>С 
... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва к 
— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити  
</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, ж 
и.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не 
Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам г 
а изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио н 
/p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га  
везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S 
/p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце  
 и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О 
p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш  
а се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара... 
ала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је  
је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе 
 те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја теб 
 тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише  
} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало посто 
Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу 
} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето  
— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— П 
.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36 
а има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти о 
Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Н 
 Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени  
димире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде 
још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p 
S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с 
, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{ 
ни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.< 
ан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Н 
.. све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој,  
</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p> 
 његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматор 
а једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p 
 Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p> 
о.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас а 
 се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови 
н’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми.. 
ам у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих п 
о, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи,  
 доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу. 
 Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље бра 
мо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су 
<p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> 
ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав к 
и од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе по 
Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже  
е Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, н 
ана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, 
p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гл 
>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ос 
м: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нисте 
.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сео 
едбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p 
ета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изб 
.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја в 
о ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођ 
там, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Не 
ебе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и  
где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> < 
 <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно изврши 
ник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p 
етан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и 
е нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра  
нику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше,  
 Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n 
ош један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</ 
} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запа 
 мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поч 
} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојиц 
авио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју д 
их богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако см 
, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Језди 
/p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја 
е сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако,  
тијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад  
куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам н 
 скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама 
 ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, т 
</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је  
ли свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до гла 
one unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је  
наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А  
p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уз 
о друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да ј 
де, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Те 
е један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу... 
p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу о 
 <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p>  
у Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо 
здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— 
мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена 
 његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прућ 
лонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Р 
p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу 
 ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезими 
 колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући,  
е обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из 
 шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будем 
 смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> < 
етао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p> 
ити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...< 
 који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помис 
>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгрис 
ма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром. 
че, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p>  
утог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> < 
н.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило дес 
не му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Ј 
громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше 
узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Си 
ати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заи 
</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене ус 
што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јов 
ле ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у к 
да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p 
е посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p 
ешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа м 
="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не  
кчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено испла 
коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и о 
з Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} 
ај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Жи 
у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> < 
нуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете к 
/p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} 
што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p 
ама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>П 
е, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све м 
ели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше н 
ије крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је  
а су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да с 
јла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> < 
се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са ко 
А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности с 
анела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо мој 
...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчиј 
та сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имал 
 супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше  
Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и  
оред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим 
бро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па  
а Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, каз 
риђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и 
до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се зна 
>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су и 
ру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} 
их глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И ота 
p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} О 
{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које 
 су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала  
требе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачун 
<p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>—  
ђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо б 
им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с об 
</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> 
 и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S}  
ти у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— 
мисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у с 
 Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> < 
е само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p 
е весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој! 
 Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада о 
о </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро 
ц и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новина 
ед скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p> 
одне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ зна 
астанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што т 
чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег 
 Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Си 
 и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећ 
да сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игња 
њима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да г 
вечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Пром 
 и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ру 
ма тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>С 
адите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се 
ели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима 
рава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Изл 
Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од 
уди.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p> 
ој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешал 
е Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате нем 
ледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p 
ину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> 
p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се о 
ево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи  
н с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>И 
 њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући поче 
а устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благос 
су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а 
од беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, 
n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам  
</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице 
реме му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно... 
сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је 
pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми  
обледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку 
 слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Са 
</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти  
полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <pb n="24"  
 је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеш 
код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она  
p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, прева 
е пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом  
 ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речен 
димир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Сто 
 понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања 
еста паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био го 
аде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S}  
згледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку слави 
овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> 
власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p>  
о га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се. 
 то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> < 
жати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> 
да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па 
ору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p>  
</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговори 
p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од  
скобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су неп 
ди оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</ 
ction" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још м 
м не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице п 
дма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао ј 
ни, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......< 
<pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да  
 Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче 
/p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен  
Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми  
гра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причај 
 те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми не 
а некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији љ 
ала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигд 
засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" / 
а знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! 
е око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савци 
његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар г 
ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су д 
а Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала. 
о, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друг 
а је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више при 
ва се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако 
 Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p 
љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p>  
ли Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама... 
 ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што 
<p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га с 
, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’  
} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено об 
у нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И с 
р синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> < 
</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије. 
апетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу 
и, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти ж 
а то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топи 
оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све ј 
 стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Г 
 кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам  
у му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глав 
p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади  
авлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухват 
 и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро 
ину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Д 
черас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и 
сту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себ 
ритиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше 
ли за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> 
’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде  
е!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И поп 
атницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напо 
ругу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она 
и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним  
 светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p 
а:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа ок 
p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај 
а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима г 
жданик</title>, <title>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} 
> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете 
се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с о 
p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смиш 
од облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!< 
а кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чи 
е од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, п 
ли су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат 
година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они  
нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја в 
 астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од  
че: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале 
јави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, пр 
..</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све 
димир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали 
 није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша  
 се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, 
а.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, 
ожји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану 
у своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Т 
јде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је  
рете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зел 
 погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се ве 
<pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, да 
мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм. 
воре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> 
оље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па б 
ош остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, по 
ваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они  
 се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не 
ир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић 
ица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p 
им звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да он 
а и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети,  
о Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Н 
гра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене д 
есте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да н 
олан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја в 
аденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да  
ој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бит 
да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се 
је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се зг 
асмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати. 
о, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по св 
</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да  
ба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати н 
њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте  
а тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да тр 
ико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до М 
 сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p>  
, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом б 
гу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p 
p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у ме 
Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.< 
</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бат 
.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је ка 
у Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан  
м се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта н 
> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је гр 
мо, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, т 
 Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>—  
Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нем 
срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио  
ла створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне 
е дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S}  
сто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике мој 
Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има с 
ају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја 
унам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} 
мота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да  
децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> 
а кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>—  
петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зо 
 А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке  
 ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.< 
ездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</ 
 добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> < 
како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p> 
 чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p 
нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Ма 
ако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћу 
ло дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта ј 
ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Ма 
 бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{ 
и, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ сам 
о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S 
 и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после п 
те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспат 
 знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати 
ин букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са  
из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он ником 
 Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако сам 
 ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.< 
ихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>П 
па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</ 
ико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{ 
} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} 
дара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену 
.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па не 
свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сам 
 ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кр 
кажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од дан 
јан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И да 
е румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само л 
 на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Но 
у.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Ма 
ако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или  
 јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога 
p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, 
ед кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је ж 
ки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пу 
да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни  
о.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p 
и ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочек 
ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока  
за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој 
о па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног мест 
{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у миј 
} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца,  
а прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало 
ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n 
е на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели све 
/p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну ка 
а жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Тел 
капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p> 
ако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио  
 n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се б 
шћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватов 
н вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена 
сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немо 
за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред о 
 радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаш 
 ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми! 
ка ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Пре 
а Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection 
еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније,  
 што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Је 
воју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се 
} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спа 
пео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.< 
не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебниј 
ику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом. 
зо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута  
 им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му 
е да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог  
а у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али 
 плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам 
амтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И  
а се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Иг 
 ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p 
дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се  
ко помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без 
екоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти  
тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа 
 и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти 
ћи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угре 
.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За са 
 је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш  
би осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> 
вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дот 
утра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам. 
и бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам. 
 А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Мо 
да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> < 
жем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако 
ико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, н 
ам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друг 
’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S}  
га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару из 
 сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам п 
ам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше  
.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То 
ти моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> 
ече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу в 
и син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш  
 За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико мож 
друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара  
— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу сам 
лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</ 
узимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја ле 
Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде д 
знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до век 
ш мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов ле 
е се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали р 
 једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> 
/p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад  
ћа кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Гл 
ба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигн 
 <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран  
олетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену в 
капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријат 
<p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{ 
’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до те 
S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p>  
 петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, н 
и....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова с 
p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срес 
 ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ би 
а Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кр 
кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и  
есела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она ле 
ије запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> < 
нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш 
они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни о 
говорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треб 
ла на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, 
и Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p 
ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик: 
 казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, н 
е, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан 
 и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто 
 брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла 
уше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетић 
само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дот 
ишта друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до 
 Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ј 
</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре. 
> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела 
ебније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу сваш 
 погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му де 
 Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, 
/p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда 
 онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи ј 
као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p 
лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— А 
еби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем м 
...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом  
ј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био ле 
веде онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, В 
 од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпир 
очи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p>  
м приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу. 
да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за  
нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак 
>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>По 
ј кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта 
својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу 
е нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико  
 Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone  
 собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> < 
ро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било приј 
Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба но 
рт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> < 
.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке з 
азала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану  
е суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало 
о Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Гл 
ашче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па к 
нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је 
огледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у а 
p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јаг 
по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му 
их </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо, 
м, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко  
зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p>  
зврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта  
слетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако см 
 <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од судни 
p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било при 
ког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је  
> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је б 
 тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p> 
аном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} 
а.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу 
а ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити жи 
уће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаре 
 Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га  
љао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву исти 
к, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испро 
писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанов 
 црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би о 
се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Исп 
 на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви 
<p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио  
, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с не 
би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полуде 
...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак 
о шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само 
здимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и 
о допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем 
егових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p 
, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по 
> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у бо 
..{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном 
еговога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у  
 она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...< 
пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радети 
е у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Ив 
 Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Б 
 <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бе 
нско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како  
ло крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p 
гло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да  
ем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече јед 
а не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио ка 
:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p> 
цу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме в 
да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> 
ра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на г 
постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад пр 
За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао 
и, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића  
 <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{ 
} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша зас 
о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими пар 
ди, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да с 
 вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, ми 
 А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код о 
му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој ку 
за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочек 
се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага р 
е се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла  
увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, па 
 Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су с 
> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Чит 
а, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију нек 
ћа помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете л 
еутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter"  
 за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им  
<p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> < 
— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пр 
анојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу 
че! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>З 
чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти 
рсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше н 
тојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али ка 
м да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и 
 син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице 
 лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. .. 
а.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и  
лако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, 
да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то м 
р.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели  
ривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, плат 
 загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Гли 
..</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S 
ло изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се п 
 е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је миј 
поштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ван 
у им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу. 
зином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Е 
едном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „к 
ило их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само звер 
а кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше кап 
 сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима  
p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Бил 
’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>—  
нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов  
јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У  
p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.< 
о су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види,  
p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева с 
ђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S 
вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после 
да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за мн 
, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је води 
ала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S}  
срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим 
има, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том увер 
 трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ 
> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав  
аденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било поглед 
е, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром и 
има у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} К 
p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S}  
а друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин н 
а и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претрес 
p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом пр 
у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ив 
ије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и до 
а четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и 
ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни 
још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се  
 за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> 
уди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, виде 
 морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> 
се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p>  
сталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга њего 
и’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он  
да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме  
ош за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је б 
</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа  
ћи за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, јед 
p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p>  
 мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јок 
плоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће 
ић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћ 
ажио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код н 
а све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи 
на, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p 
 од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, ј 
ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S 
јана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догоди 
орити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ 
>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ћ 
p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Раде 
, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!< 
гледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} П 
жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’  
оћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" />  
после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помиш 
иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима 
уги испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јо 
зила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</ 
вак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће 
Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који 
 Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један ј 
p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе  
ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод  
тан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад он 
бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајућ 
 /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао  
елу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су 
а казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ов 
е, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јак 
S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, 
ст, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући 
ило је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта с 
м водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4"  
 чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, б 
е су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се  
ланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде пре 
 /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се  
, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S 
 се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама  
p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је  
мен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку ма 
исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{ 
о.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S}  
дила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дуг 
к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде др 
} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p> 
реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{ 
рхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако ц 
</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна бил 
 на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди  
 бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела. 
 блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Р 
 јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Та 
ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обичн 
еше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити,  
p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело 
и пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало о 
ка!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе... 
јат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете 
се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се  
.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и н 
 поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми с 
> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута проб 
 Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне си 
>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала 
У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у 
личари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није бил 
аху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесн 
ње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао  
ио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јагл 
како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p 
да око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p 
мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погл 
ао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је 
 шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају  
о у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено ј 
и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматра 
ове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о. 
 пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душма 
 да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Зат 
ни и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао сврш 
ако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, 
" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли 
реслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то у 
</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, а 
одне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше:  
е беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n 
ове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу мол 
> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред при 
потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{ 
 као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— С 
Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— 
 је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није  
ви, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно р 
сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> 
 ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже  
сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку 
куј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викн 
е и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стоти 
азговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> < 
 је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је  
че-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече предс 
{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p 
славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу с 
 био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> 
рио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S 
 штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, 
о куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се  
ли!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По- 
да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> < 
отово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Ј 
шао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трч 
не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’  
оји је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој 
, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бе 
сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била с 
м благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, 
оље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у 
слушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се пола 
Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћут 
Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су 
а се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p>  
е по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</ 
 рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> 
>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одбр 
 Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју дон 
аровала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, приј 
им одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког  
шли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцела 
аман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поп 
ти, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да 
и, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ д 
иви.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није 
народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако м 
<pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла о 
е на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стев 
p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом  
во кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и по 
есте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S}  
 прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.< 
Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови п 
ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, бил 
/p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они с 
ам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био ње 
игао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом 
ине по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</ 
ам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је т 
ојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о ов 
S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Рад 
овору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> < 
 пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила 
 по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S 
дмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица 
сти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам по 
, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом  
.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</ 
и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој к 
нов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оц 
, та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза 
ку...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло о 
енскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију 
ни.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен чо 
 своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа... 
 лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то ни 
а имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије из 
а кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и С 
ека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не сва 
 овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од 
даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од ва 
.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Ра 
рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неогран 
</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Ана 
ичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа јед 
{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се м 
ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја  
вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, 
а, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</ 
јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S 
ко велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} 
ост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и леп 
едно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богат 
д онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркат 
сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капета 
њата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они 
неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако 
то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша 
им дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p> 
 на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одгово 
радио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како  
</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, 
 неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор  
’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила 
 Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком 
е и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потр 
коро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> 
че и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, 
Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— 
’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала г 
</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} 
а га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жи 
ада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у 
 лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p 
ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари  
гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза  
а власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону тр 
мбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па ј 
 Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да 
ћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стоја 
</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако  
етане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</ 
} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што  
м га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, д 
такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На  
вали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут ш 
још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи о 
</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S}  
/p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замо 
о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> < 
 стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p>  
/p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно поглед 
 кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.< 
руче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одма 
лупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши к 
 вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="17 
p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало 
а свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани 
</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам 
>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ј 
ра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут  
 Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} О 
рома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одма 
 у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> 
 од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је 
би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да по 
и пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој п 
p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p 
што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто каже 
/p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја! 
 Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта може 
Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а 
 Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала 
 дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком 
 рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну  
 само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S}  
> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о п 
а свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред И 
 /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепас 
> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син 
За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисм 
 блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p> 
окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али  
може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Ј 
 у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу 
дан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који те 
о...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, реч 
е мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону 
у овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Ра 
лико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са 
е.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један рази 
ле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устад 
е.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измис 
а по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и за 
p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани  
јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади 
ор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и 
да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир и 
е сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну ус 
етану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овак 
ети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и  
ре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{ 
тава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Те 
 смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> < 
 месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" />  
руго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, им 
ости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле  
 <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око 
>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред  
ем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S 
и јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакал 
едише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо к 
аја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се 
воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија. 
иловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати б 
писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад може 
 честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, 
 и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути 
к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p 
’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до 
 ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и раст 
век молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора  
још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, 
крени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњат 
те из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он ни 
д башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан руку 
сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и вик 
ите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемил 
бојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} П 
у подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не ос 
ала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила. 
леко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на роби 
ругим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, 
pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас терети 
 <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и  
<p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љу 
и,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна 
ану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо 
ало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову  
е зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде 
 сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости р 
н свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима  
Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас. 
 људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору 
љице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>—  
/p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упут 
екивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, не 
ати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн сн 
иљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранч 
 кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Как 
 била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p 
 бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> 
роговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и п 
имир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> < 
е пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија  
едно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева  
Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он 
у.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} К 
 погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n= 
на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим ве 
 на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте  
 ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви.... 
 се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спус 
мо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се 
 да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p 
.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој неш 
и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју  
све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Т 
лети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И на 
да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружи 
у моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да 
 ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и наро 
>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове кућ 
ругим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетан 
уку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p> 
е по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадо 
је могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Ма 
ти и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти  
о знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Ни 
у је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p> 
равде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви  
и, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у неде 
ст провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p> 
у...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игња 
м како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радети 
ећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да 
когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе поква 
капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оно 
вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се о 
а коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S}  
 је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Ник 
слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од с 
држ’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вал 
</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се о 
 стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш,  
ти су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ уна 
 баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игња 
Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче 
о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</ 
су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцелариј 
јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.< 
јан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били 
 Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није 
здраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом  
сима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чи 
во ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадош 
а да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Ст 
исам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и  
ко њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну  
, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p> 
љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању 
ини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да  
 суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и 
мају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Об 
 капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник пра 
 чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S 
имир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обој 
p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са с 
, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је 
о, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Сте 
 дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p 
пај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може  
ај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да веч 
о је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је он 
ту.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича  
 Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p>  
 Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на 
м.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И т 
...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све. 
еда у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази  
је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот  
 до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми бу 
ови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> 
м натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово 
 <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb  
тета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике гр 
:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!< 
 има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш 
на година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су бил 
на ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, 
, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана. 
 ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи леп 
се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> 
Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Прин 
беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} 
.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стој 
лости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испри 
.</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Ал 
чали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је 
 дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за прич 
уће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стој 
 дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, з 
и волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису би 
ео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу  
 људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од  
{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћ 
еље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, к 
аше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчал 
аше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пр 
ћ.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држ 
ажи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потр 
огу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груд 
ло село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целог 
бе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату зат 
у у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Д 
 могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе. 
знао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се 
 разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет 
p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро с 
pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се  
риђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви 
...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то 
ме и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима  
 цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак  
о пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p 
зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог 
</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{ 
теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом на 
ад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само 
о, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не 
 по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме  
 среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева 
ра, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта ј 
p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло доб 
 Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у тек 
ан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала  
p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затвор 
се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз  
ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе зап 
 <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која  
ле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову  
</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p> 
 <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спр 
је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденкови 
 <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа ч 
 чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковач 
 <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није 
измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, пос 
 кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен 
ца полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила 
сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p> 
светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти 
} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p> 
олико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера 
ет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане, 
ану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> 
>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли  
у каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда 
и од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат  
е:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, ре 
А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, т 
ром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао 
ити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Ма 
е Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, р 
 сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у 
ажи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</ 
 <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад доб 
 седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’вод 
е брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} 
S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено бр 
е њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо 
дује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...< 
ојим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела 
 .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Од 
<p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</ 
ата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb  
....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је 
— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена. 
м одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, 
дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <mile 
 је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А 
ужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>С 
амлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам и 
животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она  
еко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли 
а, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто он 
анула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудном 
b n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те ж 
S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико пре 
 рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми 
уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игња 
</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево  
мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет др 
све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по 
Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о ч 
е никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’ва 
је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у  
ста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је 
мир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љу 
ђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислим 
сли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних врем 
 сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиш 
олу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се и 
ковцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ 
пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> < 
љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас 
’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама 
у у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздра 
че!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти 
ри пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу јо 
>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>—  
едан.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о 
 /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како го 
 што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездим 
Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место 
?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда С 
 ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А  
ка погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Ср 
у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира  
 све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чек 
 имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p 
рај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Сте 
и веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и 
на нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже рамен 
о страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве  
а, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда 
или.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...< 
ишта кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ те 
 се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње. 
у их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> < 
требила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p> 
 ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p>  
ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</ 
/p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> 
и звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати. 
 На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију. 
ма увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, как 
, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе  
ицу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поз 
и.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одбор 
.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и  
и што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретош 
 и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако и 
е Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— 
 у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле кр 
у Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се 
у „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја  
не!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и вид 
ронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беш 
ојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка  
 <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у к 
...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене 
на!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песм 
>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијс 
 његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Ч 
а, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе 
ан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на но 
 иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би  
тао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, р 
рво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом  
 рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имал 
е.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву. 
и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само с 
јка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од теш 
 <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p> 
и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он ј 
петаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ обра 
растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једн 
х, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дођ 
ни к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили 
вог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p>  
к.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га  
/p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да 
</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви с 
 све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извад 
сле и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од мили 
у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не зна 
сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радош 
ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред ав 
 је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како 
тлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад  
 <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</ 
а Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од 
одине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пре 
ову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> 
 само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан  
ћа котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, 
еби</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало к 
чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p 
 <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S 
 да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Не 
м тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из  
екрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно 
 пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} 
ила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет,  
им тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, с 
кав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</ 
а врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најп 
рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио  
ав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко 
сле, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> < 
рим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио 
а рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p>  
/p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ 
ли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека с 
за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...< 
 је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна 
е, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом ок 
во, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дозна 
јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи  
е дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му 
е...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад  
ече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све прем 
лико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледат 
ео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза ра 
ра.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p> 
мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Он 
ћ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љ 
 да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећ 
Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе. 
инче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" />  
ке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде  
 је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћем 
како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази 
ле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одг 
гранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир  
тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Н 
 се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S 
ко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> 
ма три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које  
ти кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем. 
у пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ с 
 људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стој 
 моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> < 
 Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им 
<pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре нек 
етан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обој 
аш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у д 
удма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, к 
спричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сам 
 радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p 
о није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њим 
алити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’ 
 ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње  
ку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p> 
ли и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимај 
склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један 
} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да 
и Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дика 
жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гом 
 еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатов 
лико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станими 
.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку,  
и отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могл 
некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на 
p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на  
ељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једн 
капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{ 
гао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи 
.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо догова 
шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S}  
а се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb  
<p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> < 
одине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану гово 
, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су 
 док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, о 
њам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Ка 
 пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем љ 
ја му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд п 
но трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— С 
ао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре з 
м ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што 
> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што с 
/p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако  
Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <p 
> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше  
много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али  
p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} 
е време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> 
 пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и љ 
ријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми! 
ела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Стан 
му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила 
Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати д 
стало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао 
знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, п 
ао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али окол 
ки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његов 
 <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око њ 
 невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на 
азвио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ п 
, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и  
.</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S 
и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.< 
во и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене 
тева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетић 
еху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Си 
м куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p>  
ити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капет 
>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам  
обро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</ 
<p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— 
аш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели... 
 вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је д 
на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Ст 
pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају  
и пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p> 
ас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су  
 Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, в 
ве, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто сам 
 Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и  
<p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то уде 
а, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га ва 
во се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо с 
 где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она се 
иловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p> 
е они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} 
 да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не са 
де доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ 
опада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чист 
} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху с 
ра имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, с 
.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пр 
ом и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p> 
а својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића кот 
избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p 
..</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу би 
S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде пр 
 с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били 
о си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад с 
у деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb 
рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{ 
ој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо 
н, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма  
ао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро 
 <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb 
родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма 
/p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Иг 
ле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно 
 <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени те 
 је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јо 
итан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само 
 свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам призна 
 нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у св 
одао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> 
ели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.< 
тране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пруж 
љаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S 
ходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте ка 
о!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шарено 
и паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S}  
ма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и М 
разговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Једа 
p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су де 
то слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> < 
орезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим 
<p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Ива 
, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>—  
 дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести. 
о је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стев 
ном: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нис 
а, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља 
 па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не ци 
ћа сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Леп 
је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>П 
/p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стоја 
и је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p 
— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам ка 
поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} 
чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се позд 
>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачи 
у кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, 
{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољ 
Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја  
ило, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се б 
је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све по 
оз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто м 
може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је 
ојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о 
њаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p 
пази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље,  
дседник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{ 
помињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз 
м скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти  
ужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је виш 
тара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрек 
лако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мал 
/p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не м 
с смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли,  
, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако  
м крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајде 
 извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> < 
поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан по 
ер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Бога 
колико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, 
ари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није о 
ја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, 
 Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажн 
гледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p 
 изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим гол 
ник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сел 
се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> < 
застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигош 
 једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако проврт 
аљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p 
 је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно  
шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негд 
де посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило,  
те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Руж 
p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од ме 
н погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им  
ађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако  
 одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, оби 
у су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни њ 
 позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авл 
але.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</ 
адовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За ти 
S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> 
ед очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} С 
о, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не б 
 голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити 
 криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш 
видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не 
д свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад  
ац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Бо 
а си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Поз 
е.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро групис 
 рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код с 
 она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила т 
ћи жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... т 
аскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му  
ара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног 
у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место 
Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо  
ила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта  
, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, 
 шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S}  
капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњ 
ам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сен 
ла, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...< 
у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим сти 
красна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми приј 
ат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} 
мислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Ј 
есам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p> 
по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да ј 
равда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је  
о се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове запов 
ако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако 
н је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним? 
 радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе по 
 сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио кап 
S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све 
 довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није 
пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти 
 запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} Посл 
дели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Ч 
та излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" / 
је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присен 
бојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рек 
о збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде о 
из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе 
адоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић 
 један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помо 
 ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S}  
p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Б 
а би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p 
м?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих  
сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около из 
ју.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Ив 
>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди п 
<p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у  
сити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</ 
евина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на ве 
Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и 
— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза м 
ојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам д 
</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до 
целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутеш 
ш скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола ко 
VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Је 
ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи ко 
били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да  
изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли прог 
тка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша 
е да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени 
а и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ ниј 
са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао ј 
е?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђу 
 договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решиш 
> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> < 
...</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p> 
 је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо прол 
м осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом. 
>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се раду 
/p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да  
На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ј 
премала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>За 
p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, 
рати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара 
морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и  
аког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S 
штински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато  
ко Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребн 
утра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, ил 
чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их  
петан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикн 
Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> 
нде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају моли 
бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p> 
апетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути 
Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта  
свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb  
ам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне... 
стина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако о 
 се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутр 
баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на п 
тигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су  
</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Св 
 <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв  
> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам гос 
есо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} 
ворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од 
е среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепај 
 Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и 
> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сват 
и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био бле 
уку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n 
ачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни  
јанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру  
, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао  
много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p 
е трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат 
 посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код  
 дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некак 
елети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S 
 пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p 
’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, бр 
и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући 
радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То 
хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан  
/p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ ран 
 најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор,  
 једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, 
ла послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у к 
еби и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро. 
уку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те д 
маза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону 
 море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мор 
.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из  
морило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ. 
њи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распо 
 наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А 
а њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене  
оде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није с 
ћу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је М 
 је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</ 
>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше,  
каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми ве 
пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и 
..</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, суб 
а изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тр 
но их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо  
p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића весел 
е био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S}  
.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити ј 
ате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S 
леде на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене,  
ан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љуб 
} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} П 
ак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој 
ћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и к 
апетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које д 
село по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Р 
о судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је до 
 им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је ма 
 <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од про 
— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију пр 
више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нек 
заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из  
дали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на 
сија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше  
/p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у им 
е сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека  
>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није 
није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’ 
и и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па по 
 свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144"  
а се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронт 
пусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако јо 
и близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се г 
, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред  
ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили. 
о их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе бл 
 <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоск 
<p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S 
тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да ва 
их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, моли 
де пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S 
<p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велик 
ику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало п 
г дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам  
ан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....< 
те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре 
јан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово,  
еми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат. 
 Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколик 
ојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми  
Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Д 
губити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им  
<p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш. 
Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено 
тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’тед 
рији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцелариј 
а тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није ди 
их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S 
рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не м 
с износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Ни 
Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само јед 
твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па  
и.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свр 
Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездими 
му слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, в 
 се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најгла 
ли све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко  
беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и ко 
и да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> 
име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље бе 
 је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод. 
ог живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако б 
или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна на 
p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напре 
ше...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{ 
ече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером,  
 <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, шт 
 <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о  
м <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло 
 уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се мог 
нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</ 
/p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> 
денковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опаз 
ицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недар 
ралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше т 
 су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не зна 
ло.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племен 
е растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била так 
<p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жут 
Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра ил 
и...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази д 
еднику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше 
их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p>  
 капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево кап 
е баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло д 
...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, ко 
{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Н 
нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те жи 
беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна 
х ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> < 
ла и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једно 
.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да буд 
 преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је  
 гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили  
видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, 
оше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је 
да њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ле 
местише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело у 
жа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо н 
е прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке  
p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеш 
о весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осе 
шче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} По 
те ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они 
ила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У  
> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Оста 
’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Н 
снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се о 
S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбу 
 пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек. 
па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</ 
Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мен 
о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио 
0" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p> 
ала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у р 
спрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је леп 
.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p 
Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар И 
 гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— 
ећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште  
> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p> 
 кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...< 
 ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p 
аведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице,  
брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле 
сао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа  
глуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан кап 
уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиља 
.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило. 
ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече 
ву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер  
або.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњ 
амо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекуј 
тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро! 
 си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>—  
 рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло... 
то треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа м 
о је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— 
p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића. 
</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није 
, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спава 
 друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, 
 јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може од 
вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су зна 
дужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све  
па Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p 
а и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије ч 
еље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а ка 
уља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај  
су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И 
, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето ч 
S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја,  
 <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n=" 
 о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура до 
ерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда 
о по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, 
 Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игња 
, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" />  
 од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном  
акве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p> 
преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" 
ће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми м 
е опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пре 
 него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ће 
ар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погле 
к не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове баш 
баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина 
о оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад  
елим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати 
ено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне д 
велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођ 
ни...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} 
служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли 
лако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети 
бо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе 
stone unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и 
јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су г 
јтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, он 
 <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весе 
ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.< 
p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type="c 
се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кр 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> < 
 ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам каже 
 И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препечениц 
p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ н 
 <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам  
арио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни ре 
у на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> 
би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Милано 
радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити св 
пети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На 
и јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>П 
 себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био И 
тних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је в 
та је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом,  
 је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту ј 
 радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само п 
/p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А 
 Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на о 
ече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и о 
есну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен шир 
и је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} 
 Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше 
 <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} 
в’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спре 
а Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а 
е волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па м 
 на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући ис 
де? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат 
је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану 
тле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и 
кућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p> 
ко нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лу 
о јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35 
д тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и с 
едала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слу 
шајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи 
чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их  
ајпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им ј 
ј кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са 
> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Си 
о...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се  
гњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p> 
 А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то б 
.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати 
и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им 
г дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у јед 
о.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце бо 
ад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуца 
 Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је ди 
ила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је  
и, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубља 
е ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да каж 
ли су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите 
ко брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} 
било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Ди 
 то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p>  
да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не 
анати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза св 
 ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} 
стопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце  
део, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>—  
} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на п 
</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито  
>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> 
ају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} 
уке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p> 
 браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је ов 
е, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени ку 
етнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је ма 
{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>—  
 замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> 
 <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми шт 
жем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће 
се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, п 
 је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна 
ажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} 
Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де  
димо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Бе 
>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети п 
</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после по 
 у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познава 
севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} О 
а недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.< 
, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p> 
 благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба д 
оје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Теш 
екоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар  
аједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула са 
с чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увену 
 <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тога дана И 
Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" />  
застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали 
лашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепо 
ћу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца 
 Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошл 
... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говор 
.</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда  
једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно 
ви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> 
</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо 
риш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му д 
очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по ст 
није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу 
ана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрси 
рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало посл 
тева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Ч 
е!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и назд 
амо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте  
добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само год 
ем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Прос 
>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из  
синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете ок 
 како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p>  
о си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, 
157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост  
/p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} О 
у ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече  
ш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке 
а свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним  
</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, 
спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја  
/p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан на 
 Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игња 
.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обој 
е поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаг 
за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам ј 
а прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра 
 метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</ 
/p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, ал 
 n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој за 
 она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад с 
</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди  
 старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље ра 
да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако 
ручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало п 
ом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало кри 
ла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што с 
.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из неда 
 <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Ст 
тељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати з 
> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, 
 <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право  
ати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима с 
{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан 
нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S 
 вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> < 
 имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све 
ма школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Д 
У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овам 
рењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су по 
натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и мет 
. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Ка 
— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто по 
та сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ет 
p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S}  
 се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала 
 људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на да 
, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека 
а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> < 
правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за с 
p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана  
о!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два с 
уше у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су  
 је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и к 
<head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стоја 
ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису 
у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али 
} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</ 
 осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав  
њига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} П 
алца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке 
?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, 
ршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као љ 
н украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта чов 
p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је  
<p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом ред 
/p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео 
ли! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром 
твори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева ста 
сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи  
лавом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је мој 
...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p 
звеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’  
ди, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која с 
о Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти бла 
е зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из  
ну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капет 
овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве,  
андур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могл 
урно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле. 
 гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека в 
 вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше нео 
— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине к 
амчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико 
 <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p 
а.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66"  
!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и и 
него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све 
.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p> 
а Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у 
ан разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кр 
Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам с 
Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Жи 
у чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро,  
драво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и  
p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од  
прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{ 
 готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који  
</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од 
ам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још ду 
довала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом 
 гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у т 
пустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање 
ели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дат 
ема осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро д 
/p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише пр 
шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па ј 
се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p 
рас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је  
пет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било 
вава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капета 
шта окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично  
дио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о  
е слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, ре 
или на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три 
поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на ка 
ад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као 
тове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је изв 
 се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж  
а се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и  
а тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у о 
 да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, 
ат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и п 
догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о све 
уше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из  
<p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у стран 
а, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га 
аг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p 
 не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на  
у пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто п 
е лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина  
> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу и 
ај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’т 
не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о 
тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p 
/p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не  
е с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви 
анцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађ 
 чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо с 
p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите сво 
дине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> 
ед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице ко 
е благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мо 
ецу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је С 
опов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ је 
ко....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из те 
>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> < 
ати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом 
њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрет 
м мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда ј 
 Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вам 
— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно 
 син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Нећ 
 глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ће 
ивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, ш 
ете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да 
ио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p 
ад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи до 
 нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После 
ерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погл 
ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се 
крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много уг 
ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв 
 од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је б 
а авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав  
ла, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазил 
/p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} П 
 таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n 
жљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беш 
.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге 
аг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће  
estone unit="subSection" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти пре 
није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има пр 
ој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако 
.</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.< 
ир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p>  
вај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се 
 са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћ 
аденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држ 
ркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже 
} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо  
а не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</ 
 његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труд 
ота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза сво 
о мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија,  
на, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мор 
ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, в 
ли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријате 
а куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађен 
p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псова 
уда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће,  
био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронаша 
иле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p> 
нцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-м 
 га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, ка 
дници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио  
<p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло ј 
<p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као 
/p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо 
А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи  
!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала 
стаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно при 
сле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ н 
етао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик,  
.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу  
ста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На 
бине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још 
/p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и  
ду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој 
алима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом  
е нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи 
 иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бо 
па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат. 
ваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ћ 
’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S 
едајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само 
димир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу  
омци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура 
као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од сви 
S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их рас 
<p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме игр 
дају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадн 
м рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p>  
ерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не зна 
 ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и в 
тиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обре 
 је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити,  
ини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... 
 шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је  
="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у  
, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весе 
да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој  
е му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загр 
 ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће 
и у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и пр 
ан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син ро 
<p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Бож 
.. па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изг 
 чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</ 
 одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да и 
 ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као  
ој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајд 
левен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам иск 
он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p 
огледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="7 
...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јо 
p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варб 
е сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у се 
.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, р 
азвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао  
свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору 
<p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учи 
ово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбољ 
овољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S}  
но вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</ 
="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића по 
лати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама. 
ти.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име  
Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сам 
</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко т 
 се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и  
нцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће 
<p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>—  
е из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код  
} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад д 
ки почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан 
да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} А 
с!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ 
Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>—  
/p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше в 
 извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић... 
а ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{ 
и и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи м 
та, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће ру 
ше не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма 
ову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми! 
 Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћ 
опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и 
Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину  
ујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди од 
а видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S 
у вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p 
који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро  
<p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног бурен 
о, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да 
 се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....< 
не, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотер 
{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’  
а Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу дос 
 им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се дог 
си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти нај 
> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала не 
е ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће наш 
 Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хте 
</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</ 
е.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек  
е мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да 
кви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у  
то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио  
рно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> < 
ихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отво 
те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и на 
 У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће  
памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пе 
 и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све 
и донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало 
и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> 
тну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашиц 
ево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одра 
а ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно д 
} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно на 
 оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему у 
>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади креме 
p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Ба 
.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p>  
/p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по ц 
мршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> 
 <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и  
етића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, бола 
ветле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе  
 говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана 
 није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по 
ge"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретен 
ако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p 
ике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, 
аку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду 
етан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, к 
ндур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов 
и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загр 
> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше  
што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> 
 је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погл 
а забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наш 
ас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не  
 и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу п 
 таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце забо 
едником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.< 
S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим С 
на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Б 
о бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све к 
о чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на св 
капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му при 
!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну 
вио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је б 
> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о  
 зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет  
Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабана 
чини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу 
е уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> 
рилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} 
.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али ш 
ога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>—  
S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо  
</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Иг 
нко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи д 
видовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> 
Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’ 
е па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, п 
уд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је  
ема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепље 
влачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спре 
онети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је  
где се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n=" 
 бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде ни 
епти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ 
 опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше 
: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један 
у.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> < 
p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува д 
уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па  
та баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну 
 те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и уда 
</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи 
рате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p 
едели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разгов 
ета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — од 
капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и  
иче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нари 
 то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздрав 
етана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p> 
, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— 
{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се  
{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, ча 
е, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, про 
ставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> < 
аху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као би 
и о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена нед 
ов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пош 
 пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Ж 
ор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им  
хом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрвет 
ословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, 
, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њ 
p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се  
ед узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мари 
То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има 
ала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко 
е ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденкови 
селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука на 
 капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пре 
страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта л 
ч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим 
и велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри пар 
p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне са 
о и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, 
ездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин 
p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат  
озна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу 
 обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо 
 Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се  
у:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амам 
мам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиж 
вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p 
ћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p> 
 сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb 
маче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> < 
гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан 
ећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам пр 
nal"> <head>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели све 
а се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало п 
лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> 
је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S}  
и кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору ра 
е капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге,  
вић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бран 
чића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте б 
ут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и са 
ваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину. 
да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам 
а је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гоми 
икну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан вид 
it="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва миса 
очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде 
иваде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара 
и делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер до 
опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, прија 
ећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му т 
> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и  
 на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p>  
а“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај,  
 председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што  
те, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p> 
само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> 
чено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за 
 у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у з 
Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору ни 
> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игња 
и милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Из 
изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том трен 
инулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут каз 
</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењ 
а, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, п 
 каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се из 
ремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденков 
е као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p>  
ја који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је  
 се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у 
едео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао б 
е те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба  
 остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути 
ади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес 
почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима 
 Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ  
 да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна ду 
у ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срц 
/p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини м 
 <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> 
p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S 
ету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездими 
ра оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се 
тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је 
га, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— К 
бар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла од 
е опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се  
/p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S}  
о му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p> 
оји се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ј 
ме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту 
а су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњ 
, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} 
веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они поста 
ад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом т 
ило живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и  
рође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изве 
и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У заг 
 Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану свој 
 њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На јед 
 <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело з 
 са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану,  
тру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опази 
ли главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до к 
оре се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb  
ак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба  
а шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати 
ко ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’. 
а?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говор 
ја у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би 
 којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату 
} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S}  
ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Б 
кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кре 
</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке С 
 је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да  
нда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у 
 се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг сто 
 у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и  
p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо и 
један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, 
конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрс 
едаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извад 
тмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капета 
асна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријат 
 и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Н 
зе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пу 
} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли о 
на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их р 
то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb  
трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газд 
у ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, поду 
г затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За  
равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су 
 брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало  
ече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} 
Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хај 
јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p>  
добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капет 
 на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неко 
ите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прош 
ла.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одо 
ао човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватр 
н све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате... 
вао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петач 
амо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин р 
мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више ж 
тови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо ко 
оћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у  
е.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало п 
дета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дука 
 лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери,  
крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то испри 
p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник 
....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати з 
 људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S}  
о одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће, 
анојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тет 
на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад  
вио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, по 
а.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево к 
 тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и д 
о смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа  
а и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли н 
не да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: ка 
> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су 
инио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио  
м, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг 
 и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада г 
их у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стев 
умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче 
ру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, ил 
 и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. 
ошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Ми 
ча Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p 
један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, с 
евин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или  
у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по  
 путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била  
 и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како  
о збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред со 
.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић 
и очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о 
, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико  
’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он у 
</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте 
је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> < 
Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, н 
х браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том 
 видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свак 
 лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Мила 
оде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угље 
уше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша 
и било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се 
нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{ 
еке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимир 
ре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник. 
и међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону 
ека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађ 
е умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у  
сме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од 
ео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне ст 
ion" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и 
p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели  
то јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него  
 састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Ал 
.</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за кр 
p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који  
 дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, ок 
 твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока  
д мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак 
ој.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, 
S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан,  
што?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур проте 
ве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Стано 
} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад 
не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас  
>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p>  
же и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав 
 атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p>  
 без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је ра 
ио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дукат 
ристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе ста 
e unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан  
био, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече гос 
пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад  
>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну  
</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав 
 на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже  
ше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} О 
ајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је воле 
> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и по 
ћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је  
Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га на 
<p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шт 
, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио 
p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>—  
— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А гд 
{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече је 
да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> 
p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S}  
н поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, 
е, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p>  
видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше л 
е, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече 
а је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку 
сећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и  
, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој  
е сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је 
у, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је њего 
н отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— 
"11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ни 
је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>О 
, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће 
о и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p 
{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, се 
и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— За 
 попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти  
 здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а  
<p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли,  
ај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</ 
светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p>  
а шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обо 
пише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај,  
ке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе  
баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до  
о туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца  
а извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и  
, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање 
искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{ 
аденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а с 
Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета 
 о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су гов 
 њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замис 
у левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l> 
 Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу  
ав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у свој 
тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко з 
тљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p> 
ри се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежи 
и крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудар 
/p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога бо 
ако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</ 
е зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лак 
а је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуч 
ити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити,  
 Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пр 
Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за ме 
p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево мо 
ка....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила  
али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па 
 било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто мн 
 Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља 
<p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, 
акупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу во 
роду чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу ос 
е, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у с 
о је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњ 
.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{ 
ине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, 
 је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој о 
ај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је  
ам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико 
</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад 
мо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је ко 
 нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не в 
ајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разг 
е — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала д 
ве што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Сте 
На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па б 
ћ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваљ 
 на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> < 
вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу. 
са к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи 
у чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљ 
</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На ј 
ма, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Д 
 се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем 
 је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не од 
мир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали к 
увани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{ 
лијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о 
е нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учи 
 забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао 
nit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га д 
ли јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама 
а је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше  
ову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и обра 
 дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни 
прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о 
мо за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог 
 издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута. 
енутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове кућ 
ро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој  
S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она 
 се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега по 
 у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда. 
p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре,  
ј кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што до 
овор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</ 
</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не уме 
ода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си д 
ти.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковић 
нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p 
да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него  
 и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жен 
 кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" / 
квим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</ 
 ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим  
 да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p> 
 ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја  
</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибе 
имир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“ 
асом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Језд 
 <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капе 
де рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p 
чини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање.... 
:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му же 
{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У 
p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинск 
</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То 
> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један п 
ад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После уж 
ове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је нек 
 канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по ко 
>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта ј 
огама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да 
оји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као са 
, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</ 
/p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се 
поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како 
ливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод в 
ми.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или  
 У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим р 
рној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На  
као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од  
 срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке и 
осподине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине 
њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> 
деља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици 
<p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио. 
о.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се  
 к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ива 
 стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезен 
ставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а оч 
ека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако у 
ало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба 
о имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд  
 те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’  
е завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета. 
х суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како и 
 порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" />  
ци, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао 
али.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> < 
а Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео,  
 јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судни 
њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ок 
наш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’  
 вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p> 
 иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може  
у Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и к 
 ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Ниј 
ко срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} А 
Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, 
ва.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јаб 
че Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој  
добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А 
 купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они т 
у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:< 
у десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану у 
на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сир 
....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изуј 
а.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово  
ег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави ч 
черас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго 
ти и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вал 
брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Д 
вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се  
Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стој 
 седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од 
 то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</ 
н, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Сто 
убав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини 
им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такођ 
} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове пронос 
.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркуј 
и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</ 
у крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p 
 и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После ј 
> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и ми 
дник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде  
Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p 
друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оц 
већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S 
м привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раск 
 чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном 
Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли н 
а, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати 
астили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглун 
ањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето 
знају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и над 
 у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако м 
 Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да  
с људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече 
ебала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда  
у.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под напо 
бодни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милан 
моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потвр 
 па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није зна 
ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметн 
 поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Ст 
 видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетић 
о је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они неви 
диш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон 
вану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> < 
каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се  
а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли  
нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Ст 
 исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако  
- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува с 
од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у тр 
Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратн 
моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш 
опало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, 
 Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон 
} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га 
оснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, П 
е свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у ле 
лану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>С 
’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити. 
..</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и 
вали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> < 
димир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</ 
нако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за дв 
>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица глав 
се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на 
ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’  
о, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори је 
.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, п 
 о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже.... 
о вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо р 
 и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и  
 бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што 
 рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} 
/p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у јед 
оворећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду 
анова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о г 
 пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема ник 
 севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сиром 
</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди см 
S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и до 
 један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вред 
сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.< 
механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човек 
ном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од к 
етића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир  
>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто де 
 дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако 
у се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од ј 
рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу  
} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за р 
S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта т 
нском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам 
.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о госпо 
лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од  
је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар  
и су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Д 
 међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</ 
је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће т 
ојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати р 
 макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набел 
а застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не 
куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека,  
 ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за 
’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше  
сподине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте го 
Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није 
/p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, 
а на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па св 
у.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S 
па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран 
гутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{ 
ђоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>—  
ишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли ја 
брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој т 
во прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, он 
оме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се 
ћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и иду 
 И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до  
да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли. 
ући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, 
ет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за д 
ушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{ 
кати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето  
етића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод м 
ред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре д 
вала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи зад 
 ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још је 
на стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери мо 
у па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребија 
на:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о 
и, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p> 
немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај < 
о, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи рук 
ате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, о 
е Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> < 
моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p> 
био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако  
.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њих 
сле непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао ј 
и, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се пром 
чари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било  
ар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада,  
 били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залога 
дим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи 
а, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што д 
се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину 
раби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а о 
 <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме с 
де.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини насле 
тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њим 
 чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради. 
у кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> < 
није, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из 
 Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађ 
отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао  
 да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, ниј 
 су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спреми 
с, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то 
ан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али  
них подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он доди 
, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p 
 су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело н 
ам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нис 
 ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Б 
тница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ,  
и више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га  
 <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо 
не реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто 
ш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретн 
нковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек п 
— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} 
то се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знал 
nit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S 
 извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда  
</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојил 
</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ћ 
снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стев 
ије стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам 
пи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа ј 
ше ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече И 
гу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је  
b n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се он 
ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> 
ривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здр 
 до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и у 
ну и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом  
 Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’ 
 другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је 
њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па о 
дом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> 
Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине 
ајбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p 
опове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави 
ло по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Рад 
што посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живе 
се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешт 
стављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и чело 
м с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано  
лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездим 
и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџ 
осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе,  
Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића 
и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до  
<p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни 
} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијан 
ли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли 
</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p>  
кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено 
ш давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и раки 
а се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>К 
а Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни  
, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи  
и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се 
иралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили м 
 Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве 
>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љуба 
кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S}  
е се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у 
оду.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мил 
</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се нас 
тева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— 
ио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће мома 
ом стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Ни 
кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише 
оваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали  
 гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда тр 
е смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетник 
с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао  
uote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је  
главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{ 
ре ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p 
дмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S 
 да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање  
их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимир 
ној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, ка 
алу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова 
их и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће 
мке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се 
и био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, ци 
ођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p> 
ци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа т 
е Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, д 
 се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{ 
 ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, к 
ери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га оп 
и завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стран 
н му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p> 
традају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</ 
Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection"  
а се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</ 
је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе с 
ији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву  
и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n= 
p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, иза 
 по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би др 
 пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у 
ави се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, 
, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, ко 
у.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p>  
иђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Пред 
За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>—  
ве сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како 
 о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p 
толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извук 
глуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући  
али се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</ 
p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и 
 оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу. 
Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид би 
дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и н 
p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> 
а, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу 
ио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" />  
вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.< 
азао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли 
а Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S}  
 Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Ј 
етврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куц 
ш сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у 
Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је  
Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и до 
ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободн 
га Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила 
ник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" x 
ги одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.< 
ти.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе 
акшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу  
 им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У 
е полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p>  
чу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођен 
 су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говед 
и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љуб 
едеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојил 
, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p 
у га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао о 
} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станим 
<p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— 
ни!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорит 
чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и мил 
бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива  
виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, 
 земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игња 
вршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој 
{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси зас 
?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.< 
а собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и 
до, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другариц 
 свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, ал 
аник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код на 
еђу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о 
 /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ва 
 којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subS 
лагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој ку 
овања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо  
у човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мен 
 се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и м 
и.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је м 
на.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> < 
</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш  
едишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило. 
савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за  
детића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, 
ка достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је о 
Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада нас 
ле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S}  
па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви ка 
ени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица мла 
p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Ма 
ворење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> < 
 кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме 
д крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе с 
ипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, 
> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разбо 
а Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кућ 
жише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и виш 
ара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мар 
т се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче,  
 будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у т 
ога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пуш 
 неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p>  
 л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S 
 земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Језд 
мо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и  
p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само ма 
 већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, б 
роду и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и  
етића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева ни 
/p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се ра 
ожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> < 
о сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради  
мене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да 
с.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви  
!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</ 
Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата на 
све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о 
ао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а л 
иј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некак 
p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, 
 немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вин 
еговог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о 
 му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Ив 
тени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило 
њигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено г 
Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Ст 
ину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Д 
ле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у в 
ако!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била  
апетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капет 
p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редо 
дним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p>  
би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{ 
али радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им сам 
ани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година пр 
едан глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радети 
 откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време бе 
ође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетанов 
Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли меха 
И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је 
долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана т 
о па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако 
им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p 
<p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p>  
 рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, д 
 тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, 
има.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у  
 <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали  
се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> 
..</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала 
поље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур.. 
де из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се  
>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити. 
а опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти  
 они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:< 
едоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Т 
 Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови  
н заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S}  
/p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је,  
војим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се диго 
има данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он за 
ци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писа 
хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>К 
ј море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> 
а очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Р 
лим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква с 
тан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из  
право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те  
о испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроз 
а и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гле 
се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правда 
ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихов 
ндур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власи 
...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p> 
е било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш ни 
у онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другар 
тавите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старач 
петан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p> 
 појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево. 
е ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрч 
рму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, п 
> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ниш 
га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио 
верати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корач 
пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па 
скорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у  
ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спаз 
вине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, 
Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по о 
о мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> < 
огледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат 
.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стој 
} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је 
очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, гов 
у тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чуднов 
се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу 
пази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе 
вукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они бил 
су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови амин 
Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> 
ни су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p> 
 били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе  
</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде по 
 је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, д 
>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону ма 
> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радост 
ра.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осет 
 <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болес 
> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му 
ту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога И 
ве качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на п 
 n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раден 
есам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срц 
ет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекак 
 на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се  
дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се вид 
на два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се поно 
јановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као  
омогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Зна 
е из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да ни 
 их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслу 
p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</ 
 слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико ј 
.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека 
гажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</ 
а закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце сво 
енисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто,  
 /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> < 
љевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље 
јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јес 
p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико 
о са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га  
> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поз 
сле Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича И 
 Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало 
 на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а 
ти вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се 
почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти м 
b n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљо 
з уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче б 
то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} 
ву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати н 
ћи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело 
е царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и 
 наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је 
 су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почета 
а могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S 
детића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>—  
а, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јама 
’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из  
ра.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За м 
?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они уд 
а ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То  
е свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!... 
так — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето са 
и правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како о 
Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рек 
ела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па 
год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, 
поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ћ 
у и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} 
а и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо 
можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p> 
е тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притишт 
а ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате 
 говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми  
> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год 
ћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и при 
ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати. 
устити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Иг 
 кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Би 
p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, з 
хе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>—  
 <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да 
е, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, пр 
<p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Не 
те ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Мо 
, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’д 
"95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</ 
 да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да 
вори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тр 
S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— 
ле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Он 
год.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здрављ 
 ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан 
 вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Језди 
p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’ 
ојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћути 
тра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред  
кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ход 
корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтет 
јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јест 
ак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Д 
настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У ве 
<p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га 
 у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али 
н беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми доб 
и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више пр 
ко ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката 
же је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p>  
иге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето П 
Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до 
ата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну  
ба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" / 
ашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому поча 
 <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај 
а.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</ 
Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом бил 
д њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</ 
забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли. 
ликом броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ов 
?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим  
људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог. 
е, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе в 
еће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. 
уди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Ма 
не, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} 
рате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени 
е тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај 
 ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, мог 
p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јагл 
p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо. 
у:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш 
а.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> 
 вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>—  
урско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо нас 
/p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето 
аро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p> 
асак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу соб 
севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S}  
не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу 
прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, 
у авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дик 
 <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S 
м да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, м 
 погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево  
рага воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде 
ам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер  
. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа н 
зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече 
 се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га  
та од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се. 
ичати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече 
!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се д 
</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала 
ше?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити 
</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан нагов 
је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учин 
атили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала са 
о, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S 
да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би 
> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али 
ру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру с 
е само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је б 
 ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</ 
е.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растад 
и с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један 
е бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— 
о и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо з 
а болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{ 
!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па д 
али.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је он 
е беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се 
 плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можд 
исмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му,  
 и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.< 
 <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— 
не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у у 
адба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта  
ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све ст 
на седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и 
 замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгу 
па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после п 
 да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да 
 велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан с 
а заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до 
="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово  
>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им 
 Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да 
> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није  
и би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p> 
е качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи 
р ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се раз 
<p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На 
о, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема  
ши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре. 
ошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала 
и Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p> 
ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускиј 
..</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра  
тојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде 
не Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно па 
ичаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p 
ања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече 
 <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>—  
нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако 
ати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом и 
.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p 
> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а т 
ни.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p> 
тар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време пос 
те.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још н 
>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар кале 
у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће 
 ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Су 
о, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби  
Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, на 
чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се с 
 нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l> 
уна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику 
p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева 
Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— З 
мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мар 
 је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако 
 ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p> 
еш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће  
 Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порас 
м је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је 
и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг 
 О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Ст 
децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} 
не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>—  
докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче. 
вет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стој 
о ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сут 
ојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јов 
, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам 
 капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих 
не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра. 
ете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај... 
ј Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’ 
инити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји ни 
 ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и ста 
гњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обр 
не, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, 
га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S 
 се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако н 
меши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S 
не другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мо 
се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нан 
, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти  
, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема. 
 створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{ 
у, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја м 
ам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} К 
цо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> < 
кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја 
хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p 
обар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p> 
ко лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару 
ити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} 
 сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, 
нам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати п 
аш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века  
.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на гру 
ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</ 
!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види  
де Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му 
осла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код ко 
p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о то 
раво је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, прија 
лиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш с 
је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дан 
</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p 
.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору с 
кше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не зн 
тета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p 
ене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па пра 
гледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и б 
и шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан 
и те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви  
 растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак  
е спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> 
а и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p> 
еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судн 
а будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни при 
> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје де 
ва Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>К 
>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Руж 
 чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си ка 
уге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању. 
оје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S}  
ог расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се ле 
де, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ со 
И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави р 
Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али  
!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Леп 
лаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад м 
p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали с 
>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земљ 
а тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стоја 
/p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чу 
 <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опаз 
> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p 
унце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, ни 
 старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте ч 
авом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат,  
одина, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Кур 
{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих т 
еде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ак 
па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта м 
ицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јек 
рете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јова 
рију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знат 
ја.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви 
ог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио т 
/p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.< 
 да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву м 
 башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е ј 
>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти с 
ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она пола 
 смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{ 
p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ 
е на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек 
че Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура...  
 сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја в 
 с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особ 
тави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p>  
 Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</ 
 јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>—  
 га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечера 
 моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго з 
 оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S}  
Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- 
ко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако и 
им, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.< 
ко немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца ова 
етку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао 
ша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, сам 
— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S 
рио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} 
 па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара п 
 није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час н 
а, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> < 
’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекат 
p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира 
 чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цу 
извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не  
ешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам  
спамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде њег 
{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стоја 
мајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу п 
ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је И 
трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео д 
била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек м 
ледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ бу 
....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је го 
тића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром С 
пштине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме с 
него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, 
ао, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} 
 навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната  
есторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Њего 
, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14 
рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, д 
а.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније  
точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино к 
че у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као  
а себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како 
у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков. 
благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Ба 
ј девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже  
сла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p 
 ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролето 
није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва 
н виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети  
<p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснил 
орише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље 
све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S}  
вости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се  
е муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича  
S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала 
>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на  
пати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" />  
то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане  
ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости 
 убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S 
удима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p>  
Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке. 
ажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као руж 
и пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па  
о, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мо 
ела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо 
е запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p> 
сам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш з 
и воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови 
ш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вај 
а у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p> 
а?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p 
о изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти да 
а.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни  
 нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа  
глуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже С 
} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова р 
да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p>  
ја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо 
м се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке  
 у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да 
 она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> 
 готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> < 
сли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева  
капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и о 
апетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> 
<p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ 
 после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су  
и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у об 
? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} П 
 нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јагл 
апетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптер 
ју највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и 
ма, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n=" 
ав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</ 
/p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је из 
они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три д 
о јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капета 
ече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан узд 
ака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</ 
ружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису м 
— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало 
а је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с М 
 кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан ура 
Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака 
е Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S 
p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При св 
ије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, сам 
{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна 
ред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} А 
ови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је т 
ла...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и  
 да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце 
 се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они 
 би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...< 
ом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мрт 
о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, 
 чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јо 
учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, 
ј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p 
дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби  
дно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} 
</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово  
 оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога 
од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и М 
Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и брато 
 скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се 
p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити 
p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку  
го што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропал 
p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви са 
било према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада,  
>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што 
 нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво. 
 Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје. 
 нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без 
о....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Ј 
јанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А дев 
ма да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди  
а Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо 
.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми  
 му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с  
<p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало 
еше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог д 
ујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p 
труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S}  
 што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило  
Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева 
.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам 
на.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат  
о, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам  
лаго нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је с 
ла ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мо 
ми паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тра 
убац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод  
 доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма ко 
едник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат ша 
 радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш ка 
да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бо 
<p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сен 
и чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови к 
<p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>—  
вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и  
 се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако мо 
у.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати,  
ће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми 
 приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море ра 
том и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни греш 
зи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S}  
</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не 
емље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо  
 био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то 
ти?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта  
ати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> < 
е данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово 
е лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога ш 
д јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича 
 а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p>  
ше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p> 
и све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не 
и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли 
 /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је  
ше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, к 
Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имад 
ека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до  
аш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлуч 
алио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ И 
ду.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потеко 
о је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи 
а све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бит 
чи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и п 
то му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све  
 Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они  
p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној 
ако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> 
p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми ј 
> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче по 
уди!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Н 
 кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’ 
Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Д 
уше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био 
си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’ 
ко да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде  
<p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави 
лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара 
.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> 
а, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...< 
>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> 
 Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</ 
натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала 
 држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање па 
 истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писн 
о се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно. 
{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми  
</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже гл 
де ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запал 
ако ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми с 
 мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериш 
и де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, ре 
е к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина д 
али узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара с 
е око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље 
вредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју једи 
стише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо! 
 Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> 
 за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан  
ламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанов 
 Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обо 
е они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто  
ер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле б 
положења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо рад 
 су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, 
ро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S 
дима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љ 
p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p 
{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако м 
> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру  
 заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њ 
ије се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе н 
 све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Предсе 
p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко ј 
ће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n=" 
ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те н 
 к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>—  
оше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{ 
до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа  
Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мо 
оје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара  
 то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли  
злазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај. 
и, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ј 
 њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако! 
о ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ће 
 од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о чо 
акат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> 
му копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа  
ломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали,  
</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његов 
За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>—  
 <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l> 
текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти ј 
p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога м 
 он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и он 
S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> 
аројко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, н 
смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После 
 проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и к 
огледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као ц 
и...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег 
 Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаг 
з село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код в 
/p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес 
радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сест 
и ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> 
p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече С 
е милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти јо 
 моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од  
ч, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само  
ане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p> 
 се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу госпо 
на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло д 
 му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стев 
цима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна 
.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и 
мак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> < 
 и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли 
 Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода ј 
исара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За  
Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’  
својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњат 
исмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</ 
н најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</ 
другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш 
p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине  
о?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим С 
 молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, 
.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p>  
а:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> 
ра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера 
а ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p 
и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго.. 
је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само те 
њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Мила 
 Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.< 
 знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура 
једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не 
речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мн 
...а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу 
 сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p>  
 <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</ 
.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он  
 држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дош 
Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост 
у запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p> 
>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га 
 <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака про 
мо Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како 
потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа го 
 лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад  
ом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је 
 <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој пола 
био.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио. 
ес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче 
ву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом 
>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш мо 
 путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати кап 
ко имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено. 
или су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спр 
 међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети как 
е обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе исп 
e unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и дев 
ануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи и 
капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он кр 
лим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милуј 
јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бит 
молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да ј 
 да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат про 
 доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченц 
нојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па д 
ан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога  
е палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у 
ита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Н 
једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једв 
ти за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>К 
p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— 
’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва са 
ож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p 
сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Оч 
:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у ка 
едва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Поч 
Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S 
 синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види 
S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под  
стави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кри 
ој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ 
лато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Ст 
 Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да  
дине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стев 
едник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет 
том.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p 
резивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> < 
 на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Руж 
 Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се 
 га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} В 
а је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни  
петан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану. 
ко се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и 
 што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, 
 Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам 
ву Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему 
нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штет 
 ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настав 
у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у  
 очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о 
о готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> < 
а то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" / 
све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p> 
мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија  
 све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао 
 ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто н 
Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуб 
p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, 
 јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуљ 
 двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, је 
Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Св 
ог жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Поз 
у.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су  
ом.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта. 
..</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Н 
 народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу 
/p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код други 
ју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да ј 
 <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала,  
Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>О 
ра воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ст 
о га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је  
еражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— 
нце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види ш 
</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук 
 љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, сво 
е дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како н 
ило вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од с 
чару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се 
а вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није  
/p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>—  
 рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему 
еним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо 
.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње  
з наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам 
 ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’ 
ља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро зн 
>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, 
о поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, а 
узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити ј 
 рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке  
петана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је 
е било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам вид 
ало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Н 
је, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика 
.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јец 
а, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ниш 
то не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао  
а.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она 
дан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш 
емој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, из 
н највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, 
се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Б 
то ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети 
тићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја,  
ће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао 
енутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет 
је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:< 
/p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="9 
цем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и д 
виралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико кор 
.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао  
а правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се 
p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је бес 
 ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у лива 
 на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p 
 се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знат 
е као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</ 
му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све ор 
е.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то  
ути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p 
 изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па в 
јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до 
им очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту 
 трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бит 
о изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац  
ати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу 
ако је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је о 
 је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радос 
прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само  
о при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не при 
јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да к 
 Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или 
старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови 
 <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} П 
ана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздиз 
гње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и јез 
је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на тр 
ео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је 
 Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро 
 па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шоро 
>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло бил 
е дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о 
на не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, д 
а сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им  
 да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли  
> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— 
нђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Ј 
па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо 
јпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се прев 
ати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што  
 док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Про 
нам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Д 
 тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад  
де на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и з 
уће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчка 
ц падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, злик 
ори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђ 
ћ свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <p 
 паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:< 
, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у сва 
у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се  
и је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, к 
 се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} 
 осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић 
о сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не  
а Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове 
} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао са 
о вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ј 
 да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат,  
ишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом. 
јиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган...  
 песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l 
чинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља 
 петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, 
p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Нау 
<p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по т 
61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неопис 
</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар. 
дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, тре 
жаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки 
ћу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би д 
да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које  
је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</ 
вога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За т 
вела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се боја 
а ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, з 
>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и 
>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде 
ет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му поз 
упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе  
ну сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црн 
ом и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није бил 
је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n=" 
 случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет 
снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за м 
ена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од  
.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу. 
p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са  
моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— 
а к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мо 
мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору 
 им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца  
плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection"  
p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, ко 
 бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се 
ће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S}  
<p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете би 
дај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p>  
тку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала об 
ена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и 
 икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вредн 
> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде нев 
на недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, 
ма нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147"  
евам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p 
шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси 
 и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— К 
е баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљал 
имир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робиј 
мо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свад 
 ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли д 
сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</ 
д смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се приди 
и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредов 
ја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише 
p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше 
 је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p 
а изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко  
у весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива 
ећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milesto 
таве за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра да 
па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абе 
а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p 
у мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој о 
а вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> < 
мо цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није  
> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштају 
о у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гу 
је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим к 
Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то при 
ом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу  
тићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је  
и с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро го 
заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> 
о која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрст 
</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Р 
а.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Мерк 
 и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, пра 
черу, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на 
шла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опрема 
 и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен д 
74" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао  
о заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуш 
оше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и  
"SRP18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p> 
 прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} После 
 га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стоја 
p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p> 
се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је бил 
ело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На пос 
о у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себ 
је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је ми 
огом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градини 
 освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређ 
estone unit="subSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> 
.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило д 
p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, ка 
клопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. . 
а задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задру 
аде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се з 
е Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Зна 
ви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су 
е и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу как 
уно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове  
капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...< 
 су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови љ 
Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу 
и нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и 
1"> <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној  
уго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдем 
р је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> 
ави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трп 
ема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да  
Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за 
140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, м 
и, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ 
и.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим 
имаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо  
ри се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка ј 
p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склоп 
уна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па  
иле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко 
 опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста које 
а нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на  
.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име  
 Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила свој 
ни.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са 
га брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Пр 
адост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџиј 
учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњат 
Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} С 
од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би мога 
цама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом 
ог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, 
 прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, 
шевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При свет 
ме целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се 
во и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предла 
 моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага 
ких ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером л 
а пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Стано 
амо ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где 
Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о 
вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у  
Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p 
> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад до 
Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен  
 га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S}  
.{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто д 
 обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром уби 
је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао ско 
, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој бил 
пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општин 
ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад с 
/p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од го 
Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на с 
ај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да дру 
 је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} О 
огу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити 
рив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</ 
</quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p>  
х пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и 
ла праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Руж 
 све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади  
> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, реч 
на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</ 
 још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> < 
е загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те ш 
да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врат 
ама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар 
потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љуб 
 гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи  
алој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви 
ривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што  
 n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано,  
 опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могл 
не...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам 
о боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли  
S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код С 
о уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, к 
оље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе 
 моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{ 
шу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то ве 
подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те  
 кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да 
</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p 
{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Б 
опов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам. 
 неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена? 
меши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пак 
е био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" / 
p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва рад 
у знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамо 
седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, 
гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом  
> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја  
 га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> 
еше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јаст 
капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>—  
 <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто  
ине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и к 
це на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да ј 
ња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за шко 
м догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом  
ом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, д 
смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које 
 Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, 
и девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем  
} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онд 
но вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Им 
тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се мес 
што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуб 
p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се п 
ну, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме ср 
ино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тр 
вао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учи 
у, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и п 
да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На ј 
а своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио д 
зе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наре 
— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу С 
 син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једн 
а ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигу 
...</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’но 
изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, че 
мче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та 
губљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је  
у.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у руби 
ћ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова ч 
p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?< 
своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У ра 
>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио 
њери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела 
 власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако б 
ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{ 
 је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње  
 више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаме 
ео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орах 
> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>До 
авом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак  
стину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси с 
ad> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је в 
ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка преп 
у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад к 
ака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће т 
 <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било ж 
ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> 
пио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам каже 
 нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стоја 
 га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</ 
...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> 
 Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Ни 
p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, 
 и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је  
 душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помис 
’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу глав 
но...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</ 
а била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала 
d="SRP18940_C10"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у с 
о, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто  
зговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана,  
бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлиј 
 изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судн 
ростите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње  
о знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Сте 
 уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те ко 
 бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која  
спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Ње 
а, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се  
{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{ 
апали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S 
недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, вра 
ста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{ 
рте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у дв 
о и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p 
 а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао п 
овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је 
овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек  
мир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио М 
id="SRP18940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p 
n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све шт 
 осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у то 
 Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на ш 
ош боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао 
су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> < 
 је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити  
</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава 
је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце њего 
 Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још 
жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вече 
напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прош 
ко себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази 
ролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш,  
д је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стој 
p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> < 
деље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна де 
знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне зва 
, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С об 
>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p> 
а.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које неде 
их, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па 
>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше сасл 
ги.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром виде 
епоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све  
младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком 
d>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год 
анојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јок 
ца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече 
 је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} 
ну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Заг 
ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито ст 
м дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим ј 
ота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, ј 
p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи 
у стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати 
денковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и  
а, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела... 
знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине 
пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв 
.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Неће 
оли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капета 
е пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вал 
p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p>  
> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} 
у се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> < 
опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало п 
лети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће ј 
 крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се 
и бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p>  
ази упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубил 
 <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Вет 
е држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у  
е као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан  
, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца 
и, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети 
а, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од  
у туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако ис 
Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је  
редак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, ко 
о мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосл 
к би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на  
 осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.< 
 Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако 
ако ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је б 
радити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па у 
мети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам пр 
оде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се превари 
несе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећа 
Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А  
</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је 
ћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако  
одине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили 
 доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p 
е.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p 
иђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено м 
носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како 
<p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш 
ровела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест годи 
Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p 
RP18940_C2"> <head>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весел 
њатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам з 
milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан су 
RP18940_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.< 
ас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег д 
<p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале 
>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...< 
дужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко  
ежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, вол 
ренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам  
 да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на же 
о треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оста 
, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p 
рај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у бог 
.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој  
<p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} К 
наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго  
е при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини д 
, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не 
и.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Г 
<p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <p 
са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се  
 нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, ка 
и да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</ 
 А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам м 
Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У  
Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили сви 
оже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p>  
p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у л 
<p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек 
је, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на по 
и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све каже 
е к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта 
 то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то д 
ставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило ј 
иле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаре 
ла.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, п 
 од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље. 
 помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом прилик 
 је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гле 
шила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га са 
уци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не 
ије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет  
и срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост 
рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ног 
и си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је  
дине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди 
 неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке  
 седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div t 
гатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{ 
 очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за шт 
хану долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње располож 
њате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи ди 
вао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе,  
па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Иг 
јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поз 
ина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Им 
ве се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега  
ошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>П 
 Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те 
P18940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Сте 
e unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су г 
 све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет год 
ок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахо 
га друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му ни 
да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још јед 
азао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Ре 
го ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станими 
 дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо 
а.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Воли 
а о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи  
 у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу  
ећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, сла 
догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно врши 
 једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод  
не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара н 
 Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир 
>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут и 
p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо,  
рце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог с 
ла тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станој 
{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о 
>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја у 
та конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{ 
p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p> 
p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> < 
је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p>  
били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим 
дам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по 
 Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</ 
p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{ 
<p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>До 
јволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само к 
, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{ 
и куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту 
p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би  
а времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам 
 зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кри 
 да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако 
је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим 
, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран  
, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више од 
Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али м 
си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло 
а неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> 
азати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зу 
па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене н 
 свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријате 
ош ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џеп 
одашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмоља 
Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој п 
ди, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.< 
Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Б 
>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана 
ело жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је о 
?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близ 
з сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, к 
 болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела п 
еља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво в 
 свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</ 
ароду.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му пот 
је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје годин 
> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре зн 
</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p 
и она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се ис 
у.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечера 
p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао 
> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је т 
Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону дев 
<p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело... 
е жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у меха 
 удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увал 
p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S}  
амо су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде  
таде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче не 
е не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето м 
тком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас 
чеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и и 
После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари  
, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мар 
 свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па са 
>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић  
из образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне  
’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади  
 </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да в 
.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштети 
 <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па 
на које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек 
о.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и жен 
ута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пиј 
т и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једв 
</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарил 
ила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној  
 изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p 
ошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушки 
> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</ 
његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и о 
ма за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима на 
, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p> 
 Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Доб 
з очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана,  
не.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут 
 за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> 
нда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред з 
 <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он о 
они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко 
ј.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке,  
дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, је 
оворио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p>  
ети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне.. 
<p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Тур 
ан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шап 
> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајил 
, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он ј 
свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авл 
не су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десе 
онети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо п 
ута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је д 
<p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још ј 
изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут заг 
о добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар  
е брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи 
ћу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала ј 
ао да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што ј 
па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само  
пском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су 
 је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју  
 знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на 
ивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изаш 
је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовини 
на, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погл 
рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и  
лана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели  
ти...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до 
ј у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те исп 
 спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се 
е косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Ано 
— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учини 
ао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, к 
аршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Сте 
читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} 
ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</ 
би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу п 
рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Та 
<p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један.. 
ну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у су 
а Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој 
лаве...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село. 
 у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име 
је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да 
<p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је бил 
заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> 
е на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} 
мир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p 
как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покри 
 све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само  
среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то  
је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било 
у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој 
.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S 
родужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да  
о, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте 
треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ко нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="16 
а ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, о 
о каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да  
ао што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича И 
њатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше 
 ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" />  
Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се 
ра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрић 
 оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ј 
ља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинил 
 да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине 
Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, т 
ада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S}  
 су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те ис 
 трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шт 
дно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама суднички 
пар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни  
 пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, уч 
ас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго... 
и, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као 
у, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана 
дели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њи 
 им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p>  
по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојан 
в царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, п 
рв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> < 
штву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем  
ривезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскора 
или кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле 
уди гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Ид 
у, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>С 
ва је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у ж 
ни нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је  
то осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стоја 
то и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако про 
а тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува свак 
из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S 
ећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Мар 
 вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао 
се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у се 
ану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И кап 
ство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови посед 
.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="5 
ајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помод 
рна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бој 
а сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радет 
се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви 
Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и  
а:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у  
е тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{ 
носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало доврш 
с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То зна 
знаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Ниј 
оре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њих 
 хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачуна 
 гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио 
/p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јез 
о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да раз 
ура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше кача 
 сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи 
 је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи сво 
/p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Ова 
<p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима 
т од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражи 
рно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, 
 је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је о 
стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је 
ило је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш в 
хота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране 
е окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима св 
ило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S}  
у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ови 
бзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше. 
м.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била не 
дио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала бр 
p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста ко 
 њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце боле 
ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Ста 
омисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то  
} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да г 
ије знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, кој 
за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дика 
ш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} 
ј приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> < 
у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p 
рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не изврат 
а мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на  
е и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да преду 
у дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворил 
ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је  
 ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник  
би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарас 
 је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ив 
могао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је  
ва на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S 
савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он ч 
</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У т 
д њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Он 
мејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике шир 
ађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ник 
ојавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два 
о дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писме 
</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало 
ави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</ 
 дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канц 
нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозб 
ир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са 
и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{ 
помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.< 
 је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су 
ађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S 
ити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи 
ћа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> 
а.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="17 
о у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је дв 
вши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> < 
.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад  
је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су 
робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гр 
ојаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти  
ли, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је 
ољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисани 
р није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправи 
д јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Раде 
 <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} С 
а, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p>  
p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат 
и...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се он 
Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} 
 том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и  
чаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу с 
49" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковић 
/p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустав 
ат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као ч 
p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио,  
Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лак 
е ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио 
смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толик 
одати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, 
одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да с 
 Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л 
поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад н 
н се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! ре 
 глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јо 
 Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се љ 
здимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гур 
у капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им  
<p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онд 
е оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Д 
ца.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод 
кренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не по 
је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат  
то.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити 
</quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што  
бора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст  
е поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја м 
 је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моб 
ворио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p>  
ишав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад с 
ије се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" 
о да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их ј 
аство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш 
 дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S 
вао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како  
љу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико 
 занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако д 
ако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о на 
е унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе 
бележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са ду 
 јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој  
уним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Бо 
иста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му  
.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а 
о га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту 
е најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, ба 
и, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, п 
 царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио  
ки народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас так 
ика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили 
 намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пож 
х шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене  
а.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту 
о, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њег 
не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је вид 
 му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и  
p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грл 
ао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док н 
радио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад свр 
 <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрн 
41" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срц 
 је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио,  
<pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наст 
иште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој С 
нао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Иг 
p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио 
>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</ 
није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јуч 
.</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с посл 
.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type 
право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и 
ушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазиш 
 моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости д 
а, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо т 
 се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се оп 
subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља 
<p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била т 
меши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ са 
— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{ 
могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о ра 
Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те засп 
 био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало 
е био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој 
ли Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихов 
ла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха,  
пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Оти 
рљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено  
светим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се е 
Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи р 
топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке  
ђу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стој 
ло ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</ 
ицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јес 
ави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет 
/p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> 
 у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом н 
ш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам 
млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мо 
ну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си И 
а радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љу 
редније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S 
 Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им ј 
Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свеч 
о к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту в 
ва, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози б 
 изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „н 
а тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се н 
у, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Са 
чу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе в 
 то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, пр 
ове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадн 
е да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се су 
дет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели 
 каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све забо 
ку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добр 
е набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу,  
 је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по с 
исменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима шко 
ови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" 
извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“. 
апалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет д 
ако непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Сте 
како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качар 
а на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана  
 траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли 
о је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива,  
м је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S}  
и долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинил 
. к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу 
ти што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слуш 
ну.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних р 
е у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима 
ноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p> 
 Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десил 
утем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непреста 
ати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и М 
о год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које ј 
амо су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, ве 
то лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи р 
стина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p 
о је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb  
еме беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необич 
олетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су г 
 Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’во 
кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљаво 
 и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни п 
 дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила н 
већи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што 
ена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дукат 
 Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена 
кама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је  
.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељ 
бац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Веч 
бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево,  
е.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и он 
је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пу 
 ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи 
p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p> 
/p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>—  
’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} 
ши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче,  
 па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра  
, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце њег 
га.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допал 
а у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ 
дати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо ј 
, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је зн 
.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану 
 пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми 
и бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји  
аге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станими 
ше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише.. 
гњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И бл 
о му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забел 
.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p 
/p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам ка 
 чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, г 
о, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’ 
 су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату св 
дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био 
су биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко го 
овић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико т 
а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из судни 
b n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића оп 
 канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од поч 
и образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сив 
...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису  
еслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу,  
.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На  
но и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било п 
.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</ 
ри млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија 
е у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> < 
" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је к 
 Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Ра 
 <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и хо 
<p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испун 
ке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвој 
ем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, 
="SRP18940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код кр 
ала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић. 
ну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова сти 
— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла 
ојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати 
и, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развесел 
та, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били ве 
вао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стоја 
аде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S}  
а мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на ст 
</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене у 
 <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.< 
мо тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само ниј 
еслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно  
’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Ма 
 сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам е 
у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вр 
 чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p> 
<p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и 
е ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по 
 урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Ст 
чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваи 
е господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да 
} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али 
 док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песам 
како није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Отк 
платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њ 
тови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.< 
ла, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробу 
и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> 
се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак 
.</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет ко 
p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она 
лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледај 
мо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} 
} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако  
тана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслу 
енковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Ст 
у у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред је 
 што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Б 
 рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље,  
о иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{ 
смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљи 
аре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренераже 
 Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао  
Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете  
на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{ 
p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоц 
ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Раде 
 одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само к 
ме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне  
 вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше ру 
 ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су  
зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка ј 
у — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се пошт 
{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара 
још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Ист 
оже бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар 
ватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну 
ржим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио т 
о разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето 
недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се ра 
> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељ 
p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али 
обрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и  
о скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И кап 
 разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек  
недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се М 
а.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног 
ећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, 
 па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњ 
у....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом 
оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е 
, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:< 
ешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видет 
тао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, 
ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p>  
..{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, л 
Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распр 
е.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше 
 усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо 
.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Ст 
, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> < 
тоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте.. 
 га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Руж 
 казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи 
шој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајн 
> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на ве 
де.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњато 
На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је си 
уру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па из 
у?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу. 
 обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није б 
ц говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађ 
ва за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у јед 
... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некак 
го обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пре 
а која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале с 
анас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута 
да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву,  
>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу пома 
ела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је он 
Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све му 
ликом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да ги 
н се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>—  
каном, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече ј 
 тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек 
анову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатов 
и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p 
ка би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је дов 
 тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје м 
 стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред ку 
таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме 
радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете б 
драво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда  
 бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми ј 
онашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађ 
кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јо 
 на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да ва 
 ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па кра 
емој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и  
а ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав д 
лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју  
о завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове 
ве, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађо 
е.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је  
имира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, ж 
бросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо ис 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије  
ама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Поглед 
ужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А  
је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу 
ћи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Тер 
како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> 
ц дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра  
године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат 
о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му ј 
> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и  
} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ћ 
 сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на ви 
<p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</ 
во.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису  
 обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о 
но вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се  
су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, п 
ло.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију 
ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече 
а.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p 
рити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p>  
ло, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није 
ћим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. 
.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да м 
Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а 
 и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, 
заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу 
, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угња 
ине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била ја 
 тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да 
Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опе 
да одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног 
е показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене вод 
и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капет 
 миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што  
Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Б 
ст, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радети 
} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло 
ала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ва 
Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитоп 
ла људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе... 
кора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли  
 „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади раст 
име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, 
синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Бе 
е лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p> 
е:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед,  
..{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чуп 
>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закин 
као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Ни 
: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p> 
 је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени 
 добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао 
 Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше 
ће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и  
 је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да  
и.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да  
азговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p 
чићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и о 
ion" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља  
олео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће  
и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136"  
 ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div 
 него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој 
/p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара  
ва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у р 
је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратил 
у сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} 
знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим о 
био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</ 
Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу најви 
аше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Кри 
дала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што  
највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљ 
p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p 
 избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав 
ем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да  
је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша как 
влачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’  
а, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држ 
 је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло,  
шли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господ 
ред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету ср 
је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их раст 
у руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћу 
мо јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је  
је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га 
да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то  
лео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, ка 
 је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{ 
<p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање 
ном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p>  
ено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести  
лико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем дог 
 пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</ 
 мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него 
 је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од  
амо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би каз 
на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{ 
је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли ј 
на га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог 
д своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе  
лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на  
<p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка ка 
 све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да з 
ре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па 
је и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му 
њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђ 
олима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоће 
едаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу гд 
 из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове: 
м осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, ник 
ра.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p>  
 и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кро 
Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>До 
рномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуња 
вести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S}  
је крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то ис 
нковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и б 
 петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Је 
S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати к 
је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за 
дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— С 
ио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И пла 
ењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и тол 
иште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја про 
е нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и 
вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклет 
ића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробу 
 тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд 
е беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S 
 до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S}  
<p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у не 
им он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:< 
аши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да  
 ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред  
је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Он 
ици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затур 
сету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p 
бица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела 
 сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћер 
 ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Греш 
p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није 
 онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покв 
 кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да с 
куд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше  
учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p 
 гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се с 
спод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза ш 
ед и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкан 
p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа  
удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, д 
ати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали 
јатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и  
рак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у ово 
тедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли 
кивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говори 
ешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато 
јем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} А 
} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцел 
имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па н 
 овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избир 
p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђе 
або....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} П 
ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чи 
и на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо р 
вољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, а 
нем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако к 
не?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаниц 
ина....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива  
уза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им ј 
родаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три  
у.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што... 
их јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвч 
иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало 
 сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали 
ан се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S}  
p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{ 
им те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Н 
жио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком 
 сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то п 
тану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци 
ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало о 
 са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био пов 
о, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!.... 
у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си ст 
 <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Гл 
ивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>С 
љива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и И 
миру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова ра 
рени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ св 
> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А т 
вог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти 
</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да под 
заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло р 
.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, 
...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече д 
>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па 
вадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу. 
м био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на 
ли...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла... 
>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, реч 
и ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта л 
 <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{ 
<p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан 
лава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон о 
гледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капе 
е земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па 
: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале н 
 у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> < 
ако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ов 
нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} 
ановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је мно 
е ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, теш 
..{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капе 
гњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му р 
 се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњ 
је ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена о 
 и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом ру 
ше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што  
веда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им 
биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо ц 
и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Сте 
 сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта ве 
Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав 
о ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други 
, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми 
аш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће 
за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о 
S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом 
 Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> 
тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и 
 злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p 
уру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:< 
S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Ма 
м свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза поја 
p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи с 
а пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... 
p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих ви 
ам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} П 
</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур  
о.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се по 
ве нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата  
> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима  
<p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разу 
а ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се нап 
еби рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ћ 
се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисл 
 <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, 
апасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетан 
а?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S}  
 свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Ма 
S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим с 
ди лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден  
S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Поглед 
чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се 
о да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао 
ала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} При 
оји се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жм 
 <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад 
е прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{ 
 <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за 
ећ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућ 
тури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево 
S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам  
се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше н 
дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа  
 силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и  
<p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер т 
 од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком н 
отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у 
и Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могл 
ве зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... гос 
х је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гв 
а.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господ 
 стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Сто 
 Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим 
ао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки да 
у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{ 
а се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p>  
пала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну кап 
аш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.< 
</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њо 
Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њег 
} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур 
ни били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>—  
уђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача 
 Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила 
 га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Вол 
е подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128"  
ош мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оно 
> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</ 
p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> < 
 није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде. 
ивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека 
а.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак в 
 <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> < 
амо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="16 
> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> 
 их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смр 
еника Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту  
</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове 
аде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и 
> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову  
тогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, з 
о је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би  
S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје  
ти.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али 
уду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово 
ње вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара сто 
нувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подуд 
био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је с 
 с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p>  
 n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има 
S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p>  
оте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Р 
 Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме 
у половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи  
 је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина ча 
 јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали 
ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p> </div> <pb n="IV" /> 
 јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> < 
, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p>  
</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Језд 
, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари 
 о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у 
 то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас,  
кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</ 
{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Ста 
да дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и 
он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...< 
н и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила 
е превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што  
није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се  
p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан изла 
> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’ва 
 све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи 
 дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’ 
не врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ 
е све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездим 
ска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n= 
а га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гаш 
 речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца. 
лу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читаво 
 срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у се 
ривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута харти 
ене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља. 
ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета. 
 се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме л 
 о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S 
вим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је љ 
...</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што т 
а.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зов 
 истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише  
 дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као мл 
вукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је б 
редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу  
а је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по ше 
су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан с 
Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га п 
газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала  
ржи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— 
амо срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је  
још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то п 
> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне 
несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста ч 
гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разав 
е сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, сед 
т занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад  
м је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Ја 
 је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — проду 
али колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као 
пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догор 
ди растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...< 
ећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си 
беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њи 
 Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и дан 
ила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p 
 селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црн 
е иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и с 
е два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> 
 сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.< 
ли су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговара 
овено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а  
p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је  
.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови 
ађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарал 
једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нис 
/p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милан 
 сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане! 
Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, с 
 кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх све 
вуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцела 
оје су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „< 
 Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} 
л’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају  
том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини  
 да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и с 
етку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и 
било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опа 
’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала 
’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богато 
34" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се с 
ђе.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> 
уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Иг 
ремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог  
 Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздр 
азва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Би 
 читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> 
 чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући не 
 Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго ста 
ло дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:< 
о оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је  
о, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да преп 
евито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто живо 
опов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Св 
познатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На по 
тадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени ко 
дати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p 
рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме  
па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен  
<p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме ота 
уту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се,  
....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Језд 
p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не т 
 Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Д 
>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обло 
{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни,  
е.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешт 
је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи н 
е каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваш 
ко ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</ 
млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим с 
.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија. 
че апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p 
дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чарш 
ајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу г 
.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде  
е ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, 
у ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш 
о уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син С 
 је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о 
нем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га  
уне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го ка 
ари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му син 
из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света,  
ру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре 
то господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетан 
ији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циган 
 Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изаш 
 Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га 
 бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> < 
азио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њ 
...{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И м 
ожење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Сто 
<p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире и 
>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је 
/p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p 
ездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им ј 
b n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре некол 
ан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојиц 
’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у дру 
ма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, кор 
ричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами. 
није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима  
ити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о  
 и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајућ 
лопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један н 
Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да г 
Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан  
ј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове  
ко људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру 
/p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, ре 
отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла  
како чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на с 
Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на ко 
петан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} 
о свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи,  
/p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договара 
колико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb  
 Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља зг 
 што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</ 
ар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимир 
} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништ 
у Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закр 
латајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога  
Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жал 
е ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатов 
ђено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости 
ади.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није бил 
ца, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље 
дну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он  
} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала ј 
ш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуок 
је се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело 
</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно 
<p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</ 
сто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због њего 
р Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сиро 
ато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди 
на Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш 
роби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није н 
 би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако  
ашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом 
рне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они 
 да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит 
а поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{ 
>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на 
кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нест 
 мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели 
.</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак љ 
шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у 
д свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он најви 
о главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чуп 
ћете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S}  
ојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, 
S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај 
аше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву  
имир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из  
е опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{ 
ми, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустит 
из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, 
>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удеси 
Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од к 
е запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S 
петане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба  
/p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p>  
ше осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека  
слузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из ст 
ли су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на д 
у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће  
се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <d 
е памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p> 
ве, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После  
га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Воли 
мо што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотер 
е?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>—  
д својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви 
а к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је 
 сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицал 
га...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко  
ена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни син 
иви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео... 
 му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклет 
ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинк 
су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу чи 
и шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово. 
 <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љути 
ли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек гов 
да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожел 
p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Језди 
 оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" / 
ава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао  
 ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још дана 
</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше 
зе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’х 
амо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— 
вети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И  
— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја  
> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n="I" /> <div type 
ни!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата 
нег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бе 
е и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока 
ог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S}  
к.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод 
/p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадн 
као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</ 
м славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово уп 
ошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је проз 
ана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казн 
Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би м 
води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи 
од Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога  
био, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је  
гоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био реш 
ронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> < 
разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа  
ћи, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p> 
пар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову б 
Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута  
ав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пр 
ао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> 
.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и  
.</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше с 
 посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајст 
ко осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећа 
гледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено  
> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да г 
 радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Нако 
е те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А  
> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обе 
рли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p 
, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> < 
p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти приј 
о је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољу 
 и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p> 
це моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка 
 Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Ниј 
>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја  
овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> 
ри.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо  
е за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и  
Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окр 
о и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n= 
наш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе м 
ебало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место л 
 ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово. 
 Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Је 
 Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.< 
Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</ 
> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S 
ру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S}  
 грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чик 
p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> < 
> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> < 
и ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb 
 момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или стар 
Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једно 
рати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам. 
— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, кој 
— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да  
алио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да 
игу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта 
о!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним м 
аква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката 
е на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеи 
чно повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о  
т ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p> 
де.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>—  
 ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p 
ја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Н 
најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</ 
 вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и г 
Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господ 
 закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чује 
е полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман 
ата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па 
т сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.< 
е неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за  
ше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата 
, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{ 
p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита пред 
азала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он 
ћ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p>  
/p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још 
мо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p 
</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S 
у.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте  
требе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико о 
оде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p> 
>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p 
о, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши 
н то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S 
вац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...< 
 и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стој 
селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с то 
адиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То  
сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим 
Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је опту 
p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога  
{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог 
 бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само. 
је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</ 
рану.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у 
ама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову  
учио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она 
нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, 
аговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p 
жем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да прод 
{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ 
 како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} 
гу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало иск 
а преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, св 
> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Он 
пели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати 
зује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?< 
оја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и т 
да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима с 
е чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... так 
о је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га 
о сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пу 
 га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p>  
испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће б 
 дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> < 
n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је за 
а радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</ 
— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{ 
Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изн 
е кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>—  
 <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја м 
> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у ли 
 Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и виде 
p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му н 
> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се  
кад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто,  
p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да у 
 <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Дика 
иноћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута 
 Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} М 
акле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, ко 
Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и ве 
.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездими 
езу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{ 
Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити. 
ћи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p> 
с остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли м 
чкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао 
а границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође јо 
а и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те 
 Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ 
ан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја вел 
} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати п 
.</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије  
и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, к 
а је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се саст 
 дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али  
ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет ко 
кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше п 
ђу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не про 
 Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од  
 што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу п 
олико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само пог 
вору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, как 
више облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао. 
 чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима  
то је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здрављ 
ђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> 
Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S 
ечено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се вр 
/p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна 
.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{ 
уче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Вид 
 Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стоја 
ити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, н 
знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник 
p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSe 
ар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Мож 
не, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомил 
скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код  
е ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавн 
о.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњат 
Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, 
 исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно  
њатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по дог 
ала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... о 
> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Иг 
за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до 
/p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат  
ера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми  
бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрл 
анимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара п 
 имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале 
 има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p 
ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео  
 била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p 
и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> < 
ди....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане 
ико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.< 
 још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} 
нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељ 
ебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светли 
нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго  
сурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> < 
 два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Ста 
договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу  
свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро  
тричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели 
рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине 
} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико љ 
атски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као  
 <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића.. 
људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124"  
<p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од че 
јој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрси 
ола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће  
то, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоз 
p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја 
"SRP18940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> < 
p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSect 
пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} По 
воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче 
 упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутр 
помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.< 
Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врат 
мана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не 
 носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да 
 Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га 
<p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је о 
есе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> < 
ви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</ 
обудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> < 
еханџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вреда 
S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} 
вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово 
кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о  
и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати 
трос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више 
у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека на 
 док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Ј 
 и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n=" 
 пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд  
 њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p 
прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у к 
не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола  
направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Бо 
ве било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Уз 
езла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мал 
> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p 
еко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не к 
ом.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи при 
лавом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у о 
 Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p 
од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шаб 
во — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те пар 
 капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’  
а приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помил 
је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p>  
ворили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје. 
 поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани к 
рхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи  
 надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упут 
Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и о 
> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:< 
 да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о  
у дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из 
трчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле крив 
олетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Ов 
к је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару,  
и.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</ 
розор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</ 
ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам  
м ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стев 
во чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> < 
ан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> 
 ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" / 
p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— За 
 си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био  
 опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их мор 
{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велик 
> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на  
а ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> < 
ог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћем 
капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Как 
ше се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца 
оз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— 
тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи 
и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само  
се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вал 
сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо во 
 радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Ра 
ко рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти с 
тро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му п 
 и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међ 
> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</ 
си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" />  
 ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота 
је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом... 
 <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, н 
а.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љуб 
 грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у  
 брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, та 
о.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан шт 
бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам м 
ко год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> 
спита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад ј 
, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је би 
на.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Ж 
да сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ р 
и у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p>  
ј и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником  
е Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише в 
етак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тара 
— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p> 
није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вр 
p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</ 
тите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му по 
бе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не  
раш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S}  
овек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћут 
тале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме 
а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде?  
 рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је и 
има севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{ 
 <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нек 
Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ру 
ица.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он 
/p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили 
че Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у 
, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p 
е.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати  
у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана м 
ворити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде рад 
о и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како 
ој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S 
бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако 
“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо г 
ов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао,  
ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршит 
иваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да с 
тешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо 
и?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца,  
е набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и... 
дела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће  
p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на свој 
је старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса 
говештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је ра 
кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у 
трашне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на  
 и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се ле 
ила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би 
> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из о 
а се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} А 
— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... је 
S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако нај 
е је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као 
дбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура  
ну пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно  
 Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, 
чванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече  
/p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ ј 
 <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, е 
јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут 
 јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме 
обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена 
Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S}  
екедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p 
м телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p 
> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће 
а низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као с 
ја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби ј 
исао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини 
ди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже 
 срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обо 
е по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала сре 
познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p 
своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдем 
и.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p 
ад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше жи 
 свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспа 
 и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, ш 
ару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{ 
е ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нес 
титељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше 
им рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве  
 да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у ја 
ву, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се с 
 ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море 
оћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је  
упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљ 
радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S}  
е по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева 
ако је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Ка 
стимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p>  
!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах  
ца минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут 
ела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код 
— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, М 
тојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њ 
, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Суз 
е трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то св 
од Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{ 
S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отиш 
који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском ору 
аса, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, ка 
очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и  
себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по к 
Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јо 
мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али  
Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је 
екнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом 
p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне к 
кала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се 
о дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p> 
време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели д 
се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У то 
и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом сед 
д се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била ве 
адости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што ј 
у јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те 
:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S}  
о на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>—  
ду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се д 
 боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакал 
 руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, н 
Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стеви 
ма забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас ка 
о не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, 
ир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У она 
и</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чин 
рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако с 
ј ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица зна 
о....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој 
p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечни 
голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше  
> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је  
д јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p> 
јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ва 
вече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње  
 <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па  
а л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’ 
его од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била 
зи човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину  
газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме н 
гњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> 
b n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви  
/> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако под 
нам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред  
> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан 
После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} 
ти се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девер 
овор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене се 
а друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Б 
uote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p> 
 <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и  
а те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва  
..</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p 
, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе п 
јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благо 
 је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јок 
те куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{ 
уштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p 
 јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено 
јке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благосло 
<p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарно 
/p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Д 
игли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ј 
 ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вал 
јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива. 
ражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ак 
</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S}  
ндур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</ 
>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Так 
председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин исп 
уначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За  
и рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и 
<p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја нап 
b n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако 
лењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет зап 
је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</ 
итајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отвориш 
нају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их ск 
јеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.< 
задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевино 
 даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се ла 
пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Р 
е, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стоја 
равље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица  
подине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капет 
ој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било 
орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици  
обијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се  
е са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Сло 
ом...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана: 
у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је веч 
 <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си  
 капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требај 
ралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула.. 
рних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевин 
.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара п 
ашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су  
ојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати. 
ш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не  
.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију. 
>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти  
> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, зна 
ра била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ен 
ован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Језди 
а узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није  
с са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја п 
 још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао,  
а, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешк 
 то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини м 
тране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сват 
Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити,  
лио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог ве 
 <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знат 
слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> < 
, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је 
ошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунц 
p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор. 
еси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе  
ном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва д 
није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави  
а гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав 
ва је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да  
ку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечани 
Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли 
 данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам ј 
ћу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свра 
овање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „П 
има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али о 
двојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p 
ла улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радети 
ољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</ 
же, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала 
криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растрг 
н у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, п 
р и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на н 
ћи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну 
 а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег М 
се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу 
нам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра  
е слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим. 
 зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ни 
утра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине 
 из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше д 
 двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасност 
венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу 
>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За ти 
црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кућ 
а.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми син 
 љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испра 
аш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, р 
а донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ев 
само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>И 
е: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића  
имира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и о 
 година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били  
м је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече И 
Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Д 
с буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоц 
ут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са 
ако с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си т 
оћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори с 
гу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју 
Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни 
p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта  
/> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те ј 
 ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти д 
а.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан  
ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p 
 мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стев 
 за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јес 
а остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио  
вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> < 
лободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о 
пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда ре 
 је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, 
 јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је т 
Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p 
p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>З 
</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху  
 је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје 
ви су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се кол 
 Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платић 
вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, 
анас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радо 
 мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овим 
ате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам  
 Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па 
Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтић 
чека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго 
во ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кр 
 згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S 
лазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешк 
ели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрча 
/p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али,  
} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће уради 
напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’ 
оћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p 
ма.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро 
е.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, ви 
јдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’в 
> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судни 
Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Осв 
ако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} И 
, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, ј 
у...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.< 
целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза  
ије потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те п 
..</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У се 
петан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад с 
да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише 
га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и 
 да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатово 
е била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к 
м крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одра 
м.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мал 
ватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" 
радити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега да 
ваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јова 
би је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се д 
 се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и д 
 не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нек 
/l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен  
ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој  
се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан,  
жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од С 
пша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да  
у?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Ма 
једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као  
ој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вра 
 сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети. 
је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За ти 
је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о 
<p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу на 
вораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S}  
владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „ш 
он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос из 
-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека. 
е и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма ка 
и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо. 
 <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешка 
ком царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свог 
ођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добр 
C6"> <head>VI</head> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он  
>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробуд 
рући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p 
јка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капета 
ан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било пог 
 Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, 
во јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти л 
о их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Сте 
а свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, он 
лазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Ко 
 Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака  
Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како с 
ило, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, ра 
.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за њего 
јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О 
но и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су 
на.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p>  
к сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођош 
 ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драг 
учајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и  
знији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лиц 
 детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући 
p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а  
/p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгл 
до’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити к 
 да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред кућ 
е кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За 
де.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се по 
во!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{ 
га.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће н 
љати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p 
ремена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке 
ућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.< 
сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпош 
Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’ва 
подине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек 
:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видет 
ве ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чу 
 баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала 
ни се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће д 
Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим 
ге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла 
у на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог 
p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, 
и нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} При 
рина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p 
 ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло  
 Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једн 
о беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> 
плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр 
и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе во 
вуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{ 
/p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи 
ујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говори 
ли плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешт 
 те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет го 
ого се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у 
 Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући  
p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n= 
ст.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>—  
— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну 
ћом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} 
ог Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не 
кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игња 
>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па как 
лети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, ма 
би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста 
} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ев 
 полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се 
 препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у  
 Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама. 
} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш 
ицом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</ 
 К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?< 
едала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно  
дно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>—  
 онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади. 
ај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, 
у ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу  
дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Мано 
них и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем к 
ти неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S 
 и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ни 
ега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’ра 
ну.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још ј 
обар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о син 
p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и  
и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</ 
рода.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> 
.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежа 
и ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је  
и - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> < 
p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, 
је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно 
ан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ бл 
коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарни 
{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад с 
>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те  
о семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврн 
војим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас 
ар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове добро 
а и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у ва 
/p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погле 
</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, 
 Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p 
чке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ 
рихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је му 
да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца 
.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’  
позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразго 
дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, 
>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на нога 
ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био 
к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју бр 
} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њ 
 мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако раз 
а је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су п 
 мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, к 
се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још ј 
 паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни  
Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим  
мају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’дав 
n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> 
мо у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки би 
 сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и 
ма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо д 
>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јак 
Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на 
у пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нек 
сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S}  
 к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окр 
<p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску кан 
ако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ он 
 ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу неш 
месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</ 
</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно 
— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосм 
епо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног  
3" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти о 
па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S}  
остане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се 
 Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом св 
 у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} К 
</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.< 
се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се 
ом иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, п 
вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се сме 
свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима м 
ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} 
во раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље 
ајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече 
 вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> 
 Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Ј 
том диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S 
>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње 
к, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и  
но трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бост 
ше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су  
у ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде пре 
но и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да 
твори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S 
ме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Ок 
ише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код 
о, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресо 
— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се 
а.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем д 
т, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи. 
том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Ка 
де никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар? 
молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке р 
е, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера. 
b n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посл 
мо кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чист 
 <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</ 
авише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Ш 
ет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> < 
ницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговешт 
ати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за 
два изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха 
о нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништ 
е момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> < 
 џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што с 
Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" />  
</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма тре 
илан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних с 
уних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.< 
 Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче г 
могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића М 
је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <p 
гњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тог 
ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он м 
е изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где 
рљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у  
...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Де 
.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремај 
<p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише к 
ову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је  
head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.< 
</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоћ 
т код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S}  
а радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.< 
е већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јо 
о мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра. 
 мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по  
илошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек 
лио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако 
иво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао,  
ао укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо све 
о ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а с 
е!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо  
 редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за с 
е.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свад 
> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!< 
нимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела 
кривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не м 
те.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Н 
ригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуд 
>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit=" 
 кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш 
ћу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у  
p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшн 
ди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капета 
код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p> 
оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пур 
ва.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се 
> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, обј 
радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у  
млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнае 
 <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа 
Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан 
ка.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћ 
 својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у  
т фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је ви 
:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Језд 
 код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, а 
чић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп 
 газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до мар 
S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мар 
игао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже к 
ше и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} С 
 занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под  
ња на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, к 
турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој ку 
о.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p 
 од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана м 
 сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да каж 
</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па 
рба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора 
.</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> < 
</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се  
 читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} С 
S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му с 
p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је  
ао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ни 
</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био  
очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први 
>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није 
инашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњат 
о је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја т 
{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>—  
 уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалос 
о иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не м 
 мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта 
 јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме ви 
 но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта. 
Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка  
S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка пор 
истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n= 
са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Ма 
ш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју 
 су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} К 
идите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместит 
дине болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а м 
ц.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Сто 
ад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то 
смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући д 
 и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше... 
ла.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми 
м умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати. 
</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стај 
лују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> 
е.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они 
је весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко б 
 не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему крив 
оворио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> 
реким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикри 
> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва  
уд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура 
је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’  
а баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка род 
p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су  
" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна би 
" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране пр 
није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада оч 
 Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех,  
!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он  
значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p>  
егову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или  
 Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма 
у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи ка 
на Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игња 
/p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јов 
ворили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Каж 
 Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, 
ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зор 
о се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте  
p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>—  
наде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз на 
емо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку. 
ијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у  
ра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Ма 
 ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам  
.. к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p 
 што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше С 
неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретн 
иш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти  
леко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлиј 
.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S}  
 сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала. 
адетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче,  
ко је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p>  
 Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде преп 
 чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписа 
ао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јав 
 мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> < 
е до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима  
p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву,  
но.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим  
а оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капет 
данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам посл 
ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шв 
, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се т 
е њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно 
о сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што т 
p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне 
 рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За 
, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре 
јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна: 
дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи.. 
 <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, 
анђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по не 
 дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки п 
’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости р 
то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газд 
у се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње раста 
га, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако  
че један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог д 
е зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није 
 на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу  
м после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’о 
у се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пур 
о и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио 
главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну је 
p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио там 
е пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова. 
ретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрх 
ра оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче 
а Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући. 
ml:id="SRP18940_C10"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ 
l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрл 
енило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га не 
мо откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи пол 
 пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку, 
у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два да 
ри.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и  
аја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око ас 
Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S}  
учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p>  
сам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој а 
а се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У  
да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>После 
, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућ 
е у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:< 
ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца м 
p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава 
 лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази 
за нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p 
даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо т 
 се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше  
но и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, к 
ним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} З 
т мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим у 
ђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Ник 
 ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили 
<p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој 
 је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S 
имира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци 
 ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити. 
па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Жива 
76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говори 
Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало л 
еру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јова 
ма запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шољ 
о у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, 
 уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву 
 заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око ње 
да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јо 
, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак  
ледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао.. 
је толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само 
мна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разглед 
ожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— Т 
н се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беш 
од куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капе 
сте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севда 
<p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га о 
 се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} 
беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она  
</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, 
lestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских меха 
> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног ј 
p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код ваш 
жицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истин 
/p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само 
по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стоја 
ле су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао с 
скињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђ 
на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да  
ом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О М 
о.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стев 
ра је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на стр 
</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и у 
е.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} 
ио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, ка 
.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао  
уно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А  
га ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе ка 
 до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p> 
у собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку на 
ве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све.. 
мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло. 
остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо  
 <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми  
и на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, 
у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радит 
кад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да так 
међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Дра 
 n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш од 
и.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити 
, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви 
p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те  
ваница и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака 
ута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</ 
срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави 
ето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична б 
ошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешт 
p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" 
ки руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде с 
и.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него коли 
> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је 
p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</ 
росиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може каз 
 налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} А 
>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— 
ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисе 
и се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по 
етића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нек 
е као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} 
 Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удов 
брину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми 
тало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’ 
а ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{ 
рати и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше пра 
.{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја  
Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста 
моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето 
p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>—  
 да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p 
> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине,  
утим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Каз 
p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш 
наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговори 
ш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то 
оли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изгова 
p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара 
ам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нек 
а.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио  
и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће на 
аху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p>  
 бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> 
</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ј 
 који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти в 
ка пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p 
и после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико  
 превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>За 
шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око нек 
у, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још 
.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија доне 
бе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту м 
...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастреб 
 каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ј 
p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не д 
у и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} 
петановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њ 
вршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> < 
 л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем 
зите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица 
сте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> 
 бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном  
Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спо 
ћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одош 
 уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече 
а Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Ди 
/p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми  
еси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш 
ретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио,  
ата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару 
у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стој 
о су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погину 
аш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, к 
ча.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, р 
овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Иг 
е њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што 
, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је о 
а га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p> 
</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’те 
о врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја 
е моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се т 
/p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„ 
 нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњ 
а немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p>  
га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог де 
ека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ла 
о је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговор 
ћи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само  
ојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су  
="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао 
алупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</ 
вониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> 
а у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољуб 
аја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте б 
 <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жу 
у.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело  
гу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> 
ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бо 
мо мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98 
ече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> < 
 Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И  
ребало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и ср 
нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава д 
ког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S 
 с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, п 
љу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш т 
мо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара  
о, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} 
даред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш  
губио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту ис 
а.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо  
те никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" />  
итате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде 
p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућ 
 <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне. 
це код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не ту 
превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да п 
ечи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> 
жан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се 
ота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако  
> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и не 
> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S 
остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овом 
Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваш 
жњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас 
ожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође н 
рца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави 
</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе пош 
ва тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима о 
ластима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују 
 чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кре 
вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, не 
еше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и 
им бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна  
моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустит 
 си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Ив 
p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају с 
Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс. 
у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може. 
 казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још к 
 за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“  
страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Нек 
делцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је  
лело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је  
собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојано 
а.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> 
Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на ра 
 познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању о 
грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта 
ицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да ј 
ћ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи мож 
тедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и бр 
оји од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја ни 
ти прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече је 
шао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање  
 божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој ст 
им Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту 
ши је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>Посл 
те избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само  
и у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље  
p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окр 
или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p> 
 „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хо 
.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачк 
врсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, 
расли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, 
кинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, 
би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако к 
аше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, к 
едан.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би  
 имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15 
або рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су  
 и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није 
е испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, вр 
авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p>  
је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио 
шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, 
а причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га ин 
љу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, 
Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик д 
 опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лиц 
 Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта 
џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</ 
 они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, н 
ворише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће  
 прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесн 
ша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се 
атанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} 
а довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чи 
.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми 
сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос уст 
а јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све 
 <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу 
, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа  
, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кред 
ослетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах 
.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онак 
 Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану 
с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Мар 
ен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је  
ковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и  
ко ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</ 
 други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо 
оја се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Руж 
олибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прсти 
има:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је  
јој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, б 
ловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> 
 штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако м 
Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она 
ко ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо 
 на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцим 
е могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си с 
ихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити к 
адиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто ок 
 ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седа 
S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p 
е.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више ника 
>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n= 
 и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је мом 
у ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У  
е велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо  
ди осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а но 
писа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радет 
. пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ет 
каљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали по 
а изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „прот 
о с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, 
миле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми  
- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би про 
ко с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S 
’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се та 
вац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до триде 
им, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, д 
а им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове  
њи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они 
p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, 
 свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу  
 питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Мил 
пар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све прет 
аш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>—  
је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к 
} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више кр 
на Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!< 
каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— 
и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’в 
 у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p 
а и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да 
</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Бог 
ма обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јо 
 кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одгово 
авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о 
се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Ст 
ла опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Др 
аро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{ 
е мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузим 
мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, 
<p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са др 
а мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио 
ој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и пев 
ани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.< 
 марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас у 
p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једин 
 само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После 
жицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обр 
ље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на  
љаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети 
ћи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чо 
оседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Бо 
Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} 
научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек 
ваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него м 
плакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место о 
да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам ка 
!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се о 
 Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитк 
а ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S 
о у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p 
и.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо  
лим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, неп 
н капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем пози 
Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу  
аву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да спе 
>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце 
ата је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пу 
та председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, 
 ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стев 
и су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођ 
еде у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> 
 <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера к 
с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Ива 
 Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</ 
 <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, ш 
ала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану кр 
, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуч 
е и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у с 
у све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо и 
о олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову пр 
е, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, как 
тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није диса 
 пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај н 
 како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали 
p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати ј 
, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи  
 да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</ 
ао да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре д 
е он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> 
пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Погле 
е како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> 
> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза ле 
не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио из 
апевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек бех 
, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се 
 <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповет 
ам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Стани 
ти против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно 
д куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто 
лим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p 
немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Во 
да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Х 
есило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану укра 
 узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Как 
ати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чу 
ажењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из  
чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па ск 
ш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо см 
<p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако н 
а Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n= 
во и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче 
 разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није о 
 па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели 
.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља. 
це од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S}  
е.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ет 
 марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси м 
давде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено 
о лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стоја 
мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и п 
ивати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није 
го онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за њ 
, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јам 
асе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмак 
од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Д 
itle>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Календар</title>, <title>Рожданик</title>, <title>Санов 
 наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га  
босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви 
 да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi 
је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека 
ија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово ј 
>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју остав 
е остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де мор 
..</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За 
десет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S}  
 <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје 
ну војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницим 
 <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Ј 
 сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај  
чинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших  
набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к 
е знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причају 
, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали 
да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађ 
еба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубр 
е очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе ру 
ући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже 
чити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремиш 
ти председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је нек 
етан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Сте 
о.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капета 
оње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</ 
етану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур м 
> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао н 
— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вре 
....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Мој 
>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за п 
тово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p 
у се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уп 
дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше 
пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако  
н.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан по 
естили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— 
 ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „б 
ву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} 
и се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади ду 
ом напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из м 
ена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још ве 
оштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље  
p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватро 
десили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраш 
она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кр 
ептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у ли 
у су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од  
ђа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио ње 
р сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да  
еваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро сврши 
кан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те јез 
{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку м 
ог поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваш 
што беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој за 
ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се пову 
логе и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрац 
срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет го 
атио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{ 
јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове 
} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У 
 После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <di 
Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p>  
слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад ј 
ева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато 
њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, 
p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није мог 
и гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје? 
} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али  
види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, нај 
о ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p 
Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на к 
ваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи 
о њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мир 
 пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му ј 
ако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа пис 
ривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан 
 облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке,  
им наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колик 
тну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим пој 
ено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опа 
, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p 
о што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао  
на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{ 
Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рач 
кује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, 
рва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да с 
 чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да 
урила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је 
.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због ц 
ђоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се 
навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може 
о, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоко 
ако то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па н 
 чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>В 
коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули  
ас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у 
.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се сврши 
 се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та 
олео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам и 
 уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> < 
.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у 
го веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чиниј 
прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може г 
 јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па 
жицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомиње 
.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авли 
осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као 
Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> 
ећ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је ми 
<p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бе 
ан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} П 
 за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он  
помена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и о 
од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нес 
и његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три 
ди којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и  
 на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни  
и, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети  
 полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</ 
о у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p>  
осподине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде  
је јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз  
одаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам вол 
а.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице  
 У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало ла 
им вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је п 
а.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетова 
нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јо 
уша мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> < 
p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући  
и и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Б 
нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Рад 
тојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</ 
м срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу  
е радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучера 
ћ је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти т 
еце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, 
<p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и  
но бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелец 
, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p 
ено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, 
Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капет 
...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе ра 
> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му с 
>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату  
благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јо 
еђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег пам 
ше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је мори 
ка и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њи 
д тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Млад 
 се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да п 
а Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капета 
сећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану  
упрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше за 
На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај т 
ију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на  
тала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црн 
ти му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најт 
рила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од р 
ову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући д 
 не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост  
гом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мр 
викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S}  
p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псов 
а је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли  
 све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан п 
у читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> 
 не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} 
нда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да и 
 Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну к 
 јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој н 
да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су бил 
 у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па  
{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући,  
гледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n 
но пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете 
 и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има  
 прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али к 
о је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.< 
та.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</ 
 напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, 
ро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим 
звади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није б 
е, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чи 
и непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Ст 
до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућ 
— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављен 
ој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> 
> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком в 
 имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он  
ир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, 
/> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p 
гњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих би 
а је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ив 
чи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило  
ају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми  
о.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу га 
 <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није з 
екову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те 
 Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати ра 
дреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је тв 
Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Цели 
сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио  
{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти  
им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Че 
 обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по  
ко те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p 
ћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо 
 је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца 
дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, 
атише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, 
ајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао 
пази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Сте 
р у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.< 
за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом  
о коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </q 
атле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише он 
 и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} 
ади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стој 
ао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У  
 будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p>  
> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За руч 
радише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p 
о потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове,  
у капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још неколико радоз 
жица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је С 
...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одб 
</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{ 
чеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што  
<p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у  
ваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности о 
е...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се 
ицу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом 
</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе  
горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружи 
је.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, д 
и.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} 
е остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки  
е господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Ј 
е.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта т 
ио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p> 
да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошт 
е...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p 
оведам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p 
а Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Ка 
ше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С 
 души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</ 
 су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш 
 си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде  
p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотр 
</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пр 
о у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па  
знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чу 
 ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казн 
су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За 
ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало  
р су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа  
премите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p> 
н.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, ј 
а.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека сто 
p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало 
о, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њи 
 ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кол 
те Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да ниј 
 о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по  
и у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцелари 
ору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p> 
...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од  
p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n 
ји.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије. 
уче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капет 
доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p 
дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити ов 
ма пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би 
 што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— За 
p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и д 
к и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном на 
ам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили 
није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p 
 сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> 
андур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође св 
 с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> 
је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ћ 
даде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дије 
и ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само 
з тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, поже 
ен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ 
 и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’  
Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И јед 
е бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја с 
p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> < 
еде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју 
о земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди 
 ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме,  
измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепа 
уру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарко 
ри:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</ 
доше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зор 
ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га. 
једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јес 
 његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило,  
ме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дар 
звезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <pb n="137" /> <p> 
ој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{ 
искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p 
p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна,  
п испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир о 
бојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижи 
ичекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан  
ледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити 
чари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</ 
 <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном 
бика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате 
реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} 
а су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поч 
 били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и  
 и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Нам 
p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Је 
— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судниц 
>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке  
н вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>—  
ларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су 
 рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави: 
<p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за т 
и и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, 
ни.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Сто 
ем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуг 
сле дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал 
пала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, 
 чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, шт 
ући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегл 
 чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете п 
правдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— 
удничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и т 
 ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p> 
 али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића  
ред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p>  
во у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим о 
гатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p>  
носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племени 
<p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— 
дно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су 
 околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје  
е, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, т 
ва кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— 
та ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече И 
{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb 
’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђ 
еларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан. 
е, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И 
 осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку к 
 су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p>  
његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет  
прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капета 
иром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, п 
 пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на  
етан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао д 
теву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглу 
<p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са 
тева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбо 
ме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко  
ек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече ка 
 жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> < 
и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану,  
детићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капе 
а велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо ш 
 ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зград 
<p>— Стој, цикну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да  
 да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> 
искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала до 
уду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво  
ада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја 
капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово  
b n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без ко 
људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао! 
 Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и прис 
ове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој ку 
 канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за  
/p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако? 
.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обоји 
а, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчим 
е, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S 
<p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то 
</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</ 
у се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди  
ром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</ 
ти и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо  
пржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо! 
вим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова  
гради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он  
 помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо  
/p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа 
о за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S}  
> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом глед 
н ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" />  
о зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече он 
>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Пог 
 <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледа 
енковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су м 
="SRP18940_C6"> <head>VI</head> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког. 
ла.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше њего 
Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су 
или Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако зам 
леда.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића... 
освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетан 
ачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам  
ше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно  
смејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур  
 шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који  
</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председн 
о замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт 
је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин  
о све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нис 
мињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби 
из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше г 
недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раде 
аза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газд 
е се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћ 
ана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, 
 очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа  
 је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару 
 и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњат 
зор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан з 
их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="1 
ио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p 
{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о 
<p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац з 
> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још 
диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће. 
p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојиц 
околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бо 
ди су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и 
е гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну 
амо пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави  
куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим.... 
ма чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут м 
ра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао овак 
 га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог  
је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— 
се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ п 
ли су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стој 
е је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на  
тојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’ва 
.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући  
</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже ср 
е не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура,  
које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, 
и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господи 
</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S}  
ири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је и 
ло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли т 
но с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го г 
 три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не 
четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Та 
ж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту исти 
е, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све 
ћом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долиба 
вета, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’ 
би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече 
 ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да  
 Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно  
/p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, к 
 се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало це 
l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети,  
ољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла  
<p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе 
 гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури д 
мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича. 
Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело мест 
ите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>К 
.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну 
о га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољ 
чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове безд 
 мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> < 
тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извр 
ше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти ка 
 украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући 
били свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А мо 
убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он  
пра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он 
ошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напре 
иром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој зг 
и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојано 
и као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди  
ги.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред кач 
озна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S}  
, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан наред 
з’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спет 
 <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од к 
ковце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друг 
<p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па 
Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од 
Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</ 
би се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари поп 
 црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно  
 јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише г 
S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце  
у је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње  
је то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо,  
ено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</ 
казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје 
Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.< 
/l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије,  
p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани 
влију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се  
ча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет 
 Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљ 
шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља  
ако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњил 
да.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је ј 
оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10"  
промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стоја 
ат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину д 
о језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан па 
е бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, ка 
ло друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено 
>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су 
е само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле 
 царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, кал 
едам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала т 
тива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је 
а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хте 
знат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадов 
није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиља 
јући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи 
завршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки 
 његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога 
уши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.< 
љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p 
М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко ј 
али јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су в 
оту на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада  
>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није  
 <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишље 
ризор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш 
ја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако,  
>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта л 
као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада би 
 <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало ј 
влије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само че 
азук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш  
<p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> < 
 викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе 
ужа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, 
Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати п 
шли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљ 
мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>И 
 <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир 
ити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</ 
а познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли  
ма омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, 
џије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и  
де код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошниц 
ђу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и д 
свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распали 
 треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал 
 он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> < 
им су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у  
ата.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састана 
штен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док  
м селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} 
ало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакуп 
itle> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, п 
> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе крив 
има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа  
и држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не ум 
сле, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чуд 
о ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p 
ити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи бил 
тева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово  
ад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</tit 
ли га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S}  
сли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господи 
ако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће на 
ић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. 
вади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он  
е могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је 
вине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле 
и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге  
ане шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили 
е осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако с 
 вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио 
моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте  
p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти с 
{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> 
, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Гово 
идећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ 
рода.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што о 
вет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Језди 
 друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира  
 пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак  
вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто л 
} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јов 
уге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити 
него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</ 
жо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јез 
p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жу 
ћа сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто рас 
/p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај  
аре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— 
залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n=" 
 Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{ 
<p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио поп 
ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{ 
ли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о  
г наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точ 
ло на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо 
 је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући 
овог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{ 
.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Ст 
ена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам ј 
.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта  
му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које сви 
т, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми пр 
 председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у 
о, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станој 
<p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи 
 међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра С 
орамо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише пр 
b n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, дана 
и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, ил 
ате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па  
ећ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причек 
етило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?... 
Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S}  
здрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну о 
рила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} 
ре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо  
баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш м 
 у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мар 
..</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...< 
ако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их гл 
а Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног жив 
дмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знат 
 Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева  
јући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А 
сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p> 
о заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“ 
 га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јам 
} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини м 
 Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— 
ни зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи  
, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде с 
’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам  
 је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>П 
у није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S 
срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мик 
 онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницо 
>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и 
не.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих д 
, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо  
д су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јест 
 Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека св 
...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{ 
ло окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— 
и за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о о 
сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— А 
 су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих 
>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва  
 судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми гос 
ој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је ја 
уповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други 
ружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и м 
а Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођен 
не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> 
ико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређен 
Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па  
о сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео свој 
и и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, ид 
ћете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ пр 
ајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} З 
ини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он 
 пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Ч 
о, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p 
све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се т 
о Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио 
го шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смр 
 као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, кол 
о Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора. 
 ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Не 
 неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана 
и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрн 
 за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све 
ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њи 
ји је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, 
Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p>  
а не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S}  
ра.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он М 
оја не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девој 
 у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Панд 
 ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је нагр 
ду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зо 
 говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Во 
о на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо он 
 и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га 
та ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> 
p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је д 
но поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весел 
" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало 
ов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Руж 
 али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си зна 
ао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово. 
ла за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а 
н Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухва 
а сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту,  
и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама 
 <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом го 
</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио.. 
p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нек 
канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капе 
је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтед 
ило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се пос 
 Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко н 
хових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, купов 
> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам 
p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека 
ађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и 
 су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> < 
ло!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{ 
оворе, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p>  
код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада. 
е знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за жи 
дине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов ј 
е замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек с 
/> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и п 
} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава н 
 се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га 
д већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се  
ат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота 
напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да од 
петан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам 
ња и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S 
м и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у 
</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети р 
уром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи. 
вљена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гост 
онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако  
заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и  
у!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цу 
 Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто 
 поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p 
 нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{ 
и онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Ј 
ку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли ц 
а да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив 
за оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Как 
гоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p> 
ече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> < 
Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку м 
 код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађ 
вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p>  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава и 
оћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и 
ису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="1 
p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, ко 
 и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате 
застреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек зан 
д је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и 
...{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесош 
ише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао 
ешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у  
 с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се  
догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад 
разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока с 
Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи 
овртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S}  
селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSect 
е.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и ве 
у нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p>  
ругом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста д 
цу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра ран 
Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрља 
ји друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му 
и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p>  
к, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог да 
 лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души  
ети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и изл 
 Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, не 
Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога 
l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино 
е среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину 
p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.< 
већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучера 
о.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе 
а у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</ 
ош тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је  
у зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!< 
то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се с 
ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n= 
чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о  
е ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао м 
џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али 
завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао 
о прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад 
еку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижиц 
а које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем в 
едан исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њ 
 више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева  
згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе... 
, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан 
лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не д 
природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, об 
} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па из 
.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S 
ренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској,  
 ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака сре 
е ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоц 
чао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Кап 
и га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из  
 вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не  
чина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око 
p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то 
и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да  
неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповет 
 гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до про 
ојим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њим 
 урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете тр 
прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински п 
уклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешев 
те и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, на 
да су они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти 
већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног в 
угама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петр 
.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и 
упа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси  
> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <h 
де нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мо 
гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, отку 
 ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’ 
, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p>  
{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може жи 
а главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она 
о они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је 
у да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p 
м, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>В 
с вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи  
ворише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> 
ханџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез 
.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— 
 Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он  
забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На ј 
ине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним 
{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p 
судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море 
 ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо  
ка Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да  
а, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> < 
 Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњ 
у се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на ш 
им вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње ку 
 ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише о 
леменитости и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" / 
 <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили  
ље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијен 
је каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја м 
абано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајућ 
као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је 
армар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе на 
 њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом п 
едини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом 
он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе осв 
, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова  
} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој  
е авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница  
лико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p 
подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао р 
и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као 
.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> 
не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га неш 
вци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опруж 
p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пу 
.</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обуз 
>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде 
мо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да  
кле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Са 
 поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу м 
Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му зн 
— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и  
?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Риби 
осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Б 
ва, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих 
ш боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити 
господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело на 
а њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па куд 
На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене 
рити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког  
е на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је 
теву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> < 
убре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постоја 
 у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи ст 
о, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо. 
знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немо 
звуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљо 
о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За ти 
а сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој о 
а, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је на 
су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они  
ко подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јов 
о пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћут 
роз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу 
амо чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!.. 
ду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред,  
ан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру: 
е знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> < 
ало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане 
 стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се  
 од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако 
 к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по ваја 
 Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џу 
 стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о д 
> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а 
Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из к 
срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралиц 
лике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ј 
мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <p 
ром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се пресе 
останем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим 
м им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да д 
о ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваш 
ли, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо 
ита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> 
ше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p> 
капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола. 
....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, по 
е каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> 
еш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе 
</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p 
 у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, 
смо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>К 
> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи 
 Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p>  
тове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису крен 
 ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најб 
е весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само 
ом ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у  
 мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није зна 
ви кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, зна 
p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p> 
акати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S 
тељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто тек 
атељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Доб 
е још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се 
ика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Ба 
овне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p 
више пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>М 
е куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</ 
бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p> 
тигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p 
 хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раден 
бља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола,  
а врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} З 
 Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мр 
 беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако 
рити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде 
нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели  
ше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта ра 
остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неко 
ори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братс 
је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> 
 из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има в 
/p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно.. 
а.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <miles 
ув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.< 
</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викн 
— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било 
два их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.< 
, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час  
апетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је 
аш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се су 
о.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Ст 
.</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је вл 
 <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е 
ml:id="SRP18940_C6"> <head>VI</head> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденкова 
/p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из к 
..</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од  
и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а  
..{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p> 
узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p 
а.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји н 
оранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело из 
о једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем  
јити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и 
 куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе св 
васио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p> 
ам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Ј 
јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас 
 десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне чи 
а мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућ 
куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весељ 
анику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је 
отерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није у 
оће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је  
ћ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је к 
е то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је мо 
Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игња 
p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад с 
а.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде. 
 за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако  
к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколам 
S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило  
 свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је зан 
едини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под 
 Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мен 
игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и  
ви почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола зак 
ри ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{ 
пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>—  
 али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Та 
 Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> < 
лежи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и т 
сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима. 
ше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад 
 се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се  
палиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p>  
на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још  
 се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти  
земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па 
 Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман м 
а!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него с 
рате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре 
ји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је 
ад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти  
ији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата  
ада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу 
о је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ов 
ла рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо з 
е потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да 
8" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање б 
>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад  
сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и вик 
"114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа 
се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед 
у.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног 
енковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело 
е видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемук 
ватови стигоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ће 
жњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петач 
умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени 
/p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа ниј 
p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... 
 ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да 
еком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цве 
ед само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> 
коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до  
ubSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згле 
де, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осе 
 јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S 
ан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу. 
ји него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао д 
осле подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао 
е сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд до 
p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту в 
ори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да п 
е примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спр 
додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то ура 
p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p> 
е забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се пр 
то занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи  
е синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај поса 
оме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на 
обу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душ 
изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судниц 
ко се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске 
и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— 
тева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.< 
</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сироти 
баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну по 
егова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па 
 перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у 
 тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде С 
 и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, д 
ни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану с 
атати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се сло 
же мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу род 
и?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева 
гао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, 
де к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...< 
и Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ни 
’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="1 
 Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији... 
већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су у 
 ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно п 
терам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председ 
обом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </d 
p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до п 
еди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали 
 те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња к 
е.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би 
чи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве 
е, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p>  
 <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш 
рми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је ка 
 види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, 
 полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попи 
моли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти И 
 ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’ 
 један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким ко 
и.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће 
па, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута 
енима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либ 
 је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко 
/p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p 
.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— С 
е џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се 
беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа 
 рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти б 
/p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p>— О м 
у вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по 
т шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за п 
м.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Руж 
е ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа 
д пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, д 
мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p>  
ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје д 
 њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не у 
> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко,  
оглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} 
 скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’ноли 
 вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење  
S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми 
, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Прекл 
ољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тет 
ли ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду од 
ше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’  
за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштам 
лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање 
ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се 
вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Б 
бљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас к 
н. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући 
же, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у пер 
у видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p>  
Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом д 
о је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена 
го и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, 
знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детли 
отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пе 
ине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...< 
е.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета.... 
мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра  
...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изре 
 к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ с 
, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радет 
асније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни 
а.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb 
 а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на  
м да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S 
} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.< 
и ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни 
и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капет 
ако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га ст 
Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати 
p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишље 
чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упо 
е плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, вол 
!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p> 
а их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња ула 
та по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где  
е прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</ 
 па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Д 
ају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне к 
 некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о 
о.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S}  
на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ћ 
ом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавш 
есто преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клет 
чији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у жи 
<p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је б 
топа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили 
лан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S 
че.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд 
а оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођош 
... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта 
 Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и 
 који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих сто 
ац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говор 
прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, в 
 угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг с 
 крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као зал 
> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну ка 
> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> < 
шчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче. 
ао да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није 
г доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на 
сне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стој 
Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим ис 
 му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног  
е је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</ 
мише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где с 
/p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни  
 како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је 
ко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> < 
и.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Бо 
 протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирн 
 друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, 
S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а 
{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћ 
, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он у 
есе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} 
/p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је  
о позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Ра 
а у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће о 
дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке п 
ши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још некол 
играше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А 
воја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је  
и не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш к 
/p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— 
Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окр 
а ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.. 
акута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по сво 
лу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> 
н и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало 
и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па посл 
ауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говори 
 био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пу 
д можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан у 
.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да  
.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си с 
кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и  
дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче 
, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби верова 
не...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па 
последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</ 
p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пур 
а, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S 
еце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} В 
ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је 
имире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се 
стави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су 
> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу зат 
у ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим те 
и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Ш 
дбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за в 
 не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали  
ј проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.< 
а бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће 
ротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S 
и то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за 
 капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кр 
он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају. 
ца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа 
а то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађ 
ажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>—  
Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да и 
 Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испр 
, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јо 
е допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну 
p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} 
право и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца 
 то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али 
} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме  
један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе б 
 Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати 
не са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћ 
ћи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето т 
м.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни  
{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку 
 момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се јо 
у, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију з 
/p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам д 
 Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дн 
.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> < 
гњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је ура 
} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокој 
азати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>К 
у у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срц 
артије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су?  
 Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва 
<p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи. 
 му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све 
вцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ с 
ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околно 
То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су 
не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!< 
 родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кућ 
ла пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојал 
а гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па с 
д казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га се 
од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и  
олазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је  
Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p> 
тенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се  
ао снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један  
ацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> < 
ти.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју  
пријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојан 
ену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати ок 
е сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посврша 
> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и зам 
/p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} 
е.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да м 
и јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Пониз 
о је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је би 
} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он ниј 
о свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађа 
’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и п 
 јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је бил 
ан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.< 
 Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S 
на шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам г 
мо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да  
е Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</ 
ection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, 
ојури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигн 
.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој 
/p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли. 
кује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се през 
p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p 
 стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литр 
рво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p 
лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кр 
у да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p> 
кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на к 
да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда 
у кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} М 
на некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искид 
ину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пље 
не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке.. 
врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У  
</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше 
ине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их та 
 руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле  
..</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми 
оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је 
 очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде неш 
чен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди 
артијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само  
е стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 5 
жемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако уве 
 ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а ср 
ли ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} Н 
 се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли раз 
> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> 
ви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игња 
ам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће на 
и’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, ка 
о се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси. 
оје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар једа 
<p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиб 
p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва 
ханџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим. 
анас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупи 
 да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</ 
оста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакр 
а, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам. 
е знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја  
у својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за 
и.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, к 
ољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Г 
 нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих  
ло, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И н 
</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} За 
 башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> 
ади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла. 
извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекив 
куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <p 
 Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од 
, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар п 
оји је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало 
p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Н 
ога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако леп 
а румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирач 
је нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</ 
а им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан  
 Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p 
и не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S}  
еби задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледа 
и се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> 
зу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао. 
а“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p> 
у већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сиро 
да.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче 
од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ а 
вно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плат 
з њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у меј 
<l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уво 
о, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игња 
а судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако п 
 сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" 
а наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више н 
било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мисл 
жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" / 
ја јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и  
моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је чести 
ма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравиц 
 нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову 
<p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска  
е су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар 
<p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају. 
малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо ун 
и мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки  
о ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кол 
де и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жен 
 <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и б 
 око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p>  
овала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријат 
а....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се н 
дне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно с 
...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>—  
<p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простра 
ељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</ 
пасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездими 
/p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди 
 ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући  
мила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И  
 недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени доб 
ј.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На с 
е.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да чове 
д Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p 
сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и  
обеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас п 
мо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило он 
 Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред 
тићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>С 
а љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од  
</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја  
ечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота мно 
 с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Ка 
брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Бог 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или т 
л’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Гов 
весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени 
 су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да т 
лонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="s 
<p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку и 
...{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњ 
 <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло 
це.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути  
 а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од  
 тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту 
ага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> 
па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше иструга 
ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ ду 
 уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, д 
Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>—  
сели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савес 
p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се 
 мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твој 
ерце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S}  
иница Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка с 
S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{ 
 Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мал 
 <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све пре 
су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још с 
p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</ 
а двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, у 
сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти с 
Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајде 
а...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу 
рајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан 
.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p>  
таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и  
ди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарал 
 узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p>  
нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи  
ио стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни 
} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут  
<p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Он 
ова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је и 
и му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да 
кне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило  
чара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице  
ло свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да буд 
о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му св 
па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p>  
 Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си мени 
брића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p>  
да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир 
еви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Ка 
Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер 
е и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дуриш 
р је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S}  
/p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капе 
p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он  
и у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обије 
его што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p> 
 Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, 
 се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет 
нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p 
Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стри 
аства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је боле 
: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном реч 
год попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш  
еби, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездими 
 онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div  
онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио 
 <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у г 
еји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казал 
 <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p> 
чекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред ми 
аки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не  
Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако к 
се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи ј 
 владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија би 
p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погл 
 авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно 
оше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и  
.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала 
 ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S}  
и сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Зн 
о је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да 
 дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, вид 
је рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после не 
/p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</ 
само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ов 
ва синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још са 
у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У м 
ш од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића ку 
ја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и  
ва.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ниш 
<p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у  
а радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима 
о да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разни 
ивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и  
и и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели н 
ло напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се  
 ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, 
, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врд 
>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је ве 
 није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте ран 
и је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p>  
ела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само  
 писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој  
оји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>—  
 груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти  
риви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја 
давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар рад 
 <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за 
ја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S}  
— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако  
 ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш з 
 ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим оч 
том дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто с 
 мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села 
ездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</ 
о целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији гд 
т с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намеш 
 ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се з 
 Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба ско 
опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, догов 
ног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унуч 
<p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је 
по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео 
!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и 
нца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети.. 
је Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут 
дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} 
лед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у  
цу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је 
о што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна у 
е.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару 
иш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p 
тељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под кола 
ом, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Ст 
 ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право при 
вама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учини 
S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>—  
оји је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и  
едва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ива 
ти што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну  
ору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратниц 
 Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи 
иница Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спориј 
ам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p> 
и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су род 
И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто мног 
 у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека 
ти.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.< 
и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.< 
 чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкив 
 опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Осл 
ту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери 
..</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{ 
и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако з 
мени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају н 
 право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, а 
 <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Запов 
Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!< 
p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја 
е да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на к 
 <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има  
о, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж 
="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска 
вањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</ 
из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с  
а?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти  
у по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Де 
 да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— 
 <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{ 
е, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p 
 ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стој 
 руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева с 
} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Је 
 и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— 
гу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</ 
/p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стев 
лим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, 
p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p> 
/p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p 
 болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згле 
ешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <p 
очити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на  
амо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е 
мам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече 
и?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече  
 њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p>  
ако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заус 
p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неко 
 <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> < 
ана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p> 
га света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће 
и од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Ма 
Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже  
ни, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану 
p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само  
че у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах  
 <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote>  
> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би  
утку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовоља 
 се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Как 
/p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</ 
једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p> 
 се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету бл 
ешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није сла 
не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час 
 бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар би 
ића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја. 
рког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура 
Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p 
ајбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на  
" /> <p>— Стој, цикну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило м 
је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима виде 
ивога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као  
о ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <p 
ту, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим моји 
</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није п 
/p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трго 
 час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим уста 
ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мисл 
ели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг  
 бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S 
с не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а  
, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јов 
д камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет  
што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игња 
S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за о 
p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је  
 Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, 
ако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети ми 
 другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> 
Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук 
.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а п 
а мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код предс 
 је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али  
нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некак 
ну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>—  
неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате 
е свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се мил 
ину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати... 
 ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам т 
авно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, 
мела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш те 
вну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти 
за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} Пос 
но јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет с 
Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче: 
иног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ру 
 И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашо 
 била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потера 
ут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се 
о спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши 
олако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима з 
p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мар 
а будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као д 
 Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило,  
ио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као чов 
.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван 
ука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови  
 су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то  
средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у п 
о...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у кол 
јстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај  
њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш о 
осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих 
дели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p 
ебра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде с 
и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> 
друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако 
по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задо 
ила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p>  
и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога мало 
илана.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније 
</l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јо 
памтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чис 
анђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки по 
није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију т 
а убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето 
ао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да 
 и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ј 
 није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да  
спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, г 
 се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била  
ин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— 
ад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто  
ци, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љ 
о с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p>  
нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, р 
е пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о  
" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико глави 
ој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо 
загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, преве 
ити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викн 
те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од свато 
екој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} 
ољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од с 
н ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и т 
и смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам  
оси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ови 
ви:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривиц 
року био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као  
а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Стан 
ом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира,  
се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да 
 једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала  
д Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Бил 
е такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала  
ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, сл 
м је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вре 
рена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, с 
ућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S}  
отпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n="106" /> <div type="c 
/p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погл 
Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао 
сиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се те 
 соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана м 
<p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како 
<p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотреб 
ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— 
се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врат 
p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада. 
 овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у др 
о стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га бо 
ку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га 
ли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{ 
 Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" / 
<p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а 
>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка с 
о оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће зе 
 ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се оп 
е смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли 
 сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли м 
 да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја б 
и крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во 
При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је? 
/p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо.. 
} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше,  
/p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да  
васити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те  
м једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да н 
еп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у рук 
капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p> 
на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p> 
’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па 
апетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, т 
ак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви  
ам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о дру 
> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабан 
чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш с 
ад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, поса 
на....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући  
 нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p 
 шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлиц 
бо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образ 
и, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас  
то млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И 
пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило  
/p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> < 
сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рад 
анове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо с 
елики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По  
: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући  
омак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете И 
 само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду,  
везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>К 
отле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гла 
.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Рад 
аго теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.< 
а.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе  
е, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} 
исерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече. 
p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се пос 
о.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p 
доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стоја 
 је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по 
 ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука  
али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђ 
>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бе 
он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} 
> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па он 
....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и  
p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око 
висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место р 
, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешал 
е Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по  
штинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> < 
лободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас с 
лазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји за 
 се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста  
ене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да п 
цало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па  
ечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је з 
p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S}  
светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак  
} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у  
етку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опа 
{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепе 
 да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колик 
ubSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас С 
ледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је н 
 је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb 
 по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</ 
 <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних де 
/head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пу 
ћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— До 
мен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш  
по личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши.. 
.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него ика 
 окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?... 
но јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти  
{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ај 
и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш к 
 вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, р 
шевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</ 
је могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што  
Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p 
, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од ње 
ивојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки  
кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> < 
да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У так 
извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p>  
{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим 
зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска паж 
иног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро 
уто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Т 
"SRP18940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног  
обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћут 
аиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом 
/p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S}  
бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не зна 
е петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{ 
tone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што с 
ретреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда  
>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лек 
а стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добр 
кртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... 
мо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> 
 вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Ни 
иси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вам 
оже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S}  
<p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном  
ани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.< 
 <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми 
а се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p> 
своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу 
— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта ч 
луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа. 
 <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!< 
ликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без  
..</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече  
На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза  
ма његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по ва 
е сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гла 
на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Је 
илостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још н 
ли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта 
’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цеп 
, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ј 
 ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господин 
уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добр 
а, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чи 
дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им 
је се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је в 
ра саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим 
ва и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да  
јој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.< 
о и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p>  
ајбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p>  
<p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине кап 
има капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном  
година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве др 
5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубиц 
теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао? 
 друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S}  
 пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубље 
 је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата До 
бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине,  
 јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом 
ше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</ 
е дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста 
ш’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече  
ко сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Ка 
подине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:< 
о „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у с 
 Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђош 
ца ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p> 
 је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“  
а ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако 
/p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији  
е сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</ 
ицима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ов 
На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок 
p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше  
е то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p> 
ро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако 
?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говори 
</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{ 
/p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам  
е, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> < 
нео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се о 
ше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кр 
 тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председни 
ш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>—  
га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну 
 за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди м 
тљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави 
нлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре  
и Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капе 
нки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси ран 
о готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p>  
жни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у  
о доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи  
ико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио 
 је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет  
нати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{ 
ведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим ор 
нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.< 
 њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му 
о одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три н 
и, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших позна 
ено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уп 
о, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да 
 се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљ 
p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала 
 и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је в 
“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како т 
а нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> 
ју шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одмори 
да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта ј 
дале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је н 
же опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најнов 
нице...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још нек 
 вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фи 
тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је по 
ада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, реч 
ке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто зане 
 Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!. 
и полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи мо 
ном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта  
> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам 
нова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господ 
ђоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки т 
и и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чуј 
нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ 
{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— О 
!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p 
ати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао 
/p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— С 
а сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p 
.</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш  
дио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево.. 
метнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{ 
ше.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним 
емо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли  
њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто 
је као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S 
.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p> 
 није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће 
о груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</ 
{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути гл 
> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбу 
 јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето з 
ко неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до др 
.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш л 
 ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код коли 
места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као ук 
их руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!. 
весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> < 
<p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Иг 
ма стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чист 
и, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она поз 
 <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна  
и неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво 
 Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p> 
ла оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год пог 
</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан 
раво.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о  
ако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним о 
ли као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде 
ле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско  
е твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p> 
 тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље ур 
а га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлош 
лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече 
на се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као 
ко само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као г 
ападу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} М 
оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада д 
 обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мар 
е капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p>  
елу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану,  
Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца 
огнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" 
о Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и бр 
да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свр 
а је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бри 
аву мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и  
> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгуб 
е нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p>  
Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу 
ше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрп 
, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о 
 нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљала 
 Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо  
 воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор поч 
у пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано... 
и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположе 
 изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опиј 
осматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чем 
г познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћет 
то?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p>  
ници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза. 
 <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура,  
>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} А 
у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног располо 
>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стоја 
је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{ 
ворио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сен 
е сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом трен 
> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изнен 
часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, 
S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана. 
тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— К 
стане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати 
ешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то в 
зети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, 
 је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар  
ш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p>  
а заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p>  
 друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти каже 
да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари поп 
је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p>  
о је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да кап 
аш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити. 
.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово д 
> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} З 
еровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, 
 Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авл 
 нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује 
иј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији 
 их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако д 
т.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито с 
.</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ај 
а око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле ср 
ан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Л 
..</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлиј 
ти руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си о 
а држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се 
 биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, 
 им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко 
њат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је  
<p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларниц 
и!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} 
ражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, 
.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Им 
је истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на д 
p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капет 
То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{ 
рме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стоја 
 дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека,  
...{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат,  
<p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо 
Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике м 
о су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, у 
!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима.. 
ге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш д 
иш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима,  
иле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p 
рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали 
.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник с 
шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> < 
Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и  
у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јез 
 смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја  
ије ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Иг 
во, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрок 
г гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као 
</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бо 
S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком н 
ј се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџиј 
еска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше з 
авим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича И 
рзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S 
 кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</ 
Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као о 
је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спа 
 без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се п 
м се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} 
на, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало 
и беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица  
е.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба  
/p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би г 
зао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Не 
ње, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> < 
едри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им са 
себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, бил 
га доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у 
желив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти ј 
 нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Ри 
 се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња  
ли, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јован 
глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо м 
дост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо 
аве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце с 
орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Ив 
оред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала п 
средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у п 
о године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди 
ова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није 
но, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?< 
се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераш 
мир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стоја 
е полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у н 
ела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја! 
} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не  
</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p 
 га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи 
полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испун 
 шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S}  
 /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p> 
не...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима  
т притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Н 
оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</ 
ећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том ч 
она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева  
Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњур 
имиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</ 
<l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево  
и!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро 
коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју  
ише мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p>  
ба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S}  
његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, 
ије био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила ј 
>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после 
те Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе пре 
 пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>М 
ло.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p>  
 На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој 
...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице,  
иште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међ 
еш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</ 
.</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... 
...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Стани 
притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>—  
 <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{ 
пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми м 
 однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти в 
p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p> 
24" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаре 
Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руков 
<p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али п 
 разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела 
p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p>  
ју.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, н 
е.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, бр 
енковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само  
их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p> 
...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја 
 никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Ма 
змишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Иг 
— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платић 
p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир  
 Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића 
и, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, д 
> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје в 
 и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Ра 
мове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако 
скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године ниса 
а и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" />  
p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући. 
 <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо... 
гао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и суви 
 човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{ 
 оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас за 
оћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" / 
ешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима  
} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Ш 
апетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је  
Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда н 
?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па 
 <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p>  
вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту 
нуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катана 
2" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка ч 
е правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбуни 
} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би  
 весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан уз 
 да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која ни 
То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, р 
— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну.. 
’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако ма 
 мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточ 
 ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра< 
ниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претит 
 <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јова 
н свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они  
p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погн 
јстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео С 
нило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили  
S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да 
у.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом њего 
о, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинск 
и.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичар 
 Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, зане 
вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} До 
 стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} З 
.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, 
удничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> < 
еће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} То 
ати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке с 
били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} 
сле вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ ника 
 се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану не 
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор 
арода.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се са 
дравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетан 
ир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>И 
ек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него  
— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радет 
и су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђе 
у опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита 
>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, реци 
 се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како 
 ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се ра 
ровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче  
редседник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капет 
 Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројат 
ивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n=" 
му се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине д 
руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p>  
</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и  
разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану гово 
кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио са 
каже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове реч 
и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им 
е имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам 
 свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек зат 
1" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај с 
 он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре 
не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погн 
ете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све 
јдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...< 
д Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту н 
резу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је опш 
м и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.< 
ане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Поре 
цу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’В 
етан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуд 
шно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде  
ве качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпос 
едаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пре 
о Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</ 
p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте 
/p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам  
сто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> < 
 да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша,  
’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p> 
тева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа на 
уку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Нај 
ета, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала 
ко из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измисл 
еној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Ш 
убе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче 
е срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погл 
 се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бу 
Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадић 
 <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа 
ао своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p>  
> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен је 
} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осе 
 болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју  
а била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом  
 окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу. 
а ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рође 
 из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p> 
 у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?.. 
пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога 
се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— 
 и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева к 
и радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује 
је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осв 
p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано,  
>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица те 
н окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да у 
кан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од н 
апетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се 
сни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.< 
ране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три з 
ти оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину 
та слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су са 
ога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик нич 
 Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања дос 
пада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура 
 сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема  
село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да  
да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сут 
ане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у  
њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јо 
{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јов 
 Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.< 
и Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p 
 <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p>  
и на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хо 
гњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућут 
</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на кр 
опили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit 
> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, 
е, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће 
а.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звал 
ти:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је  
 даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив 
и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је п 
евојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место 
р је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру: 
енцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав 
е главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била 
 и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави.. 
.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ен 
 јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> < 
>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима 
 се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књи 
стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима 
неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасност 
овилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће ос 
амо више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш т 
ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред 
вече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S}  
упљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вр 
и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би с 
, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је с 
је је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је  
дурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је н 
кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам 
.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, 
својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену н 
вље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна  
ла су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— П 
 Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па с 
е.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.< 
е, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи 
е га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки за 
тигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и  
 пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S 
адио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стоја 
и киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p> 
рче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш  
а је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд  
ара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S 
, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под обл 
хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те  
пет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти т 
 друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хо 
а поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S 
>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је з 
се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су о 
нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p> 
 је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и с 
{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако 
>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела,  
спрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити у 
е около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече  
<p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и  
и дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане,  
утише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истрес 
ковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер 
— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срч 
ња.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш с 
.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па  
 у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што 
стојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи ч 
ледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— 
ао сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле  
{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га н 
 онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу 
.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њи 
е ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро ур 
се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме 
тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу ње 
 га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука  
тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’ 
 ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла  
ше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb 
ита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p 
b n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чи 
ко је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених о 
p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у  
ом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свал 
> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да в 
 средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корача 
 које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује ра 
куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја исти 
>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију. 
> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа 
 у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гл 
ода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Об 
 и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>З 
н је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакл 
 Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Пом 
Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће,  
а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово  
 царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> < 
ме ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за ост 
ући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошев 
ку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав  
већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и  
провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p 
...{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S 
{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге доли 
а, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема теже 
че Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне 
 зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише 
огао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара п 
е то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S}  
Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S 
злазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>—  
</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среск 
p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да не 
и је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стој 
много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Т 
це све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p 
!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ов 
ашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још к 
себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпу 
јица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности ви 
ишта чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се 
p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, 
и наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати д 
 је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, 
</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје пов 
е!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз т 
стећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако  
потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред  
н поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су пр 
анас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они 
ремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој 
а дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси  
Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} 
, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мар 
 Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и д 
као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И 
 реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него зв 
ика, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Ст 
моћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни деки 
авивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником  
вама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гу 
p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у се 
 слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Ј 
Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан  
ам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је  
ени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <p 
дудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од  
 <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда 
кали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту же 
 утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му на 
а одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’ 
 су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном ч 
 јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да 
ед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су  
ва и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и з 
 се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волов 
аћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи 
олест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест каш 
ају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, н 
ије паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књи 
 упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити.... 
вати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <q 
 био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као д 
цима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос бо 
="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљај 
тос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим пр 
 и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћ 
а, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја п 
 полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну 
 <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Стано 
/p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано  
> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова 
наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од ког 
ва, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</ 
етињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам 
 и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p 
убице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и 
 српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вече 
p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дак 
 се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код кол 
Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је сам 
" /> <div type="titlepage"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> </div> <pb n="II" /> <pb n="III" /> <div type= 
ont> <div type="titlepage"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСА 
 у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, син 
чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} 
ала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> < 
 га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи м 
жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познај 
, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала 
</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолик 
SRP18940_C10"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село 
 не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просу 
 се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој ј 
 ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине 
 су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chap 
амо она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тет 
и дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље бех 
шти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века 
</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онд 
{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслиц 
</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:< 
<p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p 
 јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њ 
 из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива 
ад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да 
а.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене дру 
прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало и 
на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светл 
жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом 
о и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и  
 осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> < 
 пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за ру 
 је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p> 
 воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су од 
лета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, вен 
ече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</ 
а би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он  
исмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p 
> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупка 
 из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с ку 
...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Ч 
<p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} 
де:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено 
>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку 
зе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби. 
и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гад 
но?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе 
 очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p> 
мам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима 
р је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила М 
p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и г 
капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула. 
о, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чист 
је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се заси 
нуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њен 
>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Ј 
ише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у жив 
е пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p>  
ошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресу 
е, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у 
о би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар,  
љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb 
 чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станој 
.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</ 
л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово д 
аро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама 
ено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јак 
 де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши  
..</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако ник 
вове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и 
p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Сте 
, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на  
ко исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</ 
>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем  
марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда св 
авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуш 
 поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и пог 
тови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Пол 
а.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колиб 
 <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледа 
 и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{ 
 јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила. 
Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb  
ичајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била  
се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака  
тао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми 
о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и 
пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div t 
p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</ 
p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S 
 је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p 
ion" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од  
терај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Ми 
 ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли 
што то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари с 
е и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гл 
....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да и 
</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге сам 
 Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од м 
а Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима  
не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су  
неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, и 
мишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом. 
г’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши  
аме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне  
p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабр 
па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>—  
био и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању т 
и ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да об 
ти кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара б 
алостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалост 
е ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће 
ју.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p 
> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</ 
згубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву.... 
 да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, 
да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом  
ом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</ 
је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је 
 и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>—  
 <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> 
латних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> 
p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре,  
у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, 
адио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, неш 
елија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему д 
 Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Коли 
н као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног о 
век пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој в 
ко оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте 
...</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке ш 
што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо т 
/> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, зна 
, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли 
 куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мар 
па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све бе 
њаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} С 
о да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, 
ицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини 
 живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у 
ведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича  
ове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлу 
ко није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није  
/p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шт 
даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно. 
и Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешт 
а не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало 
 тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> < 
учју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Н 
 Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за  
ут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухва 
 Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> < 
о преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо... 
нути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиж 
пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, т 
устити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи 
ру поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на 
....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала  
е и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га уп 
 сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</ 
етна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,< 
и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Цел 
> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним 
</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је  
 <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’< 
</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</ 
ити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на 
 И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још ви 
 су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш  
стив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још ниса 
и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти  
, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је позна 
 Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспа 
у нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>—  
ађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у сел 
тоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, 
 се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио. 
лико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим  
p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>С 
 <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време 
<p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’ 
ад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, од 
p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна  
ага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунц 
ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу 
<p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу,  
притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> 
бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако,  
ће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога с 
аже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се 
уго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дот 
 господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту њ 
 Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зен 
тева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто  
.</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Мо 
<p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати н 
о договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетић 
свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> 
што љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто т 
урно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" 
ну, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сам 
мети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова 
 бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топил 
<p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се м 
 нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити а 
а по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека.... 
не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Ма 
едра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњ 
сли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>—  
а трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онд 
, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од 
/p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни 
опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, тре 
убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твој 
 Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> 
је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико 
ла јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај 
сам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута 
 не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му из 
е, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше 
} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у  
{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb 
> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>С 
ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољу 
о пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу 
ола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>Н 
„што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{ 
ње, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти по 
кну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго 
што кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти ј 
нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд  
и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И 
а десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не пит 
рљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес 
м узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци  
liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ ниса 
ку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго. 
ма к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и 
им поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чује 
ет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно по 
— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа  
колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ко 
у сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганс 
>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки уг 
за увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па не 
о Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ј 
рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} З 
- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника лично 
 Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им 
ика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од в 
е селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећ 
аква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="1 
и бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и беш 
А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети 
у, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видеће 
n" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвал 
поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као уч 
’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разгова 
во Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, п 
 готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— В 
оста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо на 
 на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својо 
зе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољам 
есело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n 
аљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га  
звади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{ 
о би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече 
’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: 
 Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад о 
ака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће шт 
p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер  
 и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој.. 
ви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си  
> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у јед 
оће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> < 
ешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ по 
и:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од ње 
{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не зна 
син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’ 
д њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад  
.</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>—  
остити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} 
да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’в 
и што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је с 
азук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што  
, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обоји 
 и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и сн 
p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде 
те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново 
 Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другариц 
 Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они раду 
</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баб 
, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви 
и се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше 
} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="8 
— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како с 
оли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па 
’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!< 
 осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече И 
 <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све  
</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним цр 
 окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме  
> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш л 
} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о  
— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p>  
м очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капета 
је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S}  
боје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, реч 
Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко? 
p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, т 
</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> < 
’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак л 
 мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку иш 
не!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последњ 
, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми ј 
и урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} П 
{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</ 
нила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме 
>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи скл 
ако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одг 
 волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с 
ше, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми у 
ебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А 
} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем,  
Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То  
ко она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p 
наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разгов 
упкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?< 
нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме 
а свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао С 
се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запа 
/p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Наби 
135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која 
Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу.. 
а, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је бил 
учић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: руб 
е, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује  
весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} П 
p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о 
 рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте глав 
авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше се 
 остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Ст 
p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{ 
чевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаж 
најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог до 
а му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само  
ловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је  
ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу 
p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S 
 n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На ј 
и од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред с 
го њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p 
ма и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је д 
о него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђо 
.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p 
и из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, оч 
</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне суз 
p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су 
мичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска к 
и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Б 
ше и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки 
и кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опе 
унчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате к 
аше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би сла 
/p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да из 
 мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекш 
грли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста 
ољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="s 
а се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о гради 
/p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинк 
у сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{ 
преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџиј 
> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p 
— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пр 
ји Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу мо 
е Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! 
сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о  
Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће,  
> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Ст 
тојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Сто 
S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: 
д ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено  
оју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад го 
{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, ј 
 грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изве 
ој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да 
S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не б 
="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече М 
ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове н 
 Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир д 
обро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала 
а Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто 
ули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави  
p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи  
је буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— 
о цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.. 
у мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме  
а коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомо 
е пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже  
 /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе м 
 нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S}  
<p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се  
и нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S}  
 <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пур 
p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стој 
 те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Жи 
јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику 
дим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авл 
променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало 
Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одско 
е Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— П 
Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више за 
Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла  
тане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватић 
.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’ну 
т на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће 
/p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> < 
не у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</ 
о ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје  
 ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке по 
{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— 
ручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принес 
петану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити. 
p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно р 
Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо. 
да Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видел 
</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>—  
ако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он из 
p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Ал 
де главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} В 
н у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара  
едбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи виш 
 Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и о 
о с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.< 
<p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шал 
p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта 
ванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> < 
јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ св 
сте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чек 
уташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>—  
За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио. 
петан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>От 
море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Ал 
p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимиров 
чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му с 
звади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за 
о чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— К 
јци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожен 
{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које и 
 се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико 
 забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и  
Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да  
реће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и 
</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће 
’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па 
, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n= 
реба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио 
ече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{ 
е качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био прен 
 однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањи 
ма састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их 
мир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола  
ри.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледај 
p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јез 
 „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради ш 
тари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> 
а мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јо 
се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до вед 
е к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је 
м голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, пр 
тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида  
није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S}  
них образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплак 
 Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ног 
ло, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци 
менила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, к 
те, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове б 
добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило 
редаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом,  
и Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши ј 
е пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво 
та.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гор 
ам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа 
олико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној  
видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима  
 <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти б 
им милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опаз 
њих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чи 
кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет пог 
свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је 
 Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су 
S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153 
!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па 
мислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, посед 
рову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ва 
евине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта бу 
.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мар 
p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску  
у и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла вр 
спода пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стакл 
андур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи 
 па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви  
ана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Ст 
 n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто  
 му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах  
с мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А 
се пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сва 
ренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у годи 
и ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по некол 
огатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур и 
е покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спре 
те!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к 
едник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћа 
р изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи прилич 
 по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> 
н се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој  
у грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSecti 
 вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће  
о цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p 
 које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са ме 
хани, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, се 
 n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За п 
арији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној  
еза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма 
} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осе 
дио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена 
ручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише 
љу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> 
м.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на 
p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече председник.</p> <p>Ухв 
Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Д 
p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако 
 томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и  
ужити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њем 
аз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по  
етроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна д 
 да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авл 
/l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l> 
њскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S 
 је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— 
тојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је  
наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто 
 пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</ 
сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако 
идећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!< 
 други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како 
а ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Шт 
тојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У им 
 им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата 
ш вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево 
о је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им о 
е авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми 
 <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p>  
ти се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то 
 Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p 
је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав 
ог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да 
јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Је 
има њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром ут 
и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Ст 
 нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да  
о на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да н 
о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} М 
је тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срам 
беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздрав 
ш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} 
ка је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам 
 те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p> 
ежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>А 
ила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је 
имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ва 
ђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господ 
ића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о са 
 имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо,  
редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах  
е не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића з 
ок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} П 
спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну једа 
 је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом пок 
ачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари,  
<p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не м 
лији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било к 
ани.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чист 
и.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада 
.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је 
амо дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— По 
има.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није зн 
и срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих ово 
 вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Ста 
ат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га  
 <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јој 
’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себ 
> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји  
.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p>  
> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p 
жића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово  
олим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи. 
ас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Прогов 
го знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} З 
време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људи 
ко је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</ 
буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића кућ 
ас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с  
жан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали 
ејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја 
pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је 
арности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к 
6" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара у 
p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас 
 та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> 
бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи св 
те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се о 
гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако 
 не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати 
p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће 
сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....< 
а ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од л 
 најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем 
!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p>  
, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо л 
S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо 
у и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Ч 
Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело. 
, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром 
пет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n= 
> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимир 
p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p 
м од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти тр 
амота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. 
тићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> 
 <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се зв 
ако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој 
..{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{ 
ве ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца  
 у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ов 
дим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже  
 најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш сам 
 дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је о 
уго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....< 
, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не 
 шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан. 
p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог 
ала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали. 
 пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ва 
е су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title> 
 пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник 
 људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и о 
ете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кућ 
p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну сво 
д прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у ва 
абуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> 
S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам 
p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и уста 
/quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром п 
 То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта 
. ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу 
сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћем 
ати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</ 
— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо бра 
арица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</ 
, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди с 
Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољ 
!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај јо 
сле ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плака 
ја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело с 
/p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да 
 црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Л 
м ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се 
..{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде.... 
е јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је 
 и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо? 
се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А  
е мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p>  
идиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам 
е к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> 
/p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим 
ек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове  
а страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— 
агомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p 
ијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом 
вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’  
сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като? 
ворио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а д 
} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара в 
екика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S}  
е...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p 
} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама 
, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пи 
м ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исп 
ћу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Ма 
и ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд  
јац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак 
е, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваш 
оћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале 
рете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што  
 како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он за 
реклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су. 
Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код нек 
p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмл 
а мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чи 
</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— К 
мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те ч 
.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти прос 
S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p 
јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што  
чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p 
ук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад  
Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу зем 
ро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ћ 
сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Ра 
:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не  
— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце м 
— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је у 
стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ  
ије могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да он 
та.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јов 
ју.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај  
 шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је 
а не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али  
з’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за њ 
а доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договор 
 Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на 
тара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док  
све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и  
 правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати 
 што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, д 
го теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом 
ани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’в 
наш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абати 
ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о ве 
ека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотер 
— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више 
 неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и ч 
запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</ 
апетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже 
оворио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" / 
јатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’в 
сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са ч 
 још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара не 
>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Ал 
то си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто сте 
тима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.< 
’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто 
ло па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљен 
да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам оч 
боје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог нар 
 Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиг 
 смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и п 
немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> 
<p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</ 
мо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не зна 
ише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{ 
ла Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћем 
га баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би  
, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом 
је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им с 
 кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’н 
иша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то,  
сто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако приј 
но мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се ба 
 ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми ј 
 братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, з 
 лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па мака 
е Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили 
, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p 
а још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме  
скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејат 
и подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шм 
S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мо 
она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете вод 
уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говор 
>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пре 
унце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n=" 
 неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</ 
ала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале ми 
ј се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти 
p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на т 
последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је  
 <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стој 
е село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката ј 
реш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, б 
} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој  
 знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{ 
“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није с 
{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="10 
 без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их 
ем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се пора 
га Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му ни 
ди иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, п 
о Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p> 
.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?< 
/p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, јо 
ваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— С 
>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> <p>Пред 
о је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим 
амо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Т 
к се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коњ 
таде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Н 
ан човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено 
ти мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за 
и га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и 
теља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p 
 <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92"  
и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добр 
ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове  
.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и по 
е</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p> </div> <pb n="IV" /> <pb n="V" /> <div type=" 
и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на  
је кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p 
послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи  
д њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце? 
ојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу,  
Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро, 
> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече,  
га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело  
его знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо 
 n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста в 
петан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>—  
Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз 
е?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред  
ва ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Ми 
е као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо  
ко тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази,  
 пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одгов 
и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да н 
а је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за  
та.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капе 
ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живо 
пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од  
е по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> 
вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Иг 
и</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало кар 
е, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p> 
м <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио с 
 кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си ура 
о’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме га 
м је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајк 
јски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још бољ 
још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ пр 
ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894 
ype="liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ 
ком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу 
гњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скор 
реварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је го 
чи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем  
} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушн 
оз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да ј 
ас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу н 
арину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p> 
праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје де 
p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само м 
изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред  
су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milesto 
вога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је њ 
уд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује 
танимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да л 
</quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l 
цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко  
то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека 
о твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p 
оварају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>С 
и ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се ис 
ма се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја с 
поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на о 
ре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n 
о башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и си 
ш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за 
ича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија,  
се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволел 
да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по н 
 Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’про 
у и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за т 
 двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} 
звикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p 
тану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p 
 погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћ 
дио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма к 
 ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било 
другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо,  
ре раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те п 
</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</ 
љуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми преп 
 своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ  
а своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте де 
еколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p 
S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали 
Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је се 
вана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ  
је научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по не 
p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидо 
 и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме пр 
 Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и с 
ога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> < 
пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се  
вда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он 
дник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заш 
но им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне..., 
ој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Руж 
ставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њ 
ико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и 
веца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у к 
ва га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи с 
е божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </di 
лику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јели 
еби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта б 
арин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с 
> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има н 
а погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без м 
задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опе 
т.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће  
о од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји ста 
 метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан пр 
тнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p> 
ерила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али. 
Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила... 
дило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p> 
су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.< 
шући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива  
к је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће ј 
му, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Свак 
обедили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућа 
је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта  
 је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} 
 кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је  
 без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи,  
ју!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осе 
аш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађ 
ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат  
ога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију 
 и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима  
а.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад преста 
 ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S 
ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле 
е прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спусти 
е.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у ме 
ољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће  
и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове сл 
.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору вр 
 и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу пров 
оштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје 
..</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а  
тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— П 
ом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са соб 
<p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} П 
ас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је доб 
ру и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</ 
ђе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’в 
ју се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово ј 
стиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву в 
ло је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о  
са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њег 
је.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се не 
ара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царе 
оја му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти с 
што се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао 
 ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стој 
 шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо р 
 сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и  
а чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јо 
 масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било 
 сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је ја 
слимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој ку 
/p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p 
е као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не приме 
едо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја 
 к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није 
се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни 
д.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спа 
 само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући суз 
ећ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се 
се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</ 
и девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго раз 
љу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на 
о није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад  
/p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлиј 
е грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадо 
поштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учи 
 клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а ко 
равилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећ 
вори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој 
 Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за т 
и ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи 
ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и  
посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> < 
 О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p 
, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обрати 
да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мисл 
е ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> 
штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад ј 
, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогу 
 па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S 
.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна о 
p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога дев 
 али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушим 
па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.< 
иле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S 
 бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што  
ам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S}  
еше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} О 
буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вра 
 Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зени 
е онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се р 
е.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и велик 
не.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада,  
од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, ш 
Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{ 
 буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па  
ица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Д 
раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли он 
> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није 
амо није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S}  
p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p> 
ијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свад 
 године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учитељ.</p> </div> </front>  
З СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ 
х, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За т 
му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и по 
ме.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну не 
овати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ов 
 је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није з 
а.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече к 
Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом  
кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову ба 
ао од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао,  
д колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио ни 
 већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гл 
свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог о 
акав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, 
као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образи 
ивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по  
, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да к 
ле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код кр 
аринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умор 
p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.< 
.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи 
 им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни ше 
лајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила  
Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он: 
у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, п 
ра се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита  
>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:< 
двојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обичн 
де је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе 
 сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, 
лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна ру 
и, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевин 
јана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, са 
јатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетић 
ећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у  
једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и 
есам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја гос 
>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се  
разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у суд 
лако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <pb n="24" /> 
јанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94"  
кавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили 
еће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и 
ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глав 
цо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и 
 сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, о 
и листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој так 
лико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, у 
адили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста  
> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било р 
ко само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати. 
камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима 
е да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се 
е се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак њего 
У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје  
 у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти р 
љаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог  
адесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много 
 Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, 
ве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да 
 јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек  
ријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута  
ићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како 
ашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи  
p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде 
ри дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше бле 
 доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њ 
} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не б 
и.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим 
њат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршет 
е мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богоро 
</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на п 
S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S 
е башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb 
.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто ш 
Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли све 
 на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, 
{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од  
 <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p> 
замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи н 
о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p 
мо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити. 
 било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би б 
е младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато 
>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?< 
велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра 
је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја т 
.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Зна 
а двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Дост 
а тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим. 
 прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> < 
p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих ду 
хвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и  
мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први 
ћина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат  
?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други  
 јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево,  
олетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пр 
о, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава опш 
у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршит 
није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о свој 
 чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега  
 ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини  
отину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто 
ило, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле: 
но очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полет 
лим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице  
рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она  
боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на 
 поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} 
 Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан  
ам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим  
e> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти ј 
је у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и 
те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и  
 немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и са 
не.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до не 
у се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се  
{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од ос 
ајвише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, ос 
во мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Сто 
теви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и 
Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њ 
а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њ 
је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се га 
>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то  
p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао ј 
во у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С д 
о кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...< 
о данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Им 
ена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p> 
му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде,  
о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир из 
ваде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трча 
неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко 
у против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност 
ута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, к 
ило много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није  
ије цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата 
, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— 
е?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за  
да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Ст 
аран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак,  
уру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто  
> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> < 
и.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају  
ли, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто 
араше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{ 
> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“  
као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p> 
?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше  
о код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи 
у и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окрен 
> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је  
слиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због огл 
ло је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Он 
још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догорева 
ше криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>—  
 <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</ 
, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прав 
дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели к 
куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело 
матраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели 
ва били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> 
овисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешт 
 и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким п 
у је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи 
ћ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и  
чега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у  
дом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> 
нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече 
 се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p> 
друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био 
 још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури.. 
 не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она 
ршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији прија 
 сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста 
 може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати су 
 мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искоб 
и, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свра 
шта не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота 
ој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, 
штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p 
ш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p>  
— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади ке 
детића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата  
.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата,  
 мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и п 
 ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и ве 
служили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат л 
ди ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе 
uote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу 
</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба 
Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у  
за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у 
ре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да са 
 милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Ст 
ме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пр 
ко што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игња 
дио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче 
о, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара одне 
Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља  
између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их  
и и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице м 
и так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је ви 
S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он 
 <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не  
 у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, р 
преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио бол 
н.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ћ 
p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стан 
уком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Вел 
код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није  
 не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим к 
види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> 
сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јов 
је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капет 
е л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове б 
ова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га уд 
сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба,  
ио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на пр 
ији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб. 
 и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу 
ивицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја и 
Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е,  
има се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је 
та ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јо 
нили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару,  
а је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога  
чераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се  
каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пре 
>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам 
S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нист 
некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он м 
кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> 
 био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га 
цнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови 
Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде  
те вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтин 
ог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком п 
је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</ 
амо у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p 
га, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледат 
 <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли це 
о код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>П 
ли јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова ј 
е, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али 
не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи  
 чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p 
овог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{ 
адости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу п 
у по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости  
одар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје 
<p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући оч 
 Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p>  
, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не м 
туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако  
тово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се  
саше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p 
аду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји 
.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и 
бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој с 
!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још  
а ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бо 
 души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами  
добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрве 
ру Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута м 
/p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’х 
 <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао у 
> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета 
ом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се бла 
азда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пу 
одо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој 
одо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми с 
и полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., 
у били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена бра 
в вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми е 
ука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и 
ремена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам би 
— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p>  
има...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="1 
 руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се за 
стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p 
>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} 
 ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био њего 
о је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онд 
е јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још 
а раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’ 
ојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> 
н се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то тре 
ше очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу о 
Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} П 
ко тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ов 
аде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође 
 ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’в 
ом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то с 
омисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весељ 
</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ће 
ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стој 
ла ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим с 
ујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре. 
</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни меја 
о?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Приј 
милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далек 
и.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја 
="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо 
от свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту 
</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућ 
а је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела,  
ог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце  
говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, 
 отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> < 
на тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву? 
ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам  
д радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је о 
>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p 
 <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од кој 
таде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву  
ш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грл 
ку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p 
 како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очи 
 Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од  
.</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари поп 
ја ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— 
елу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничиј 
му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничи 
 по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весел 
орило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се на 
о казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не 
ио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја леп 
е ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p> 
а је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спр 
 тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми 
 и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо 
мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запа 
<p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам. 
<p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића  
воју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и  
епа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Гово 
а лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде 
погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће С 
>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p 
ат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јек 
о, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p>  
то моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свр 
 запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p 
 тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Ма 
тогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева. 
о.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је ја 
 таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здрав 
и и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то 
{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила 
 опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин... 
 Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили 
ла, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о 
то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живет 
болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто в 
и овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Брани 
е пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке пог 
ној коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте и 
више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ј 
ога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао,  
ељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам с 
тетом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S 
/p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог  
p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете  
Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад  
 ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хо 
ад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, 
д њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од  
тид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— 
и; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 
</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игња 
киде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капета 
ш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Св 
ко пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док 
 на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео д 
.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p 
 тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S}  
’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм 
<p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта  
на туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>—  
... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом С 
 сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p> 
м на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучет 
"> <head>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет.. 
div type="liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Бо 
човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по 
о’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} О 
ке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздрави 
но парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати 
 <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Б 
гнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скор 
говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Б 
Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољ 
е њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само в 
} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити 
але.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједнич 
га Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</ 
уда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне  
н, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар  
 Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мен 
нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак 
?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’д 
етни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, а 
 шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје де 
во?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву. 
но у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи. 
е запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горет 
да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај п 
сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја  
Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити 
 којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти ј 
ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и о 
 је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, —  
ека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо. 
казати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од п 
га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштени 
/p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим  
и, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{ 
ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрав 
иловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој  
> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груд 
е марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка  
њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби намест 
дности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и  
ећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> 
 нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и. 
чекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се ис 
— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом пров 
 у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим иза 
...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ ју 
то више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом 
се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’! 
и и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то  
и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи но 
е шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, реч 
те само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} 
} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро к 
јило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се  
ем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека ст 
е и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да и 
натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— М 
дећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није  
и, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} С 
као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме пос 
 што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p>  
> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли кућама?< 
о виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље н 
чекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге  
а је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p 
 се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи 
молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се 
руди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина  
 се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S 
 Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Бог 
уо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепш 
ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...< 
о весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало 
{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног  
 се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих 
рема глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пил 
 села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе 
, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његов 
им нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се наб 
е то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је л 
ор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, кри 
м, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана 
’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повиле 
а — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да изврш 
Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у ру 
казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му 
г да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде 
уде ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не мо 
<p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме  
или били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он п 
ао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија 
да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ве 
ио у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што м 
>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу  
уди беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору.. 
седну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p 
о у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му р 
...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом п 
сом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли и 
пним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију 
петан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине. 
b n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта сл 
S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и р 
у се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одат 
.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> < 
 Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p>  
ли код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p 
м ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потр 
оће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску ку 
носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то д 
 не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг  
ица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне 
овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се сино 
м га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се дог 
 плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа. 
м до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек нап 
Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави  
 срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости 
 једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се  
нин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ј 
акону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми жи 
 је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их ј 
о језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали,  
ко Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— 
> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су  
 Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива 
ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да м 
та. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жен 
од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} 
 у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> < 
боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако м 
одаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} 
 на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо. 
м...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку  
....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече пред 
а им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли 
одине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствар 
м, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко  
 <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо 
, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовал 
.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још д 
апетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете с 
ати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините 
/p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</ 
а је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник 
ете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи пр 
орати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпет 
ујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан 
ш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати 
ну.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у 
одине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>—  
а своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде 
Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или на 
ека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па 
p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све  
али смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двој 
главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S 
>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p 
ра, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...< 
> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле 
ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} 
> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љу 
да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p 
псанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> 
икну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с  
 опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли  
..</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>П 
пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.< 
иш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p 
ече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Р 
ћо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би  
 зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више пла 
сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</ 
ао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће ба 
 им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужит 
ика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви  
ецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Ота 
де дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта 
о беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p> 
олику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече  
</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он 
један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо  
аред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</ 
мо у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, го 
више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле,  
p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</ 
</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> 
уто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p> 
у.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па  
а Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан 
 /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека т 
едај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си вид 
е људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, 
 Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази ч 
 ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово ниј 
.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p>  
нију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да п 
ра бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p>  
рете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Ст 
воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Пр 
Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p 
 дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад 
ећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У  
<p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими... 
, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава 
о, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја  
ече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суд 
о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгле 
на и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, 
е је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и  
{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да  
а на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђо 
у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он,  
како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њ 
му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће  
 награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p> 
 животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта  
г Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{ 
 нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерај 
 како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Н 
Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко вес 
 послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако им 
 сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја 
еног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone uni 
<p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соб 
у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу чо 
и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</ 
{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева од 
} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету,  
аш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људ 
ст, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат пр 
 Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Сте 
и код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зару 
овом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све 
о су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир  
ви наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p> 
где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p> 
о ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина 
у хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је 
уражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим теб 
 ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева 
уди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене. 
х људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игња 
но насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, а 
 због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није 
> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он 
и, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути 
 <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и оп 
село гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео 
и.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за ти 
д белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, 
ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли  
де поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом  
лу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра  
>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</ 
— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису  
к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњ 
е оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосн 
ресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љути 
 му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегл 
</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две г 
отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте гос 
уражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одак 
иво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излаз 
итопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S 
/> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> 
едаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету 
ва је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их р 
ви.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло 
 погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрх 
S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’ 
<p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена  
тању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само 
 само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да  
га је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да 
ти да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би  
>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту јо 
 били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S}  
 Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, 
 му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне. 
<p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли  
 <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може 
p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свир 
 прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто се 
ало од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо пред 
једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</ 
о витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> < 
ије ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p 
о заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p 
час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џеп 
еше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро  
.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ст 
, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само 
о сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намес 
уг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађ 
 велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем  
на вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш кап 
 <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па ј 
, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> 
му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушим 
 па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони.. 
ита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свет 
сио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> < 
тојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му с 
 да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, 
а била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врат 
ошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини м 
 Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче.. 
} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто  
о је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.< 
 се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље  
 ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како 
p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?< 
све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p 
е сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од 
{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим 
већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу  
 и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник з 
тојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било  
се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и  
 је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, н 
кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапу 
>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p>  
а лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као д 
 осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напр 
 ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући  
о тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би  
плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне ча 
ши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима. 
ио је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико л 
зла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слуш 
ивана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав о 
ник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и 
</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз 
p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш о 
ш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Кој 
вор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> 
ес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако ср 
ма свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог доб 
Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто  
лаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p> 
е, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа... 
/p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог 
 стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> < 
 код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и ке 
ј море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а зак 
мо у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра 
рговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је 
ва је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> < 
ца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p>  
а, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девој 
о да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и го 
 у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него  
За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили о 
ше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Ј 
 се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У о 
 му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p>  
p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка 
да, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет д 
 Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, 
арије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да 
а опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад  
вати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p 
 је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило 
 у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Воле 
 нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава 
тан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Б 
у баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се 
/p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадо 
т излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p 
ле њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они 
сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он  
еми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредит 
и...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе к 
та.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погл 
тиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.< 
</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p 
p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.< 
ка.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре нег 
анто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетан 
/p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, 
{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срц 
че ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни виде 
а колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’х 
м није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S 
тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гр 
м састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би мога 
ло да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочи 
о усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју 
и му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то 
аде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва 
идети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погл 
теву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да  
ли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обеси 
петан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необично 
а, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је 
> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто 
....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице 
</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и 
ћи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу ни 
/p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} 
а се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{ 
апетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на њег 
Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти каж 
 дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још д 
о срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири р 
а једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу 
ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} 
 се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кол 
ан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог 
:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо  
 <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде кр 
Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>С 
p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> < 
.</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам 
м за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам 
бе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Ва 
да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њем 
иже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао леко 
 и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупн 
 сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате,  
 шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</ 
 волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за 
гледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку  
ну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говор 
нутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам с 
и појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га ж 
капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— 
е нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми б 
ући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се  
<p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p 
, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слаб 
<p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подл 
но.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с  
> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убиј 
аповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{ 
о их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p>  
ини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи 
ло му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би  
ане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли,  
 Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан по 
 није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то 
аденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао  
е згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јо 
тварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извад 
видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је  
рни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или 
к.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сат 
ва је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи 
ај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p> 
љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И  
д сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и  
ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онд 
> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегл 
{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину  
што стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите 
ривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте г 
 се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— 
 Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја  
дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Сте 
пан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице  
беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крп 
 Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде 
је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, ниса 
 <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле ни 
> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне 
 И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p> 
е смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на  
 весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоће 
у све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>—  
 нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог бр 
ича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва у 
 У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном прок 
 тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па су 
 Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадикова 
се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој,  
</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе 
има и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења  
и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као 
: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У 
е капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отво 
елети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео 
шав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</ 
 а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра,  
нала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n=" 
ити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удар 
, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало д 
звукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола г 
 свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Ст 
едаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни 
е ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p 
ога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића  
а се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{ 
те!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу ка 
њу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва  
да замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>О 
а ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у раз 
p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Б 
војице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ће 
ји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.< 
 кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се врати 
 тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> <!-- </div> -->  
ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> <!-- </div> - 
перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу  
ораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </ 
теву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњав 
срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се 
младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе 
фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пас 
и мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> наслик 
ахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика 
ви некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене просе 
сталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвож 
елији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћерета 
> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</ 
 Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се пр 
ије.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну. 
оди, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пет 
ритиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато  
<p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да  
 то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> < 
 створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p 
 је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја д 
олико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’ 
у!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано м 
еда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од ког 
На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Ба 
Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, 
том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се 
p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о ов 
адио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се 
 беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нес 
и што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуњ 
о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игња 
а, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат сво 
</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њи 
 неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,< 
/> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани 
 крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једн 
p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед р 
ве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче чита 
е вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он ј 
еће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и м 
у на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се  
Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стран 
p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљос 
/l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага, 
аше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се д 
нила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стој 
шали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слега 
е.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало 
 смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, 
 то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:< 
а му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људи 
!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао н 
ажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада ср 
асија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго 
 Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и п 
ји се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес 
>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стој 
 и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пр 
ве ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> < 
 се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У 
>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен  
але, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан на 
 сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S 
<p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је 
 n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> < 
 вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p>  
оћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и 
 обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много в 
ли зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли  
ти је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд  
баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем,  
4" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На  
ини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свог 
S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала  
Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима 
 посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се 
пунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она  
у, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале 
недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучно 
у.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страно 
жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Мла 
 је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљ 
анојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благо 
квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Стани 
канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, 
рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њ 
ије.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— 
и.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, 
ио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прош 
тен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења. 
чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на се 
му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али 
јан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газ 
уге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио  
Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако к 
и вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам И 
"97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</ 
..</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То 
 све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.< 
о напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њихов 
и главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Иш 
едеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> < 
Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чис 
ји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’ 
змакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p>  
х људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве пот 
пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад 
о.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене 
</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађ 
pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</ 
ју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Глед 
ма и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> < 
 <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, гол 
 своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p>  
 буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко доб 
у и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега,  
аник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овд 
имир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</ 
изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се ли 
је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неко 
еси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ћ 
ту.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Ј 
 За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље 
полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде жи 
и га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време  
да растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој  
p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи  
, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде  
оздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили 
ади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја пед 
ада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице 
:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко ка 
еће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све 
са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од пам 
и.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то 
— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш до 
 је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не сп 
940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, 
<p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хо 
 Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S}  
обија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је  
 о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово 
или су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на  
} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На кра 
млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, с 
..</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, ка 
>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> 
ечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари  
{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак ко 
 стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени би 
 он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на  
он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> 
ви људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцелари 
сној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Ј 
е Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако  
егао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се ни 
 утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...< 
мо осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на  
трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали. 
рљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти да 
вно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море  
том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>—  
?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није у 
тељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:< 
ти.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама 
 они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живе 
Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа 
ас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да в 
екрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад ба 
Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спаз 
ка свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живо 
<p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема 
 је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене  
Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресе 
а тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало  
нда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и 
м.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им  
/p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук. 
пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башч 
о је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио ва 
у па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Уст 
 који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу 
и и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово го 
рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од  
о по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, 
ако се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише им 
де да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц,  
коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити 
во Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— 
дан нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свог 
е.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, 
ога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p> 
његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у млад 
ала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео  
оље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се то 
 корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у  
евине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону  
Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретањ 
ли Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали 
на, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p> 
 не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете 
уза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине. 
.. и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молит 
у да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја леп 
их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по с 
а не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и ко 
 А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радо 
ато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш л 
ам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали... 
Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погл 
да наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало. 
рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мија 
лих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} 
ио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова се 
 оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зн 
а.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У  
бојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, ка 
и је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле 
ни су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Сила 
е што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешт 
н са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И дана 
е само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама об 
/> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли с 
а сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S 
о, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се беж 
<p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племен 
во.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе 
 детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио  
е заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И он 
" /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гл 
присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног ве 
 У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у  
и.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили 
.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест 
 <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Јед 
које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— 
зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што 
а с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао би 
га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као н 
о јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све з 
p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављ 
сам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лаж 
ри.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, ко 
 по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео с 
р у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми  
два је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> < 
 дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад 
бијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он ј 
ш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћ 
 Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љ 
</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном у 
ису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се испр 
ик, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не ве 
— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p 
ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p>  
<p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду,  
— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ дост 
најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да з 
S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу 
Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капетан.</p 
 су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на зем 
вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </ 
продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе,  
ете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће н 
ила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} О 
</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са свој 
Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим 
ери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгле 
ка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па 
мо видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па  
летку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l 
вачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао  
ала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стр 
ика.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привез 
, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опе 
 био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како  
ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева  
адна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката.  
 подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изглед 
, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају не 
н и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је упра 
 бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова бу 
кве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јест 
 Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> 
 да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се са 
} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Ниј 
им сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да 
росу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и 
од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, п 
 кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S 
ла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити 
то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити  
 <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим к 
таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалости 
p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други 
те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ 
у књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он  
> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне  
и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, ста 
ој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни  
боље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док 
е и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору з 
> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ т 
ренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше  
ље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за д 
у је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори 
’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило дос 
> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је  
била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекал 
о је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је с 
 примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p 
 беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсто 
бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи,  
рна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му 
 си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себ 
ели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, а 
наш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом 
драсли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</ 
 човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове кућ 
а вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало  
, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне харт 
 пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало  
тили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је 
 неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода 
ед очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је 
ће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.< 
но моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>И 
..</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред 
 <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим 
 сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам ве 
ице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше  
е душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездими 
> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто  
у....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је с 
у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Бољ 
бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" 
 <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p> 
стави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду 
 не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор  
знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после по 
ала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Љу 
ка, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала једини 
} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је бол 
 насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио 
рој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су ве 
е газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи 
 одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!. 
мили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура 
Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто ж 
а лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} 
 непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На 
аше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гл 
<p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледа 
Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време ч 
S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о см 
 које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о на 
уку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну о 
ине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, бра 
де.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна 
е међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачун 
свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу  
S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>—  
 каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ с 
 једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова 
па код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ћ 
/p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други памет 
тан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у ка 
<p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим  
ешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И  
p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар 
ан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном в 
Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} 
p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездими 
и врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и  
.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.< 
азилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> 
м’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ће 
им извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> < 
крсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> < 
<p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p>  
и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учин 
 ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли 
аћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволск 
су чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> < 
te> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био л 
у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не бр 
е...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се  
"158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искањ 
је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она је 
 зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— 
неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једн 
о шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш 
тове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац 
лим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> 
, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Дан 
мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Н 
 Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави  
..{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну око 
цу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оно 
 Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегну 
 целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шт 
је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће  
 извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, 
ли весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у ц 
>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од  
..{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тр 
е победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Па 
ме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, 
едати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Му 
<pb n="V" /> <div type="liminal"> <head>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те д 
 на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном м 
че се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Зам 
ml:id="SRP18940_C4"> <head>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам исп 
миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p 
воту пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано 
{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе зл 
кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана т 
/p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из ваја 
ј напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капе 
доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{ 
и...</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Г 
, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и 
..{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За ти 
 људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украд 
е јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима чован 
 боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах по 
о.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Пог 
 је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћ 
ан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито распол 
ну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и п 
 а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути 
а колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш  
ешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге и 
апетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кри 
 руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> < 
ледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S}  
 које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> 
е синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа 
, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му 
авише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани су 
ли он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p 
лаву да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има 
/p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’  
јан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јак 
ата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу,  
о је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! ту 
 на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} С 
 ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда 
 па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколи 
а каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој  
он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мал 
 би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S}  
 /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети 
е обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у 
а већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову  
 затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>—  
 код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђ 
н?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио с 
 Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне. 
Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p 
а цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељен 
 хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</ 
S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се  
— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да н 
авицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p 
<p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба  
ће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у душ 
>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико пом 
о јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Бо 
Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quot 
и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, 
ди се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p> 
ило: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.... што т 
ше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто 
 данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно к 
е знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је  
S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су т 
 па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог,  
ече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем 
Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb  
си био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Вид 
г га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми 
 шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он не 
p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" 
је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се са 
ведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат  
 куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?< 
ољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наш 
 ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити бола 
у грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Зна 
! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За  
а пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора 
аграда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— 
> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам 
оворио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце 
ану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако  
Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жен 
 иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Језд 
p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ д 
 споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладал 
p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, п 
венит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quot 
/p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је 
њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњат 
слим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако п 
петан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S}  
 све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше 
ан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста 
настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} 
ли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао 
поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа 
 стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то ш 
ђем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет 
 </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дика 
а руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море бољ 
и.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га 
е дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне са 
ио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?< 
и како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му н 
н извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброј 
де улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Б 
оских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку д 
плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и 
г да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се 
</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измисли 
олико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши м 
ва није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" />  
ако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само ко 
</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече 
рам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Од 
ковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Бо 
подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисм 
ти, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам,  
на тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Ч 
капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S}  
</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Језд 
ни једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, 
еретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра  
Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаг 
због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И 
мир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсуз 
 опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски 
 златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и  
уша зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ к 
ју, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било к 
/p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l> 
го не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ вр 
 И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по  
/p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</ 
атић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} 
е на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p>  
{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је  
е Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама 
ред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> 
p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече  
p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му 
 Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја  
} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био м 
ли.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S 
> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том  
. овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића... 
не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У 
} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна  
трина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост 
х, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи,  
ор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p> 
во убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао з 
 сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог б 
етан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знат 
притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу пр 
ј девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, вод 
асли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њ 
 би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умо 
сте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њи 
им.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај,  
та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза,  
 уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездими 
ости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити 
Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Ид 
н уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зат 
ад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разу 
/p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</ 
 не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p 
ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је 
оје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.< 
 он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и  
и чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S}  
ан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је би 
о, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ор 
Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се п 
p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва. 
руге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ак 
м и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини,  
једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи  
е колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће д 
воре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игња 
, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да  
овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан,  
мешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне  
S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски 
Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о 
буке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S}  
>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да н 
гове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три зла 
натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у 
м јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако  
се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стоја 
, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да 
 врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје 
и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовањ 
о љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако и 
а обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај пр 
се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више 
ан пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— П 
 вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи 
е ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео 
ла, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’р 
— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћут 
 пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p 
>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика  
нала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и  
кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа н 
кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’На 
 Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМ 
лавчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?< 
во баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну с 
...{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n= 
 данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и  
ву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb  
то!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, кој 
и са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и ре 
ди бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{ 
ва и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p 
адетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се  
{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смо 
 к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и зва 
> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што 
а.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, м 
Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p> 
да.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто м 
 шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање  
даше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, го 
p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распаме 
ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...< 
е.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насме 
и ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре  
Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засве 
оре Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се м 
ћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у  
није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече С 
е младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом 
веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране 
и!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један  
уру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а  
а јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, с 
онео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Ка 
ена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече д 
 нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радети 
у своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p>  
.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} 
>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута. 
рницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним те 
тојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се 
 вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не з 
у блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од би 
зми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило. 
 је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p 
 она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је  
баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а и 
аде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>—  
 ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њи 
иви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ прон 
лујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к 
о, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чи 
с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, ре 
и је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" 
 срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> 
да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, р 
 Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...< 
здимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p 
 с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву.  
зи.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би ба 
ао вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Ма 
ио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десил 
, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, р 
о здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p> 
тане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова догов 
.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господин 
p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајућ 
 било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још  
ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ сп 
ли су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, ка 
.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p> 
стави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо 
овале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До 
не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатов 
 више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог мо 
Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p> 
ом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p> 
, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису зн 
реса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је  
аишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варни 
Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако г 
 само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђим 
свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра зав 
ди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после  
 увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав 
<p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у бога 
па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на 
Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаш 
 ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазил 
им осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан п 
 недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му ј 
у главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру 
те децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Остав 
о чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l> 
 unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, кој 
рце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо 
те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ј 
ве је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{ 
/p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљ 
а су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и 
p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p>  
ка, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>—  
 осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо мој 
 нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је ј 
 старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана  
— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто ј 
Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме 
она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не зн 
замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па 
пита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гл 
и да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шт 
та си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени 
 и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он  
те кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу  
 каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их 
> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољу 
ти...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послуш 
тано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није кр 
о моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S 
осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p> 
 пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{ 
p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, д 
 селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку  
м се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузим 
Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Мил 
ар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је н 
 над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике годин 
чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође  
о је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши 
дом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки де 
ћи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је д 
едина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни п 
, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на нога 
отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не  
ало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне 
Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непо 
/p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и преда 
а му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Затво 
арији, разгледао пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и о 
<p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.< 
хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове раки 
преми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p 
е.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А к 
Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S}  
еколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и 
е смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће виш 
ме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их 
онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} 
или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи,  
и.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су  
аписа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај  
 после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он 
у и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђип 
> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, н 
х окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— 
стави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу 
е било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо  
 не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта  
 узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у сред 
/> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у 
 неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обу 
 кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља з 
ада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било 
есен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зл 
ликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и ста 
ти паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властим 
.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судн 
<pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло в 
друзи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, ч 
ног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо 
ини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју мла 
ату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили! 
ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’х 
едио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукави 
 и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о о 
ник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S 
> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор с 
е скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан,  
 се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи  
 пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви иза 
 у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно  
се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво 
p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спрем 
доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{ 
а је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>—  
 само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с  
 изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у 
рала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све згр 
ј Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само д 
едседнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их с 
ју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је  
 Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији о 
о, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко 
е Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје пр 
ју и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми н 
 она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, 
вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S 
. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му се 
епо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико 
 Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше,  
Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и  
ад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам  
{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазариш 
> <pb n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи б 
 на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему  
инче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно ск 
p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p>  
сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успо 
<p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког,  
 сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него  
ећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег бе 
 па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у  
да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали с 
е његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића 
у...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су 
>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене 
адетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста ов 
{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он н 
и, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћен 
спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, ч 
Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак свој 
па, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, 
и.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па  
n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> < 
еље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила по 
и их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра 
о вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа д 
ом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако  
 Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Мар 
/p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, с 
вцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из н 
рага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубиц 
н мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, воло 
ти, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам  
а прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел д 
а и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам с 
и живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не уме 
н!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би  
ишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} 
поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због  
почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи са 
олико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} 
ао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S 
 знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам 
ам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу г 
.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Мари 
рашнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он  
и нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала,  
... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему  
 ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и 
ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, 
елика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и до 
што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p> 
{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то изв 
нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде  
, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не паз 
осподине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима 
S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се  
ко већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове 
ем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од  
а, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> < 
моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи з 
и преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са С 
су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обе 
јет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџиј 
моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је  
здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> 
 за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољ 
S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, 
су криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да  
одаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било,  
анџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ра 
имира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p>  
зу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине ка 
врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p 
 колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио 
 Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило ј 
ко о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири  
очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз на 
појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{ 
 Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом 
<p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да н 
е игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело? 
е ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате 
дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, 
обровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми  
за ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га цр 
ано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије! 
ега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад н 
ви.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{ 
p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику  
, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Крива 
p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код 
три парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно за 
ете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>З 
.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>По 
.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, 
јан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За н 
не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече предс 
оја им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову по 
дник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S}  
 <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бог 
<p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Ј 
че председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно 
дили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толик 
ија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић 
то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— 
и као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.< 
 ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> 
о.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији љу 
 уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо с 
} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке  
 n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, л 
маторила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не 
ађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд ј 
 послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ дес 
ној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стоја 
ти. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на с 
е само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="135" /> 
ћи у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Б 
му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Ј 
итавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге с 
.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ г 
ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Уж 
ка ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} 
</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао 
јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гуш 
ији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито и 
 да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко,  
.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му  
/p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане 
к сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео ле 
му опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механ 
извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке доп 
гледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не  
ршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он 
му потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде д 
е да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро! 
аћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и 
 брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у с 
капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{ 
ју.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И в 
о једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди 
</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p 
оћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико р 
ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издат 
Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просио 
е и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, 
ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, г 
 и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— 
с пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p 
уо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави 
 и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је у 
чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао н 
p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће 
{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја  
 је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак от 
е лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мисл 
p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја з 
теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и 
трао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли може 
а да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она  
за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим око 
е ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из 
дине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја са 
> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Р 
{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у 
 <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се 
 људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чк 
ко да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту 
абрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S}  
{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село  
 ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац,  
имир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Ст 
ећ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра  
о.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела. 
ћу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да  
видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу 
— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да св 
ром Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мал 
 да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, 
„капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> < 
адетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га оп 
Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У 
амо у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже д 
љени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу б 
ости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о 
Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево наше 
нџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је ок 
е био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се 
с ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је И 
 Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!< 
/p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео  
— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.< 
itle> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије ч 
ане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо з 
 животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одав 
>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у  
се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p>  
 са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам с 
че и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све 
S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него н 
p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече  
е онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час  
е дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њ 
а, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у кол 
{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кућ 
>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох 
ена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанов 
о?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> 
 казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Ст 
 <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> < 
ог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n=" 
без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p>  
вагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу 
о није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњ 
 ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, до 
а јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријате 
е:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу мој 
н у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село зало 
да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима в 
фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим 
да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} 
 Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати 
а није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној  
Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом ср 
 меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше 
/p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> 
 оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се боја 
 се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А во 
 пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p 
а у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти  
ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чи 
ове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за пор 
и к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p>  
што чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми ј 
ећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</ 
S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ак 
дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, 
испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу ко 
разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо јед 
, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се ј 
и!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> < 
се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.. 
ше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на ас 
ило?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја с 
ог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон прија 
љу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав  
за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лиц 
како, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи 
 Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам 
аска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма куде 
рлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употр 
јем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његов 
ратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг. 
} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да  
— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш  
намо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја 
едајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јок 
Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и  
о пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дођ 
 се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на рам 
, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> < 
ародом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, о 
>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми 
е све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Ст 
га, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ мор 
рата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се. 
ирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</ 
олима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> < 
а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p>  
 кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта  
отан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ни 
 <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p 
аш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</ 
пим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти  
 и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек ис 
е живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, к 
е је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скот 
 кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ј 
е да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ов 
/p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је 
?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок 
ина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n= 
’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да ни 
>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим. 
p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна ц 
За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, н 
S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан на 
 се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болес 
сам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла? 
тоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се с 
ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Н 
<p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>—  
у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглу 
 ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Жив 
бе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што с 
 Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпе 
ли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сен 
уше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо  
— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вече 
 искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> 
чном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тр 
едра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити 
о крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забе 
ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића? 
та ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Сто 
оћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</ 
 ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам 
— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако  
 авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окри 
свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је  
е је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>- 
о Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S}  
имећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту,  
 Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> 
о.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p 
во, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више  
и.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> 
а њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки 
p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси би 
аш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездим 
>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p 
 Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p 
<p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади 
!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и т 
<p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вам 
олан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је 
етану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ  
p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га  
добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двој 
...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’те 
де се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме М 
е Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S 
име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не  
S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела буд 
ече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p 
доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ 
>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће б 
уне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p>  
 ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p 
о.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у бла 
исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Та 
анесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто  
мире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p 
човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p>  
<p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на раст 
та то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p>  
 Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{ 
ше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио 
оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мар 
послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратница 
и га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на 
ла.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Б 
 Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игња 
же ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S 
арски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и же 
ити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњат 
а с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзи 
гледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у о 
> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговори 
мисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио 
p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни  
а ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам би 
} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди  
 Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело  
.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста њег 
јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да  
рете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p 
ио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ва 
p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} У 
ната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без то 
 бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио д 
сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати 
 вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише  
ем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаш 
ик кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих 
ванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском  
лицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разго 
цама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ла 
> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад 
ожемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза 
ао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од  
о петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, сл 
р, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра до 
.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> < 
 умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој,  
м и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и од 
 <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је 
ан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим госпо 
ћа.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе  
јутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим  
мо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{ 
што ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа не 
о сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Језди 
ти ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Бо 
— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Сва 
 окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим  
 им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p>  
<p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са роб 
а, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је  
ако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> < 
их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, реч 
>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја л 
 Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти с 
 ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојо 
{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње р 
о нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином  
ко и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран. 
амо погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу би 
о нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти ч 
 /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и 
та каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту  
спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред св 
те.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас  
у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, ба 
бро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?.... 
они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја  
д, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ј 
у, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да  
пра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по 
е трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</ 
одило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посмат 
к’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене мно 
ла ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто 
 треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана д 
је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се к 
брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбољ 
оред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чуј 
</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шака 
вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, 
 <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што  
. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коњ 
 у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о  
е освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које ка 
у печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Р 
 <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и такви 
ећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар,  
 стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!< 
 се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и 
, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p 
о везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су дво 
рас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и ш 
 ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме  
S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме 
м.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако н 
 све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао,  
 правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p 
— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе се 
— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>З 
есо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> тр 
це му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и 
а нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p>  
наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо  
/p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али  
у ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном 
и онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна наро 
дели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а 
 ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они т 
ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p 
 ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље 
г.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, проб 
асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад 
 Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се ма 
во се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћ 
нда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!.... 
ан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, р 
 ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стој 
ане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вал 
 мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</ 
ди.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одош 
тојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за 
е љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>—  
 је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Ка 
} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово баб 
 што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> < 
Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S}  
ивуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше 
 шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да т 
д пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то  
 се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} При 
магао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће 
а ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано 
ли рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</ 
 заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама вра 
море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} 
 да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну ту 
p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не 
е сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Т 
о ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капет 
тан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Језд 
штавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{ 
> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти з 
зведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше с 
Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужн 
а...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и про 
ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> 
="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p> 
 ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас 
алите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните 
ајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све в 
ру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану  
Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</ 
.{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч зас 
ар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и 
 у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се је 
лио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ про 
нете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој дво 
рошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{ 
 узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb 
, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећа 
ман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке  
чну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може  
их докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и 
— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, 
 на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још леп 
 дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, 
 <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, ко 
рали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они п 
вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је  
ди некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, о 
е чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>С 
 глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако нек 
што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати нек 
 не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си  
тић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два с 
тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пут 
S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мен 
 ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и  
дама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S}  
тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погле 
 Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима. 
 И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овак 
мио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.< 
тојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} До 
е своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете м 
ч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> 
 <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гр 
војом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана 
 је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>—  
пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби  
} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху 
гу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор тр 
ужина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест 
ли кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.< 
С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад  
м ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!< 
а одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му  
ред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд кој 
</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле 
огнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лиц 
е...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p> 
 само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те  
Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развук 
ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја 
и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>—  
— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна в 
ејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је о 
д рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов. 
пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се из 
ећ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове деб 
Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту бил 
 се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па 
<p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на мал 
</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу 
укло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су  
и, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга. 
ако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шт 
је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зац 
воли да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од мома 
ало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева 
а, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола 
заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142"  
пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> < 
у се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе 
 се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно 
и, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати. 
} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што  
>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S 
p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је ме 
ла Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, 
 Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас ј 
еле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не 
у га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смеш 
који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрл 
је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село  
а преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капе 
воје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p 
>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва с 
p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже. 
.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још 
о да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дош 
евалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, 
а дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p 
и зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лиц 
 оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не 
огледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весе 
говом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешт 
 јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, к 
имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном пр 
ди....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је б 
свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, к 
ј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми  
лостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела 
оја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела  
ешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и 
мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <mile 
лаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Реч 
денковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њи 
p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе 
и се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p 
 не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Пр 
/> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да 
{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у сре 
ићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетић 
 упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле о 
арало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>С 
Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара.. 
е низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чав 
инути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мир 
одина.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј 
/p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његово 
жем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити.. 
мље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још  
о сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, 
а, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p 
ала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мал 
е.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, нег 
ој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је  
.</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако н 
 причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му,  
 ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p> 
{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратн 
 сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди  
ма.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на 
јпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао  
наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи 
 па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жали 
је.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p 
сто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, н 
 оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђу 
баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p 
дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и 
раја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео ј 
ш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У 
ва.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а о 
е само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било 
 икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још 
ди, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој ру 
ог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове 
о две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p> 
во кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p>  
акију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми нем 
> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити  
, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете и 
 ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p 
исмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој бра 
итве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се ле 
и обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} М 
 јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени? 
мо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ 
лим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то 
оштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојиц 
аредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни  
диш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћ 
 да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чу 
 рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да види 
 њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и  
ла бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово с 
амо по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам. 
етачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подв 
више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалос 
, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича 
ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике  
јначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} 
ва је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата 
вом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гле 
и променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди  
на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то д 
исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког ве 
је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p 
 у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каи 
свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо 
љ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Језди 
с богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке боље 
Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спа 
е?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> < 
...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер 
<p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као 
бе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са 
 се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси?  
так, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде  
да нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би 
ав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не пом 
вану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени 
one unit="subSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p 
ј Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су 
S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини. 
н.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и  
 субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испроше 
40_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате 
ући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуш 
вршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера 
 осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви  
и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb  
 кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се  
јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на  
 <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ к 
и, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јо 
дељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене  
 само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих м 
миру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> < 
воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о  
Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину ли 
ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиш 
 би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека  
p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани! 
 беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, к 
приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам 
аху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стад 
нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море  
тегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а 
 се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра м 
 јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутр 
ашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се б 
} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па  
к и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу  
 млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао 
ледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили би 
и она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да п 
а што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’ 
паде је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за ж 
ру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> 
.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S 
 које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} 
.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час 
ди се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногам 
ти, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> < 
отрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на крем 
лазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И  
</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шт 
рију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи  
нај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повл 
ца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у 
ај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну  
— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица за 
 је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет ст 
ави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капета 
 мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има  
 треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој ра 
е нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздр 
а, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели не 
</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено дон 
p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде неви 
} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>—  
и камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми П 
петане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Ка 
и се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог д 
ар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за  
о шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим д 
осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо посл 
лим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд н 
 Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канц 
том звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после,  
тета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је п 
> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки 
 нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Ко 
ја!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није мог 
и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме с 
ажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити. 
реобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква свети 
/p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> 
не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цен 
p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обоји 
ли Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те м 
оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није  
њој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, не 
шајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени 
лагодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде та 
</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окрен 
јка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокино 
ресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали у 
год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га за 
рло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону 
у по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заор 
е.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруч 
ђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Ј 
.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се  
ђу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Пред 
ле спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико прија 
 вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњав 
о виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извад 
 да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шт 
едниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан  
исмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> 
p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа др 
 узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кад 
аре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p> 
се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Н 
нице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је к 
ли су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Н 
Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш  
ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’в 
 Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису 
} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити н 
дело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из к 
сној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви 
ривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сут 
>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам и 
ни неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, 
 шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко си 
мем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“  
ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{ 
 не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па 
, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом саста 
а би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у пут 
 знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} 
 спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши 
а се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p>  
стина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо,  
<p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све  
и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се 
а довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунц 
"57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ниш 
 чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече ј 
анове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S}  
S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па 
влији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свињ 
о нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, д 
 ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’н 
} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’в 
 Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га пр 
{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а н 
чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како  
 са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео  
и јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Ма 
 годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му 
 је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били 
а, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с велик 
пи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</ 
p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са  
овезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p 
 његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били т 
 док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче 
{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Д 
ивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то 
 су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су љ 
ао млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме ц 
а, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.< 
 је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете.. 
еби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у меха 
ш неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ран 
у сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> < 
имети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Ка 
азарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако  
 па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам 
о је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летк 
ељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати... 
ло присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на 
ило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у ж 
кви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви уч 
и му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва  
S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан  
брих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми 
 кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија р 
Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра. 
гу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судн 
словене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.< 
ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже о 
јо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом за 
ако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p 
} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и в 
 руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче! 
абележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао 
о неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада л 
шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к 
мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље 
е.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева,  
цање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Ст 
хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у  
....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и њ 
 <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, р 
.</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на к 
..</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на 
аша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прош 
ицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</ 
 ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау ист 
 свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди 
раше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да г 
 се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће  
 брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година проху 
н глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића. 
} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало по 
из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја 
венији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни б 
га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</ 
о на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих зав 
етића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полић 
обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови ис 
епа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се  
епа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испече 
а Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и не 
чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.< 
некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе  
сенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра 
обедили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Панти 
id="SRP18940_C4"> <head>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам исприч 
ојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ ј 
а и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађа 
жо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’  
ава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под 
њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</ 
орите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које  
направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су 
.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви  
оштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна т 
аше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв п 
вањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у све 
ека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани  
ужила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи. 
азгледао пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут 
ро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говор 
помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не з 
ћи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у  
оше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву  
ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залога 
ик, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извешта 
.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешу 
 и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир. 
!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се 
.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече  
апетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сења 
 <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху повр 
ве и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" />  
ет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дик 
ђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им ј 
омчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде  
атове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом п 
ново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше  
тва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она  
а раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари маст 
p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имај 
 Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се не 
кну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника,  
ујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p 
 Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требал 
и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се мог 
гњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу  
од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам го 
огао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да  
b n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом 
с се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је хтео т 
, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја завра 
је је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али,  
сти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На 
у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и остал 
 излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" />  
стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа ост 
{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, д 
 важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Ст 
ренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини  
надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам ј 
 Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло 
</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекр 
 је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, 
.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стиг 
о лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до ја 
е председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</ 
светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p>  
>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече 
света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>—  
/p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’ 
да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p>  
з груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тра 
од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не з 
н.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста... 
га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје оч 
ни па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О ч 
а наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд  
 Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио  
ена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о как 
тојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћ 
енама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то уме 
Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиро 
о.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спаз 
дна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} 
 посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка 
 Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’ 
ајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше к 
Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена бук 
b n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може би 
 треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску 
срећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш 
а:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</ 
пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је си 
ати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњат 
а о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта 
, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, а 
l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> 
атац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашт 
и твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси. 
нћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, ба 
— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече 
на.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У м 
ма...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли мом 
ево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, ре 
 Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је  
а и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се боји 
 Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајд 
иси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p> 
 у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— В 
Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ће 
мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У  
цу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не мо 
мој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31"  
оре Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора  
l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l> 
рдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Шт 
ља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли 
куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што 
аше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеко 
 што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, 
лица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше так 
 у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, 
="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{ 
 веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да  
p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ст 
о погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам ка 
увим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако с 
ва није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните с 
часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около  
е ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по а 
 дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије из 
запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и  
штај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S}  
ђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на 
 се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај.  
и видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио 
p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песница 
на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је т 
 долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назв 
а спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Ст 
е ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макл 
 постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикир 
>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а ср 
га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир ниј 
ом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, 
дседником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div 
вуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу  
угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче глас 
 рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори 
/p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“. 
ну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима 
душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево 
 и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="7 
постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако 
е запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго,  
губише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се  
но к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузим 
аш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица,  
 ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову тво 
} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецају 
ог од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S}  
од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Бил 
ата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према п 
биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их  
S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Свак 
ноћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, ш 
 њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: х 
ршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</ 
каишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јо 
брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— 
ео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p>  
е ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се 
а настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Вол 
е теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу  
ече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја  
д се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја  
 Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је 
тићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} О 
о да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ оп 
капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што и 
пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те 
Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они 
 На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Во 
ова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помис 
бурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> 
ви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="8 
оваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју 
его, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреум 
оста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прик 
а је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје 
... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича 
 оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама уд 
о му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чич 
ру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођ 
е још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у 
 опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</ 
о Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— 
во ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, М 
асло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Је 
жим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не н 
, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му  
ата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{ 
е груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда ј 
Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ив 
а помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Мно 
 <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне 
е.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зац 
адбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се м 
 немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло 
вету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А ово 
 сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабук 
ац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако  
ави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутиш 
чеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> 
то ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем  
ш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> 
 сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију 
ва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан аде 
, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се  
 ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и  
овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Ст 
доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко 
окопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> < 
лију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете прав 
не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а  
не, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p>  
дним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одо 
p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бит 
евини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p>  
 вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> < 
е знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко лива 
<p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се пол 
 пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</ 
их.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам 
че стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него же 
да око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начу 
рице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја,  
 му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</ 
је то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, та 
вце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их  
етне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио. 
м!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не 
, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p 
ла у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као 
на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се 
 чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, 
лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У  
е била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се исп 
тан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност 
спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи  
о, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта 
Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђав 
 море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали 
се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан  
стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је може 
к.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није 
гњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крва 
 очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку  
м чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам каж 
 шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом н 
ећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p>  
.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</ 
ече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам р 
рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за р 
и казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура тр 
{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p> 
, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на ш 
адне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовц 
аше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} 
{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети. 
 <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај ј 
После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те 
д обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{ 
е последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе 
ајволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш н 
 тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер 
 затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге 
е из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за 
Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од  
 гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и лин 
наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто споми 
Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица  
аиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као шт 
та.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље 
рију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p>  
Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{ 
ћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову. 
 за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> 
товим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им 
 Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око 
један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни ч 
ад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На 
крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чу 
в’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави 
>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шт 
летење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’  
г.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је не 
редно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљ 
авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива  
ли ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Б 
ли су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим 
е одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> 
 мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p 
 <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутр 
м, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} За 
> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За 
га и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледа 
Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>П 
 се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су  
 ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе,  
м полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте кап 
уно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> < 
ла.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нан 
лапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне там 
примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао  
.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— С 
</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари  
b n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> 
аро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> 
и могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има 
удницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> 
ћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи  
>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети  
м морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и  
..</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се  
ево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>—  
т поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је 
сле је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том 
ао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео... 
га ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p 
еда писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори п 
ти, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне  
<p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стеза 
аве Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек п 
што очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако 
мео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!< 
овину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> 
као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </d 
S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је у 
ер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> 
је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа н 
p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала ж 
не у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као н 
д с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао. 
кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, н 
/p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слага 
Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати 
 Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце о 
 у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?< 
етану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И  
, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад 
е од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу. 
ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас 
и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вра 
3" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и  
о о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја  
арчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замирис 
кше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је 
ирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке 
нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте в 
а од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти суди 
ли он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој ку 
ачари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, 
а није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p 
криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога уз 
 си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> 
ма није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што  
, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S 
уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више сво 
Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни о 
{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска ка 
 у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у р 
љу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође н 
мци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Ј 
.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пак 
д се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради,  
огледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.< 
че нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа. 
и ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капе 
p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и виде 
 Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На  
епо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је не 
— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, кој 
ио његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шт 
 да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Воле 
адио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћем 
та јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неоп 
срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се с 
јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</ 
на слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chapter" x 
му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али,  
 ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар с 
p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју з 
уну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђ 
искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него 
већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остал 
редао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак 
ва два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бле 
 ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим т 
ном у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p> 
<p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он би 
олазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто 
а.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да 
 <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није. 
 <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад  
с јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!... 
н.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> 
ко ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто  
жући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па  
на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и 
p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ тр 
гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Пр 
ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух 
 вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим ми 
 једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од  
орите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у г 
инко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја год 
а.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли  
 беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, к 
тојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је  
су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се ни 
Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се 
врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпош 
 земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Пра 
’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој,  
Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при  
ших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док 
ћа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>—  
бојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Ст 
> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена н 
догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњ 
астаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол о 
 вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p 
уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су 
имир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо  
{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба 
Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће с 
јачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше 
дави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се 
 Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p 
 марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш воли 
како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем  
зили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>—  
/p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од м 
ти.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.< 
 попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо. 
љив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш  
p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посма 
ући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родите 
.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му н 
е учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он ви 
онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Мест 
Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкри 
имиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд  
ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око ср 
ао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао 
е мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио  
 говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По б 
замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Д 
које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то бу 
и....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну к 
један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’волик 
<p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на 
 су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуч 
му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осети 
чи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, 
 и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то 
{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пија 
му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p 
Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се 
ишта не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана 
а Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али м 
ти слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мил 
е убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, о 
ше своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</ 
дседник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p 
и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чич 
и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се од 
се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци,  
јбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто 
 по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде 
м гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце 
узе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезен 
Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сет 
 Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише р 
> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раск 
p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих  
сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у 
д имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојиц 
бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја 
у они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са 
није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вред 
 За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини св 
нала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа к 
преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за  
ео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Ст 
и пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива 
Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде С 
 Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p 
требитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} 
ти.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb 
 свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је м 
е.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.< 
 Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни  
оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га во 
што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку 
омак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгу 
е само трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови по 
лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди 
</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитељ 
</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће  
е си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да м 
ом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ла 
 себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго 
..</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена 
дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав ј 
о сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само си 
ало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође вла 
 и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио се 
реди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух,  
апало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано 
јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.< 
ти.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало 
.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</ 
и.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћ 
 је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да  
о у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за с 
лан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и  
одине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне. 
p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јес 
Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете ве 
/p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</ 
p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Поглед 
ључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу 
а кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не вид 
 гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Бра 
 Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— З 
.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја мора 
.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>—  
p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетић 
 лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ 
а на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потр 
 ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, ш 
ам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p 
 Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p 
 није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> < 
 ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу ба 
— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гл 
дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и  
а је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га та 
вала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла ја 
S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа  
 тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби в 
.</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек 
оже ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан  
 седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме  
ро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви се 
ако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад ви 
но замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени 
ата ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и 
чи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је  
неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div type= 
се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</ 
ити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубил 
} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну 
 могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али 
 Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живим 
рамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су с 
ало се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама  
седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо и 
ар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>И 
, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... п 
 околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавај 
да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је 
ву премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пун 
 је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>—  
 <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не  
говог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта 
ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</ 
оји га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Сте 
 <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже  
огледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p 
дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Ал 
еба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да  
есеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би ра 
и да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>А 
 није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако свој 
акав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против ње 
д оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да ј 
</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних руме 
} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва 
ицама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрав 
е Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у 
{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се  
изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице м 
м су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p 
е црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подв 
и неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде. 
су се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њихов 
да мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу 
ом већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су в 
 њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше  
> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па сам 
р.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љуби 
о вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> < 
 га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> 
оље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погл 
quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољан 
{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{ 
p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари  
те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.. 
 жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> 
а зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом на 
тра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза 
два чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три 
ала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била ос 
, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му  
есео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И  
те Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очек 
лизини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдем 
у и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по с 
ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, 
 код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала ни 
дници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе...... 
кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљ 
а су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би  
 у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари.. 
 Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом 
"121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на  
дио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он 
ти, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је н 
ед сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи 
да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она  
ворила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо ви 
тева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи  
S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> < 
ш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси про 
измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</ 
о ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Није ни 
то мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш 
<p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње 
и осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је 
е своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно мест 
и до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо  
ару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође 
соше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки сво 
празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говор 
 по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа о 
а, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени 
ло с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који  
ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта п 
ако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове 
 кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— 
да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу с 
ата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не попр 
се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што  
овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Језди 
 познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово ура 
ко је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, з 
 кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни 
ше да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше ок 
љи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви  
а његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чав 
њу тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за 
да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће,  
ио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да 
 овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{ 
о, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>—  
ате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p 
вадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div type="cha 
<p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо  
ирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пруж 
одине, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</ 
се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што  
ност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према остали 
 само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> 
его и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад 
разнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, св 
е болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја са 
 Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вал 
ли са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни  
 — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— 
даше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’ 
еда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака 
"64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p> 
и слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази м 
.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки ј 
 све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на друг 
 врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њен 
о наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а б 
да, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхта 
је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили г 
</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Језди 
о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а 
p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могл 
S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да с 
чило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p> 
душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога 
 нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш  
гњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о  
а!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам с 
врћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су 
Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такв 
 прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, н 
у клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једв 
вати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људ 
свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јак 
у и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најми 
 земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, 
Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако  
</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у с 
обро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су про 
мо су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали. 
p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p 
атић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост 
и пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p 
о поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му с 
 пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њ 
 узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" / 
а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он 
лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Н 
у!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба о 
.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано 
вот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо д 
зађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога 
на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја  
 још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама 
је муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још ј 
чера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</ 
ала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага т 
Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Вра 
ности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа о 
рао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади о 
е бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке  
 је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{ 
песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето  
 је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа ск 
вори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вај 
чита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Раде 
 Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до  
како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли 
а је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овог 
, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да  
а према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>М 
ати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p> 
 што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> 
.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> < 
нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био про 
о се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и  
} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> 
ве шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, 
 у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морам 
к ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па  
оме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мо 
бом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их ста 
Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S}  
олила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на сво 
танија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На п 
ката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је  
анимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији  
о даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за ш 
ој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад 
.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па о 
те и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна  
проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, нег 
 нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p> 
и мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем мар 
и је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} С 
 Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук ј 
.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му,  
ње.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо 
ко остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја ми 
ро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла 
сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</ 
 n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте  
било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брат 
грабио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка  
та вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’ 
p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката 
 а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свет 
м момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} 
 је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам  
Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и  
 И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута кани 
сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам г 
p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур 
, и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викн 
> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p>  
 /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се о 
веће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p 
 добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па о 
иси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p>  
/p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти 
говорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуб 
} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и св 
 биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак ч 
е цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’в 
> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> < 
у и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако ба 
олике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију 
а, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S 
и јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој из 
станце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад 
томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочита 
о ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ам 
стави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к 
ати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако р 
 му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим  
, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелел 
ко море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а он 
и Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код 
м сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он ни 
не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Р 
бичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n= 
азио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трај 
d> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, < 
p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стев 
Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.< 
јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста  
 што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</ 
ем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> < 
 за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалит 
е шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замис 
репукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорил 
уста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су м 
нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</ 
Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га  
су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те љу 
од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запа 
вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не  
{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још н 
"17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?< 
 али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p 
 устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и р 
скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде свак 
ја књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} О 
кашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p 
асте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру? 
себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>—  
ти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</ 
а нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} 
p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји каз 
Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека сто 
Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо,  
раг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави кап 
е њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Т 
ан пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му проле 
p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не г 
сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам из 
и.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви  
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га н 
клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Т 
.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како  
вориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у друго 
ођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за 
 Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајде 
о што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што ве 
и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су в 
е.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су 
кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хте 
не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред  
3" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и 
добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> 
пет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди 
ршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и  
 загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија  
е и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружно 
е ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи  
ла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n=" 
 је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не сам 
т ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S}  
на и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о  
, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све т 
 Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди стра 
 за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја 
нам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да п 
о оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола треб 
и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора 
 њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>О 
тине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакри 
 али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само  
>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> < 
ко само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би мо 
гнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледа 
вају молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p 
 наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових 
вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p>  
та.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на 
 благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у  
и — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> < 
ни.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачун 
лазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића к 
ву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p 
од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да  
ено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l>  
>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад  
о ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Бож 
подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће  
е.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали игра 
та и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор 
 само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>С 
мисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру о 
да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно  
добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Сви 
, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="1 
ездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>—  
етан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Панд 
а:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </ 
/p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја 
 она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она реч 
е мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу 
ала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад с 
ити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу ва 
и ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ва 
..</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака 
а троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је  
тор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’ 
 Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразго 
.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хт 
ад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Криш 
<p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.< 
S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди киј 
 Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће 
 оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је ист 
Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то  
 времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chap 
ди да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p 
вице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикива 
, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А 
радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш. 
у, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним имен 
> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседе 
е мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о 
 подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатов 
пају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p 
н би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово на 
</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О  
уше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они 
 дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> < 
азда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} С 
а.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, 
 ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову пр 
 <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p 
е ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дет 
ери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не бо 
} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Р 
нило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њ 
 јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јеса 
> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онол 
е разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече  
 сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије 
ва паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гад 
 мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да рад 
е Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим 
и, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, 
.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћу 
’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједн 
тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и доб 
<p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева 
о и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи 
</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{ 
 Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни 
</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, 
мала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако  
ола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради. 
 сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако 
у док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу 
пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у 
а, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је 
Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се 
черају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели с 
} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело  
 <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав бл 
“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам о 
олуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> < 
ура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" /> <p> 
ити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p 
ако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p> 
ле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми  
ке господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам зн 
ешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то  
 и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево н 
о.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај  
удма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш  
 <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потре 
 <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо! 
 <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ наниж 
оше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n= 
венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде... 
а тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S}  
би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измисли 
пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женам 
неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу  
.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не 
 је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама  
ме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> < 
је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ру 
ватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p> 
уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли в 
 од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако кака 
ј и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Језд 
.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали 
ћи.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Д 
/p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Ра 
су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак с 
редузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушк 
ке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је  
<p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Ј 
ра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што  
нов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад  
 цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али з 
едник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола. 
ло, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића 
адетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Сто 
бијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж вол 
их леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан за 
шче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом  
 Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани. 
у, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l>  
н онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка 
} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмеја 
 Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учин 
> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, 
су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако 
.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учини 
ве речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало. 
 <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме ј 
 чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зо 
удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слу 
.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети 
, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли 
ата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дука 
S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Ста 
готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза,  
криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо 
, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p>  
це, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју сви 
не.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га он 
>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p>  
ње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина. 
 те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом  
да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се 
здимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и н 
га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прс 
 писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> 
 као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на с 
} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, 
p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије... 
ватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Пра 
 и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен 
орили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа 
уд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећ 
крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставил 
ли.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан н 
и.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се 
нас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђ 
да, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем  
а Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <p 
ве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али 
.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p>  
 <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур 
е и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председник 
/p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} 
видовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој ма 
је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љуб 
 ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте л 
S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј 
на, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За  
ако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>—  
ког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>—  
сподине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја 
 јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти д 
о је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да ј 
ас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је бр 
, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли  
>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћ 
.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни 
е ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председн 
у не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S 
Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, как 
а.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код куће И 
ило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Раде 
 већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа би 
к.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто у 
p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p 
је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> < 
/p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу на 
за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој к 
а сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И шт 
ца</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone  
: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до ј 
 оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га  
 <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и 
Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p>  
нам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти онда 
ва се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја 
да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти П 
имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то св 
мо климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко р 
</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ев 
 проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме 
по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’на 
 нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> < 
<pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене неш 
 опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгуби 
орало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва пр 
Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто 
есити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S 
ћ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацр 
јешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји  
 За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час С 
егови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим 
него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити 
 ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примир 
оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> < 
ом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју и 
.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p>  
е Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако ви 
а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана вол 
, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим д 
 ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> < 
" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p>  
ром леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари уве 
о мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, је 
 зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледал 
извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— 
ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} 
а, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S 
апетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запал 
/p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и п 
 тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из  
, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Си 
ом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе и 
Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је ве 
</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S 
 дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако ист 
оде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смел 
 нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се ша 
/p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко 
 другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све 
<p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са 
ћом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири 
д качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из ка 
ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и  
 неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута проша 
ошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> 
огледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили 
е Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са с 
ам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се л 
 <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш  
смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треб 
е га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле. 
 једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> < 
као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> 
> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о  
{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се 
че би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пр 
а.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станим 
тан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну  
он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући  
у зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура 
кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи н 
а није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и р 
ену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n="106" /> <div t 
и зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p> 
ва сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се в 
.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је позна 
а заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу д 
ена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти  
</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раден 
н, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’ 
 остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине 
ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S}  
мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чист 
ављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не зна 
и волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Ста 
ознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непр 
 кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате л 
 на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беш 
ше у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменил 
у тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови  
p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p>  
то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p 
 свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви њ 
сао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио поглед 
њао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да в 
ако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, 
</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али шт 
ајбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па  
молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Јо 
а, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењ 
ају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег 
 је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone  
еран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је ј 
би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p>  
 живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је 
Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно 
етету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она по 
али су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него г 
 ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на  
>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{ 
хану, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>—  
их мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p 
роз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим ру 
знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арс 
 <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само 
а нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба  
есама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} 
кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>В 
е особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир 
стајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облак 
е већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <p 
иње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врел 
 Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!.. 
47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S 
аш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је м 
 испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за мног 
еким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан 
су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, уч 
> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име  
на, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Сп 
казати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капета 
атово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</ 
Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напреда 
мо у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма  
казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb 
међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулу 
о љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац пад 
p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде б 
се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игња 
е с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p>  
шим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ов 
— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p 
ноћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</ 
, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем пор 
 дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће  
Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке  
 </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово  
 је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је 
ји од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад  
ђи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са п 
ред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} К 
 пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта  
 орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Он 
 опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p>  
 испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво 
p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро 
еум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити. 
је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуш 
 милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n= 
 чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није н 
пио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света 
p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа 
> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте  
/p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме жи 
ицу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у к 
еле и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p 
 да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капета 
рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојан 
</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учин 
је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми  
ли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је б 
а је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.< 
/p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за 
жљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јак 
 сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да  
p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака ви 
пази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подлани 
алица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака 
Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једн 
/p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов 
, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће 
да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне час 
дајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p>  
тницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p>  
ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да с 
} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ,  
девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и 
за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Руж 
 највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и 
сто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на 
Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p> 
/p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је 
адимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав 
е, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам  
Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности сво 
, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући г 
у сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} 
дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира 
уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Ст 
 Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p>  
тари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, 
 је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да с 
 као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепо 
 у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, 
де девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у  
спала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине реч 
ледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</ 
 <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весел 
као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено је 
грало срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после С 
</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од м 
p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и тр 
 <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало с 
свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани с 
ју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се по 
, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали,  
тина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја о 
.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету тво 
и?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p>  
раше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се  
на воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељ 
 све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p> 
>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!.. 
 шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали г 
аре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пан 
к не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се  
ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, 
лије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране дваде 
{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватал 
p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се 
, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглу 
 имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> 
 непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева  
Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пр 
рак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се ма 
ришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S}  
{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од 
.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану  
абран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше и 
 злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p 
 слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о  
Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’ов 
, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капет 
 у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже 
о рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе 
 гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, заради 
:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> 
Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам т 
</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била  
к, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на к 
та јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ка 
амаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас 
а видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо 
ин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута 
а у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сре 
ути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> < 
ало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођош 
 пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од 
наш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћ 
ора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмеј 
им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара ду 
и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако 
их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде и 
p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p 
тра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бат 
 око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав из 
ржао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да г 
з њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме леп 
.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он  
о Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав ра 
ичали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „ 
>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натовар 
 чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n 
ко она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, 
изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређа 
> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњ 
 <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и  
маћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се 
кан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пур 
 синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S 
 раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље п 
 јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшини 
 рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почаст 
апетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Зд 
S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири 
велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p 
н.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n=" 
а изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му предс 
 опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром 
раг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим 
е господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и  
з недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то 
ма, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и 
и беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на  
а.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што 
ла.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> 
ам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по 
оћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они  
вну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се 
 Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева  
е.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у ка 
ицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> 
амо у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обуче 
ви.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</ 
чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— 
 његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Иг 
 великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па вел 
ратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{ 
их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p> 
упило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су 
деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад ј 
или.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као  
ао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија 
 па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је п 
 њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} П 
шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је  
 вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</ 
не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да и 
> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, д 
во и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграш 
ти к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не т 
стре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „ 
p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чав 
ле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и п 
елике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчет 
Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је 
 жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... так 
...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} 
 га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких гла 
едан нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им рук 
и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они б 
ба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији ниј 
пазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео 
</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S 
е смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући св 
нио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави ан 
на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом ок 
о испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетић 
е.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше 
 глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац  
Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У сре 
бав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су 
 и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд с 
 са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и  
дима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је сам 
 редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и ј 
ао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, П 
волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били 
 слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, вол 
овала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— 
а презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И  
проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад и 
петан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загр 
и људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих се 
 <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p 
 ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је 
чин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доно 
враћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...< 
ести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на  
их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње в 
p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са св 
гов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је  
оред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју 
 за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале је 
гуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> 
ш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне 
био.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једи 
ед на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети  
е Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</ 
 <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама  
<p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој х 
 селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој ка 
верава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у груди 
, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога б 
ој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано ј 
 Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p> 
Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће з 
окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p>  
евтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три  
 те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умор 
исао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те тр 
 дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чинов 
S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи груну 
.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се п 
..</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> < 
 и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, 
али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да С 
 с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао 
 је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>С 
или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво н 
ој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер в 
 чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао  
ку од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он  
{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, 
њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у ч 
 Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја во 
ом беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе  
ла притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу 
 био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и у 
на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва 
Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, пор 
дарим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње 
>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже 
ли, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га в 
едио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору 
ла ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удеси 
е игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јез 
е пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост 
 да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну  
Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једар 
зе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и в 
и су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле  
су знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у  
 слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бит 
 а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му до 
у реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она сте 
} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па мог 
оја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, 
и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један 
оњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да 
о стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Бо 
ашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе м 
.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милос 
 бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</ 
а су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва с 
мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешт 
>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јак 
 <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{ 
рупним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авли 
ој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих 
Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе. 
гњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти 
" /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу  
>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене раки 
ја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгуби 
/p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми ј 
могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра  
 изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђ 
>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> < 
сет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком јед 
.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.< 
ело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Ј 
" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао  
о па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару г 
 на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на ко 
поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} 
Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у  
и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњат 
ветли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је о 
бљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p> 
> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала. 
le>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сеља 
 Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обича 
 мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму сам 
 попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад  
о, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако д 
ве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин дос 
ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу с 
<p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p 
 мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа 
о капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину 
Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>—  
ече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми с 
ра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или  
Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву о 
 <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док н 
: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> < 
 или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао,  
p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским п 
рекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сам 
ше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која 
оја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху к 
аше и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се ниј 
макоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јов 
оју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити 
Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се и 
ем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Ж 
о.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их рас 
ече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хо 
 је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S}  
говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Иг 
и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред 
 Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико од 
.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет  
а, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није 
разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто 
} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће 
ом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђу 
лико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замис 
рију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.< 
суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шан 
ош вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са о 
беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се  
бру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> < 
то се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли р 
 се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p>  
ај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Кој 
лиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о 
Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир ра 
 л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио 
док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да 
м посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под ста 
век.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кмет 
о кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и до 
н залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти 
 Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и  
ир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо зна 
у заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и ра 
о и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо 
/p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ни 
ле са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ с 
на опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p> 
аж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако  
 Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам ве 
ојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је 
бе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> 
те гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко 
p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката 
или да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први чов 
 њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Ст 
> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико 
о својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и 
еше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресец 
 мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина 
оје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</ 
 увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју је 
у ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љут 
>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену  
вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Бољ 
</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на 
дни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала с 
прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим роди 
о они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, 
 жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не 
ћа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се 
Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био. 
ти мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и њ 
> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе к 
S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало  
/p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а 
’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му 
p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</ 
разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Нећ 
новим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ов 
о?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>—  
ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} 
 да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица иза 
Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p> 
и пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пуст 
ато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње 
а те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а 
е с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се  
p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они  
!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} 
.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће нек 
ти, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— 
мена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке д 
у...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p 
м га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоште 
гледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала 
дине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у 
/p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, 
 ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо  
аш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала с 
 се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће доп 
 једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим т 
 су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла.. 
на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и 
 <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, ш 
нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’ 
на Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p>  
и се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло ср 
гњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну  
беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> < 
аше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о 
ши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} 
> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{ 
еш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим. 
 плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, 
е било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет гово 
о се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у к 
у’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући сл 
 <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="1 
.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’х 
А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну ш 
м била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А 
 Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не з 
жем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњато 
 Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака  
ти облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, маши 
 згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста м 
Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево  
олудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се П 
репеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њо 
ата.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</ 
Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш д 
ом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> 
’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p 
ала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за 
о, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Да 
нако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</ 
 клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, н 
ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у  
чекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојл 
х и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кре 
 неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S}  
 тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништ 
а, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’рани 
.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је  
ар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ 
 <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Ст 
 само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> 
да.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> < 
S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала 
ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је ст 
- још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p> 
 <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, м 
 моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно ј 
, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благ 
ларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним  
 Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и  
семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну  
јим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас к 
 Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте 
и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у ваја 
> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа 
p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, к 
во је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p>  
е да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ра 
хвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке 
 кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца м 
S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’п 
зив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразгова 
сати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, т 
ако је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама 
о нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био п 
о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћ 
Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њег 
ог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разго 
ислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад 
, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још јед 
аметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни је 
 налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим до 
ју и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно 
"146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> < 
 у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био  
ватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и п 
’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даљ 
 Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако  
каном тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на к 
пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека  
јала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} На 
о ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда 
у још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто 
сечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> 
о, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног ле 
 /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они 
 нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па 
тане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се м 
теву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свет 
 селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко  
p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p 
 ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се г 
 иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па  
че код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смеја 
ест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му  
 волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Б 
ено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Ј 
ала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> < 
ога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још 
м диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S}  
ога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње р 
и скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> брат 
небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич б 
талу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и  
.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је от 
а кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш до 
Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у за 
еговог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао 
 ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу сте 
ан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — 
довинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S 
јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седит 
димир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком р 
ој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину  
 Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и  
еднику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де ст 
 капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова  
арен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на 
 Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска по 
ветог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако 
е године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим 
 шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао к 
ћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стоја 
е чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те... 
ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.< 
 један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не б 
и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио.... 
 рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’ 
 се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек 
и’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Ра 
тајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако 
 <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла 
аздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двоји 
если, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткива 
е.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево  
— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш 
ите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти ко 
{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта в 
је, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог 
, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му р 
ивела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Ст 
 Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љуби 
p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је 
 баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море 
<p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе,  
а чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— 
есмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, 
раку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се  
>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечера 
 тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земљ 
тају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и  
чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни  
сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је доз 
Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опије 
м оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сен 
код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>—  
волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како о 
 ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабо 
 Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом 
 и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радет 
е већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја,  
 стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још до 
ажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Не 
 <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За  
 се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи. 
стити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p 
у му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утеши 
равог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и уз 
Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матор 
p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, д 
ога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи 
чили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се  
смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку  
колико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За ти 
</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S 
есам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> 
> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p>  
е на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јак 
’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</ 
и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, 
рвог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио 
ти док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— 
> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојано 
е и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</ 
, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се 
де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер чита 
је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево! 
а превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам ниј 
.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла  
 беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као какв 
ј шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло  
ћан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је 
ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.< 
емала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су с 
Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију си 
та.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце мор 
’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим 
и.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с  
 чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена  
 То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето м 
ве људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади  
 њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по он 
p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви дол 
ра, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како 
ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком 
...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Ст 
 да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43"  
<p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандур 
ело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Ра 
ало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила 
жен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Зн 
ује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској суд 
е још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му 
имом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода 
/p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залога 
право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног  
ја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју ј 
 недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћ 
нао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <milestone  
зимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог  
еби, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара пон 
 букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> < 
у знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се 
ића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима закла 
ио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини 
овао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l> 
у.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало пос 
.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен чове 
а лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, 
е.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостив 
 стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је  
.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јест 
жјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте 
о то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p>  
, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Св 
ао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три п 
брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје в 
 Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем. 
нџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао  
ва Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игња 
 <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канце 
>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвож 
ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражи 
лазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к  
сте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да св 
уке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе у 
 туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пр 
нковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио 
ље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Излас 
остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда 
/p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли п 
</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ра 
ишта.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио д 
ака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p>  
чиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је  
 од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>—  
 сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавал 
’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о с 
је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звек 
} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био д 
 да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{ 
ва поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади 
</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухв 
ор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> 
м Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p>  
вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мења 
ова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станими 
вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42 
ите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке  
се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У 
и’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се вид 
тише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао,  
евите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убиј 
у да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над б 
петан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред о 
шло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они 
 знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? р 
 узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле 
 су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председ 
кара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је  
> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати  
ет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да остав 
 Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она д 
сати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, реч 
етнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге 
и његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потреб 
а Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p 
 очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Б 
} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и же 
 много променила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватре 
едала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p 
> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на  
во учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што с 
лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог рум 
 у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром.... 
Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћ 
ојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу 
</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> < 
њиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није 
 ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се 
два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, 
јан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћута 
 највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се 
гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да п 
ј ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} К 
у од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци т 
собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити д 
имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађ 
и.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути 
а му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху к 
ио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши  
 авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забац 
ештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p 
е примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан ма 
д коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви 
p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки 
лако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом 
’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву 
рски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у ср 
а.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S 
е Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао паж 
ћи је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много  
е у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>З 
p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало 
S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћут 
рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно  
ако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p> 
 Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је 
не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капе 
хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растур 
 радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p>  
аглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у к 
— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све 
тајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић 
а је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану 
занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке 
ше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> 
таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p 
 овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тет 
и смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде  
 зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари 
{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у 
 њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га с 
p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете к 
тојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису с 
аба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маро 
 него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље н 
p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год иг 
ој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро ле 
тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да с 
но море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— С 
, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l 
 ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао 
то мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се дв 
м животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас ни 
чноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само 
е, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви 
/p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетан 
ругом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, а 
же што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> 
</l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро з 
Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из 
не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче 
 срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Ст 
земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из  
ки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам  
> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу 
њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као  
дем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем б 
етан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив кап 
апоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> < 
апетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог за 
у.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао 
игура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред  
.. па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је л 
> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p 
а неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао ј 
уго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено. 
, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а јези 
 каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} 
ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p> 
чију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од  
ком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е је 
 се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам ј 
 ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што  
равог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао  
.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо преле 
они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, неће 
та је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на 
ну лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и поче 
н их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје прија 
видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет  
евом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да 
/p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме  
, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им зава 
 се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разила 
}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и р 
 разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вал 
о га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А 
е пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто 
цу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Дика 
га, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цига 
вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест 
 ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.< 
иљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</ 
по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...< 
се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по а 
 прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остав 
е нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <p 
лушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!< 
и!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што  
<p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се. 
ш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натова 
оје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би  
се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....< 
лицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још 
само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најп 
е људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном  
алити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у ли 
ара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, он 
{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе вели 
> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце заб 
би ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p 
звони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p>  
ацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Ј 
 на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и разв 
 наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тро 
дај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима ве 
е послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако  
азговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадн 
ирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а  
мира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне прогов 
сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а  
у.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Про 
агали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бун 
јану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој  
Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, о 
ругог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још,  
г човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, д 
х.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара  
и мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела нав 
цу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су  
 опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p 
е Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без  
рају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како с 
<p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говор 
 звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други труд 
а мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се ск 
 несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме вид 
де премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми к 
...{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју се 
е замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво 
к.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметов 
ади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам  
ли и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева п 
клиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S 
видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио 
еби дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <p 
и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треб 
> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</ 
 се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} К 
ако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле ка 
петан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми 
а се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чич 
д Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије 
 <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’в 
S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А  
<p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали  
подине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду 
и Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове  
p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, над 
 што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ет 
 по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутр 
, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</ 
цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да 
/p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, 
Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отво 
своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти  
 му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ћ 
и смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни моја.</p> <p>— Ниј 
равица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако и 
па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе н 
Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о ва 
</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги 
 блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море  
/l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио,  
.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј! 
не и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Сто 
е године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p> 
 нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да право 
удем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S 
ем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају ш 
оји умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац пле 
и и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> < 
 наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— У 
 људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људ 
— продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву т 
/> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На ист 
ајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</ 
/p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црв 
леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајт 
 зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>на 
/p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам п 
<p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> < 
није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога госп 
ј, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p 
бави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје  
нио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата о 
Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стој 
ланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово 
жић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од 
 су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде гла 
ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p>  
днемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема 
> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир! 
тка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобн 
ко је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>—  
огледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ 
ијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ов 
<p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо 
 је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:< 
и га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p 
из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> нап 
икну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја,  
 предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p> 
Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све 
’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по  
 то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Он 
S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем ва 
да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице об 
оље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога 
<hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижи 
и, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну С 
 његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капета 
колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па ј 
ат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њи 
нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веро 
-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика 
/p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га с 
воме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуч 
“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота 
 с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку 
 прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица  
 заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да г 
век, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мисл 
заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сен 
е све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам  
Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој  
 околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нис 
ато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ру 
ањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе на 
ве јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао 
</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’  
ad>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног  
{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја 
’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p> 
ан ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имањ 
и, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву пр 
је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву 
ти.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Ст 
 од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је леп 
!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је св 
ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред п 
 вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са ост 
остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али каж 
 гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, ч 
ило је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућет 
ну Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{ 
.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур 
 на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало  
 ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу  
њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шаре 
теви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности к 
ари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео 
, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} 
ав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечј 
ћи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видит 
— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се 
"21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— 
ли:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p> 
данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам  
 ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, 
ко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе 
" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта ј 
p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гла 
ајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а на 
ата се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, 
p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам 
у се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p> 
 куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаг 
ина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, по 
и њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Во 
казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо нос 
вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} О 
све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо  
ине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лиц 
хови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Сво 
лим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и њего 
вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је  
љу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p 
е сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили  
тавили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми 
ма је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао о 
 мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да т 
{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догод 
 такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p 
престано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева ниј 
олазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило с 
Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором прав 
дбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича  
 му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд при 
Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви с 
аш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p 
а место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, а 
p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта 
лике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир.... 
ховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољу 
и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Мест 
аво у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај,  
а, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем оче 
граду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаре 
рећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станими 
о је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живе 
..</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцет 
, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се др 
ругарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{ 
 и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам 
ана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја  
ne unit="subSection" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће 
а.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> 
ућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојан 
 опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше,  
 еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата с 
ам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити виш 
Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаш 
{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим н 
 су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар  
а се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако 
очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, 
, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим 
е морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва 
их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је к 
на’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си 
а је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за  
 <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим 
ући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору  
>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чи 
упао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас. 
први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се та 
>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић,  
</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова 
/p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p 
ла сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто 
 Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо у 
двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{ 
ак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде  
р браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорл 
се поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обо 
ема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А ме 
и са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим ро 
ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....< 
му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>—  
>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ћ 
 ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој  
ката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо с 
 и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се 
а шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, реч 
ли, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, д 
моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свог 
</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је 
еше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.< 
S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старат 
!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Ј 
о већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p> 
тића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, чит 
 дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} 
ала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих п 
а.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> 
 ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> 
је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и  
оби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје 
ге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је би 
да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала 
прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проб 
 ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са ч 
амо слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да вид 
ељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу 
 кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола ула 
p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га  
одина.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</ 
оворити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и 
орећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>И 
уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти 
х стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело мо 
нате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове  
 скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све 
завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића раки 
.{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у 
 види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш 
ање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у уш 
Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали з 
анта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>—  
сила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је  
ело снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И за 
се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Ка 
> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако  
у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> 
 што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> < 
отица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p>  
жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, 
колико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уре 
ој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S}  
</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни  
имио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно про 
Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и ка 
она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, ј 
у били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи к 
дне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Кап 
ледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђ 
ако је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те зано 
ти, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игр 
 сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала са 
 седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> 
броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два  
би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му не 
е би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече с 
ло, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра!  
адетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар 
ио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ва 
ви од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царо 
и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Д 
S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле р 
S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата 
на, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио ј 
ј Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А ш 
вар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено? 
еку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од 
су белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу д 
ају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и  
l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> 
е Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега  
 седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p>  
е Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда  
 светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>О 
та је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам  
зговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку  
е лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умо 
.</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, ч 
 удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала 
е весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше  
лачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати  
а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и беле 
} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу  
пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>—  
ишта.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, п 
гом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волел 
 места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима,  
и у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} О 
ша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Зб 
И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли 
у код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако! 
 једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се 
кчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> < 
> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А 
 и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи 
 умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже,  
послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена 
уче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p> 
том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекари 
еру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Заб 
один капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем п 
 <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем ре 
терајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, ко 
 и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p> 
а.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших 
 Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео с 
прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и са 
.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика... 
ад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и с 
 Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њихо 
ена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси ме 
рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица 
атила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све 
 <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пол 
?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган ка 
ћеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’н 
 кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има 
 род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па  
Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш т 
 се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— На 
жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— 
<p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Стан 
...</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али 
 на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила с 
ло овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много  
о оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разгово 
Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако! 
<p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море! 
дан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече друг 
 се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је с 
заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и разм 
и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и 
ен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на к 
ам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> < 
 пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе  
дило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим 
ашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се д 
сно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња  
могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стој 
ection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло  
 како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва мог 
 Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} 
кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали 
сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва троји 
и стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> < 
ико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и вид 
> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да  
е ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло т 
 гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти  
е Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви пог 
му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та н 
само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче: 
или скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене,  
го, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Плам 
они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S 
Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су у 
 пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, пр 
децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, поп 
е беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се ти 
а његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је оста 
е весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело с 
де сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p 
а је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговар 
анко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Раде 
>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> 
о јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За ти 
е пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова 
ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Св 
<p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све  
Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало мо 
S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и т 
За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после и 
 <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пруж 
упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завирива 
} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа 
ате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де 
ић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p>  
— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега. 
.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола нат 
Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело  
мир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога п 
е мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пр 
а.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је с 
е’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једн 
отревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ у 
оло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певај 
рока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то б 
е петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгле 
се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</ 
Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до да 
e> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јар 
> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни р 
и ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа. 
xml:id="SRP18940_C1"> <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раден 
ај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд  
дало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву 
ћа Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, 
парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као  
аком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, син 
ај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непр 
атићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је нај 
че, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам  
рка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S 
 на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морал 
су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и  
ешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поно 
тави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје  
 /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти 
ника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо пре 
оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отво 
ећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива  
 Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној  
ровео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p 
орици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће 
 <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и  
ине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p> 
уту абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденко 
ави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Ш 
о да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p>  
Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго ми 
стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном 
ездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и ина 
видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Пр 
га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— 
о ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на б 
Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се 
им се кренуше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше 
> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало посл 
S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после п 
е био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, п 
ешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p 
или.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много 
 за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> < 
стал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су  
о и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше 
а тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ва 
>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако  
 да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја  
емо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две  
сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује  
слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, п 
и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадб 
а обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти о 
, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу 
ече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како  
шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{ 
ин Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице н 
Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S}  
ју га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се в 
нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново 
и се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шор 
пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p> 
Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде к 
о он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим д 
 n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и  
а празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не 
 куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио 
е у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, ш 
 шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху н 
лати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На 
ишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само,  
едседник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш и 
еш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући 
 ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати. 
у...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— И 
/p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој с 
ча Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> < 
ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па как 
ди дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече 
е се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="3 
пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{ 
Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он н 
p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице 
т и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете с 
тражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} 
говарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p> 
е Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Ст 
> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледал 
ара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Ст 
<p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше ку 
пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стиша 
Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселил 
сти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још  
растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако  
p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, 
ле подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се крену 
.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја 
ведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> < 
ако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судниц 
ити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако дал 
p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред 
јде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам 
.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али најви 
оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p 
ће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби  
/p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, д 
ја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} 
уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и о 
председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду  
е!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море,  
им.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватов 
у зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p 
их.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице до 
у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара пам 
} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} К 
лим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, ле 
!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... 
— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето ч 
и обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу ку 
тани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, 
 пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.< 
— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Језд 
ри попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p 
/p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стев 
„и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p 
Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо  
чала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена. 
а кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева се 
наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек п 
отреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} 
 не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си ме 
јес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’х 
, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а рец 
се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишл 
Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с то 
език му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње 
S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</ 
ше.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, ч 
е, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здр 
стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зо 
у.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упа 
</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обој 
шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судни 
 догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту 
их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p 
мен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од стр 
p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Ст 
н, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш пр 
p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Зн 
 Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај 
.</p> <p> <hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} 
вашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском с 
цу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуро 
Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} 
’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, д 
ра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од  
it="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо. 
ction" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана п 
 кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке.. 
ти пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој  
и.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она о 
амо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На је 
у.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> < 
н и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p> 
кан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ен 
{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и ме 
епо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</ 
{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејан 
 свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се дв 
 да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди 
у га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо 
<p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја  
те што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помо 
 скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>—  
, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са 
Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек  
?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p>  
е у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је 
поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају. 
 Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су виде 
утећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне сила 
-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председ 
н.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек  
..</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече  
по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше 
је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>—  
вде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви зн 
 а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу 
год не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покваре 
коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И  
и синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S 
ана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање. 
и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележ 
ш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S}  
ј кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p> 
 прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је  
Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба  
евојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о д 
са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p 
је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, ш 
 ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали 
у још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да  
е, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, 
 трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и С 
ђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{ 
о и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к 
решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је ј 
атићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јак 
ко изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну маши 
цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још у 
лики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради 
>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем 
учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао уч 
ао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и  
а.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подрек 
ну жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то коб 
само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихов 
...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље би 
свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њем 
I</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год ок 
с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судн 
енковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то  
ци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега 
а.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко  
омаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> 
 пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— 
амо Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> 
 би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта б 
 лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</ 
 О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима? 
 роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој 
ино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Ј 
рино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која н 
p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој, 
Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чув 
забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних ми 
них очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти  
таде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца  
а.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прст 
ри, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора 
у у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, к 
би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату  
или искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> < 
 господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи с 
снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не см 
ислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</ 
си нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, ре 
.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није  
<p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капета 
њат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— 
ари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина  
ео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива  
.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута п 
е, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим иг 
и му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог орах 
ута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се 
Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S}  
зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врз 
Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће  
 беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Језд 
ра дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече: 
<p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је уради 
е је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија  
pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p>  
RP18940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњ 
лагословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растуре 
 да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али  
 Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Ка 
Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им 
ски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у сел 
Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу 
жиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану 
ојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зуб 
ећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана 
застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бис 
ла од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мо 
стегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p>  
и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о се 
на доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у посте 
е вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препа 
 и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова 
здимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Рад 
ише него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити,  
проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојиц 
 пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се  
њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише  
 Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> пр 
о на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, н 
властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{ 
Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље 
иродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да 
ине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говори 
пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замис 
а нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, 
} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад  
 никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако мога 
 мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу  
="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На  
целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и с 
ена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, бож 
.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спр 
је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и зе 
84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам  
па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— О 
!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су  
ећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса  
 вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до 
ко к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио. 
и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак д 
та Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.< 
а се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то 
 док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онак 
од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет  
ита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и  
> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам пре 
о распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас 
м, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А ка 
Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p> 
оздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Стани 
{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у ка 
...</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’  
е миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p 
 у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и  
бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никад 
ла се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, пром 
 је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи ј 
 се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, нареди 
p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје  
огледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан  
 <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће 
бриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p>  
/p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи св 
> <p>— Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S}  
> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево 
ду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто 
мо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.< 
 не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Так 
мем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Сима 
глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Д 
<p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> 
ђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врш 
 <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретош 
есе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим  
> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>—  
одине, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим... 
 Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису 
о?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p>  
роведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњат 
 и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пан 
га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образим 
а откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, С 
га је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете: 
срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прс 
и одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким р 
атом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши,  
>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све  
ењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се 
 опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од  
</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево 
117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило  
тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити. 
> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли  
у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је  
алогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погл 
Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима би 
икако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предме 
 сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p> 
обије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни  
 Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдего 
е Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина  
, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрин 
ом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га  
 Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.< 
одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к 
ако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето 
мо у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини  
у, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и о 
ад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави,  
о, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај  
} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до 
о који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мал 
лела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво,  
е обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознава 
n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим ста 
ојим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била 
 радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала 
њим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледа 
 /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче да 
> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста 
ашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим 
 сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато м 
ним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледа 
ка се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Јо 
ицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце б 
<p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као к 
 то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p 
га ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и  
, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста,  
> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте 
а астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви  
 говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо 
ест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио 
е се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p>  
рајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Каз 
и Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшн 
о је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био 
о сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n 
 вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај 
 <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па 
?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже д 
могнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој  
аше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан  
</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S 
 ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најт 
да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и мило 
 све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пож 
ео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ће 
} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће,  
је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Д 
 у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцн 
дње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здрав 
идиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи. 
од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да о 
{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и 
p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече пред 
ко да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} С 
е Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радети 
се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова  
 стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао л 
<p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато ј 
Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како с 
 и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче у 
м, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто из 
шено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и од 
а.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p 
 ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> < 
, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Гли 
 из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb 
ш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросим 
> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Б 
.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако см 
 јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p 
 друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери  
ко га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћак 
> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав поб 
ба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро? 
е дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, 
и, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, п 
о добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су  
вој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се п 
 брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он не 
и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> 
ма убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Т 
ешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече 
 Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева 
о да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим ра 
воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар 
ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети је 
Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било,  
</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, шт 
>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто дад 
 Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинит 
отово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чува 
још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препече 
Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрз 
ила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, 
ива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се то 
он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, к 
 и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје  
кад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.< 
 виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој с 
, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити 
газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Ви 
т добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо 
ра, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живо 
 колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није мо 
оше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти 
је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожало 
 па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S}  
{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што м 
е се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> 
гао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу љ 
удари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- В 
..</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа пола 
Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо  
о прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћ 
 да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и 
p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и  
, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет  
аједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћ 
 мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>В 
 кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, 
леди, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку,  
ви се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прек 
мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи 
К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша заста 
ном срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде преми 
ао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у 
S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> 
 било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поиг 
пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој пос 
<p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о пор 
ко одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са с 
</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђо 
p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око с 
зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде м 
утра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости раз 
ити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се 
 главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му  
киде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му из 
ад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о с 
то много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} А 
ече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то по 
> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори др 
 ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се ост 
</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За  
кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ з 
мање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Језди 
 и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не изв 
рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је  
гушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, б 
лан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p>  
 <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да св 
ећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара врем 
у нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује 
ашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми. 
пасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} П 
и да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек 
 <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кућ 
 шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује п 
.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</ 
една мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је  
</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, 
 њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, 
мачванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p 
.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га по 
зде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стан 
тра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи ос 
пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један 
о се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да пр 
ти, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да  
 <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и осврта 
аш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокрт 
 морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све  
дељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затво 
о, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио  
 терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаш 
ш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n= 
 све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, к 
ућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Кр 
ла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Н 
о његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} П 
исто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, 
петан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да 
еко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p 
чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председн 
, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал. 
к ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p 
p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам о 
 спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море,  
ну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда 
 суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину 
’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разгова 
тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен 
ли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети с 
роврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам каж 
мо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам сме 
кочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног 
а измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капет 
 помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој  
Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није 
 му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти т 
нџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било  
S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S}  
о јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао суд 
ивоту нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p 
ала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живан 
Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве 
и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беш 
ва савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је о 
међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш. 
 баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси  
="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јад 
 љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она 
шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела веш 
/p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Иг 
 Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али ј 
заше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>—  
та нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, 
 волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је та 
или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремал 
{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После оп 
Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} 
 n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истин 
. што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p 
аса...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и пос 
 срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Ц 
p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је с 
ше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су ј 
авати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За 
обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити 
лу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала,  
аш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо  
ли.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!.... 
да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да  
е примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се б 
ро лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласн 
p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станој 
>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та б 
 имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара 
кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеж 
, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> < 
симо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ 
Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све 
>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме  
што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је нате 
Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ виде 
моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила  
ло срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љу 
— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сиро 
во да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“ 
е, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе о 
ице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући ч 
је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то  
одина---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад са 
 само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’ 
 Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једв 
 је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он и 
а девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим  
Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и 
на је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе с 
 у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер  
ла празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе  
 ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко 
ури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи  
мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече ст 
 први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жал 
жне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд ок 
“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, каж 
 капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ј 
иђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуд 
у моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хт 
..</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од св 
’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и  
...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко 
 које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати 
p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик...  
 разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се три 
сао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у сво 
д куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она шт 
своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Так 
 дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јад 
донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати 
рота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сре 
ао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком б 
овала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бел 
 провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>—  
што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Во 
p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није с 
д све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном то 
а мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако ве 
га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта па 
 рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, 
ако се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Г 
/p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад  
p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Ч 
ито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још  
пунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети с 
Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{ 
а, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Мо 
ам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што 
/p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди 
а овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’ 
ије га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из ав 
н:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о  
> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивно 
ну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>И 
</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и 
ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>М 
шали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> 
 радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господин 
Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати  
чи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>П 
ављени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> < 
 лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцањ 
е лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупн 
стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p 
тврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотр 
 вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и 
м.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима  
а је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста  
врати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисл 
 месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов  
м гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама и 
 руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Св 
етнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место 
знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам л 
еко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и и 
одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по 
а тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...< 
анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да 
едва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули 
ећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о  
, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој 
од уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад  
рострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева ре 
 ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за тво 
ли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код теб 
ну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да 
p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не з 
ава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде 
гледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>—  
било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S}  
о шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> 
 качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је о 
н--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо 
о.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p>  
едну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тог 
ватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с дру 
 посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као сн 
д оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> < 
полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону кор 
мештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожеле 
ажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S}  
 Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али 
 <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мал 
мешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и  
е да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скор 
је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана. 
 ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом при 
ање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије  
 корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој н 
 и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а о 
цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мар 
р ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мо 
ла Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, р 
 И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> < 
 до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречи 
а.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде 
.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао  
S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први п 
ају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су п 
рамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе де 
>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се  
.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му не 
у радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију мома 
 нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад  
тана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p> 
аж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг 
 главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све леп 
р и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога 
 им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терет 
м је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ 
о буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога 
а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај де 
ку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш 
оседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру 
?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ в 
</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S}  
ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчањ 
ше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу 
авог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљ 
А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу д 
се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите 
 је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад ј 
е узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрос 
о не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда  
смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p 
b n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извад 
н пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур о 
ош једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одм 
љавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> < 
p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она по 
 ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њег 
— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено 
} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки как 
 ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебиј 
оседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три ве 
она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>—  
>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опа 
м се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро с 
а тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упут 
агрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у 
ј Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и 
 <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало зал 
 једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Ме 
...{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на свој 
.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Њег 
ружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стев 
петан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, н 
.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденков 
цу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинч 
се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у њег 
S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осе 
к до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се  
четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и с 
на букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану 
ма адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш м 
преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и как 
о јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удес 
, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећ 
’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p 
и.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо 
и, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па  
ом, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="1 
ређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој  
а и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четв 
 <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говор 
 да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић  
мир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, 
е груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде пра 
бо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p 
>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свира 
А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи 
они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{ 
о гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро  
ље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушал 
хана скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p>  
S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p> 
 лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, кој 
јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек 
оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће... 
ко сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћал 
устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а 
љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на 
 далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле ж 
је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто 
гајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова раст 
/p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па  
.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа из 
а.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш  
н извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које 
Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћ 
т није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледа 
ања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе 
алим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p>  
S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је  
ци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твој 
 Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир 
Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну 
Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се 
ако неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и  
жем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’ 
е миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати. 
овој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојк 
киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p> 
ако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве ле 
Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили  
и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кућ 
вари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову п 
Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од  
 ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорил 
жо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p 
Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао по 
p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то у 
ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.< 
не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они  
о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нис 
 пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да г 
криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после,  
ездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле дв 
ову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</ 
Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва 
 врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“. 
отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при ови 
> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било 
сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли  
> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на  
ј кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она  
авест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво ч 
имо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато са 
диш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} 
и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њи 
аглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’ 
варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те љ 
тојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала  
/p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођ 
> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави  
дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је с 
Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, мали 
ни нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се  
.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди  
ти и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо  
>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам  
нам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу? 
.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p> 
дили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло 
радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговар 
та које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p 
} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње про 
ли су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница  
м и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>П 
, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S 
е селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S 
олим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћорав 
 пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p 
Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгуби 
зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> < 
и да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима б 
о, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута 
о мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но  
о је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта ста 
ане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> 
ече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћа 
амо видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Бе 
свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњ 
сао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо 
ити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> < 
их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p> 
ш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољ 
ајмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, мо 
ше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и кора 
азарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</ 
енога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је  
у више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> < 
могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли  
аки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на св 
 како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта вели 
 мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, д 
о она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година 
алупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово м 
ај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њи 
лу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p> 
</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појав 
мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стој 
Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дука 
ели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поган 
ави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем 
та ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за  
{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и 
ганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас рази 
{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњ 
топе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p> < 
та.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да за 
бав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они во 
</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису 
 књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по  
раво ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако 
 после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисал 
тан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушај 
димирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p 
 били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови напо 
> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више 
су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Как 
е ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би  
ас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Ра 
даше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло  
 гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Раде 
} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>—  
</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели  
сто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се  
био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне,  
ли, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате 
и одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно с 
напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— И 
седник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто н 
удма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича  
оја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, 
</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њ 
рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} О 
и просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали  
пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог нам 
осле венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет во 
а ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куд 
до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је  
ара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете 
о сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и с 
м.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p>  
>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, 
p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг 
и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погл 
е некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с т 
идео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место  
.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој  
е, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> 
 Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> < 
ну, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад ј 
жи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме  
/p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не мо 
 Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљ 
Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом 
Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> 
 ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нем 
и и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} 
>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но рад 
и маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте 
ора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> 
о дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, реч 
 јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.< 
е село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак и 
аја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{ 
 сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гу 
ад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде паж 
сподине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или 
ећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара од 
то, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ ле 
Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим  
о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми с 
 је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’  
....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси 
есели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њ 
в у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} 
ковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Сте 
’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Д 
 он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{ 
га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку 
 <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p 
мо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се р 
споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га  
 није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечер 
 <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна  
и се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у чет 
да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлак 
ођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље д 
је откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о  
а господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јест 
 <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам 
опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновији 
 преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале  
о црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изруч 
ва занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капе 
— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуње 
за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S}  
 само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да  
 ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти 
ли како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао  
то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не пр 
ишта није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мал 
о ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, на 
’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час ј 
пијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдем 
рова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} 
Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти ве 
 куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људ 
а сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали  
ко је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет ј 
 а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео  
 <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Р 
ју, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љ 
о.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па т 
ље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој 
у му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, к 
 ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар 
, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> 
епо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочиш 
брази....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкас 
онеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало по 
 по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{ 
 је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p 
ти, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездими 
...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искоч 
>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p> 
...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би  
/p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.< 
ушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p 
и, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрча 
тан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже жи 
етане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми но 
..</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или с 
и у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и  
лија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана мек 
го општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.< 
</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђе 
али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потре 
вар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S 
но ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се ди 
</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек  
ору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Руж 
— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек ре 
 знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро у 
испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво.  
p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, ум 
ире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су  
</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног п 
, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати нек 
исујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од прир 
на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На ј 
ремена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S 
чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваљ 
е срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l 
видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта 
 по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а н 
.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</ 
/p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери с 
горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији и 
епа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у н 
кну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из 
и као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се 
није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја  
ни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати 
>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изн 
ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За 
, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш кр 
е позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставит 
гну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура 
 је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на оно 
а Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> 
.....</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, н 
n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, 
 своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ. 
p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле 
а.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измак 
 беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега 
илан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива с 
ла је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме бриса 
моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево ј 
о неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до х 
се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вуку 
} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} 
хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем ш 
иђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало приј 
кад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.. 
еше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукош 
 Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избац 
ико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>С 
 </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</ 
био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пу 
ије мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко ав 
ојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то 
рштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав ст 
{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиш 
 „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само 
о.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p 
 мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само  
рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p 
 покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>А 
 коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу упра 
еђује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо паз 
га Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p> 
И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен чове 
S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изг 
p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, 
 у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој 
’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се 
чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече јед 
а покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — ре 
чило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак 
им насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p 
</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га в 
{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</ 
и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам о 
и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капе 
чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршиш 
 је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам  
амо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S 
рене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</ 
{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам. 
г, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да м 
ође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове 
овну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Гото 
ровела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чини 
да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године 
 Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови р 
— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Т 
у старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Ско 
обро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступи 
ш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило... 
е од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>—  
и свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?< 
бећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испрос 
лико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје.. 
 <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомил 
се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и у 
 добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жен 
 нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p 
.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али 
и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носил 
асија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p 
 тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} 
хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} 
наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Госп 
атове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Прек 
 онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S 
д то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепр 
се и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати  
нова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто зав 
а натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву 
нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам 
ам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p 
>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p> 
посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и от 
ате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле о 
о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Ј 
јачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће  
ече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да  
/p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p 
и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их 
 па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</ 
ва избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда,  
да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут. 
</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи 
 се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116"  
 оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива  
срђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" 
.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише јо 
ра ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим 
те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било 
же.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на к 
</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако н 
дне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} 
оре да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p 
и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби  
> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гво 
ло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра,  
<p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се 
 баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се бех 
али у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсет 
срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми  
та.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијо 
било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Ма 
е видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како ј 
иљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Иг 
p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у. 
у, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте усниц 
жутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овд 
p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога до 
о мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили 
ојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од 
а вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је на 
оје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепал 
и стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а  
гњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола 
тићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> < 
и љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <m 
луче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и 
а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> 
рај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово  
, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ туж 
Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им 
Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дуж 
а њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Д 
е би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Раде 
 Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића  
 ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш 
ост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у 
 ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу 
а спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прире 
и’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додад 
>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго 
нији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли  
> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и ј 
p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по не 
 како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га по 
огатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи 
бично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, 
ах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана ко 
збиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с  
е, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог  
 смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико  
жи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S}  
 понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да с 
да каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој,  
о јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у дол 
, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу пот 
ли имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико им 
ихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} К 
} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове,  
видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кор 
тојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога зан 
он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном ме 
 часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју ј 
м рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по н 
и тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли по 
 <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено ми 
тио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" />  
 скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S 
м приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву 
ion" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа 
ио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на  
 По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све  
 изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију. 
агање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, из 
ечену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Риби 
 се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио  
а неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш м 
а.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p> 
ек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> < 
ва....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и  
ела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисл 
на, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} 
 давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усп 
срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „за 
рда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би 
играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо 
.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> 
 то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан 
ло лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја уте 
у, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако тр 
копан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлил 
цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о 
152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде  
где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије 
јава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали  
 се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче б 
тојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али 
е у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Св 
 да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на о 
слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила,  
ало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али о 
ћали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда з 
ио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под 
 видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави. 
т своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целом 
јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено једи 
ладеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те  
и да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака  
рити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и та 
 до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео. 
же бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{ 
елом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што ј 
 нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари поп 
 која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљив 
.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p>  
изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> < 
еку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p> 
 не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S}  
нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу н 
ити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвал 
ако је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чи 
.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и сво 
S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љ 
 говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно исти 
 што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S 
би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само 
ма.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравц 
ница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара к 
Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као  
и, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је 
о...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с о 
 и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је в 
сти Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пре 
 ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривц 
 с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми 
ога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхт 
 се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му 
не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни з 
атељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго 
же, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати па 
ав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ак 
 да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако 
мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Бог 
н прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има трен 
е трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буд 
теља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен 
су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетано 
ривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто  
дите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је ка 
вога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На по 
ц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па о 
куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се уч 
Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорил 
чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S 
осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</ 
о лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање ниј 
ави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>Т 
ем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S}  
 се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Пет 
апетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није прева 
а лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Ј 
ма скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p> 
Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде са 
.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше  
ово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ ко 
ром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> < 
оје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, кој 
и, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, а 
></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’ва 
итам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту  
аш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— П 
био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много 
икако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атни 
<p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читај 
p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала 
шлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па 
о.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p> 
го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредит 
угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глатко 
аш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја 
лику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет м 
 оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста ј 
еговој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура 
м, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог. 
да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а 
ву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— 
е о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу за 
ни, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Ув 
а туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и 
> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте ш 
у Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канце 
 већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год  
тра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробов 
а.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> < 
 мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Та 
<p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости. 
и, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посви 
наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јо 
осили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није 
{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од 
м је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и к 
је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и ве 
 свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпу 
ш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте 
ти без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и  
ишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, р 
е заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша,  
па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну  
 <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворит 
p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> 
 волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S}  
и председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>К 
ељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Нас 
а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су н 
ок се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, ова 
едни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, ка 
ли уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили 
вој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездим 
азиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били  
рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема 
о, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p 
> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ ч 
Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не  
и, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да  
{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Сте 
капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима гов 
и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса. 
p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да 
ати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је 
 <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као с 
..</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до са 
ви замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишл 
на и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Ј 
посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p>  
</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око  
м откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да  
т је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О 
развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је 
м Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи,  
ла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео госпо 
 и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у дваде 
 каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p 
ездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији п 
</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поц 
места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те п 
</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казн 
p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, м 
ивца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао  
ка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S 
бију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је у 
новијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет 
нали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу први 
паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да крива 
е бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако 
је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жила 
S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и т 
ка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда т 
 ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те з 
менила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а с 
не.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на 
/p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо н 
не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пр 
иким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, шт 
="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>—  
је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Н 
евесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на п 
Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако због 
p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Там 
 правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи ниј 
Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколик 
нутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по 
итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter" 
па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p 
едали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољ 
ога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n= 
та нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у 
</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећуј 
 <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде  
>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на  
не, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само б 
ојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува те 
у.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се са 
 ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p 
е с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S}  
ових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџи 
> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’ 
p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p 
огледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p 
 и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вер 
воме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али  
претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запи 
 бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријат 
по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали 
>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као ни 
јан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре време 
з прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше ост 
} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану 
/p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нераспо 
 и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му  
ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршит 
и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе  
у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> < 
Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па 
орите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ћ 
ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео са 
не, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ет 
/p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две баш 
ма онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у 
шчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познај 
ло је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А 
ича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео ј 
 Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти 
</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p 
ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је  
и...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она 
ису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, д 
тића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала 
молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p> 
ово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јов 
ило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.< 
/p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а п 
ше се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи с 
о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о б 
стано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срц 
причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капет 
</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде 
</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> < 
у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошл 
р га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у 
р.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу 
е.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} З 
се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p> 
рости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако ни 
ко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка,  
а могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине 
ше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>—  
се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p 
о крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће  
ој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траж 
е, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" / 
 се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што 
у, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онак 
она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђел 
ја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S}  
а мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри  
вно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола 
/p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— 
шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори  
 Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} 
— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију до 
</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Т 
кат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише 
</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу уг 
ве што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p 
 вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вака 
 иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат  
ам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, д 
нимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S}  
„Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>—  
ајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно 
</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у а 
его говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S 
у сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обој 
це јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се ка 
p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л 
<p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p>  
!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се  
> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, 
прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана с 
 Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу  
 за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам 
не за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ћ 
</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио к 
Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p 
.</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклон 
Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штого 
д собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их 
ико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишља 
да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стис 
 Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није до 
 говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли 
> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, мож 
на мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући о 
.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p 
њата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, 
ричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p 
<p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ 
 из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин. 
м ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да 
екује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...< 
ло....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва прому 
S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш 
е ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло  
 је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетан 
 председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> 
тајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад 
дби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од св 
апетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капет 
оме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледа 
 ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је М 
него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, он 
прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> < 
.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугого 
ице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Ви 
.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му ч 
имир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S}  
уменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој. 
мир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дак 
у.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара  
Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у живот 
да.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим 
ти да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали. 
ало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад ка 
а!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и  
</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов г 
е што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> 
ротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први 
 видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече 
> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то н 
Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.< 
ико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</ 
чију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, а 
а искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S}  
то је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао 
Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да  
, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смер 
 иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S}  
сија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>К 
латићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S}  
и и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће 
о да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сат 
ш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу  
д кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а ка 
це к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поња 
 Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p 
о је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоц 
/p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет ниј 
Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим з 
стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бац 
тевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни с 
гњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— 
ети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем 
} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p 
по-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у  
крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да ј 
орио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим  
— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Ка 
у је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да к 
ти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p 
етан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе  
p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и  
ет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да 
 врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, 
и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто  
јани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живе 
гњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме  
вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S}  
p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и та 
 <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Пот 
и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бол 
Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он 
сам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела,  
ти да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S}  
, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама 
дну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’о 
 могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>—  
...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да 
 и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо г 
ма га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је 
 сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39 
у шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан 
ине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја  
смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесе 
 подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао о 
>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа ми 
S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је ка 
доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, ку 
била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи  
> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне С 
пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> < 
 исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапут 
оласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се  
> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону  
еде, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је  
лико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих  
зговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од к 
тића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни на 
упао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, ј 
ећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, 
 терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га од 
> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</ 
..</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да  
сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— 
ћи исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</ 
е се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ 
ле ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После вен 
лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Б 
балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две  
S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не мог 
ка се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђ 
ов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, ка 
окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> < 
и ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и 
ину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати  
а му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један 
ћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека с 
— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се  
 речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а 
се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био предсе 
њат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у и 
 мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре. 
ен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад  
ре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре,  
ој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву 
нате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама  
{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила с 
едан пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Панду 
о кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако  
емане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Н 
Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Ста 
а.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пр 
ржале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун... 
лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него 
} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две руме 
 могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га  
прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала 
ако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па  
д да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p 
/p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није би 
наш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} По 
 Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се ру 
о, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао 
а.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди  
е куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, го 
кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече  
сетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шт 
г да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Т 
рекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав 
 главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што 
Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p 
радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p>  
едини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два 
> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, ко 
што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гор 
свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p 
и тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јес 
 За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови д 
ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени доб 
о се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом  
пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p>  
</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој и 
 киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је ми 
год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш? 
ојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p>  
ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, 
ке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</ 
јала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше 
се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра  
а.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет 
ви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Ма 
Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, ко 
и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћ 
 Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се нап 
ише њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене ради 
> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор  
им попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баб 
.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату 
> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— 
на.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет с 
 и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте  
е бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику  
ли ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару из 
некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив ср 
о сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и  
риђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису  
.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Об 
овићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја  
54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quo 
Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна  
 одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту  
p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини м 
ection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, тр 
о да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а 
{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако,  
це им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је та 
а им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи  
му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе р 
д кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако  
Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса лива 
опио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји  
лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши н 
 сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и је 
 ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке  
у радост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механ 
пољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на 
у се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ру 
>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник до 
к, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ с 
p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p> 
ечи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си 
ије то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чин 
жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> 
у и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан 
<p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <qu 
ице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него п 
ући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са ч 
....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило  
 Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са  
бина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио 
S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шт 
то, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div 
чна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуљ 
p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вал 
а!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се ма 
га ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> 
жи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки да 
Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, вид 
кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да ис 
акије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у ку 
падне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару н 
 је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S 
 су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменил 
грабио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и ј 
је учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Иг 
ве им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> 
занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{ 
то је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још  
/p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p> 
амо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га  
ти...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме ил 
у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p 
авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{ 
...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: 
у, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они по 
икан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p>  
а соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом  
, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута. 
а је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, од 
влије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта 
овца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Иг 
дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошл 
имо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection 
и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур  
.{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, мест 
у то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћет 
ине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, реч 
p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не 
.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити 
деног вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је 
 па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако дана 
гао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p>  
едаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Ј 
Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам к 
ове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара жи 
.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове про 
<p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.< 
реко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули? 
ти.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правд 
о’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш 
таде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb  
 допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека ц 
у данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ ск 
кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љуб 
 <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми 
есник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и  
сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна д 
{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала ва 
.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече С 
 шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан 
оли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје  
ог тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне 
р за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, к 
Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S 
м ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лул 
е стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од с 
>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S 
ју капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а кошту 
/p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и пр 
ао ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гл 
<p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> 
учељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p 
а ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој ку 
иницу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви м 
еш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Зна 
вим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Мар 
узлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави 
етињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде. 
од облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није  
следњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> < 
p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши з 
 господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је ради 
наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече 
ош од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би м 
е лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од т 
 већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице 
 Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Коли 
есте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде 
но да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.< 
рави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли п 
 је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, к 
аше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пиј 
ао од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће  
е срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно де 
је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет 
 ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на друг 
диш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... најви 
S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је заг 
нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро 
Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити  
а пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сват 
осла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то л 
Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ет 
, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, ка 
 Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други мом 
ако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да м 
p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вај 
и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Г 
у.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о 
>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинит 
ећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око в 
о.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин,  
о, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихва 
...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>О 
} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна  
ли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p> 
S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ а 
рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку 
е цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женск 
гда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се сте 
Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће  
> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана  
и Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, 
{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стев 
ника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изв 
p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни  
 сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— 
 Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени јед 
а имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог м 
механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Ра 
S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и 
 игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште н 
.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испуни 
рахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро  
рођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кр 
анцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канц 
p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</ 
и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна м 
 учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште ј 
и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p 
љуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</ 
</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улаже 
вом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем 
 прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чин 
ва је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, 
ашицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чио 
обро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини с 
мир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био  
шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа пр 
и.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p> 
грешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити 
и Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мис 
.</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу 
знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Доб 
.. јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана 
наш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, ск 
И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по  
им тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о д 
.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало по 
ло постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад 
аше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се  
ију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а с 
о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили с 
p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено 
 даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи  
тављаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како л 
S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гле 
ло, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трч 
p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамт 
старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетин 
 ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану 
диш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се  
S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и од 
и моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у  
ио с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?< 
згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p 
м провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Ч 
p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих 
 томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у  
 прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па пос 
тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ 
коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог заб 
ко, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Нем 
среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући  
.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она 
, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S}  
бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све са 
<p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било сврш 
 ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас  
ене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Нако 
о препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњат 
иче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли м 
 Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико 
д!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не  
ј, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога? 
а си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста 
чницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не 
ора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу 
, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја т 
у ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му  
в Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за о 
брићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре 
> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћ 
дати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радети 
ти само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p 
Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је 
да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта н 
вце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Р 
</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика  
pb n="159" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све 
одније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господи 
ку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у пла 
 дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па ш 
реслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако ра 
дине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S 
ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тет 
p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала 
реба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити в 
> <p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду ку 
 Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p>  
вориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Оста 
p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове к 
— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу. 
} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... боји 
— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један ре 
ори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се 
 људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на но 
рам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћоша 
а.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, реч 
ва сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S 
>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што 
и уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га 
ндари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом. 
а рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме уби 
ка Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после ха 
/p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселиј 
е и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p>  
о мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</ 
тницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па  
p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледај 
епо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже 
</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>—  
а....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испад 
.{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша  
 иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура  
 један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p 
азук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече пр 
— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и о 
шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Б 
<p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} 
 к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими  
 капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, д 
 људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат д 
 лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то кр 
је, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, 
 тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној  
S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче л 
ме нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је 
 кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича 
м раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се 
ни, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало  
ише прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’ва 
јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола 
прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При с 
?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов 
, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам ника 
е се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p> 
 господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вра 
и му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што ва 
је потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није 
окторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова с 
 на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ 
{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуч 
 чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пр 
ркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, ка 
ог оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, ни 
прави.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Руж 
а... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.< 
<p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Бра 
о.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p 
{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано ко 
?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки  
ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој 
’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме год 
а, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана до 
 сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, 
ви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јаг 
ко дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривиц 
 све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пош 
сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз 
мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ  
 да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челе 
то научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана чо 
p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три 
а, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, 
ик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Шт 
 за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који с 
знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу  
це, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бо 
и испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана  
 и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, р 
па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а су 
а, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти 
а...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Стр 
јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала. 
аја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсрет 
аигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>—  
морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не см 
Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S 
ама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове ре 
де је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Ка 
е и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом 
, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи ц 
вник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђ 
њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио. 
војицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p 
 <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је 
, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стоја 
адини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p>  
 само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја,  
’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја к 
.</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од 
 и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>—  
, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шт 
S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Раде 
 приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја 
n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди,  
ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио 
о је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од  
е урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и 
>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од о 
јица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Паз 
 дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с пр 
 <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наш 
је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, н 
оје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се 
е чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружи 
е бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши к 
.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Иг 
газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у 
веку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће,  
Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спад 
атова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета 
<p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњато 
у за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право  
 сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изгов 
јанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није  
њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи 
пра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако 
 се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по  
} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда 
<p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Па 
рас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима 
>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} К 
уди.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од ус 
ао да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије 
> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли о 
 Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милу 
<p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица  
њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За к 
же тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци. 
се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас  
шле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’ 
и пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него к 
ало до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја  
 из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљ 
њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на х 
ста вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па  
 пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред м 
еми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после 
рији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p>  
<p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— В 
е велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собо 
стом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чик 
 био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам  
овори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај 
м селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је  
ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији б 
>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар  
 и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто  
терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом се 
ажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отв 
 вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које 
 То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председн 
че:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу 
 а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, н 
капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковић 
бљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Т 
 један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их 
/p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.... 
вом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева  
они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша св 
ам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>—  
е из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој ле 
дници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте  
} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>—  
ор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан 
икана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а  
 оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пу 
105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, јед 
твора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим исп 
p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узв 
нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p 
е их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут п 
сле, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone unit="su 
ек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до рук 
<p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет  
ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља  
орака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота 
кивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне 
на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="1 
ткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле до 
<p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопа 
о заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са  
е паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Ком 
 Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се ј 
ати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се тво 
Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола,  
 вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} 
 најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— 
 пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма 
беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се за 
 једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког л 
чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће на 
о Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Ст 
жа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни споме 
и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој  
ени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова  
 накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— П 
’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год  
да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике г 
гну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар 
јаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нек 
>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, з 
p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да 
у да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће  
ДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1 
ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p> 
јане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице. 
га великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место д 
каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у ј 
 Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкч 
лости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши г 
 весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела 
p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и са 
јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?.. 
и се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И оп 
прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Пл 
<p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује 
p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S}  
ам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћ 
 цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quo 
, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> 
лачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се  
е ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{ 
 Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p> 
 кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му р 
ља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да  
 Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нов 
{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписан 
роседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но о 
лавом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>Пр 
м јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</ 
А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То 
 Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је бес 
</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао  
 к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога  
теви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треб 
орити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не ч 
p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за мен 
у родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је  
Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су 
ди се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да 
о готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа опш 
теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— 
S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> < 
есец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А  
ну белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене 
 оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада 
вао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само ст 
ра нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јаран 
зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</ 
е војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цв 
tle>, <title>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно ш 
> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше н 
ареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p 
ост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море 
 </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па 
/p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то ј 
но нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <pb n="24" /> <div type="chapter" 
его на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p 
а болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је би 
ше свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p 
ру имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је зад 
о у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, ка 
о оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S}  
оговори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише  
<p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p> 
адне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p> 
 остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечера 
жи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, ред 
 котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За 
} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n=" 
ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав 
ли од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} 
ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати 
ам до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> 
p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели 
де на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља че 
јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни 
доше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, 
знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу г 
е бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Д 
 брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је 
 времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ет 
он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штеди 
о одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Мар 
неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју 
p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка дет 
сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић < 
а.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радети 
 или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које 
арова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Ш 
ад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже  
ћ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p> 
 те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени  
ина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времен 
петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нан 
.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада П 
 Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p>  
ри попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери 
иви и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и  
} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p 
> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вре 
 <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За в 
иса.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога  
, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корац 
/p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јез 
ти га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А  
 хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим п 
p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</ 
 /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића,  
{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, п 
n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева 
змакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по в 
<pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Ода 
ше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић.. 
ила, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>З 
нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли  
 <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p> 
во, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’в 
 бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људ 
ла.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на в 
 и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик  
Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и мл 
аше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83 
један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, ка 
м, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали 
могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по л 
у?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у м 
 седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> < 
?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- В 
трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p 
Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из 
м водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било 
 мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после под 
 </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.< 
те, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље д 
са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том за 
нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S}  
уги адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко 
e> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам каже 
се три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четр 
нице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу со 
ћа Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Ди 
из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина бу 
</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Ст 
се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit 
 Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За ду 
> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништ 
 де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тра 
 је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p 
 Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је б 
а, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те н 
</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај  
им извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пан 
 судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше 
ла сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак 
мени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дик 
p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пур 
е подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље 
њигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он зна 
.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На  
 син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и 
 тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти при 
/p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p> 
p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у 
>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше? 
 им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капе 
днице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику 
} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter"> --> < 
p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву  
Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и 
н уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру 
е, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> < 
/p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био  
.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Календар</title>, <title>Р 
м, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига,  
екивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, 
а.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време чита 
p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> < 
руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим 
не, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> < 
мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ 
</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господин 
 љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И бр 
гњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Сто 
 <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p 
.</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>О 
о <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Н 
?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то  
тви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S 
и је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S 
p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Он 
к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем  
ти....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек 
је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте,  
еко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и  
<!-- </div> --> <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо д 
ислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не  
.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За при 
ру.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари б 
 Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</ 
ечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n= 
 се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> 
оћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по па 
цем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али 
 сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим д 
а Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p 
 разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и 
звукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так 
е су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> < 
/p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, зак 
тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи 
p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Пр 
се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете в 
мо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Пред 
Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После с 
 да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, 
та у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су с 
<p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све 
S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Сте 
он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан  
онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као најве 
ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Ми 
.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задр 
е туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? ви 
 ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојиц 
дао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз 
ог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Ж 
ћ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко  
 па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Р 
 измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости 
} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из 
д радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред  
а ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видим 
че нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз суз 
м је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам ј 
животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да  
p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</ 
и’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{ 
га.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простит 
ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се....  
 перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај. 
ко само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољ 
погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им са 
овољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим  
ачин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њ 
кође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На ас 
је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>К 
а, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p 
олико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија  
ва, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се ос 
 ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је 
њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа ни 
акон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не мож 
у попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> < 
рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови 
а зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Сп 
е....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Р 
е, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти 
ина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, ос 
 на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} 
 n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Н 
Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред 
одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> < 
арачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја ле 
у.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како ј 
ростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш та 
 отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.< 
бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз 
амо се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све  
ружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> др 
Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преин 
аника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да ј 
ад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разгова 
S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничар 
оји су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали с 
је казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p>  
.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ни 
адише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту виде 
>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теб 
обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Мож 
рило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> 
рљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан с 
ајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па  
е.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капет 
 <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје 
 у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива 
је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се т 
ти.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Бог 
> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у 
сле седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Сте 
 да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам 
 капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико свет 
{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је бож 
ницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе бе 
кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Ср 
</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p> 
 тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</ 
ље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку  
о неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, п 
ар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S 
p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капет 
Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти  
<head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раден 
чини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита предс 
и је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак с 
...{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Из 
.</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са згра 
— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди 
 камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре 
скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Го 
зађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мен 
 загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} До 
p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је  
ри помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да н 
лесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела пома 
ле је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари поп 
су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десетор 
м очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје мора 
 срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S 
 по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и 
лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И 
 ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну 
ајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} 
мемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога ожен 
риђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и мило 
о му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јаг 
м рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме кам 
анићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је 
p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p 
ва, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво 
ли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је виш 
p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сироти 
е Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били 
ила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде. 
Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред по 
 Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што 
 Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>—  
</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми 
 старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p> 
>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p 
надоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Сте 
нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде паз 
суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало ј 
и ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам пост 
а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тр 
 Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћ 
ко Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало  
е око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до 
ети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S}  
а, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У се 
ћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе посл 
 бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо 
ратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p 
 него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене трав 
бу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта бо 
нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осет 
његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта ј 
 и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у  
одила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата 
танојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Ш 
оће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка л 
шину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је  
> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</ 
им.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гво 
чи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S}  
мишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећ 
а паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није т 
/p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{ 
> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имал 
ак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да 
атрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто 
</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру. 
одине у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу ка 
ијатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> 
 били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Пи 
гу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне 
кврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на  
он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и  
> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они и 
амишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислим 
н ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> < 
егод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам зн 
 с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови 
еран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је 
ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>Н 
="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас с 
ла Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоћ 
јка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја ј 
ко Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а напад 
е, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место њего 
ећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p 
време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за  
ј кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на про 
четку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љуб 
ла већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали 
де провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио... 
о.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући 
> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очуп 
тница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milesto 
оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Ј 
ора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цик 
дам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта 
је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге д 
аг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако у 
ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закон 
це пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ до 
 вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело 
шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема т 
ати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало с 
се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они 
мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви 
да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора нај 
" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бој 
/p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пур 
 <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S 
тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљи 
ече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да 
уд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шт 
и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке сам 
а лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала  
p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто 
.</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе кант 
 носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, 
о сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде 
пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета на 
"164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се  
та ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан зал 
колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а 
рија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да из 
} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> < 
ека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан ни 
ао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људ 
несе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јо 
 како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат 
о ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, ко 
ио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расп 
, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и прос 
оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја за 
у зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је гов 
 <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онд 
</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудин 
оше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p 
јанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су 
b n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> < 
у препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корак 
јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће 
p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и вес 
глуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади п 
ду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S 
ани опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили  
 осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осве 
е ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће 
подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p> 
во доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> 
књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наш 
>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> 
p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно п 
че венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S}  
же.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весе 
?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наре 
у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>—  
дугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па наб 
 зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о 
ераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и  
у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двој 
којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</ 
зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то 
ао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако ви 
ребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватов 
у познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је та 
твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцелариј 
гог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину. 
испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога т 
ити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и 
 стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави 
те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то т 
 чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше 
p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледал 
вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" / 
 се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не сме 
уда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?. 
p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и 
их и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S 
како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко 
а ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањи 
ајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом,  
ред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где ј 
вом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која с 
о крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p 
 да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раде 
 погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p 
оде...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S}  
, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> < 
, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је  
а нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабук 
а опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још  
ше од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то  
ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у 
во, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p 
ледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p 
ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, С 
ш читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек 
о да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пре 
.</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, п 
е они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>—  
љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и С 
риво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе  
.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази м 
у му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S}  
 чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је игра 
ече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>—  
же још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јов 
 нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменим 
p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свет 
p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у  
<p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам госпо 
и и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће ста 
</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једв 
> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је 
та ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се тол 
 Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ва 
 још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> < 
е донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром. 
па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После,  
 у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису п 
хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узвр 
ало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, 
ећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу 
 мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим  
> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седе 
реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде с 
</p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не 
.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о де 
И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p 
 <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка 
ада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ ни 
вор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изг 
е добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини 
ако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде  
овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачил 
пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој он 
Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено 
144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што ј 
го све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n=" 
е ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се 
</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори врат 
ођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> 
 за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> 
 књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p> 
<p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Бож 
в Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца  
ица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви 
м, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамо 
ађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p 
дно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а 
у, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну згра 
које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са с 
 све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља,  
, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него и 
, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па 
досно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико  
мир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Ради 
ва мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи 
за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p 
та среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју 
ије видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Ма 
р, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p>  
ку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме 
Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој  
су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда са 
је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет,  
у којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} 
м и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је кап 
 За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити пр 
као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> М 
гао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, сед 
аца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче 
прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљ 
 слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Не 
quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l 
акше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је 
 закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече  
ам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће 
} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови с 
 у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара 
ори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</ 
мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече меха 
 у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога 
 те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што с 
ро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> 
ио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљено 
потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зо 
 увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечи 
— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на ра 
/p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле  
друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин нак 
.</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџе 
детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Са 
а га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом  
им зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игња 
ђе да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју 
гледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</ 
у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то ве 
 у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> 
еш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стев 
а изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ј 
пало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне су 
лу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ниш 
ва то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с  
ај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p>  
атраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна ско 
 је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сиј 
 устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашљ 
љи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Ма 
мо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза по 
а Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изгово 
или....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један сн 
ени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина н 
ки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p 
ако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако п 
а---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с  
са наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.< 
и се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Пре 
вим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наред 
у.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно  
редседнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Са 
 кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела в 
 судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p>  
јатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, 
ш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо д 
..</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Ост 
 Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто 
ра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их  
ad>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденков 
ша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је м 
 и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо р 
 нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S 
а неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је п 
.{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш не 
а ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жера 
д су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само 
траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших 
с Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију 
пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери... 
већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти С 
/p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви 
 отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.< 
и су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше 
> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> < 
> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако по 
вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, т 
, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, 
ем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се 
ам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На п 
Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека  
анас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је  
 ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l 
место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше к 
вецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући време 
ени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата  
гим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане! 
дити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови  
 <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђ 
су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако  
д’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>—  
есу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ј 
ити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све о 
акав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по стареши 
а.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и  
не...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би пр 
руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени 
а Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p 
ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје ве 
сом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— 
ти, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда  
им погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на  
дала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p>  
 задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно за 
јавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова 
 <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели  
Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кол 
е кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p 
у прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хај 
 и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе 
p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...< 
 пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>Посл 
пштинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћ 
н их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво  
готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику: 
о и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, реч 
</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га пр 
етан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које доб 
судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дозн 
тана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они 
а оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а  
 судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после 
аст о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p 
о десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу ти 
 ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код И 
раше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господ 
е пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанк 
ће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живан 
p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!< 
n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико п 
или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> < 
а, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добри 
>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Но 
ође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, 
 капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцел 
ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богати 
/p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанет 
оследње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p> 
сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда  
 пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатов 
.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што са 
спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игња 
е веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по  
га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да  
ест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он чове 
 бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцелар 
јио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномања 
укоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили ка 
Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и м 
..</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после н 
полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуч 
а у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази је 
еше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познаје 
дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо  
ни излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико  
аг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац ма 
и упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?< 
о до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S}  
 па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи он 
у ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг  
 Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих 
азила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича 
 <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на 
залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ пр 
о моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стеви 
м ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му с 
ог особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим т 
у једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су  
И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног  
ри.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему дру 
гледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и о 
ног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити сво 
 младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p> 
и Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— М 
 ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни з 
је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из не 
иран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као па 
о упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или ј 
ви му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Иг 
вом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је 
узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку ра 
и.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на  
дише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} 
/p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p 
ру у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше  
 колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и  
етац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај  
еком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет мор 
ече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде 
огледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам ни 
у.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде сам 
, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети 
отребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и  
.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> 
161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, р 
оца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата диг 
кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тил 
 коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева. 
гледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело 
 изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињ 
p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ 
 од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани сто 
ј!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а шв 
атове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади 
 Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} 
јану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> 
 Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беш 
p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете д 
м договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се 
аким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни  
 знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која ј 
>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Ка 
та ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="2 
 вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо. 
се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није в 
ило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден на 
S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>По 
 мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а  
устити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и нами 
ци, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се о 
не...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али,  
е почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никад 
а кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не 
{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S 
дифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као мле 
ачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже  
ом и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n 
4" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не  
 је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је  
S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је 
се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта 
, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим  
аца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута в 
агано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена с 
е срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри св 
} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се с 
!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живел 
е добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући сте 
а једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути  
премна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево  
{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са ст 
сто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— С 
?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала М 
ћ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су  
ога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и 
гађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше она 
рила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и 
ијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем 
 њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну вр 
 кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чу 
 страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’ 
се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин  
едње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у суд 
ве свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш т 
мени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије 
 лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Доба 
 Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још 
 стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> 
ђер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они 
аборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она ј 
тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им букви 
 па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж ма 
Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домови 
Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву п 
та.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати 
сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Н 
икну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p 
</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.< 
 видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву 
у.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима  
али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p 
чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> < 
>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, 
швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Ко 
ушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о с 
д као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни погл 
> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капе 
ућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен С 
се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуљ 
е нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни  
виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне с 
огледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— 
та.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они с 
 ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ст 
 се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се б 
г Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S}  
т, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Ј 
а у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} 
 то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се в 
пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пр 
вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се 
авидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Л 
не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капета 
 њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крај 
мање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, дава 
ава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође 
ра други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто пр 
а вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Руж 
уша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије 
оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.< 
ави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше  
да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, 
ије био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и 
је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена. 
ица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капет 
а радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па  
сите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњато 
Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми  
ко лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о н 
S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, из 
 Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само  
раду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шт 
.</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас 
 у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако д 
дам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Ме 
тева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам и 
опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако иза 
ти.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био  
ице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли 
а казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> 
у.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним. 
попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Де 
 а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Ста 
ла да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притишт 
ане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја 
жагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> < 
недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и  
 ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекр 
ао из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Сте 
p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам ј 
 <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани ов 
ича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S}  
</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти  
 село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога  
 дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затво 
у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Доб 
в ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љ 
 их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине  
то ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p 
ше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Трој 
нуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, ка 
је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљу 
е воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој  
па, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им поже 
каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нан 
у су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, ре 
S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину  
ца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Б 
е, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Д 
кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И  
за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера. 
чио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога н 
ву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако ниј 
 њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад ј 
сија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" />  
лију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га у 
ла шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пре 
чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S 
же и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман 
инити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја,  
ргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је се 
о.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута т 
ла и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве 
<p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла ниса 
 ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике годи 
к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња тв 
Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>—  
како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаж 
e>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још б 
инило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да  
нако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа. 
еже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био 
рило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</ 
/p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју п 
Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p 
 добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, срп 
г, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови пом 
д можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу 
.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, 
својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме ост 
о Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу  
тао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, виш 
е и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p>  
 <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p 
 капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола  
 се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је  
ети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врат 
шаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> 
 <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p>  
л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. 
е бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од  
петљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’т 
ка Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али крив 
гњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћут 
ан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је  
 ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине  
ма мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да  
асап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека ра 
а вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замис 
ог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, п 
м.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем... 
ису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не оти 
и.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, к 
 и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доб 
 тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Мар 
>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине. 
 ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу не 
43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите п 
<p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда ста 
чекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије 
.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје ј 
ароду, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам  
p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора 
ун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страх 
Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездим 
езимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокин 
сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим 
{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама 
ожемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема рум 
о соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете и 
а Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада вели 
озове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге 
еше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали  
а је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се јед 
ем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићан 
м моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било 
 је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји 
савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњ 
д ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од ч 
зна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у  
м у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили н 
 ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде И 
— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у ру 
p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе  
и, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е љ 
или су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по је 
цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу 
ушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева 
адали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> < 
>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева 
ова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га ме 
ао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодари 
</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p> 
м вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се о 
 и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син бука 
Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваб 
p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и 
је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е 
до?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p> 
’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцн 
јд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p 
Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> 
 се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне,  
мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134 
меш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Б 
<p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручиц 
си лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длан 
бро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чу 
 прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’  
</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше... 
ражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића к 
 лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Се 
селио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попи 
ло.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраш 
о прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он та 
ева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале ре 
>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p 
о мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам 
ка Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздра 
ад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачист 
танку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не б 
петаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену ј 
..</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.< 
еђу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>—  
него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико се 
у Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p 
, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и 
зи Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Ј 
>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ  
Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се 
већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам мора 
драви смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} В 
 држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе м 
жим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</ 
5" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре г 
ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и 
деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n 
им њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње 
ра не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући в 
г од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја 
даре са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник 
спала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="subSection" />  
потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терет 
ине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар 
до’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му род 
„Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Ме 
ат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нум 
ве је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он  
 не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче  
p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} 
>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хо 
о Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} 
зиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалос 
идим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Ж 
Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му пр 
ледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако л 
у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто би 
инков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и  
 Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је 
од слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади  
ко то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему 
није општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Н 
сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и пр 
ико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> < 
ђоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није  
орта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћемане 
!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао 
<p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећ 
диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Не 
b n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж 
Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слу 
{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Как 
>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Сто 
 у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па 
> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно ве 
а’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне  
ји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, как 
, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био нев 
и у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити 
 стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше 
јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра  
 од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми 
 пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, н 
" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и  
ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је с 
 канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми 
ате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо. 
/p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је ја 
домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћере 
/> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни 
p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљај 
д механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зе 
бојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте  
е и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Б 
p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским  
..{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденк 
у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послу 
и у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџ 
и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим с 
 се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако прија 
и?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима. 
.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко  
 пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана ус 
м мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана 
т?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новац 
’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У т 
 <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездим 
председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај  
ла, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба! 
а шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напој 
 Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пер 
 помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, 
је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га  
/p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по дев 
о подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бац 
/p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му  
ју нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш т 
еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала в 
p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бис 
ам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један 
азда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна д 
лим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју  
одлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну п 
 твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде н 
на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатар 
е она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} 
о се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али  
овићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу по 
"> <head>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су ј 
Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да 
вај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извад 
етнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина п 
ва му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездим 
 у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, 
...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S}  
у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те  
ашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> < 
ли су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради. 
о трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништ 
ок се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњат 
 миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало ра 
p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, а 
емо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо 
а ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим нас 
Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одра 
е.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S 
ребали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и 
} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он  
чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" />  
о весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је 
попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба,  
.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича 
у мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видеће 
а, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши 
Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо 
ву кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово  
аћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> 
ио.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> < 
 благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да б 
 сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што 
ивану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Гов 
зумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пур 
>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га сти 
да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Ст 
А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само  
баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опре 
шана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи  
о шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека  
им Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам 
 бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Д 
н био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи... 
ва?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао  
већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p>  
ву...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је в 
 <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’  
е Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли ви 
е људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружин 
што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојано 
и се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n 
 код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трго 
е само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихва 
јанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Ди 
 Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{ 
добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече 
 одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице 
</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго 
 муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станими 
и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, 
ако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— 
} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то 
чванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било 
 и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рек 
 с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> 
мир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је п 
о би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан ме 
 а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце 
 мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше ве 
ота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кр 
слуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако гово 
и јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чи 
 сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо с 
’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> < 
 се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш на 
о,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем  
... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зац 
 чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се он 
<p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме 
ке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> 
<p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гон 
та су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на 
 другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном млад 
је су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p 
он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> < 
ом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њ 
се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што  
} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>—  
и у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и 
дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и  
Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог 
угог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{ 
а сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не с 
еки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За ц 
огледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене б 
не воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Ли 
о старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</ 
..</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим пре 
="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је о 
 На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи 
и’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш  
ти...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми по 
у.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше 
ако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам,  
ако му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у об 
онесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} О 
на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занеми 
етану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути ш 
и...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном вид 
мрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече  
 чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто  
 па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.< 
тењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашик 
х бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрај 
ед кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих 
65" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S}  
њату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакв 
гледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весе 
ле у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали ви 
ајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени 
а...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па  
њих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало  
е шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и  
есто да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које  
’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} 
им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су н 
ира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стад 
 је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и б 
ић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите 
 увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову  
е Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више  
ажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће  
<p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би пра 
разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова од 
м док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p 
е да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања  
<p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да од 
</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко до 
ти, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} О 
ова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p> 
ено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви 
..{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хо 
е полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Н 
о на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Ј 
 све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао  
>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колим 
кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, п 
} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњат 
војим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још проле 
утих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно  
ешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па с 
беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде  
етак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво? 
драва и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писм 
е, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да  
<p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом посл 
едседнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну 
{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Сто 
е тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.< 
овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> < 
м стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S 
авио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденкови 
 Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако 
} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не  
<p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од  
о његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест м 
 грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али н 
 то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S 
је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.< 
а с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си П 
 тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека к 
— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно мој 
ла брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> < 
и јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вак 
да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p 
ројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се име 
<p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p 
но газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за н 
ене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећа 
име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребити 
у нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игња 
а.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p>  
ан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ва 
 плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, ра 
аду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ,  
роке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сват 
ко и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора остав 
реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По 
и и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју  
му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станим 
чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да  
сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и С 
ук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са 
p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Поме 
нати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да 
е то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад  
а је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је 
>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да 
 да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о том 
<p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на 
 сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута за 
а на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели пр 
 то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледа 
</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p 
в Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толик 
тајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он ј 
да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о. 
 благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем б 
та.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора не 
дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтед 
ајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</ 
газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Поглед 
p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије 
гурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p 
<p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата 
у мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас д 
</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине к 
{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S 
ај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>—  
е нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово р 
 оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> 
 раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у  
петан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који с 
ми по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> < 
p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је 
мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону с 
тева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред пр 
ам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти 
 читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Богати 
 Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди 
"44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ 
<l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем 
Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обр 
p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису 
тра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала с 
ре липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с  
<p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и за 
му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуч 
ено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здра 
мљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочи 
е и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да 
ну корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело  
исер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само  
о сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> < 
 па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше  
те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канц 
ду и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капе 
/p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Су 
тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стеви 
крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо 
.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима 
, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разве 
ан.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о м 
ега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то о 
и се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је не 
 еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је простран 
еће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За м 
ића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о са 
те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спаз 
ту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који п 
није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и  
Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да  
и, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа 
 познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше,  
ече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало  
ноги сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у  
омили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе  
е се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим 
.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави  
 путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва 
то беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мај 
....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно к 
/p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким  
а под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала  
детића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је с 
{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико д 
, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она та 
људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко... 
 не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Сте 
ак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим 
Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак в 
Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Рад 
 ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта 
ет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p 
Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене 
синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешин 
ко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију 
идео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био т 
мо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати. 
ери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу 
940_C7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили 
p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чу 
оранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине кућ 
се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али до 
види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гл 
лику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да о 
јао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капета 
p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ 
рода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газд 
на у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведен 
а месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и из 
рати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече је 
} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p>  
Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича 
у <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам. 
 на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура 
 Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан заз 
оше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је  
p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>—  
да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао 
шина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади 
шио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим  
њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{ 
један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја 
ла.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручј 
н је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог 
едило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Ј 
били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се осв 
вао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами с 
овима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки  
 криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи 
рините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су л 
а бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, 
ој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви. 
у се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p 
по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> 
а је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе 
оже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако 
а Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак  
мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p 
нате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је н 
 Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мен 
S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну? 
 па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест,  
ти.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас не 
е утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам ј 
 је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не  
астиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А ов 
> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи се 
— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она 
ћа башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из сво 
 једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро. 
стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњ 
адоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весе 
 дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два т 
/p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} 
ј тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и пра 
.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, 
покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у живот 
p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, бе 
Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам 
 и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелет 
} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп 
ти овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо 
та мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана 
} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <qu 
бе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p 
дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се  
а пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, ве 
ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За 
 десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се 
ивицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што 
траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите 
еба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</ 
ута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат иша 
ачину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit 
их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки ро 
е пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вр 
 Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њено 
та није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стој 
> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји 
 сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па  
ку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> < 
e> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </ 
познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога  
ку поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали дан 
 у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносил 
крено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али  
 Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</ 
 <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану. 
</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од тур 
ш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би 
еш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет. 
 На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца  
егово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што 
, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним б 
о.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У п 
мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о при 
 јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</ 
ра поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима  
им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раде 
<head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви,  
ише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена 
срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао 
је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш стареш 
а, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мис 
S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из да 
</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће с 
> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у р 
 учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игња 
башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико  
ђе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрли 
први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила.. 
а, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он к 
орбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у живо 
и силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и пр 
о после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> < 
се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погле 
у и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас 
о јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је врат 
у и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали 
а, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је  
p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим г 
се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћем 
а.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове 
старији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели 
апетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украд 
 срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, 
танимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда о 
ости поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водо 
ника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} За 
, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био  
н сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли  
{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n 
 сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да  
а Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читав 
да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а м 
то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све п 
, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n=" 
 ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла ј 
и, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, гото 
 <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја ро 
— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Ни 
м, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да п 
p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете 
љено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мал 
 у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и в 
ир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па шт 
умарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!< 
, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S}  
ина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече 
ина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако ост 
 му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред 
, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком 
е адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге 
апетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта с 
 Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти 
— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што  
p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капет 
 изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Т 
зу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав др 
.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загле 
обом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, 
S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га у 
го тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p>  
 је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто  
>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Оди 
аршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш ј 
апу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праве 
ишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на зе 
а се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли  
<p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси  
 многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не мо 
 „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p 
о је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договори 
очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је 
иким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се м 
је снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, 
ера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87"  
а и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић св 
ло, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> 
боље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Ри 
на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p 
’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти.. 
 оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупк 
/p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на 
ковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у 
.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром им 
ним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ај 
и да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Др 
ачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи 
, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце 
апетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си  
Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запит 
p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се  
{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту је 
ма.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме к 
је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују свој 
и осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак 
се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је 
тељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад  
нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње 
 то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским  
<pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја 
Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Ма 
себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>—  
погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојан 
у Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> 
еше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћ 
вима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћ 
Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јо 
тева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p 
<p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседали по  
е испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</ 
После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S 
Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћ 
а <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p 
 Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и  
ну једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћем 
р.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева 
> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превали 
> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши 
Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је ј 
еше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави  
 се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо л 
</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштал 
једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и по 
 ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и с 
ине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред  
к, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Не 
 није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није  
ман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде  
<p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод 
им, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у 
/p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача 
л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране  
 У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа 
ога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, 
.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у 
 Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њ 
о му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и М 
p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта 
осле опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p> 
тало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, д 
че Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — реч 
се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху пог 
бацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је прип 
Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мал 
и они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p>  
са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и не 
 како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> 
кије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...< 
м твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S}  
и.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p 
но писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић 
 хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић. 
здрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл 
е обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је в 
ати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић 
ога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n=" 
Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога 
 само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве 
ти на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио ка 
ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p>  
кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих дв 
кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она с 
ућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило прем 
ећ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружи 
а кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још дав 
е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вак 
за радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, 
ову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</ 
/p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољ 
ца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и позд 
данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у миј 
и донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p> 
з покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео 
тити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколик 
 кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијан 
, рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и је 
хани...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог. 
ога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Све 
премиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти 
д чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору 
 уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Кап 
били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну он 
, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови сти 
 се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти 
 о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p 
 те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи де 
, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...< 
о си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људ 
све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво? 
и се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби  
 <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварит 
иђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За т 
 свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви 
жи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На  
ешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза  
ти.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> < 
 нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће 
ијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кол 
..</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао  
 <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола  
ло после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице 
/p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p> 
треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} З 
p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p> 
драви са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се 
о, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>К 
ок ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капе 
уднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и 
нове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тр 
одио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запеч 
ћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него 
 их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича 
Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека приче 
гатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, д 
ева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јо 
 себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га јед 
сте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} П 
{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У душ 
дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешт 
вени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> 
њат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве 
ић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут п 
ли у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, б 
 преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Бо 
истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>—  
, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} С 
рви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али  
или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој друго 
ој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију  
 се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, пра 
е би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ј 
иш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се  
 свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> 
и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p>  
о Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p 
их не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и 
Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да 
а’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти 
ет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој  
>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и  
е да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....< 
 за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату пов 
ед ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим н 
да и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> < 
ом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађ 
 сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао ч 
м, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{ 
о...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти 
.</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Прес 
ле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једн 
>VI</head> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше за 
одине, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стој 
 логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клу 
е.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не бу 
и она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n= 
ад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За 
...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљо 
кочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао 
дан пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душ 
дну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у 
у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> 
.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњ 
{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан д 
...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу стра 
 <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p 
 о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је п 
ажимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам  
 терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим  
>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика  
у неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Доб 
спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди к 
рљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани нек 
ки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S 
ла за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада 
 Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, ш 
ве ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића 
Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срд 
о се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У 
ази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p 
</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљ 
ше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што ве 
е нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата терети 
њем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна ч 
 велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p>  
<p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S 
, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начин 
срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p 
његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, р 
тојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична п 
tone unit="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Пр 
ану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска  
p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоц 
ости ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море 
ирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p> 
} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза. 
а’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо ј 
адећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шт 
 посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, ко 
ако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> < 
ивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, 
 како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце. 
име су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело м 
ојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S}  
казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово  
 братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и 
на то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А  
<p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} 
.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око  
вне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало о 
 оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>—  
S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је  
есудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гаје 
ва се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо —  
и...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштул 
емала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико л 
оварамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара н 
подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној ру 
<p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није 
аро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз о 
> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета на 
потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку 
петан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора  
Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево 
цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збого 
тево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан пресл 
а су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком живот 
ла главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица 
каном, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у к 
{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем три 
мо ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добр 
 вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте све. 
х ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, ил 
а од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И 
м свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте све.... све... ја вам 
азио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богати 
во нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стев 
pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> 
ло јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао  
ка Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају 
.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} 
ужом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку 
осимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пу 
оже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао свој 
у и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина би 
 проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у 
ве те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој 
тоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена 
 Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаг 
 <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мисл 
ворим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По бело 
не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пре 
.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало л 
едино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав  
.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила 
 су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили 
<p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чи 
и.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Види 
њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове 
био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p 
председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и пр 
а послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је поз 
радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га 
 био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија су 
ако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и  
има говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана 
е, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко ј 
p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, 
!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти ј 
 пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још  
>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S}  
вљених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из 
очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p 
 више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по  
 којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, ре 
....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом с 
’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један 
} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му св 
ори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p>  
према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по  
 и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала  
 Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пут 
 већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро пор 
кан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p>  
Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући 
 Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јови 
{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није 
по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до  
ан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p 
ј мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две кру 
 морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева г 
лава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта 
у.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p>  
упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, р 
Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, за 
чекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p>  
 њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Бог 
емам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђ 
 <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, 
 си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе 
им....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сут 
е и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки тере 
о?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опрем 
што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отера 
менима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S 
лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад 
ађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим 
 рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе.. 
’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинам 
реми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло 
о скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти ка 
 Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу 
вечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш 
ему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили 
во велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог  
ј кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Ми 
оже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бо 
па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158 
а. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан ј 
е не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стоја 
вана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме  
јан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> 
јан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем  
 <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</ 
ката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Н 
наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <miles 
оску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља  
н и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се  
>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је 
па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у з 
ре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у 
аво пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смеш 
..</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би  
 насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатк 
гњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> < 
род мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Д 
 је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш  
 али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се 
вити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се 
> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добри 
ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији 
мак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћај 
 учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога де 
век био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео побе 
ли:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је  
есна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бо 
 Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских б 
 с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Б 
е тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настав 
ајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уз 
руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Г 
војка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтал 
 ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да  
сивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где 
.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата 
тајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га  
на била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест по 
 око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван по 
 су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је  
о му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је 
S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је 
ао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</ 
зио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто из 
>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се  
ко нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— 
и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа 
p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="15 
ижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријате 
, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим 
p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаш 
лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против С 
бора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има мл 
дниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димит 
 <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су П 
ручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољ 
нда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њи 
<p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца чести 
, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капета 
а не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни 
pe="titlepage"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих 
вориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: 
квих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим  
ше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пил 
његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није 
 је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси. 
е умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, уд 
 рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неп 
.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, 
 обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико кор 
 свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поч 
 преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n=" 
p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> 
} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> 
p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>—  
о, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> 
цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би  
 ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећал 
на добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало. 
рже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:< 
 носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знад 
Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је тв 
ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо 
p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене усни 
="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бој 
уза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и м 
p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и милов 
стидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и 
па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</ 
.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S 
капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скор 
ет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи уради 
а лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити  
Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу п 
амести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у 
’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p>  
стурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из 
ило у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - ј 
ако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта н 
е знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја  
што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p> 
ајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једна 
ма, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетк 
ио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да 
воту пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она во 
о доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ћ 
омиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све 
ли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Напис 
ажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети предс 
е ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и ост 
</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’в 
ти.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p 
т са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопов 
детића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter" xm 
 <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а  
и.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>—  
ери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p>  
данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игња 
једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Сте 
овима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на  
страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су 
ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу ме 
 чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура 
 не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче.</p> <pb n="113 
и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онол 
крадено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S}  
д је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У г 
ене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нех 
/p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ни 
Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очим 
 Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се за 
јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права пр 
 су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколи 
о напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по 
ио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{ 
дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, прот 
к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче др 
и и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно  
ју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом зад 
ко ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла там 
 своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадов 
....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој 
расла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола. 
.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топ 
ле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} 
те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и бр 
<p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Нек 
 Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p> 
о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета 
јатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У ње 
м истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви с 
н капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто н 
е њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на 
муклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега 
 погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био ј 
риђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га кап 
 и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они по 
</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> < 
и су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>—  
гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја. 
јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе д 
 да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало. 
>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S 
У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта ок 
 Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p> 
отину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог 
p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њ 
пе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твој 
пере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} П 
 свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} 
ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} По 
, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што  
 човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, бил 
ао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> < 
 неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али 
ио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стој 
ебно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, т 
ш давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од  
руго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је в 
е се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуч 
цу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив. 
 Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву тер 
н, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не об 
у Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из њего 
која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> < 
е догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</ 
<p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>На 
p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој 
 већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S 
у кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти с 
ала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Саг 
</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ј 
 јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како 
 трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће шт 
.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они 
азили, који на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише  
 Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвик 
даред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да 
ву.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко  
ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>С 
пуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрп 
ла да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S 
{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само 
— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не з 
p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није 
о.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде 
.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побе 
на стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p 
уд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!. 
оче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога. 
l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш бра 
> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи. 
е његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p 
прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и 
и....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годин 
Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро  
p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Им 
коме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поран 
ne unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула  
ци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте глав 
/p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p> 
 је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који  
> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла 
усте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{ 
18940_CSRP18940_C2"> <head>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стра 
 погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати тро 
p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а к 
} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>—  
а, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и у 
— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце бо 
 <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S}  
е заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету 
 Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и 
ко извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенк 
Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Бо 
ас на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</ 
/p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p> 
и.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није т 
 шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је 
ћа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало  
 за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја не 
 Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о го 
} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за  
и ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Так 
ађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше с 
гледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>—  
 и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p 
p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов 
Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изна 
апетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p 
гије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминаши 
’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у  
 Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена... 
алосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места ви 
е што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Так 
ећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што су 
ире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу  
о места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама с 
ом црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Ј 
, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан 
ођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то изв 
ојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао. 
 кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Ид 
у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ак 
 /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, зб 
дину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница. 
а.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима: 
каменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо... 
осподине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му 
 а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати,  
виње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек же 
уло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се се 
о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је  
с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана 
знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана  
опе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као  
ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За  
та, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учини 
и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из 
ко је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.< 
а.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви ре 
прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....< 
етића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је 
да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="17 
 све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши. 
о помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— А 
 као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајо 
дала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> 
.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ног 
е пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабин 
/p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле 
ог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешк 
с свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина  
.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем.. 
 стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе изл 
 постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко 
ра.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гл 
не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погл 
илима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а 
 закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потпи 
тан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у 
> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p>  
 није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p> 
p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— О 
ео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</ 
 ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> 
м трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесе 
ије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није 
ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако  
> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поно 
ву кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, с 
.</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" / 
о се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мисли 
Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— 
ла ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Ра 
>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> 
оћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба 
ни дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</ 
ња од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро 
 се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи  
тити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div 
> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом  
лазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <p 
> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота  
старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> 
 они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S 
 је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан ч 
ва је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње 
 се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде прими 
је се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’ 
 добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута 
 наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвав 
а нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и дру 
и му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате,  
.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{ 
атову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У баш 
оштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, но 
е кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до из 
ао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S 
оја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне 
е Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>П 
златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко бе 
 вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Доб 
клије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави 
д пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, див 
 га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао б 
оше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Рез 
 мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе 
зо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је  
о ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је п 
вори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и  
Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> < 
уди.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потреб 
n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p>  
а би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до  
’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте 
ам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче 
епо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песни 
о изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако 
некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’пр 
чицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, о 
очицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на п 
репреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Иг 
ече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Бог 
глуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу 
<pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шарениц 
се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" />  
е последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и с 
нда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, 
 радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут до 
.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мор 
олико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Др 
е ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође 
говори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и пос 
ир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p> 
звади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p> 
а ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам тв 
ати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труб 
ла је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густ 
ну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису  
</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p 
 верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници 
, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети р 
отле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, зна 
/p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде по 
јан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <p 
quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку би 
по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И 
бира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Т 
ој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Од 
 на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.< 
говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Ма 
ара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чис 
S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту ни 
.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенит 
 му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну 
ити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којо 
</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели и 
очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си б 
 мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о лива 
д је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир  
е...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу д 
ко друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А 
p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесто 
ишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи саст 
 имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> 
и да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле 
} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, 
>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекн 
.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле 
>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране п 
 томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква  
то.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој 
> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му он 
> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек,  
 <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да  
ао да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стев 
д њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не мо 
а се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полак 
 од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p 
да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио 
и пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јес 
пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без 
рсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као не 
 матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Ст 
 да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да 
ила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао! 
 <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p 
здимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су ви 
и и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, 
 је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> < 
>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето. 
 <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, 
н заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је 
ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајсто 
собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужи 
?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb 
вин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели ка 
 ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их 
 чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S}  
ичињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међ 
је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво 
да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се  
 <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— 
азно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... п 
олим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> 
>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да ј 
<p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био 
и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину 
ако су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком рад 
ом брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> < 
 био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Ст 
вору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељ 
рану.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за к 
.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће 
етане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима. 
p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши вел 
 <p>Он опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука 
ико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само 
 и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђош 
в си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и др 
нуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиро 
о два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S}  
ли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S 
о на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авл 
 једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p>  
орчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти  
ш по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и са 
ну пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам. 
анцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не 
> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како  
:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане. 
врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здра 
?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p 
вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још не 
ео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао 
ој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било 
лети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову 
шање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита 
<p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Кол 
p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала п 
 свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресу 
те Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је 
S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, сп 
смо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их од 
еш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капетан.</p> < 
> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> 
ка изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Каж 
ођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи 
есте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Ди 
</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Ј 
 <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми  
 кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <qu 
ла у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> 
андур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.< 
>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За т 
аздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се ка 
је рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала ј 
хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кр 
де још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, 
 Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живан 
 срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишља 
</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S 
 — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> < 
а, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па  
Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце... 
иси: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју на 
.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Дец 
<l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринков 
} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти са 
а гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице дра 
а дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Свак 
p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type="chapt 
и...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ће 
ду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцелар 
овора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремље 
>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капе 
сли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p>  
 <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан  
subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Ма 
за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су  
н Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и п 
пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p 
нији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати 
> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.< 
{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за 
и’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и  
по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или п 
велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику,  
а општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћ 
>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених 
атима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S 
у прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше ср 
>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледа 
ати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>К 
 тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде 
е нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} И 
шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, 
Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p 
="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу за 
ерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови 
ода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазо 
једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком... 
S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода 
 дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>—  
иђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже. 
p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p 
ушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p 
у срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса сви 
Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праш 
би, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубиш 
ега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним 
Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} 
јату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била  
је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту 
 Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и 
друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад 
 к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по из 
о, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{ 
 и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, шт 
смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад с 
ати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио  
је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако  
вори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитн 
</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су и 
тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’ 
ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p>  
а те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако 
 бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу друг 
Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по  
е се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} 
<p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојано 
ј брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих  
лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској меха 
 А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо,  
S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова ус 
је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, 
</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека  
ри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, ш 
исак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно пре 
>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде б 
та и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122 
 Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена 
 колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим  
milestone unit="subSection" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио,  
е Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола 
..</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p 
!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим  
то ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња п 
.</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешт 
апред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој  
е му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто  
е пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле са 
</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе ње 
та дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</ 
 допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти  
те и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Ж 
ог час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Проб 
 чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како с 
а морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и р 
у је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излете 
ава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као д 
знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из 
p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако т 
ре њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је б 
е могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, гро 
рио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица доче 
 од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пит 
о, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p 
једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав пл 
аде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчиц 
дговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на  
ушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Стан 
кве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p 
 висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{ 
е Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па  
>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанов 
е, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радет 
рут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> 
АСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи 
ова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</ 
се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро 
/head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је ра 
о Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте 
, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Сл 
/p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо 
и шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком оче 
ead> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио  
p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чис 
оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пан 
>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Ст 
ако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, мол 
к.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде о 
ву главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда н 
, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна 
 с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који 
 дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S 
/p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца ч 
д ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само  
н са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И  
 <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и ко 
 рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> < 
 га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све 
аника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро 
та имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S}  
 овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Ш 
седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче 
кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ  
p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што м 
апетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и неш 
it="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да 
енковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње  
е то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година 
о задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n="106" /> <div type="chapte 
> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јаб 
седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још  
ш на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено  
/p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај  
ремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђ 
аде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сут 
> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца  
већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{ 
како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио 
а и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div type="chapte 
ревалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунц 
г!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које  
unit="subSection" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће шт 
шке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво  
p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p> 
р пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</ 
p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њем 
 лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље  
но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{ 
апетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се в 
матрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове 
 псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су 
е, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечи 
ричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Рад 
ајдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Каж 
</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Ва 
 чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је  
атио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза н 
дити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је че 
.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </ 
..</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Ди 
етића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној 
дласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг  
 селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авл 
 дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад 
 механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много  
дује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђ 
реду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’ 
d>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богато 
’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране ав 
/> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је  
у гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме 
 Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p 
и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> < 
есеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се  
лети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљ 
икан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и за 
ојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је  
се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојт 
{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после в 
н се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш 
 оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви 
рас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— 
кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165"  
 мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико 
релом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује 
нска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети о 
/p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да  
/p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вел 
е божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата о 
{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво 
 памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану. 
 би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се о 
телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно ј 
{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гле 
ова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим о 
ва дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек  
селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од зав 
 <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Д 
ановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже. 
и дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ  
ароду:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Д 
..</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе 
/p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богат 
 начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја 
 се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, р 
лави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за т 
ши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговор 
би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава 
и.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S}  
о.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву 
ики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су 
 вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењ 
еба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, шт 
ад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове 
колико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му 
 је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу 
ж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Г 
људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и 
и?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријам 
ев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156"  
епознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вред 
 зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</ 
 троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станими 
м очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Мас 
 <pb n="I" /> <div type="titlepage"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> </div> <pb n="II" /> <pb n="III" /> < 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p>  
i>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ов 
рили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у сел 
а чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас с 
>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта  
та би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треб 
ио далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Је 
ог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чо 
омоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја пос 
е по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио 
руги.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече 
тврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јова 
.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спр 
неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и 
то завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p>  
и се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што го 
те капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са 
<p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и 
<p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уст 
 то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак 
Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Н 
је знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и  
уном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се не 
во уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Пита 
и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{ 
— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S 
није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залога 
} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p>  
леда како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље. 
ро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице 
тојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} С 
>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да 
заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава 
p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p>  
 /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и  
опов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца.... 
Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред 
е беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> < 
, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.< 
p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> 
 знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господар 
естано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>П 
 још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже 
је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:< 
 ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свил 
ледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не 
о.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало  
е послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} С 
 оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде п 
он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо 
ала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нек 
} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јест 
јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела ро 
ина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње 
/p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га поп 
е.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другари 
ко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p 
</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало о 
је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му  
> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они напад 
 букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљал 
 испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до њег 
ин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опази 
лов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{ 
рави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p>  
’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Бо 
ице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором. 
рич’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори 
p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по кома 
председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника 
— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о о 
а зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор в 
} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за ка 
.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти  
емља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душ 
 је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо бр 
еће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје.. 
/> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из сто 
/l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште мла 
дост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешт 
 се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стев 
бу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегл 
 у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена м 
ји је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад 
дели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весел 
 сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S}  
редседник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Кап 
} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у пр 
дио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то в 
>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— В 
 омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ак 
сподине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скор 
S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p 
...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости. 
ог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капет 
ога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друг 
е истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Р 
ви анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили,  
ати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, р 
</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све  
 n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и срећ 
ни.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејки 
воју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</ 
убица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо 
жу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а з 
ад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p 
е Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} По 
тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш  
 у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помага 
во срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <milestone unit="subSectio 
ва и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гње 
видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, ч 
15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као 
свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе д 
да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да  
ца Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone unit="subSection"  
а....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгој 
болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по м 
> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у 
раве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окре 
ећ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Ј 
а једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, ба 
ва избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта  
 свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p 
 до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и при 
тојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је  
етлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај 
од Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} 
 нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако 
.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жељ 
егов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало  
есело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село 
сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> < 
, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута 
ени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{ 
ветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на усна 
.</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека 
пим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш та 
> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније. 
јка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг 
 <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ру 
лено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне  
, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> < 
качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признањ 
.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико 
 шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посв 
p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време  
.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би из 
 <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар 
} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара 
 какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао доб 
упљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, 
весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља 
јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Сл 
} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла ожен 
каницу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сва 
уче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, 
петан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног  
 Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукам 
у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио 
.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј 
> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем нава 
опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече м 
да.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним.. 
је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S 
е Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном 
 му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне м 
а ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само ну 
ног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад  
благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, п 
ивели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.< 
{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних  
е и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру  
/p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p>  
ило к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само с 
апетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао неколико одгов 
а кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У  
..{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је М 
p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</ 
тије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола 
ш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год  
аром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао там 
е.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добр 
у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је  
овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Раде 
лу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па 
’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном. 
та ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близ 
воју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p> 
сти.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко исприча 
</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не сврши 
 шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић 
г вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу  
p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p> 
га играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, п 
p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S 
клопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} К 
ам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева  
у Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко и 
и како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне  
а Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о как 
и дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога  
е траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о какви 
нимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљев 
p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао  
на савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан у 
....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ ле 
 /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p 
> <p>Пешеви од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узиц 
ко није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ  
а и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатов 
 на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <div type="chapter" 
</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Б 
никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан  
а свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њи 
 очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од 
ва одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник о 
/p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Р 
 и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у  
</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то 
ад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</ 
алик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{ 
може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јес 
резалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ов 
 котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, ш 
 <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љу 
тром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића  
 око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бриш 
 <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, б 
рилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из  
ј посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао неколико одговора вишим властим 
зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин р 
 и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, л 
>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душ 
сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само  
леда у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњат 
ик и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се 
о беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, та 
виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече предс 
оређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове  
г, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Иг 
>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир  
 њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не 
та јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама 
кијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у св 
аца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је  
ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла  
, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p 
 зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S 
онде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше 
 сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p 
шкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића 
ста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло 
 људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с крај 
бије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у ме 
 нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором С 
з оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Ал 
еша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудит 
гоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су до 
оде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, брат 
 стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја. 
, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> 
кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господин 
емо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, ба 
у је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, 
 петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође. 
ој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p 
лонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш 
страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку 
е.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добр 
 поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време,  
е воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У ку 
две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Стано 
еби је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље зн 
 је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај д 
азговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја в 
ilestone unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледал 
само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p>  
 жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад ж 
е данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да  
</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.< 
 слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p> 
е слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радо 
о, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> 
ћа!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{ 
сели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе ма 
 да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p 
еба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма 
болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Пев 
агрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће 
и и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана н 
 бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљути 
 би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> < 
дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели 
 да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кују 
</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница,  
p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти бола 
, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није 
</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита 
" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Раде 
 Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас  
3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе 
узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нан 
оја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p 
S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им п 
е мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајт 
 данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа 
} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже оп 
рет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше д 
или?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> 
претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Пр 
мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако б 
ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој г 
 Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’ 
о, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли 
/p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</ 
 у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да 
прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је п 
 јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз 
емери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се оста 
ли су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је т 
се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му 
би осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака... 
м се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир. 
ако лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’ 
p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Д 
.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке пос 
га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S}  
— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити: 
 још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се  
ше и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авли 
па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем 
 каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар ј 
 тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редо 
 велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу И 
ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:< 
а то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’ 
<p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар св 
 n="V" /> <div type="liminal"> <head>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те дана 
ше се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра 
t="subSection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је  
Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела 
ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p 
чи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо 
Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За ти 
х десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.< 
а.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S 
е је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила с 
 вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смеш 
танимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p 
че Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— 
 Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине 
адесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево 
ара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, 
ико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њ 
е Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошл 
 пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав  
госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина,  
росто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим д 
а мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Ш 
и.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p 
и и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, гла 
 говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p 
именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крс 
о лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, из 
како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило... 
бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да 
чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опе 
S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем 
<p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Н 
о си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишља 
>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одежд 
ватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, 
p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се крен 
јан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уваж 
ни’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засв 
/p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а  
ри пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, би 
<p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан у 
сет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотин 
ци.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам,  
чаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n= 
вице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па т 
има полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу воле 
раш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Д 
 и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{ 
ката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико ј 
уби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као  
ир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и  
изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женск 
не...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа, 
дем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди си 
а пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послуже 
</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседал 
 говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>К 
 пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капет 
у о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко 
си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо 
 на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и ото 
а асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклоп 
рине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре ј 
 бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А ба 
{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године  
ио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени к 
 Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу 
апетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — ве 
з Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш позна 
 ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у кап 
, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да с 
} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је б 
ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздрав 
ој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу по 
н се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у с 
е изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’  
 људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавиц 
 до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се гроз 
....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S}  
су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то  
 Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Ниј 
 <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомис 
елиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњ 
ојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова ус 
pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, г 
ине нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, п 
ћ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред  
смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дик 
та ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p 
 пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> 
</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мо 
ју.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше  
</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини  
ати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S 
е ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су  
<p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазит 
 суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и 
вље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде т 
</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто 
</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је 
на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе 
ба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види и 
у.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене П 
пем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео 
S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож 
 њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам  
ичија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме н 
тито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} 
</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије 
рских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станими 
> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“ 
} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у н 
а Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослон 
p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p 
 пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S 
е каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку п 
Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јаз 
м дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под 
још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у 
ељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’воли 
 све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да п 
че!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капет 
рај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све кој 
/p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шор 
ан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових ми 
еси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити сло 
а: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутил 
сти...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У то 
ан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се д 
ила и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{ 
ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, 
 превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од 
уче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте. 
} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, ни 
...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да  
 њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе д 
..</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Б 
емни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а 
 нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то 
ади брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</ 
оре бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима бил 
ла и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити,  
p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше. 
 паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стоја 
ала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, ш 
почео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права кала 
за леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту.. 
<p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа уста 
ице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим,  
вно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини 
 рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је бо 
тра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову,  
цу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, нали 
ру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда  
 <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препе 
вљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, р 
p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки вета 
морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" / 
’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да 
кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од р 
 ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу не 
Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Д 
ини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац ниј 
игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Руж 
екоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите. 
о нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља П 
 је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет  
дну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, 
/p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се изм 
слоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он иза 
 мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те с 
асположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додад 
ше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си  
у моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је тес 
ко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још м 
 једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Ја 
, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена 
ије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна 
pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> 
... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац,  
’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се 
Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом  
ће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је ра 
 стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће  
ошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p>  
лучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогн 
ја да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија  
Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катан 
то мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, ко 
Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S 
> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па 
> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени  
гли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта са 
енија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути 
 збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мал 
не грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све  
м Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу зак 
то десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене  
ови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет 
Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски 
</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездим 
известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с не 
Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ да 
 Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече 
срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из 
.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је ис 
p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механ 
 вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Иг 
<p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У  
лица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже пр 
 и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи шт 
вет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оско 
 <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p> 
но...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину 
Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, 
утра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још  
ка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска пос 
ш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових  
е и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p 
е ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, д 
.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли  
> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро 
кана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су 
 упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Бог 
 оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читав 
ана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам не 
и пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Он 
— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му  
p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан 
</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му 
— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, дод 
дниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и 
из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаш 
ти, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n= 
пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је д 
рзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окур 
овом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу 
</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријате 
?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да 
о, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи  
/p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан з 
 се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим рани 
 преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме  
што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — ил 
д?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалог 
ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастре 
аримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, 
 ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>-  
/p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морамо, рече председник.</p> < 
оже бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите  
 <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пит 
снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини. 
ера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p 
ше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде н 
а неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>—  
ајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се к 
ечи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, 
ети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> < 
носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дик 
а тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собиц 
Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока ст 
 <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе 
> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише 
.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> 
ама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро ј 
ва ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</ 
петана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочек 
.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, п 
Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору нал 
Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за тр 
ку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију. 
p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— О 
/p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit=" 
то, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, 
 ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући 
</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очим 
!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема у 
{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и  
’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жен 
p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p> 
</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му С 
и...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди. 
 предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њ 
ло празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес. 
ете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој  
а се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ј 
ли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни  
ли. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе к 
 прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете 
дном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах од 
ежи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ак 
оме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако 
p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у  
гли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи,  
, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p 
} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застад 
етку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смеш 
онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати. 
то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.< 
д њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба 
нула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загр 
 лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста ро 
 по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не каже 
летку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?< 
једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и дру 
ак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајен 
S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од 
 је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас за 
мо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к  
апетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте м 
 и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на тв 
 до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу ода 
е и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ај 
’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе 
тиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега 
 ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе 
гњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до за 
споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било з 
то смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је 
 слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоште 
и, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу с 
као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зе 
>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадал 
 као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорит 
ише заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ предста 
је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок  
.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо  
н, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору 
/p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио предс 
ма.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговор 
како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S 
еда у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> 
 Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи  
једничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно раз 
— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па 
о Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p> 
мејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по  
м дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, ш 
јући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада ја 
м труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живе 
} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу ко 
ке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нис 
се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и п 
 да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о  
те кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу 
тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ов 
 колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p> 
долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћем 
глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био 
о чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они  
да дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу п 
ита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан  
Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су  
 А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле б 
ајгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S}  
имир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота свет 
ion" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не 
.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.< 
> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше н 
 издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S 
 шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <milestone unit=" 
ољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p> 
аћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је гл 
једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е 
је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у  
а Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учитељ.</p> < 
потребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу  
овску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој т 
е го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам ј 
је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и  
S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У душ 
здимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љуби 
лосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико  
ажи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p 
на су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</ 
> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p 
арог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док 
?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" />  
 састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашо 
о разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему дру 
но, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите 
ино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино 
х, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> < 
p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— 
ш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо г 
стала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од св 
се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја ку 
ла враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И во 
ти њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући  
 мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је  
<p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Не 
ашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би м 
 а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме  
 ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.< 
 Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p>  
а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јо 
ости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику оп 
<p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о,  
.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном  
ш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина,  
памтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нек 
ого врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али са 
зе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p 
 рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим,  
ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две др 
г милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако  
оја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно јед 
а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо  
 Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих дв 
<p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> 
да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?< 
 јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге.. 
бав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је 
оредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли,  
иганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна 
о пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> < 
 готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Зн 
бро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да пор 
да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надн 
 њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар 
ећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека он 
ло штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто  
јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па 
ше никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњат 
у, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и 
 Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.< 
 <title>Вечити Календар</title>, <title>Рожданик</title>, <title>Сановник</title> и сијасет пес 
{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p 
ци. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача,  
ћи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива  
у и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на во 
 се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зн 
} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака би 
S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред  
е што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ  
ој судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада 
 три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шт 
е низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Ми 
ића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку,  
ашчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта о 
ла је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде тр 
те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је п 
а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу на 
 и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се 
ник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будал 
весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</ 
че?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p 
} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> < 
ође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплаш 
еше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p 
} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратни 
За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је  
чи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај пр 
....</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце  
утове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.< 
и, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} С 
 вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено 
ред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Ма 
еко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" / 
е могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледај 
ура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је о 
дости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи 
ар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p 
} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замр 
стадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="ch 
о никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденко 
ао по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отв 
 и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зор 
изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би 
би у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p 
 њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ос 
</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb  
.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивин 
 човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио. 
/> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...< 
о му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад  
олако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не  
унила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Прос 
е њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњу 
тру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се си 
ан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за прич 
и су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинул 
и, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане  
quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редо 
два су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ора 
тешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter" xm 
...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан проду 
— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и  
 с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечи 
 и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан. 
<p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело г 
ам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" 
 у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— С 
ом, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница 
 Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бо 
<p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватов 
дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их 
.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p 
ете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, а 
м се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кри 
 јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</ 
ат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>М 
м шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та ниј 
 Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост 
Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p>  
и дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бле 
</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој т 
 га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на п 
а се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а ка 
е.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на  
/p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће т 
</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико трен 
акана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Ив 
е се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone unit="subSecti 
ренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слу 
не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати. 
p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знад 
здимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила 
ер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина  
шко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја. 
одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— З 
 знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на теб 
и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други  
цу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово уда 
су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{ 
век кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче 
/p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци 
Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све 
ље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо 
а прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Св 
ало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало 
 шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће  
 које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће до 
 Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било  
> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга 
лила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За И 
пом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен ра 
а је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога 
ри себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примет 
Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.< 
им гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше  
<p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p 
p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка,  
а окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би п 
рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>—  
 пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима  
в долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> 
, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авли 
.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мај 
p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и св 
воме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p 
ру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге гото 
ући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, к 
 рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко ло 
а и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је  
>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ н 
<p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> < 
о при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало ср 
ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и зн 
 моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите сам 
је, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се бола 
 а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељ 
остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е н 
S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово мес 
и је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који  
ву, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дира 
е „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је  
ла.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стев 
Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је би 
 Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго  
ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека  
ади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се ок 
ље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се  
 <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сл 
 ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову 
мицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза о 
дао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само  
со у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикн 
Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу ме 
p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а г 
p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци б 
о да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди  
врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте 
р...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p>  
 потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S 
ину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав б 
едње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане с 
деља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак 
да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој поз 
ћи се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S 
p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е,  
 шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго 
г одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} 
а стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења 
ужа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у т 
..</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у  
е и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат  
.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени тр 
ћи петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако  
 са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, о 
 <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је  
и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако п 
p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола ст 
и весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>—  
дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живан 
.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попин 
есто навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p 
и и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто  
 их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди 
 па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председн 
 пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бел 
о другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце с 
иште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато мој 
 човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веро 
<l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, а 
} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затвор 
....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених 
беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева 
они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а рум 
плануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у гл 
ји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како  
оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми 
 нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као док 
 беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих 
 Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало ј 
леда иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спа 
> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За т 
 да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица  
Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери! 
риђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва  
појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?< 
диже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је 
вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешт 
 се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки по 
м добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</ 
губио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче дад 
 поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце  
, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Он 
че Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени 
раво оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било разврше 
а прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" / 
а иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув с 
 био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико ј 
ти се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли  
вари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу глед 
/p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек 
роки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?< 
му!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је  
та....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет ко 
д их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде 
ти с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Руж 
<p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што  
и ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им д 
ић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је 
 с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си у 
са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на з 
 <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....< 
 стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти б 
ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје  
<p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше 
 по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији  
 <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала 
.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом  
ћу.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и т 
еку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију мо 
и брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био запо 
} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се вра 
</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замиш 
калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремил 
аш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав  
з или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво 
 вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути,  
рећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му  
 Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече  
дник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извеш 
е нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подел 
доше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта  
 <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и  
ело, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код влас 
>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошт 
 јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер 
 том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи ј 
брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према 
.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то 
...</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S}  
рећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост ср 
и биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што и 
 је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре. 
да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рође 
д ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу 
онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним 
 Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да 
 Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њ 
> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати 
 по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радет 
 уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме л 
ео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блиста 
д свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</ 
ко чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, мога 
 ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> 
Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта м 
еда.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љ 
ог грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби  
 устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно п 
p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пол 
ницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>—  
ом шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешћ 
ље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако,  
апетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде нек 
p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи,  
Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у су 
чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан  
тево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стев 
>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>—  
и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После не 
.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду уми 
жим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир. 
ком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> < 
ла.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а о 
, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.< 
ко срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у  
, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћај 
.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Св 
лан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n 
изала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју  
има изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му пре 
ј дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба 
сти.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успе 
се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимир 
нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто 
 траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мој 
чци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви  
а познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свог 
не.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече треба 
капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треб 
раг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше не 
о бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам 
акривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хар 
Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе из судни 
рашно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овд 
дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" / 
’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најп 
 једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир п 
а се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до в 
 ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Он 
игурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="4 
другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче 
сте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало  
во које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће  
{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити 
драво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући. 
жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све т 
 Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јес 
ет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{ 
 се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет  
твори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се бра 
о до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Ј 
а де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер чи 
ше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклет 
 то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Н 
рво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету 
Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав  
ле свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пре 
зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви  
помињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У со 
мили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узи 
есте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта  
е проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад 
ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда с 
>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, 
како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</ 
да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p 
премала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су 
да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и 
>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат поглед 
анком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћн 
и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места 
 себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је 
p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог 
Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је 
Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? 
 авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је од 
а, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен д 
 дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца 
на.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о  
риђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пре 
/p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p>  
ало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећо 
у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли о 
 се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, и 
 заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине  
њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p 
ре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, 
ави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полете 
{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, 
ше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије.. 
ше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није 
о.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се п 
 канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Бож 
мињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по м 
— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</ 
</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</ 
ета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S}  
о Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадн 
 она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ по 
="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с кра 
 <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је н 
и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околност 
p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварит 
ћа....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од 
слима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је в 
х.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>К 
бека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан ост 
 Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ни 
јдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно  
вини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато,  
соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића  
} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>П 
p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Ш 
/p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан 
е ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</ 
ђо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} 
на загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тет 
а знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и б 
и одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— 
ђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше 
p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђиј 
слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и нек 
</p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— 
што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика  
>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, 
љуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита 
ли.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свињ 
апалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог 
се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма каж 
шло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си т 
да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати 
ушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада 
лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немо 
њат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капета 
иш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гл 
{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово 
 се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове кач 
председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у ав 
ло бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра. 
— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поруче 
тог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако т 
/p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, сед 
 те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњ 
ведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је 
вину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, з 
 ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да  
p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега 
уго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <milestone uni 
/p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова 
е да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако ре 
 а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог  
аз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре. 
> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са 
говарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — в 
>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он испр 
се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика 
 ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И 
е у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p>  
о наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голу 
овом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и ж 
знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши 
м!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вод 
а, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p> 
 мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још та 
 и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на пра 
акао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући 
то је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима. 
при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од как 
> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије 
ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{ 
ли, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио 
Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Н 
и се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} М 
ледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни примети 
би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заи 
лно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Ј 
су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка 
јвише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда  
вили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни 
 <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или она 
 дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, 
<p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући р 
шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p> 
е говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво  
 Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Р 
p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњ 
<p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време бр 
 мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гла 
и.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозо 
ти варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим ме 
ти најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутр 
им чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше 
 је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео 
 Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, в 
теви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венча 
е урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> 
 и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима,  
лети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да 
— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако 
душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом 
ије догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери 
 то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, ж 
качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа пом 
</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p> 
еш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је 
 двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат 
отписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p 
е пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу  
е напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече панд 
 рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти 
ију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поч 
л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура  
и:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај 
 опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p>  
и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде 
ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је см 
, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весе 
дма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а 
Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћ 
се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега нау 
знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргн 
икад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигн 
 на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и поте 
 само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њ 
— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим  
ше.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— К 
оје су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили  
е луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш то 
 се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја у 
каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у н 
, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по ру 
страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скоч 
ислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb  
> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> < 
> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l> 
ездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би доб 
радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не 
о, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ак 
икад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго 
ских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог  
сти.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.< 
епо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет  
ш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а  
ма — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га  
 груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му 
а кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу из 
 ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још  
ош очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је бил 
ореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</ 
де је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S}  
...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone  
пет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и  
е тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n=" 
S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Ис 
весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је п 
девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и с 
главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p> 
ако ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него с 
ану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је би 
 свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Р 
Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ру 
ве према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао 
> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћ 
, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се 
рода, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово уб 
ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошк 
 највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна пост 
а, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као оз 
/p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло 
та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много 
ило...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И  
исне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?< 
људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше  
ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у ру 
 па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само њего 
ни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </ 
/p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком 
е на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?< 
 нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико н 
реврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} 
сено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, 
/p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у 
>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не  
петан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света и 
оју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, 
 моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ на 
ућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од 
Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето с 
 речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприч 
 вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата До 
 дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p 
атова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим д 
еколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Језд 
> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане,  
ете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњ 
па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>С 
Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.< 
естит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и к 
ште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво 
ег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раден 
е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Ст 
петане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и 
 паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси,  
астим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу 
....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па ви 
 видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја 
 Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а 
— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу  
 лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си 
.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{ 
оде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S 
черас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир 
луче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.< 
 гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добр 
тави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече  
— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пи 
и је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почасти 
или су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била п 
 О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук. 
/p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</ 
S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p 
а воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде уч 
да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ 
Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не б 
ли и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам д 
седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и но 
се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подн 
 сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послуж 
и само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра  
да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђ 
сте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То  
ршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не под 
имо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да г 
— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има л 
 девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна ма 
теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми  
 <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано мој 
на?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес 
че трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, ал 
</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно  
} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и 
.</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p 
и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p> 
имир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје кри 
Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да  
и нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући. 
с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> 
ће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове 
— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ов 
орско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се с 
о мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у  
 ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> < 
/p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су  
p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта бола 
.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада 
S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беш 
трину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> 
’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али 
дави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа  
ја.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто  
оја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бит 
, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојан 
ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим т 
ла?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нис 
 слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и М 
Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им да 
</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S}  
изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био 
>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то пови 
ите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три год 
само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помисл 
 у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— А 
љали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они ло 
енковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их 
 и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити. 
У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у меха 
иралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами  
и је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој п 
рете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али ув 
Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се н 
ош као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски 
кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чин 
 или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађас 
ад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год вид 
је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље 
ушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} 
 ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" />  
и ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То 
ад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле 
 него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, кој 
ад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па ја 
 ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније 
ељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вел 
/p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте р 
залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти с 
 гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко з 
они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, т 
<p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе кав 
горег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста мет 
ко дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите  
чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S 
</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ 
кај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни пе 
p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За ти 
д ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору  
о.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако 
њака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за 
 као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свог 
, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, по 
сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p>  
олим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А  
поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.< 
!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе С 
она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, ка 
 да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да  
ам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{ 
 њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето т 
 сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си р 
Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио 
</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умед 
Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Ив 
ени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p 
се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p>  
{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти 
’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега са 
у главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњ 
 <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" />  
и’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} 
p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам г 
аје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред св 
јте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p 
и и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>З 
ду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што изв 
ред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S 
ако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вред 
 нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем,  
то су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале др 
ебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд  
П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи  
шно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у он 
нако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памт 
детићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог 
о, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо о 
куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти  
не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем 
ецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву 
ти Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он  
се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала 
Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да  
ливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у  
ти које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте изврш 
вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо  
ађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> 
 м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твој 
кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>—  
, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чу 
преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господ 
е ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" / 
> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и поли 
буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p>  
ажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије бу 
{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па з 
не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— 
, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем 
 твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојл 
е, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову,  
} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу лево 
е нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам  
ити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Ш 
— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добр 
село.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, 
 <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— Отк 
> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радо 
!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми. 
 рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, ку 
} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говор 
е на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да 
иле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле 
 рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити. 
тиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{ 
 n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле 
гој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми 
ви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта ка 
о.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо,  
>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више кри 
да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господи 
.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне с 
ем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре... 
 нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба какв 
нао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, 
тови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по  
е цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и  
 гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— 
S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који  
виње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби ро 
.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> 
о се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> < 
ане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи,  
ездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их,  
ини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње  
ове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто нап 
далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, ш 
о чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешт 
} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан 
кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле  
пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже. 
очнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то  
осподине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, 
Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ 
 и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани  
ли ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима сас 
} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа  
олела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари,  
Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, д 
г доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад 
 чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини  
ој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p 
/p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па  
.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућ 
амо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око в 
сто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до  
ле им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руж 
променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће  
та ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p>  
 се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брз 
погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамо 
</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из с 
огли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно 
} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој  
 <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би чо 
ласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече  
а, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.< 
Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу  
евом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни би 
 радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто  
оше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове 
су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{ 
у им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је  
 и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је  
десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капета 
..{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али 
ше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <p 
а.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој н 
</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{ 
 <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром ус 
 је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капет 
аже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кућ 
ша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је милов 
½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> 
а пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а оч 
се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радо 
н нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb 
оше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз  
ајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l>  
опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара  
ваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте ника 
онац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Так 
сити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако,  
Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море? 
тем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капета 
 код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ 
 нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добр 
ла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојк 
рио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p> 
е донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срес 
ио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p> 
еност.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школов 
к није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама з 
бе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га 
 да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није  
 је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад ј 
 било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> < 
 ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и н 
да сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S 
и су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу 
ура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било п 
тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј! 
постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p 
} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{ 
 гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све  
="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је ста 
 руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Ст 
 кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>П 
Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} 
о, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Мар 
 ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика  
се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета 
<p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кљу 
и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише,  
p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l 
за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да ј 
 посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> < 
смо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књ 
 Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте к 
о вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас  
и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао  
l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче, 
 да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Ста 
ебе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, 
 у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе  
.{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Ни 
ла то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју 
} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мал 
, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је  
ездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текне 
стрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше. 
е бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја  
/> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице м 
дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> 
</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село 
Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> < 
 Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107"  
таројко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пу 
у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста р 
цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ни 
а, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно 
ије умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>—  
 и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари вали 
па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно  
 Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога ж 
ојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино ја 
 му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То ниј 
а носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не 
.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>К 
ебали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим  
обар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо бе 
нао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш он 
 ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је 
ј, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је  
цима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казу 
 ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљењ 
у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена б 
 је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двем 
е, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као ср 
тати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, 
ник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одгово 
е то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен 
p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p> 
са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога  
очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни 
 јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде мило 
или, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, 
нце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе 
у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>М 
 већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зов 
су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p 
<p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обо 
акад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} П 
“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па п 
с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Н 
ам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је милов 
аде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стев 
’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Мар 
ао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори  
е ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш  
Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да 
одно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја 
не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта ве 
 у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{ 
 поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S}  
 мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ 
дмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да 
> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробуди 
тав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p> 
еш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун ка 
title>, <title>Рожданик</title>, <title>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро наши 
 се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја ј 
 буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза  
ећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио 
 као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле 
ћи у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити њ 
 свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му  
 се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p>  
нцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетк 
подине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пан 
 бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово месо на њих.</p> < 
.</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј. 
 не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладн 
Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="18"  
јало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је  
.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о  
да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу љу 
то осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу 
Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето  
н није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, ре 
азни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој заб 
 идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Зап 
аније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к  
знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, вр 
</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом ср 
и кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: 
има те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се 
> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу 
C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа  
а тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали  
енутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији не 
олетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p 
 погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се чи 
врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" 
> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Ј 
њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује 
о проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> < 
а, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало 
отребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За 
ади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... забор 
а се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњ 
же.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим  
 жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Жи 
право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Вели 
весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у цело 
рене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се с 
 виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Ст 
здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дире 
че ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо диз 
јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — г 
х пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Шт 
ојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p> 
.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викн 
Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређ 
S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S 
ао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој пр 
Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p>  
онађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину 
а.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас  
и од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твом 
свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу? 
 прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту б 
 Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p> 
’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{ 
 пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, 
а.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Б 
...{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>С 
имо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио 
ине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали ов 
До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се  
им Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела,  
здравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњ 
 <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и 
p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни з 
?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше 
зненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су в 
потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекив 
p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p> 
 и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он с 
е се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађај 
ас на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један чо 
> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој  
е за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан 
у се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево! 
 они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја би 
о о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И пе 
е душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јов 
кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!. 
и дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је  
Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, 
а сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му ј 
ћи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана 
.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p>  
и у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње ра 
их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа  
е и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за С 
а убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада на 
а, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у згр 
држати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, т 
 више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по м 
идео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане,  
ми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авл 
а’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јо 
S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекањ 
ика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у с 
 очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули г 
ђе да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца па 
ва да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо,  
њата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко. 
за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, р 
 вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти  
о спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је 
десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег с 
ћ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење. 
/p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Сва 
ћао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти  
<quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаки 
х у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног на 
ира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменос 
ом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама. 
што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног 
други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље опра 
или ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, ко 
о остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му  
 пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше ди 
’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није  
ва пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролет 
оваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по срес 
него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} 
ти ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да  
богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено 
} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у ок 
нуила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p 
петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само в 
игли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга  
иганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић ш 
, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сва 
ђе време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико 
ошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико п 
је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а за 
едемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девој 
>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— 
ама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момча 
p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ниш 
 не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало гот 
 <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па сам 
то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је  
свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и ко 
вамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} 
 одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> 
Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један и 
пијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и к 
е се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасе 
 само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Стари 
седник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код  
> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је  
к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Зап 
 младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилик 
ндрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно каза 
 га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брат 
 смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у груд 
ота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин  
лина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радети 
да горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је 
 и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано п 
е смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брков 
... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бо 
м и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би  
о вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте све.... све... ја 
а и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше п 
ило ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет в 
а видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Б 
ти око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и с 
/p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, ба 
<p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком поглед 
ро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте  
о год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног  
у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте ни 
е весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и ш 
етресите, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авл 
тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета  
} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— 
? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</ 
 крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па 
 задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо. 
ица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте  
а кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредн 
ије знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне 
 ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, раскопајте  
било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p> 
е, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p>  
’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пу 
биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани 
 шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст зн 
 се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нест 
> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> 
ући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног ум 
>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, 
 мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које  
{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила. 
p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о и 
S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Коли 
извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине,  
е је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном  
 <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} С 
живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде 
 у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S 
ну, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’в 
ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди с 
</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узм 
> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше  
 си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио 
у.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице  
<p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас 
ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу ба 
одне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> < 
ива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа  
/p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> < 
м свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу  
а.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све леп 
неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако ка 
окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет в 
ко успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} С 
и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} 
је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, 
ро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце с 
>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шо 
 Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовн 
аквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве 
ко није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Каж 
речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— 
ко је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педе 
ева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир 
и, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је 
 је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све са 
Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу св 
снио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторск 
 да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Ниј 
зберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и ц 
 и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, 
је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и д 
...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје так 
 други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром  
лечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по наш 
е тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру 
а и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</ 
у и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њих 
ца знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb 
 <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а м 
е Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које 
етили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић са 
ет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p>  
и и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихов 
у с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем сти 
/p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174"  
н јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се  
говарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како 
, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова 
ла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</ 
о љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" 
ста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</ 
вана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им как 
шта није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога  
танова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од 
, све претресите, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми 
је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева зама 
а’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је  
овога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у тр 
ари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још 
 долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Бо 
„протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то 
а се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи  
, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p 
е....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</ 
>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у к 
або.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И он 
њата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да злико 
ди тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{ 
 узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепани 
је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} М 
ну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па  
ца!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p>  
а по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било 
ан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забеле 
...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај 
 о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>—  
дите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође  
ог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. .. 
p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Че 
} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао 
у.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> 
оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да 
дели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше 
<p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љуб 
p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешн 
удели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пур 
S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно м 
и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Ст 
 остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога 
менио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и пак 
а да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је ње 
ло погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао к 
м...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада га је нес 
убити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам о 
е закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му пр 
с одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева 
 изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека  
д бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше сел 
 помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p 
p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, до 
м нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна  
 онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он  
ах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, 
 <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p 
“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p> 
’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, ре 
 мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине 
“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми  
поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник заст 
 се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити,  
!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме д 
 <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— 
ли:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја. 
 око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победи 
слушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило  
брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речим 
ш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:< 
 је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би  
о Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +покл 
о љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да те 
p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S}  
ве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S}  
тићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свил 
ца главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> < 
а с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућа 
<head>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд 
ала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} С 
дила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати. 
е твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је о 
 је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у б 
ни лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И кап 
припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и смат 
навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она ста 
— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћ 
арапа, навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S}  
Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} С 
И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а 
ад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од 
 сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p 
ј кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле 
један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких  
 је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p 
м.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти 
 Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш  
е у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њих 
ашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови нап 
олити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</ 
ођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену  
ата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао св 
лаве, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли  
и била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста ис 
о себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији рад 
це, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> 
те!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он п 
Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се 
е да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} Н 
ву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету  
мо три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је  
дост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео ж 
ало у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црно 
Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, са 
, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт сво 
S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И са 
атраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не диш 
p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, 
ему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S 
 ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за  
 коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А ш 
?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> 
 Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="2 
кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> < 
 оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспослича 
ом народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми  
иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу 
Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Ср 
 остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у 
ска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе су 
/p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини с 
p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи,  
а нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану 
} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратко 
ли...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на 
анимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> < 
ућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је би 
 <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али  
веза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> < 
 Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> < 
адетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, об 
 Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Иза 
ведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p>  
емљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш ј 
 књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Календар</title>, <t 
е чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, к 
клетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим слави 
ари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоч 
 да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p 
ого плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p>  
ам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште 
 у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко јези 
!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и  
је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је 
S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене ду 
_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, по 
p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увре 
 моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета  
> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој ј 
> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако 
палио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несре 
виралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone unit="subSec 
Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из ав 
е подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа 
<p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <mile 
ила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добри 
по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> < 
е где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у 
јатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом 
 још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно 
 вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан дав 
ало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> 
капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у св 
да Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја  
је тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па 
танимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одли 
.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу 
селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И  
његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће. 
енчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те  
дну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S 
p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ра 
ли, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разлику 
ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они  
{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свр 
педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти 
право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати,  
другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе  
 <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</ 
че:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и н 
</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, д 
ина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.< 
и он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрет 
 човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене њег 
домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе  
 браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рук 
омуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако  
 цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекал 
>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p> 
 му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и 
ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> < 
ци је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редо 
тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена 
т дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, коли 
н је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{ 
разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са прези 
жо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити 
живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога с 
 гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова 
, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А ос 
 ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> < 
о радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше некол 
очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Мног 
о дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене пар 
уком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је гл 
 коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p 
м је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко... 
тра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не 
<p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p>  
бише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де ја 
?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мисл 
.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет о 
<p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Ка 
њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога. 
, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата траја 
ро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихо 
 Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то 
 отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n= 
 ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, би 
 је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа  
а овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде 
арица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S}  
>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S 
дне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се ок 
адан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је. 
м вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина С 
.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до н 
тане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, разва 
 рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше  
 па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливе 
чке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа! 
ојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што  
 је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној го 
>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешт 
...</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од то 
и и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића има 
ало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Прол 
p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њо 
 Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p> 
Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече С 
ој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p> 
ли на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигл 
би се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је св 
дборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја 
о.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од 
пео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта с 
> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У д 
о корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p>  
 Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама веза 
.{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем. 
>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци 
</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и њ 
т, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb  
је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару ду 
уло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p> 
ом.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет 
те се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> < 
 и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— 
то од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и гл 
тићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са  
/p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не м 
тина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један 
ћ.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко  
од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и 
> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколик 
о ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторс 
у смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше 
/p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика пре 
 је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад п 
ако ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{ 
и је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети д 
ије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбу 
вирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23"  
ржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ,  
 у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.< 
 млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост с 
ло, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> 
о је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} До 
/> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па  
/p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> < 
е и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живан 
за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао 
има мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица изви 
и иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} 
 свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да  
овала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце  
како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића 
о уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S}  
 <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју  
е живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица ск 
ади.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Д 
<p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и 
мо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој  
јановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ б 
е осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам 
ога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, са 
...{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада ј 
д је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога ј 
кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која  
Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на гр 
јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне  
риној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Бла 
јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати... 
радовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’ 
ну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S 
ом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} 
 до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чи 
а прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто о 
>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и так 
, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, пл 
, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, 
ла.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугач 
људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>—  
га стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз 
е не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео б 
 цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је с 
вега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљ 
осле неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!< 
p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза  
Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно 
уме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа се 
Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенито 
/p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили... 
иле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти гос 
у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила св 
ми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио пос 
ином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јо 
 и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> < 
 и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> < 
тао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о ч 
 зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о н 
пути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S 
оје се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини 
p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p 
радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу.. 
пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> 
 дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Нем 
а закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раде 
и, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Р 
ли да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретн 
ја у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... 
/p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су 
S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би 
е чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи. 
и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву  
обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свил 
обро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста с 
.</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се рас 
 страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу 
то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све с 
крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S}  
 су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна 
тана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче св 
p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре  
рветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је о 
кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо траж 
 да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад п 
 невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осванула  
унце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове дом 
о и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У нар 
 прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је 
ла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју... 
p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде  
....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и 
послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже. 
м.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова 
p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, а 
 за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му 
читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола,  
.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се бе 
ло.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду,  
лики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што 
" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у 
ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> 
p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада 
тала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не 
заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је за 
алио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видел 
мена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу свој 
д’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S 
ешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну ј 
ву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за се 
<p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> < 
 А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> < 
опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен род 
p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <p 
две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумит 
 гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p> 
х наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали  
раћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Ста 
.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ к 
и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капет 
јан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече  
, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" / 
 па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало ра 
анојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље 
м...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} 
ка Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само доб 
е и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи м 
че:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изг 
ресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и 
о ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу  
тите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? 
 а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и 
една Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да  
<p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да 
у Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш 
ана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега с 
ње Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, прес 
ај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстић 
 позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p>  
анџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћ 
а путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли. 
Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p> 
ћи.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И  
 преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> < 
 бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја 
рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S 
оје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p> 
p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не 
ше очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се вр 
 ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га 
о закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div ty 
е сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта 
етело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену вој 
а је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> <milestone unit="sub 
својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и д 
а....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још з 
чима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости 
, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје м 
оја му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>С 
о.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у в 
и видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе маши 
имиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекују 
 се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говор 
ајвернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју,  
те руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обој 
Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</ 
</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш св 
S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седе 
к горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</ 
ано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у душ 
и ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобраз 
гњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S 
ева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p>  
.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше  
у и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је пог 
 овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А  
а тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек  
 чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату 
тли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је ова 
м и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде иза 
војка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка... 
Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја с 
таде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и од 
шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разгова 
м се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да  
ка опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала. 
 пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко  
рам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</ 
денковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече 
х створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролази 
у у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{ 
и и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у 
ј ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој па 
— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А И 
сти.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{ 
ну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Жи 
p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и  
шљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе у 
аспремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило 
ме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче чи 
</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи  
у су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала  
ом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p 
м се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дош 
тала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јак 
могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никак 
p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Н 
Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Т 
 нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’н 
’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p> 
он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разре 
оље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још  
нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p 
и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи ј 
и се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они поси 
ашчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али  
олим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p 
ажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас  
ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, те 
 очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.< 
 <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што ст 
а вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу са 
аћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу д 
о су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} 
раничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена 
и, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... < 
 с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући ни 
/p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако зак 
 кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе л 
своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> 
на.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и проко 
} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес  
 се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...< 
S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На  
тева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Св 
p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове прода 
.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи:  
, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Ра 
д, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</ 
 девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрх 
 одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</ 
тово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако о 
на постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно к 
е Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим 
 нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} 
>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p> 
кну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добри 
— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Сте 
 капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све 
ла постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> 
мо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дај 
ш ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада  
 је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p> 
.{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајд 
 а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...< 
о.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— О 
ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на 
ево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од 
епоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима. 
а ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај  
о двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по  
 под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Ст 
то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} 
> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће  
оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се 
/hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а 
 она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, о 
сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, с 
јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако н 
ам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, 
> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> < 
пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под  
 Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се ок 
овем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> < 
знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта г 
оста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па 
p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па 
нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набе 
као од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта 
е се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече  
ко би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да 
танојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p> 
>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем  
 са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно  
b n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је  
 ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго? 
 она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На је 
реди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио сво 
исто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао  
кви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати  
 ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учин 
јде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.< 
ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>К 
 добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?. 
 одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све  
ица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање 
>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људ 
, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> 
На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш  
же и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто  
?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица 
 <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, 
ет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва гл 
ирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као ле 
лаве подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="12 
, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и 
маш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници 
 Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стој 
 да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како ум 
 дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу св 
<p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пр 
 кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капет 
жно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш 
па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p> 
 кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капета 
ко споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да  
мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n=" 
ико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игња 
Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку бли 
идине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, 
ву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него,  
> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> 
ато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се  
седник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли. 
јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> < 
S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свирали 
о, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто к 
 њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p 
м опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем нар 
о к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа,  
м је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, ре 
није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш 
ме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у о 
..</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јагл 
.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетић 
Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...< 
 је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи 
</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похи 
није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко л 
 се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се заси 
Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саоп 
, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара 
механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избаци 
/p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</ 
ођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што 
> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>До 
 кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’ 
 проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, 
за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје 
> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа поква 
, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— 
 год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вал 
и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, 
осподине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти ј 
енути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У и 
само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као  
часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>—  
њат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше гл 
тево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала 
а је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Ст 
ахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није  
чити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{ 
бишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу о 
качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна 
ди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право пу 
ноћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— За 
е и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да  
ста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благ 
ражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште н 
 доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писм 
у.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p>  
ом броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова д 
екао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</ 
лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зо 
.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по о 
шче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако 
а частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А 
у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, 
, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— О 
ужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у се 
адном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налиј 
варају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су пос 
то Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Ка 
димир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па 
сам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!... 
г ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чи 
зракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га 
.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће си 
 кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Рад 
жицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим  
ш два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председни 
реми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, 
ите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што 
’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите п 
етића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се 
рпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пр 
узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и поглед 
не слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим  
това, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па  
ction" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У ку 
ети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој из 
суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле  
о.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано мо 
ота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта м 
ат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала 
 стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја  
емљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло в 
ајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{ 
гледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како  
а у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p> 
 народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.< 
вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила,  
 малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’лад 
д се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним 
 мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао ј 
ва.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и  
е они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p 
p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{ 
а човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су 
што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавд 
ло још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди! 
, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је  
полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око в 
с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то св 
же главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p>  
— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.< 
ара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе 
{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’в 
 своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека б 
о ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера св 
} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па  
 ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Ста 
ети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако л 
егла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у 
е казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој  
ће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је 
је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим  
нуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p 
и је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да 
у и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је 
ла, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, гд 
и се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и ба 
 ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станој 
 <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било  
 тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добр 
/p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, н 
p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и у 
 Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о 
оска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језик 
е загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружил 
Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довик 
 Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала т 
/p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало  
ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p 
не....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на с 
 се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{ 
еми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S}  
 <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У д 
ију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S}  
је и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта но 
} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место С 
</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’ 
>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се 
} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стој 
Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p 
дњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— 
епо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог  
ћ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице... 
је то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико  
и са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поре 
 дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како 
шта...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу с 
то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з 
/p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да 
ане.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раден 
ужицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марв 
је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у  
/p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече С 
ри, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...< 
 избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</ 
дан пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше...</p> < 
.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже 
д дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Иг 
о, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и 
сподину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратни 
мо срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би  
и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако 
ш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме  
 <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па 
вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило 
зе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало ра 
</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога м 
н опет поче.</p> <pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли т 
о о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>—  
о дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело се 
оља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин: 
неше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{ 
 и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића б 
њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апса 
</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам 
гог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспал 
 на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу свако 
S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која 
p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш... 
?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</ 
свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Ст 
као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене  
>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им  
 вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио 
59" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво 
у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу л 
а лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца. 
ијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као доба 
<p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једа 
рате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду.. 
/p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако 
 пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, г 
е па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђ 
} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу  
з оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседи 
, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим и 
тој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> < 
дити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гад 
гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је 
>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и о 
 брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила. 
ека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, з 
Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, м 
65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упре 
</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој  
биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и бра 
ад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му 
> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p>  
не....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S}  
.</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subS 
“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћ 
екако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, м 
 је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није гла 
 своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост це 
е на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море  
а увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и п 
’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу  
ш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила. 
 <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто 
 теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекив 
 Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је о 
е, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма рас 
чету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од 
<p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, н 
 и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш  
ића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као  
аде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана,  
S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позв 
д је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао 
И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као 
нца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.< 
е освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> 
S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по о 
 војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И ша 
ило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— 
оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p>  
Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, ни 
напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{ 
аба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се 
догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери пос 
ла Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="1 
 причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву  
и засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> 
е: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’ 
} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са 
 у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Ма 
ила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, ал 
као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он 
.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића М 
емља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поран 
ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да 
<p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш са 
Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе  
 душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек 
је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то 
 n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени  
тева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане,  
токолисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, љу 
о...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p> 
ори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи  
се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, а 
и се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрд 
ме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетаново 
 напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је  
н и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игња 
њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p 
је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у заб 
ла док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Ј 
.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p 
 они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S 
етан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену 
 и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући 
 вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеј 
каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило 
стао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио 
— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити  
 ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже 
танимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем.. 
Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.< 
ежи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужно 
у, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад 
загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни прим 
 петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ ст 
..</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и  
 за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин  
аж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Сва 
није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осе 
<p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав 
њу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> 
> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лиза 
вој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим 
у молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу 
тнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад 
 он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисл 
дела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић 
олицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p>  
 <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубе 
а вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти 
мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, р 
 умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно 
ло ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита о 
 нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене  
ерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две нед 
 весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту х 
 <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То ј 
p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао 
 је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити. 
 људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше  
!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о б 
 Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде по 
ишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за 
ала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док  
ити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонира 
 да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, ко 
тови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су с 
тина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао 
су, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби су 
 вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S 
ја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, 
<p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водо 
сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у  
се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа п 
S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у жив 
па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туд 
јачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S}  
ућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовим 
’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире 
ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, 
аза који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја 
ојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово 
ан.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зрел 
Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада С 
р се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог 
и, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о  
а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на С 
е на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Ст 
 све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то 
 пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бит 
на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изгово 
г буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне зн 
/> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је н 
: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народ 
е.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нис 
играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>—  
о.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако з 
> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с 
ојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме  
лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, р 
...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке б 
 беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође ла 
оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети 
имир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који н 
пео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — 
Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Как 
 плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова 
р међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Так 
p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше. 
врши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрет 
и их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> < 
pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче 
а три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, беше  
еларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</ 
ла ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не  
мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињ 
зи вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150 
лио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p> 
оравити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па 
т овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен. 
 убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <mileston 
 <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игња 
летку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући,  
> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председни 
— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан в 
већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’х 
тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мис 
ерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти 
то. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дан 
преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да к 
<p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би с 
> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гле 
ију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капета 
гњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јак 
гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који 
тимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан,  
Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата 
ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег р 
 наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по 
 да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ак 
гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...< 
авити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје н 
<p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвен 
она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те ве 
чно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити б 
, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</ 
не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре  
и пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му ј 
> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако сам 
— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S}  
овољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е,  
/p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</ 
 Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрвети 
 сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака. 
 тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан  
<p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шт 
огледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је с 
едног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољу 
ова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретн 
 и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав м 
дра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио 
.</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно  
судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p 
оца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику 
раном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том ч 
, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише 
тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мис 
а.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, та 
 и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био с 
ђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова п 
а куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и ста 
оли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле 
емо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Ко 
те, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и  
> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од об 
 Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капета 
лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беш 
да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупк 
По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово ј 
!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Х 
а оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да шт 
еде косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице ма 
ра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још с 
то нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p>  
е познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је л 
у, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш  
дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да  
зашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадо 
з авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p> 
наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Мо 
Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— 
слећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто те 
..</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поште 
, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју  
/p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече јед 
ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џ 
хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не 
</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако ни 
отово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p> 
е са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> 
нула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S}  
S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Гли 
јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја б 
е и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дан 
и?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од 
хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: ку 
е спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица 
 и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире? 
реко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивал 
к, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појав 
вели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били  
’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме 
?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја. 
осле мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе  
Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се св 
 Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о ран 
шору овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој 
а:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} 
о Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стад 
авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>—  
онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l 
и до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини 
на!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше 
ши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмо 
p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> 
а му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потраж 
да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које 
о без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на јед 
име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Ду 
и.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капе 
.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто м 
вицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’ 
 адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали... 
ote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче 
аци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо м 
е роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, 
 ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала  
ио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друг 
.</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За 
ако им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S 
его чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, 
и шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплач 
..</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара  
е нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд иде 
.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и  
некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше.. 
, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале ср 
е председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си  
ко су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврш 
лом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} 
ат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког  
 А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађе 
јали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ сти 
 могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она т 
 рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити. 
радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се д 
по је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар с 
ао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S}  
еколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао 
неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један р 
ћи дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.< 
ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о шт 
 неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа 
оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S 
е.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l>  
у ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На је 
а.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме  
вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p 
?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи з 
, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово 
убећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!< 
глед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Ни 
 и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу. 
ћи.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће т 
здимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова 
чић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели 
>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код  
 већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били  
дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан ус 
ет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушци 
</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше ута 
{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— 
ле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} К 
и кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта  
 <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видел 
 и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с 
ру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече 
 Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механ 
ијатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће м 
Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве коли 
ако си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— 
</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме 
S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, 
p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, замор 
ма“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> 
иш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се нај 
’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим  
.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе,  
p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb  
 Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, н 
и веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ниш 
} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко ј 
Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтиће 
во ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као 
азда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’  
и, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући  
</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он  
 што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p>  
л’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} 
.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива п 
ост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Ст 
лима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, ист 
тра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На 
вориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш  
 му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} М 
имир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачк 
а толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, ре 
Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, реч 
елите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да 
таре црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и п 
абрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сват 
Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само 
несе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је из 
вуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и 
ику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду.... 
.</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Ста 
м лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па нат 
 капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Ср 
то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори в 
шњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно сп 
че чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја 
/p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се гре 
або.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост 
 <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био да 
> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао 
 куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и 
авао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и кап 
а, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све 
p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p 
 већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о ч 
Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој ми 
ј механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пу 
— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се  
дити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио  
.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> < 
 много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу  
ело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је зат 
 оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се  
равље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Так 
риле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, реч 
</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ет 
 хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тач 
p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>П 
тегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је  
ио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур 
ешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p> 
је јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, изв 
} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде  
аљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћат 
е сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око кућ 
— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> < 
шћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милости 
ти.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и  
<p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадо 
че променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} М 
у па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ев 
b n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су гото 
ади шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, к 
е...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се ок 
вани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје ма 
 Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли  
>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију 
лом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— К 
з леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег  
ем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје ј 
 један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи с 
је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастук 
 неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изг 
је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се 
</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах проб 
и поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако  
.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сир 
е некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да мо 
 пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела 
и?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</ 
у здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино п 
а само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О  
 однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одис 
</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани 
 капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p> 
асјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шар 
га.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он  
..</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи 
а звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сам 
" /> <p>— Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{ 
е, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p 
пише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџи 
p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунит 
инити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас 
ица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се  
ојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутр 
ом се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јов 
у би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> 
>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, реч 
S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш шт 
равицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било 
 им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p>  
т к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и краст 
је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па 
и, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станој 
мо срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан  
у Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p> 
/p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам с 
вић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је  
м мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{ 
ило капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од  
г било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, 
!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта  
Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам греша 
ам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а ка 
нда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... 
ћи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог веп 
га срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког  
ости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" / 
се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и роди 
.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог си 
им да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездими 
} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару нег 
 је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није т 
{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучи 
потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S 
ла.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде 
е једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, 
димир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице 
ло од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да 
и овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>А 
ир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p>  
те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а мој 
е ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени 
<p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— 
наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком  
"150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p 
пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан... 
овараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу гос 
олико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, как 
п!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућу 
ма наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Г 
и страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави 
 је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у р 
моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <div type= 
а знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја нед 
} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо 
</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Ст 
равду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам не 
неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше пе 
ле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича 
Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Б 
едао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало,  
зврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још не 
о реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чич 
ђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну 
и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p>  
е тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај 
} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, ран 
вале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ва 
а, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и 
> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смр 
з тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p>  
Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног уг 
урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац. 
.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већ 
и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У меха 
ћеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове  
о у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију м 
 и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а о 
и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може  
ица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љу 
а ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S 
к Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назев 
</p> <pb n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људ 
, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о че 
у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи 
и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја  
 ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека  
ла Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у 
 и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са свима редом, па се онда окрете председни 
нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p 
ме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима  
 јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је  
 људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче? 
мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па тре 
ћи га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>В 
, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, п 
 догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше  
о под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим ми 
На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв  
.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан ниј 
</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш н 
авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну п 
Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је о 
p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав поблед 
ћи.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, по 
се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрст 
џерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пу 
>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати  
 равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По 
ви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отво 
 тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејат 
змаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетано 
, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.< 
пази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше м 
аша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње 
...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p 
је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави < 
ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стој 
ци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у м 
уди ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког по 
не.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у ш 
че Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> < 
м да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском свет 
ћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то  
Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, 
поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а  
ра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, п 
љу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.< 
о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза С 
129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шт 
у Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ст 
И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здр 
тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да ис 
а је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији б 
оворила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако ме 
траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p> 
јало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поч 
његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му ј 
много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три си 
S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ај 
м јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p>  
о беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати. 
јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и С 
додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до 
уњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћају 
кну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музи 
има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај 
и ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у  
Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јев 
век, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин 
од бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, 
>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хт 
.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка  
ће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Нај 
е већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно ко 
у на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигн 
 жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуш 
.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S 
беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило 
ибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју доне 
ти весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најб 
ајвеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у 
читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачуд 
излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити 
} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја 
ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика из 
> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</ 
елим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје,  
се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на  
е, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота 
ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себ 
текар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде су 
<p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станими 
 свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="sub 
 кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће 
ли се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна шт 
е боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се 
нидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана 
а живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидб 
> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад  
 читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p 
>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја  
чицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећ 
S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не ч 
 беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је м 
ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, ре 
 не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p 
 ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о дет 
 њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, да 
/> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заје 
 авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p>  
ако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакл 
дврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ кат 
и.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћем 
тра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростим 
у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што 
господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, 
ко лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — р 
 <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p 
боравио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеј 
гло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, 
> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш пон 
 се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55"  
да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећа 
/p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја ш 
к не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с друг 
редмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњ 
д узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног  
село трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је вес 
тајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов п 
је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се чов 
ој уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превали 
ој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, н 
з друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, 
обре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ру 
ађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми 
радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дак 
о сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p> 
говица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане ци 
ани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове  
диђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p>  
и.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од 
 <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?< 
вајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило п 
 ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга сво 
и.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих 
ене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца 
 можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља. 
S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стој 
сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта ради 
, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, ка 
/p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати  
p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати 
...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја 
— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, д 
S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Б 
 тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје 
а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баб 
ћи њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њих 
</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима.. 
ка ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што  
два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... не 
едао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Свет 
p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, 
p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе  
<p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али г 
 Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, д 
е ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетан 
зађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p>  
 упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Ист 
што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ 
зађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p 
 n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.< 
 тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче 
ом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па 
 крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p 
гџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу  
огли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кућ 
ка те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из к 
..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на 
ло најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докл 
ко ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у зд 
 <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једар 
 дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, 
снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села 
 неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевин 
 код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— 
="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламк 
лије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, ба 
божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа  
дна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растад 
ног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате 
’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем а 
 <p>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, 
би и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођост 
жи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле  
гнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтав 
Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да  
 од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председ 
итога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— 
 ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јо 
 Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа о 
>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још  
а.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p 
е погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> 
врши неке послове око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од бе 
које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p 
еже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>С 
а не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готов 
 чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p> 
ака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не  
ије знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Д 
о лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране 
астане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао д 
да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити  
сијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је 
у се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то за 
 у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва је 
ти, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа 
у то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га  
ака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к 
{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кол 
p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијено 
 му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... 
гледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок ј 
једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, про 
> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не 
 и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на  
ила тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и с 
век се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати 
>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни б 
<p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му  
ао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село с 
 се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он 
гњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да 
>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шт 
 је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче. 
S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и  
атанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођош 
ао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару н 
>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} 
к се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узб 
војио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило,  
це је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>П 
сет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p> 
денковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити,  
љику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па ок 
и дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ 
а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом изве 
 Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се 
ни су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капет 
орави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав ц 
од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, 
...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председн 
/p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше 
о и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да 
ђени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље  
и код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од ко 
 једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година. 
у криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да 
чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора 
ан и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S 
арили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Б 
 Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, реч 
еног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуци 
> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата за 
 на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало з 
 то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> 
 сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p 
ва и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубиш 
бојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи: 
сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и  
 Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Д 
ислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и о 
 сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи 
 пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као  
ијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осме 
<p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кре 
по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту  
видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама 
е људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p> 
S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— 
н и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи 
 руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Ср 
 болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чич 
. бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p>  
.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво 
а из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Н 
лучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дак 
само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњат 
отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— 
ново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!< 
/p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пушт 
идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш ка 
 нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њи 
 у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се с 
ој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p 
све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части з 
 сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он најв 
ало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p> 
очи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио 
гнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти  
 Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу 
.</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> 
Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи ј 
 израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, н 
 пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале 
у у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p> 
више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га ста 
у.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је сво 
вале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капе 
 ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Л 
/p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто 
је.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p 
као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> 
 још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један п 
/p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћ 
 је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:< 
ин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, 
 и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборави 
а му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју 
 се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, с 
</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беш 
ли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— 
шући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи д 
ам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао по 
а.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа 
ајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били. 
ајбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има 
анео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у 
е, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице  
изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ 
’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрет 
>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канце 
 <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, кој 
авало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта 
 баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим д 
</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже. 
о је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по  
добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у ко 
Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погл 
S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оц 
реме, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку 
бне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и  
 срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно 
долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење,  
</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио п 
 играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игр 
 путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био 
 турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за 
и на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, кој 
ра вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три годин 
 <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбо 
ева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле 
 n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с  
.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се пре 
ње, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га ј 
јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће 
> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој 
лију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p> <p 
и до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратн 
г да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио  
те душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p 
о беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се уч 
це, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда 
или...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они с 
с ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата 
 Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедов 
она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нер 
Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} 
Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... 
м колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> 
ан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раден 
се.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина. 
лачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор,  
унар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде пос 
вела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећ 
едникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде п 
 и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим  
и шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио нек 
ницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље 
, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S 
качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њ 
/p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како  
м дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} 
.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила. 
е овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо  
о је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуле 
ише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’н 
p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о:  
оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прог 
о од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанк 
...</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али  
<p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Ра 
о капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и о 
ји је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога  
 и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не  
S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капе 
во!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па 
, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S 
т, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Мила 
 раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај 
е.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, пос 
> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час јед 
вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те уби 
лади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} 
 Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово  
трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат ј 
ријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, ре 
трашан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, глед 
ш кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новос 
љани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</ 
p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све нао 
<p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и дока 
 име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са р 
еж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје  
баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако људи 
н чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно у 
<pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чуј 
>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуни 
о висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ив 
мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p>  
су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је си 
 није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уст 
дим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи 
је само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> 
Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је це 
 ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покор 
раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S 
.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{ 
ака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно 
јан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p 
 питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је  
 у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чуди 
 би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још ч 
ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању 
S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— 
 није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па 
 Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико 
оводити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није запла 
нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, 
.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто 
егао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га 
ут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су 
да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она  
о је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p 
еља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме  
оју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише  
!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, уп 
арине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била ва 
’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају,  
руку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада 
оји су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{ 
 буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и  
 <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао ве 
ви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег ста 
 је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у  
мо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</ 
тева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пу 
н до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је љу 
мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољ 
 сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Ал 
а тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми! 
д је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{ 
су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, за 
с’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати  
.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани бож 
 другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их  
м је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су з 
па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо к 
имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их мога 
угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завиде 
уге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Б 
зор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле 
ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу,  
</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог чов 
 ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава  
и сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— 
ичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и св 
ском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори пи 
="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам 
 добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} И 
ро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{ 
то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p 
 једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али т 
>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.< 
ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких 
 он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спу 
, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви  
!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} От 
тића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли  
ојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао 
глучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га сп 
пазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри. 
о сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Л 
и.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’ 
.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече јед 
.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је би 
е посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до  
ало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може,  
Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навла 
p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен д 
> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаг 
чери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да  
а.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су б 
’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу 
Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p 
>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су нај 
је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно 
</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— М 
тева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам ш 
веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пур 
у у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} О 
о је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p 
ао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао к 
 Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане 
зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</ 
дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег веп 
за: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велик 
прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За  
.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ам 
е ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остал 
Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукај 
 <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних  
иста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је 
 /> <div type="liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote>  
ћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова 
 сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу ви 
справио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одма 
Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако п 
че упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи. 
 не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан? 
 да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујал 
 га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не  
, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити 
му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам 
е обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S}  
дозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било  
о је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, ко 
, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан 
знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци 
ева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати,  
мисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји 
је смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на ра 
да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је  
 јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пр 
видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за  
имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код 
че, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ли 
м био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано  
дине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш 
етан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p 
p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше 
 кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала слу 
/p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто к 
ред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к 
е, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <miles 
>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и  
ио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</ 
ам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тог 
> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретенови 
а чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек по 
итаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били  
!-- <div type="letter"> --> <p>Богатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,</hi> </p> 
дини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од јед 
<p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би игр 
боља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу 
ју две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама  
ирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споре 
зонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, 
апетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Ка 
забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече С 
био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало  
атове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су  
 младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за свој 
У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она 
<p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p>  
не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е,  
 шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} 
арине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће м 
о то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута К 
Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На дво 
 не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где с 
ли да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака. 
а подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један 
вно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по  
нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је 
 био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади  
еће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође 
 по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи 
S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна 
ушу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n= 
, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „ 
p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси 
о као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог  
 плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила пр 
атварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>З 
ива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p>  
раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њим 
у старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми 
..!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p> 
е Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо гов 
S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону  
о запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио њего 
 уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте д 
ојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Кап 
’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам т 
о жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, л 
аца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Мор 
S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са  
П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то 
ати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти п 
та.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути  
 су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ва 
е братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{ 
 Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче бл 
се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и з 
 пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ћ 
р.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела.... 
да Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве к 
>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва прек 
S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње,  
...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже глав 
— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати  
 је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из 
едајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— 
гу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>—  
 својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Го 
ва.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио  
ђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} На 
 бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си 
е....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} М 
{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми! 
е чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па са 
 Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за т 
b n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је тр 
чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошт 
лу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја ш 
 еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</ 
загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Ст 
е лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ 
е Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} 
p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд он 
апетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова до 
 теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p> 
е хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који с 
погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> < 
е капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.< 
> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S}  
си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш 
реш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше с 
дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема  
ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио? 
де изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о шт 
другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде к 
 окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни с 
 па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар 
је изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио 
да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се пра 
, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> < 
на?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само 
аглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} К 
ам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово сви 
S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу  
 капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље ради 
тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари. 
о,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмур 
 Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А друг 
ај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка 
г руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Ба 
шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече 
ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш 
шта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућ 
 постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси? 
а, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је сам 
>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{ 
ту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате 
 му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да  
а стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, 
кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе 
 ноћ!</p> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.< 
 од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храб 
аник</title>, <title>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} С 
ине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да 
у већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико  
 лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</ 
.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако 
анимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, син 
, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> 
ци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам 
p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, т 
ци....</p> <pb n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Пор 
/> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S}  
о чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и н 
ћу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најгла 
е на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу 
спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је каза 
у зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме дога 
 имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров 
 дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам пла 
то не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто п 
 знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S 
а се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем  
а другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче  
м је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је  
 капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео м 
е...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Удел 
 <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна истор 
 А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњ 
ненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од рад 
не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није 
еле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа  
 радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председник 
стише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело умо 
, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо неш 
 провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код к 
те ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заје 
{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем! 
’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, 
ојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.< 
ака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре 
детића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати к 
а оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види ка 
јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми 
то такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће  
а Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!... 
 и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова 
о најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за на 
у, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио б 
а као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.< 
добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум  
’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти бо 
 у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb 
 погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Ми 
</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</ 
{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у И 
ата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим  
о, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и  
леда на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није мо 
је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је св 
/p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, 
вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајд 
оразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају. 
S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не 
и ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година 
е знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капе 
<p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим ми 
ћу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поноси 
 још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкч 
 вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана... 
.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p 
није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Исти 
ne unit="subSection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце  
p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p> 
јте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n=" 
потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје 
праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу 
"33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код 
ћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>—  
S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од ва 
— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и чест 
 А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало по 
емо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше  
чких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.< 
она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се поби 
p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво оч 
зговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто г 
о укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p> 
едара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p> 
а овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњат 
ура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши  
и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n= 
к’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу 
оћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, вели 
p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто за 
> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и би 
родаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јо 
а га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде  
а болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајд 
о поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и уби 
мо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се д 
ољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта с 
акало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и 
 ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечер 
Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађ 
>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго н 
и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па са 
де и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, 
S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’ват 
и и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад п 
тиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити 
себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и 
 ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препечениц 
шак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави 
 Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао,  
баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну 
..</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам  
 собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Ниј 
 али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за 
Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S}  
јко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој ку 
кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост  
слим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јов 
а по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што п 
а.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке  
.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе 
теве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p 
</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одма 
 на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p>  
жак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, 
о’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свр 
 да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p> 
кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отиш 
 Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.< 
у, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на св 
кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p 
сак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке  
 А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по не 
тим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о ми 
Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и сед 
а дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те в 
/p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p 
пале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жали 
е већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у  
p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учитељ 
Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори. 
а не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше 
 Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</ 
ука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p 
.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека уб 
и се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па д 
праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говор 
лазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“ 
<p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{ 
јат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим 
а сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па 
 Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па мил 
ну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се ст 
па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати  
ности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги 
>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче г 
ан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Бож 
олако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је 
ојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њ 
— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p> 
и осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са о 
екала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста  
p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Ра 
а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p 
, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрав 
рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката. 
еретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је д 
а ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако  
{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице  
и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стој 
> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дика 
>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог  
на, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, ј 
 јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче  
ник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најра 
не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људ 
едесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да  
 ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова 
ина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и  
 говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми ј 
но.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цван 
ра, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’  
 ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{ 
воје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и звани 
јан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у 
 глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са 
е, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико  
{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само кло 
т и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Б 
} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S}  
овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" 
, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослуш 
 прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти мило 
 долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и  
о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је 
лан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с М 
о чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се 
.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p>  
 се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је  
г,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући 
се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу. 
{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручј 
ти.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад  
е лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред 
} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило... 
 Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, доби 
гије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојано 
жи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанов 
ш нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се мо 
а то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Сто 
 није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S 
да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба  
мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се  
 вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема ва 
ло, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што  
ише, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви 
а даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а с 
ицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица с 
 здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љу 
се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више г 
ре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледа 
бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не 
 Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало  
а ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за  
е његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави  
Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о н 
 ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једа 
оле, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Иг 
текла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p 
и.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако ни 
} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и та 
ших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио н 
оше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече  
во сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да ј 
/p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зу 
 чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код с 
>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и ј 
} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!< 
е поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један. 
 Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све  
та.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седн 
а, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љ 
њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!. 
>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div 
..</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, 
p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се  
ом заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би мари 
 али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стево 
n="67" /> <p>После подне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше до 
n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче км 
ропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом н 
, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био 
гледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило го 
Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи. 
тану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах 
<p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у сва 
оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та госпо 
не кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, ши 
роше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже 
.</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио 
о хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или мо 
 <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p 
ћо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ 
 <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пу 
.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад п 
p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад 
очек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си 
док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца 
де.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p 
>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па  
 сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало,  
о један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њ 
се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је  
/p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је о 
p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ру 
беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу ни 
" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{ 
 ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког  
сељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав 
 Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам 
 ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p 
, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дј 
 попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао дру 
о о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из  
— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити  
своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p>  
Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан  
и, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости. 
у срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S 
а робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S}  
>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну к 
ча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако 
ли.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p 
м те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У  
а...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа св 
мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели  
 чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго про 
ошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста та 
они.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено ј 
{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичар 
о говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свиј 
матрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики  
 га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима 
>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво 
 Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о  
 пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу с 
еститам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, н 
ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојан 
</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели< 
цике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељ 
> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама. 
и...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и  
е.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојиц 
лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа 
 су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном! 
у се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p>  
текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва 
>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па до 
едног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседо 
е сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти 
ати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’ 
 извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од иг 
ворио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и о 
анимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој 
утио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли  
 зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{ 
ди, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се  
 га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који  
 најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{ 
и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> < 
.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек о 
>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> 
 рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море,  
шак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авли 
прике...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> 
/> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> < 
то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже 
е.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетић 
н пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа 
p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји 
— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо п 
 а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше ј 
ло се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пу 
Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не 
 еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На  
га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је  
тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S}  
та, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држ 
путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприч 
 пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S}  
ше и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редо 
у, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговар 
е испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгле 
 буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теб 
ојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је 
ао злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили. 
S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега 
о трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело 
 оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p 
а не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А о 
редусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим изва 
тојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морат 
>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људи са дугач 
та причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, м 
поде, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, не 
 ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... н 
 сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они  
p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеј 
ке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У не 
> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита. 
— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега 
о је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на јед 
и ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</ 
 да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p> 
и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем креве 
на је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p>  
дакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раден 
/p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је  
и ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Д 
е Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’н 
ри.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи  
летос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш  
а и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора д 
е по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.< 
аки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p>  
 ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, 
Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок. 
/p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућ 
 Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не 
упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стој 
мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам 
>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>—  
дај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти 
га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да 
 од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игња 
 Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} О 
о.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена  
Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео ј 
е.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} 
па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ 
арост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Види 
ла ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта 
је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син И 
о.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је из 
а траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види она 
 кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Ба 
ану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име з 
ечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево... 
е сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опро 
влију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’в 
Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није  
е лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, 
 и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо,  
ост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда С 
не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одб 
ог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим са 
ечи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, 
едио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>—  
 да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта ве 
 ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’ 
пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’н 
вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш пл 
а да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— 
 тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} 
ам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир 
и ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој к 
стити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове м 
абио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Ни 
> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у сво 
</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли 
у...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам 
есеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она 
у....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{ 
уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и њего 
ће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуг 
subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао ко 
але срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да  
, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те 
је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ће 
> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут,  
ед као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трча 
радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учин 
 говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч 
укама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан 
p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше 
жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи 
са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката 
а и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, т 
јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прих 
.</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то р 
еко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванци 
им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и  
 је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура. 
оде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па нап 
мо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж,  
ту испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завије 
{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p 
ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде уч 
от!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та  
Није ни моја.</p> <p>— Није ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о 
А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Стан 
аха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли ј 
кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретн 
о по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим 
p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани 
 нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљу 
pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све ид 
 осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, ка 
ead>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> 
замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гла 
ли су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Бил 
, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— 
 да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше  
оше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је им 
="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</ 
 будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама 
ма, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Ан 
једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Б 
и приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда,  
<p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу 
д разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате 
и.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разг 
етан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и си 
скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан би 
з Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</ 
<p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спре 
ија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи  
е јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сло 
читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>О 
S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шар 
би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’а 
шиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију. 
шила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мис 
д зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује д 
аљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</ 
икан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли  
 зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се  
ећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека  
— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро 
то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту  
егоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="5 
кочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p 
а спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Срби 
{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог ве 
p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она г 
еда поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикан 
и?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом 
’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гво 
и.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p 
е заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да 
p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад  
.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо бац 
у врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> < 
у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али с 
о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрму 
у...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дох 
запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они 
ку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рук 
ивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’ва 
к беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, ко 
јави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} 
} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану 
 помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли  
} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасниј 
на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} 
њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у ди 
 заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем 
а.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је 
ева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Ра 
е осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са  
 Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску. 
екрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одгов 
и.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обре 
 <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море 
и престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по 
} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога  
</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам 
е Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смил 
чице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединч 
<p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> 
ри и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам д 
 само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кри 
p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јез 
ћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и  
> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и  
p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутр 
!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком ч 
е.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло  
.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком,  
оме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта  
 поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је о 
ст потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са  
е по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n=" 
виш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до  
лутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана  
it="subSection" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p 
е Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Посла 
војим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране д 
p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, 
 погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распреми 
 Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој к 
писао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је ве 
 и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по  
 Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Бо 
} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p 
пет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредб 
никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако 
ан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако  
дуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао  
и, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружи 
оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвено 
 није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не б 
 кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, свој 
, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се п 
а посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је дана 
башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукују 
а, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p> 
 свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта 
дића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико н 
ола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p 
 <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, к 
ије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у 
 <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у 
оло клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сват 
н зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капе 
оздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone unit=" 
Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спре 
 дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пешке д 
p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.< 
S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, реко 
апетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Л 
су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда 
те.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине к 
0" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Не 
ледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славини 
рсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.< 
ашче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} 
у се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара. 
 <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника л 
 пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>А 
сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чи 
е смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су ва 
збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од  
"79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на в 
ред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људ 
</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> 
“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу 
ати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јак 
...</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p> 
p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику 
 Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу н 
 <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није 
 ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забеле 
оше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате 
које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} У 
рио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’ 
а Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, ко 
кла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p> 
се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа,  
 Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код с 
раде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S 
олу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако 
ена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио. 
<p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, п 
врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пу 
ча Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако  
ка пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла ј 
 су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{ 
т на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмок 
Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{ 
 ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће с 
..{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била с 
згуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром 
аћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, 
твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њ 
 општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакос 
мирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они с 
некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му до 
едној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на врати 
о тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини по 
ена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{ 
> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S}  
> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се 
и и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</ 
53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздра 
е ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја  
.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качар 
ана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава.. 
ћи пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочек 
и се, па милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и  
</p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учитељ.</p> </div> </front> <body> < 
ГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРН 
а дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каз 
широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l> 
ђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви п 
о моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, та 
и притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у 
ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та  
ју вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обој 
и дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и 
ас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p 
d>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене 
ришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе  
ом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше ос 
гоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p 
пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост 
у највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пу 
рао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Ст 
ћа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога ј 
> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране ш 
166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не мо 
товаше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од он 
да све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, 
је могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју д 
Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој 
диже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па пол 
цу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p> 
и су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{ 
раганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом св 
сеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ј 
 може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може о 
d="SRP18940_C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко  
 воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала с 
/p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч зас 
p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. 
S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се позн 
мам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p>  
> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p>  
м сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.< 
е.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> 
грли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колим 
његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је т 
 би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> < 
езено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> < 
гне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Ма 
</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако н 
 Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ ук 
.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женс 
главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде. 
ас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посма 
ли шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није т 
 <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу  
је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њен 
упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то:  
 и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n="106" / 
 се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И ме 
да твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао з 
нао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао  
ју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два нит 
ни те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе дев 
 срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</ 
, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> < 
="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— 
г, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а  
оворити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица оп 
ао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе 
 свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост  
ма седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p>  
ина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н 
а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она п 
ужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила,  
јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовал 
Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p> 
.</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb 
обро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викн 
, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се... 
S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много  
а неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше д 
з цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде. 
деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’ 
ан?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била  
погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео с 
ћо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да ц 
упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто з 
же осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је госпо 
кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познал 
ела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му па 
а света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро,  
свираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> < 
наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало.... 
 требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе И 
тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кљу 
 се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> 
ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>—  
руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p>  
ређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, ка 
ољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Д 
не тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо мо 
о чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде  
бављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да 
Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Чит 
!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> 
а?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, ч 
...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <q 
>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о  
д видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке 
 и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећ 
<p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и 
</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге 
вином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза  
јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S}  
своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати. 
ико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благ 
 ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем 
сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p 
анским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак. 
 „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа н 
јасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вади 
 казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављал 
<p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осе 
ноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси к 
т и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не раду 
век, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> 
и Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> < 
 једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седе 
{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано 
 и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање  
о и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то бе 
рну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S}  
ао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри  
анцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, к 
Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало да 
им се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S 
лаго њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и доче 
ата је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која ј 
е.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце с 
ја а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш 
ли свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело 
скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мисли 
, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те сва 
 <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="2 
рдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Ма 
то их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир 
го.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год 
а га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, как 
ла појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осе 
 а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му  
мо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошл 
, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика н 
 ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе 
 водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у ч 
дан пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Ј 
 од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено,  
нам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који прип 
 још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до 
а на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и  
свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у не 
е и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p 
 крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све  
ору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p 
>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по  
амо јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећ 
сто, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> 
 <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу. 
 она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло 
 Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај: 
д јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отв 
 било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда  
о ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Све 
Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како са 
мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ет 
омки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше,  
и са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> <p 
<p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао 
устио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душмани 
, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно реч 
 дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>—  
 човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се с 
 полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила,  
 Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да 
анојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја ле 
а, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{ 
е и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се  
</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субот 
о јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јов 
за, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му 
и; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, р 
бира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружи 
 у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овом 
 и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S 
</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева 
ан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} П 
енскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>—  
> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних  
 качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уш 
ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш сме 
> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђ 
И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је  
 а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким пу 
е.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала  
а прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се  
</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он 
 оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и ка 
ног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао 
дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га 
су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>С 
и чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богат 
осо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке  
м одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о  
па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачк 
ери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} 
 Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страш 
зао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осе 
везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад  
брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зару 
ћута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је  
<p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бит 
е на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све  
ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је 
упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало  
ареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја 
поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други 
ри ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Ме 
>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бо 
ода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет 
говарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне  
 чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Стан 
 две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар... 
S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киш 
о за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова 
девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Ј 
/p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она 
аде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до ја 
 чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губ 
— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, в 
петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево о 
уће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готов 
код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S}  
’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p>  
лаве.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} А 
имир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи леп 
ако ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>—  
 шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаст 
светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:< 
p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде  
p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми са 
.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити 
а је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде  
 рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи 
адио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше. 
, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, оп 
то је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер  
ју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се с 
етачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, нат 
ио обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> < 
у и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p 
дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му ј 
анка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир не 
к Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не  
е мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S}  
ест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Вик 
о, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору ра 
поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се  
греје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадош 
све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то 
Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Ста 
у прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n=" 
удио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у  
нове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и  
прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред бо 
оја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.< 
да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.< 
Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух 
ет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла ј 
ући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не 
 трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Сто 
p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</ 
чере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили 
јатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с 
</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња,  
 приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, 
 живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате 
p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S}  
а јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него 
ада је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прв 
е диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо м 
 не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Ста 
ир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојиц 
је било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе су 
ене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад  
p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, повер 
у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалек 
е једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватру 
> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</ 
<p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела к 
 <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у ов 
браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још в 
>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја.. 
ла.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јо 
е чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p> 
лаву у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој ко 
 да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb 
па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја леп 
рзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> 
ћ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по м 
дсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17"  
ишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију 
кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Ста 
рија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледају 
пет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти иск 
па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети о 
загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета,  
њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене сл 
га бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад по 
е и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није  
том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...< 
 он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S}  
ко сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће! 
а праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађо 
ића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће г 
 он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n=" 
је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које ј 
p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што  
p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед  
S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису к 
у загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој к 
рећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изг 
испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа  
то ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку,  
> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изглед 
љка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обо 
 авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} О 
оме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својс 
 може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А к 
г и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општи 
Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још 
љи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, д 
мет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвал 
 масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чу 
 и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су 
и завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу: 
е.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он 
/p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љ 
/p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала и  
рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па 
то рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, забла 
ења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</ 
игоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у ци 
ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви он 
лико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за ко 
дине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p 
ован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој  
о и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него  
p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљу 
:id="SRP18940_C1"> <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденков 
некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људ 
номе делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уз 
те једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по у 
себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне ч 
 кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и поле 
, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</ 
> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће д 
скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љуб 
> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а н 
сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био 
ватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главо 
?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећ 
коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо м 
е пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од уз 
ло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло с 
у реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</ 
</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање 
 уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па  
о је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без зд 
S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако к 
о твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби г 
 слеже раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим. 
ола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече ста 
 га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би настав 
ађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на ле 
е, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему  
али ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми  
е онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p> 
 се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори  
о.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао иск 
ше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не 
>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа же 
к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадн 
> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине 
и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ 
 казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахи 
во прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} 
ва, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радо 
>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке  
 <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо 
{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајт 
м:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте  
.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара  
те <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас те 
о, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћ 
>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан  
ест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Бр 
ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирн 
.{S} Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише  
Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама  
’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти,  
p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</ 
 <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и  
м црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајућ 
 граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље,  
волела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше  
мирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у к 
Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мисли 
ошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</ 
 што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Так 
/p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да 
седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p 
Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову 
} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су 
ну назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је изве 
теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих д 
епа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде г 
е слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На  
, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јак 
оје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер ј 
ead>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта 
 /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописано 
..</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је 
д вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и  
које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто сте 
ељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати  
о.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао 
S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш л 
 било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су от 
 живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи ос 
нутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S 
Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама 
/p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се 
ilestone unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и с 
ни да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>—  
свртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сен 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p 
>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није био далек 
 година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изг 
ћи бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад М 
 Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те  
/p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p>  
 ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не в 
"69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>И 
утра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на ру 
— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> 
ер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" 
/p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а вр 
а свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се 
ан је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, попла 
b n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла ори 
знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Ниса 
ро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> 
</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих ст 
шао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изна 
ећ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пан 
>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у ка 
ти.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> 
А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми  
ану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам доб 
лом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне 
I</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Језд 
 Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи који 
ли су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да ид 
врши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли прогов 
, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда  
 лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрит 
>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је  
 мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда за 
.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— 
 онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела 
а опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, би 
ама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Д 
убима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и 
ао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— 
> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вал 
оре, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш.. 
 сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</ 
ела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, го 
е овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’  
о сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само виде 
 дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, ка 
ча Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? реч 
ти...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, ци 
/p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну 
д опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} 
ед, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p>  
 њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</ 
е си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p>  
ко срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то ч 
 слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Бо 
пша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је с 
и:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пуша 
За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места пом 
нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само 
зи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат по 
е се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође 
та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде с 
па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се р 
ело и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погл 
 Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти 
и сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони 
и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро,  
..</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јо 
н изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива го 
 пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено ј 
а на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га ста 
аглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану. 
 и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и  
 пољубаца, па се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одска 
 и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови 
ед Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p>  
о, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не 
иси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сења 
моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране по 
 бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта с 
апрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распас 
ти, рече Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се преки 
/p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</ 
/p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не гово 
е.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао к 
>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> < 
="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он  
а идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја! 
ава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути 
сле ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> < 
 одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако 
о у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог 
о корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда  
било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им и 
p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а 
ећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.< 
 план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Капетанове се обрве 
огаше ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они 
 највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брз 
 полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пус 
и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио. 
а вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151"  
/p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад у 
 је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:< 
ила, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала... 
од је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у 
Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај  
етитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти С 
ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што С 
е:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, он 
{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Ј 
.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ слав 
И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног санд 
аше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>—  
ије, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отиш 
ак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке  
 то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За т 
 Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су 
S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео  
у и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цел 
 <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> < 
 сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину 
овну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p 
ве свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не 
рце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова 
Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази 
м Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У неде 
и, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џе 
 измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> 
p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци 
p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искоч 
 погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p 
оком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо мој 
змисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева  
како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас  
мао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p>  
ена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша 
да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је 
и се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај пр 
ма су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто 
...{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p> 
е у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</ 
моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећ 
 моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш т 
 се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он 
>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Ма 
 нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p 
сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила. 
оје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти 
p>Мара кликну од радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро 
 радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабукова 
/p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је 
, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин... 
 њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју мој 
је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово н 
надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њем 
бро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је 
Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</ 
 и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са који 
>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— И 
аде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>—  
 прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо 
ви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ поји 
пким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да 
</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како  
де ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврш 
шке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да 
ра таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја 
тево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на  
 наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта бола 
ј да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мал 
и и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро 
знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и тв 
 ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је тај 
спала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Ј 
ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p 
не не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се ма 
а говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом. 
/p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у зе 
онесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ о 
тни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта 
оју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме вол 
...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари п 
Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни 
> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни 
и га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита от 
а си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о 
 ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча 
на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Иг 
..</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад ви 
е капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према  
ко сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати. 
!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радо 
кању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе бо 
{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што 
.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао ш 
о, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима  
ивицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и 
ра затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је игр 
на Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је  
ве речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана 
е стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, 
да претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује 
 Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким мо 
и склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше с 
!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди  
е Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, кој 
 успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="cha 
 нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се ма 
ом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S 
 кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се  
бо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’во 
p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, 
ео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком  
ође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у њ 
и:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је  
ље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она,  
У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева ски 
ше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S}  
и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио  
а, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По 
рже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди 
<p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав пр 
енковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледат 
 викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из  
а у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко  
по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, п 
но јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје ста 
т јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Ст 
д свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати 
 ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само 
та год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукам 
о читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе  
</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Са 
 ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S 
 изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће г 
 си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S 
радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисм 
три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад остави 
гњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђ 
узе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се рад 
пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S}  
 али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не ст 
 он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући 
 тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило 
 дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је мо 
} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како с 
S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго с 
, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <pb n="24" /> <div type 
алог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као ки 
S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> 
 обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зн 
приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине 
онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко з 
ресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} И 
 обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводн 
</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне 
. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пр 
тале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љуби 
тињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу ст 
 порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог свет 
 будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и  
времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p 
Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, п 
е заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре ст 
огатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза  
За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распре 
. дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом 
е.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Мар 
>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их 
940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капе 
оба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S 
 два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механ 
 ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако нед 
етића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} К 
избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече  
ког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо го 
Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни 
 Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду. 
>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам 
ка да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија поведе коло.{S} Старији посед 
апсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет 
} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па с 
н, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стоја 
о није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’ 
аш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на 
 шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На с 
ка је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> < 
је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши.. 
е добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао 
кав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави. 
и.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У 
ово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о  
тојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јов 
испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у л 
 Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, 
ан човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим г 
ато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе ку 
 с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али 
 јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећ 
е беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.< 
тић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован 
 <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра сева 
адетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео,  
тране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро гр 
 твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се  
 полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми 
 убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ 
писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још 
који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред  
>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој дев 
и девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој дево 
трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> 
најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мо 
р збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој 
l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Би 
/l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој 
скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беш 
, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се  
тојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>П 
римети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он ј 
е.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се  
Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p 
!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни јед 
шло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте  
 <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само  
 су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>К 
ешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је да 
а сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Језди 
му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута изл 
епра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p 
> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} С 
тан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени м 
м вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били 
каном у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p 
окта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е 
> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће в 
 народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’  
ана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је мо 
 пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да ј 
етан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Так 
м господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S 
не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми с 
вити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два са 
ако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетић 
тим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето  
а ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав 
ошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа про 
о његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S}  
ки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа се 
а Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо  
чић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се се 
о еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се  
p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје 
рат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p 
 обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Н 
е видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио 
а да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако до 
 се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође. 
 n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукав 
јан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети  
та нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’  
<p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му зака 
</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, как 
<p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски  
 Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, ци 
pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p> 
и полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.< 
олим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће 
 уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући. 
Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи 
 стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се ч 
ије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплати 
е била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да 
 и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И и 
ве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Им 
<p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, п 
</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ ра 
изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p>  
гама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p 
утра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који с 
 као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не глед 
ији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура 
одине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија 
 требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не бр 
 нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оће 
{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако м 
ратом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је м 
а то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу  
ледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш,  
— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена 
...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде н 
> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало д 
> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз на 
Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до  
ош неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и  
 кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на 
ева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им  
и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они с 
.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на роби 
а ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ уз 
Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из  
, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци 
љила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни п 
 видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у гла 
ш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се он 
огледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, п 
... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дир 
х гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У ј 
Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су  
 него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчи 
ојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S 
p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му ј 
поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скамени 
 се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше 
 могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капар 
.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом у 
<p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више мо 
 у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда  
ао смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове ди 
 <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не  
>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде 
 је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе д 
 /> <p>— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>—  
о би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути 
тић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и јо 
 очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш 
ило због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S}  
дили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p 
ад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто 
игеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будал 
очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је ма 
смешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је 
. знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> 
...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски н 
 селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре обле 
иви Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грех 
о на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућо 
, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’да 
"subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да 
.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљад 
И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја  
 исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око 
о га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А  
 председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јес 
има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Н 
ем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет о 
није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везан 
 да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа  
 укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш 
а девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и бр 
је „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако 
:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помо 
олови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газд 
 запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ов 
 ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући  
/p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему н 
е Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Н 
у зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, п 
само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећ 
 да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по ок 
ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш сла 
ругом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје 
ије.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако искваси 
ово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та нећ 
 са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако дево 
 n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама  
p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те моли 
</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промук 
>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим 
 Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пе 
и трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, а 
ог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— 
 то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На  
ади.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он  
дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’ 
де ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није  
 воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} А 
 дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па 
Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградам 
емо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо н 
ршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отв 
 И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије ј 
да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што т 
а је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти каза 
>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео  
ори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А о 
</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштап 
у налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рука 
ра, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је 
ије могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда  
’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, п 
ш стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрен 
икиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помо 
 опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира. 
p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председник 
рала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су  
ата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не  
ега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаво 
ђу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, кол 
 Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи! 
опов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је љу 
казује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с  
аваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића па 
е људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кост 
ни дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су траг 
тину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана. 
p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо н 
S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p 
јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живан 
 човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му ов 
је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крв 
ак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено. 
љу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда г 
ас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе 
ало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен ј 
 су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњ 
арају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле 
/p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода д 
а, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Кап 
 то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> < 
 тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— 
 <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S}  
</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глу 
ам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то о 
— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по траг 
> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p 
о су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{ 
роз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месе 
 вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заор 
еће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...< 
позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та 
по нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кр 
овече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није б 
а је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена 
 учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p 
S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се  
виње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала 
баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Пре 
И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се ја 
ана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли т 
два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Је 
 свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или 
} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види с 
боравио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— 
 <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво ч 
ари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се м 
е живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да  
а мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се за 
 услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, п 
и.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај  
дник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p 
се.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто под 
 Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Мо 
 лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружи 
ој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} И 
 не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли  
свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учит 
де требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро  
а.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с  
па ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевин 
<p>По путањи се лепо познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, т 
ајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан изва 
ан је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а  
 сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други  
што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи  
дна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Нитко 
звади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у 
едини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, по 
> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат 
 да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњ 
ележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмет 
 мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p 
ар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило. 
икан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити 
<p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је пос 
е ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милости 
<p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го. 
 је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Вра 
рај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам ника 
{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Св 
прекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако с 
 док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом н 
пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је дра 
бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p>  
а за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су свако 
и и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато. 
е Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет  
јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и  
 чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је бог 
..</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама р 
е пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога  
 све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски за 
тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Ж 
е цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало 
м људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највред 
 има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече 
.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камен 
да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог  
онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица н 
и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то ша 
/p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћ 
/p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, п 
>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голуби 
 јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} 
дне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа С 
е била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</ 
је ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама  
во брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се та 
p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу 
ука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море д 
само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се као м 
це, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, јед 
је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљ 
За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам  
е знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као л 
 па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p> <p>Пламен  
ипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћ 
владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</ 
ло је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио с 
...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> 
ака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуно 
 њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по једа 
> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Об 
 казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће 
 му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде 
оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, 
ом....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p> 
p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте по 
на ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Р 
, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к 
то ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тич 
и био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руц 
/p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече  
 то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у гла 
и’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је  
 било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђе 
>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и 
јат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после к 
остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био с 
...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај к 
 црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Н 
 <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај  
а уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се  
> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор  
и...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела пр 
>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли  
 пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа з 
 <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела. 
p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Го 
најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то  
од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За ког 
па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’ 
 Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас р 
знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p> 
 од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још н 
си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о  
.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају н 
.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су 
и онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’ 
 они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим 
 добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p 
авио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћи 
тало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и 
>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели  
 јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да каж 
ан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p 
 твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Ма 
S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човек 
о да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе,  
ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива х 
 кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше њ 
дник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село  
е душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле  
ица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и л 
ислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би 
е стопе не подударе са овом мером, онда су они невини, поред свију околности које их терете.</p 
кну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све  
о је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да 
зу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како мла 
јане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S}  
г’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић 
 освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазил 
ead>VI</head> <p>Кола капетанова јурила су преко равног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше 
/p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође по 
и су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео  
ћ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога 
че чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је по 
 што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте г 
околова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јам 
а пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна друг 
еларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцела 
њи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само  
ужица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још б 
p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раск 
p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није 
и како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну 
ним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке поб 
ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</ 
а крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пан 
— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, д 
Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> < 
д Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ру 
 десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p>  
 је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче госпо 
ило је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње  
ј...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је 
адетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара д 
p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се  
ајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још  
то буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару н 
p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</ 
 се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и  
ма избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му ре 
емо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се. 
{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S}  
е и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину 
/> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио пр 
уће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан. 
ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна 
и, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с  
ута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад 
видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпље 
е вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да  
 у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се С 
ме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па 
p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела  
ва је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, н 
/p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле 
даред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</ 
 Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служит 
гњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да 
 љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они 
р’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спав 
ог Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Ст 
а улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени п 
 губило према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлад 
</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето  
антљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па 
е каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни 
исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима,  
ака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачн 
сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасни 
о, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом и 
гле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и 
о бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој  
а невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</ 
само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p 
е сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се  
би осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> 
ова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису 
... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета,  
епра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја 
вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> < 
у чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли 
, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p> <p>Ка 
е други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, р 
ам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале... 
p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p>  
адну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у  
а је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је  
 а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Доша 
ст рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да н 
 после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све  
 опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љуба 
њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, 
пој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари  
века.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до да 
привукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они  
код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватов 
?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушк 
ва три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> 
ћи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те зане 
једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Он 
то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују,  
сет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па  
у страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе поди 
лазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирање 
 друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S}  
ви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови а 
ра Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" 
 поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био пр 
 су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p> 
глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} 
Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има 
 измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S}  
Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа р 
ића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само предс 
и јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио,  
Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, р 
а.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остад 
ју, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриг 
огао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој! 
ет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она 
 је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’х 
а!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуд 
итости и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p> 
раћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми 
 и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даљ 
, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чу 
 <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и њ 
ао гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни н 
ече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о о 
— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се н 
види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком  
е сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом от 
ма?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово н 
 глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у сел 
дређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три неде 
и.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадов 
у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један друг 
>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p>  
с, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико б 
мали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од 
S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само  
евноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан 
 ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се 
— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вел 
p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили с 
ој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> < 
то ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, 
е.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Ал 
епог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} 
 се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А њег 
 n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да  
је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S}  
е у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> < 
 саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звони 
т одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као д 
 <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет 
/p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашениј 
рији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог мил 
а годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као 
догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разгова 
он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и 
> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши  
кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не  
} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осуш 
p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правда 
ко није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје ве 
адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан  
S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Језд 
ени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро годи 
е ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето зава 
свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили 
</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p>  
ту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се зва 
ило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако нај 
лнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“ 
иком и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општин 
 ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савес 
у капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} П 
а још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови 
оше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде 
ета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву 
 море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш 
о века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта 
 се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се  
ле неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у ј 
р и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба к 
ићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет в 
 браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем сел 
ду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да  
нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, 
 до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла 
<p>Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p>  
ко пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{ 
да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од з 
гојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се  
 Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу  
ли последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју  
Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао 
и марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине 
дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих  
{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега,  
{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и  
мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p 
се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као ваше 
Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно  
ој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не 
е с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили  
ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу к 
су могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру 
ца.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и ср 
чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и  
осле свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у 
> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав г 
, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стев 
је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како 
S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи 
p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то уради 
ругом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p>  
огу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису 
мир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две ду 
 и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим ре 
аг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било поч 
.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами 
т мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, 
, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим ун 
елиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мал 
нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>—  
аки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.< 
 Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....! 
 божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да  
е у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе  
} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне пре 
е знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свира 
 испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p 
ги су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле... 
.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-ш 
?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала  
ршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p 
/p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевин 
и су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p 
рку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог 
="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души 
</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата 
танце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све  
> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло посл 
>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им  
е право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не т 
лази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Бо 
 осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру. 
его тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је 
аки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознал 
о јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им 
а.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они  
 пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?< 
ив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо б 
и чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једв 
илише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас м 
шло после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколи 
} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли 
 Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> < 
p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и  
 <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отвори 
ичао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је  
апетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слу 
 од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден в 
читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је  
Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> 
пет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!< 
Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. .. 
а легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n 
 И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су  
Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгу 
p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па проду 
чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посм 
ир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету га 
у сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни једа 
ши и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Он 
Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један 
рића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар ј 
де беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и 
рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића 
неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то 
>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, ш 
ритисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавн 
, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div ty 
Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било 
реди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.< 
идимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p 
ридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да  
а идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударит 
по сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, 
 <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што  
ли, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови н 
а?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам с 
 у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свали 
p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— 
 ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докт 
 што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву. 
пше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су  
 С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па д 
н и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Так 
 Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>—  
теву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, с 
"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Ст 
— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да 
роб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на р 
 у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље 
па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе 
ао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Г 
ешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>—  
заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по зас 
оње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча  
ог, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало  
 Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила  
 тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} 
ио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Ст 
 измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он  
p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, 
ву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгу 
слима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас 
о разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима би 
е мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже  
рсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{ 
S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи 
још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње сво 
ијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Жив 
</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.< 
се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватр 
ошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>К 
ца...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера 
тадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пи 
на робију, на коју су пресудом окружног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту 
тоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица  
н воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <p 
ве паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је 
сте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места 
 шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време  
 себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па н 
ну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева и 
вога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога п 
оже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече  
p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули 
’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— 
и.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из 
да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну  
 <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радоз 
дне силан се народ слегао код општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а 
иком <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> 
неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћ 
<p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да з 
ли тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на 
д које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јо 
ало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Сте 
 то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим 
изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне силан се н 
 <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што бе 
ашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној 
редседника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} 
</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило 
село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан  
 <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, в 
p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="1 
кова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборн 
— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с 
ај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га 
ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза:  
з кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан 
ио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет 
и беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и 
на неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну панду 
ао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} 
 пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет и 
 море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и  
амишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он сиђе с кола.{S} Поздрави се с људма.</p> 
о бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спа 
је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу  
кама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се  
 Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те 
у ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је 
а их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Так 
нцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице,  
 <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем 
 готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, дого 
/p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на 
пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим  
 те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— 
 поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се 
а, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни м 
гњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као уко 
а, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се  
даше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вел 
{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко  
поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, как 
т своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и из 
Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у 
а наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети 
 суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капет 
ећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p 
Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубиц 
ј се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у 
 врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо  
оже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти н 
!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у з 
к је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат м 
<p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво 
браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско 
} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да р 
еда у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, г 
рава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о мале 
е.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми ма 
ивети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако  
рли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није зап 
?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наред 
јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пр 
 моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакал 
р засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на 
ипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог 
а, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе С 
} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима 
им лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти вел 
о њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло чит 
ако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p 
 Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S 
</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледи 
им позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је из 
рпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележ 
</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S}  
ира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти 
равља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S 
Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајича 
некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом са 
 Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога. 
а доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем 
 лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није 
о дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне з 
ше и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела 
у с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прв 
ш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</ 
<p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села 
у Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Ма 
да горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди ј 
>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара глед 
о пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохв 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Ди 
:id="SRP18940_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденк 
удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов 
у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јед 
еколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела  
 је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на свој 
 је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и прити 
ја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то ка 
с среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда неде 
урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио  
а:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг  
епо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смеш 
е.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стев 
е била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико  
 и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави: 
ајважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p 
синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да  
/p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у 
 је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, 
p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћ 
<p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља ради 
а њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да св 
 потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас н 
и.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{ 
ме писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Рад 
ба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због кап 
 Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће ова 
ка Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, госп 
добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нол 
апетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стој 
е мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити н 
редседник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај.. 
 могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у кол 
јало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио  
ном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој 
друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још 
ка Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и ин 
во казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писат 
 к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће 
на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S 
ану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.< 
l:id="SRP18940_C7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богати 
а.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S 
уга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми 
да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја  
ио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетан 
{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и  
шлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног по 
жем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на је 
едаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> < 
ти.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгле 
да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе ш 
.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој 
ана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S}  
у цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изгово 
, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога бла 
ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније опш 
ан на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом 
 његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па  
уга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, 
о узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играт 
<p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и роди 
/p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет з 
ени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> < 
само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ 
да било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу 
адоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...< 
реће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави ј 
људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију. 
е Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с ц 
 n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не 
— изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане 
е, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беш 
слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, м 
рестала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из М 
p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не 
 је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакл 
, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари 
ај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, дана 
— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се  
е за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, в 
анили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко о 
им да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би ка 
и скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он каз 
ривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби ј 
/p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, 
а <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су  
уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово ра 
ју.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви мој 
p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи 
Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е 
и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато  
162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p 
 да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову 
и удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су 
ила весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, о 
овече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата 
 знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од рад 
 Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...< 
како нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S 
 шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{ 
тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вре 
ду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се 
кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вел 
воме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, н 
е, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quot 
, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једн 
 из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Сва 
p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n= 
било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу за 
ашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна  
и да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} 
ан. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а у 
инили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овом 
 загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишље 
а, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо 
p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си 
еже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, р 
 Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Н 
еда мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако 
а једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је пи 
дост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкива 
ј беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину р 
а Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу с 
олим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и ви 
 <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утру 
або!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи ба 
Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе  
амо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове д 
ли Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веро 
своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к 
есе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гл 
p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође  
 <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице,  
 чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p> 
 собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друш 
, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на 
имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму пот 
есто пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p>  
говом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та 
е?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S}  
и!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и  
p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте и 
> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па 
ви господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти 
ицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је 
рзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира 
 стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Једа 
а јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен 
о да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар  
угом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</ 
зу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S 
о њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима  
ћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, р 
 у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игња 
 за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не за 
ун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одби 
 јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане  
н се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти 
вши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божј 
ијатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Целим путе 
p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се 
оја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то с 
Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога при 
} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би 
ине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он  
кну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} 
не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако  
<p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевин 
 у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <titl 
ће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се  
 сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући. 
ану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n=" 
е господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи 
Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p> 
.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само  
д коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња лете 
оговарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревит 
, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да  
одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче 
ека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао 
оста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад тре 
/p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи д 
>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море п 
у, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и  
</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај  
стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је вољ 
души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ ј 
с се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о 
/p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p 
/p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> < 
ово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’ 
<p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што  
.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај м 
p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја. 
ати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p>  
о рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтил 
ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Морам 
о оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p>  
 жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се ка 
е, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> < 
р бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али 
путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишља 
једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да што 
огодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог  
“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што ј 
S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— 
 Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> < 
, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је  
првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао ј 
 о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она  
с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе 
ар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Стан 
да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p 
шио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му  
Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслуша 
јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године,  
и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провел 
н не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи си 
несе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже 
ију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Ж 
мањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{ 
а пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</ 
 старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је пос 
е -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p 
о, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем 
а Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде  
 беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено г 
ављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим 
 и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не 
{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јо 
тељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја 
јане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби. 
> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме ср 
се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но б 
е тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у 
, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S}  
рио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срц 
е, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих 
ворити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба  
 више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо н 
 живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако бол 
и одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— 
 Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они пос 
саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим пр 
За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капета 
извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Мирков 
 сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ак 
аопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p 
 невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан ј 
ко провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и и 
је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат 
/p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p 
ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она 
> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се  
 мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> < 
 ми се мало разгали...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Б 
 ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" / 
ле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p>  
ед Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, ра 
/p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од 
ије она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Х 
зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари  
не, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш л 
итавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше с 
S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом зв 
 него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара вол 
као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним доб 
 уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме 
 мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> < 
м именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В 
рен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али,  
 <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> < 
>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све т 
ности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p> 
 момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?. 
м, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он м 
ија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће  
> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} О 
И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића 
 врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман 
е сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низ 
лаго беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, 
} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријате 
то пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, 
 селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Ма 
ве, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а  
 у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек пл 
на страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{ 
Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена д 
 јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
јан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју 
S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена 
соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти ј 
ожени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срц 
 у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш  
и, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> 
огледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови с 
 дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пли 
а продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само т 
а.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира 
а оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су до 
могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То  
аглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше И 
> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на к 
у да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у  
и....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била  
да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p 
 што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала д 
олико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S 
и, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан у 
 је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам ј 
 пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке  
 је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у бл 
Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја ј 
е сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се д 
спала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба,  
 и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно  
урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тра 
њат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пур 
 јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вра 
д шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> < 
 <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио 
 Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им 
еда, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} По 
рироде.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утег 
и га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али  
} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судниц 
ији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег би 
Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра 
јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</ 
алио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За ти 
огла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато с 
{S} Онај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас де 
е трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n=" 
 Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе  
тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је  
м путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем  
 дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле руб 
с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p>  
евојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да  
Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни с 
а и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S 
{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би 
 капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли с 
здимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико 
S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као  
о поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчал 
>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>—  
p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно 
.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио  
а прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће л 
емо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас  
, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништ 
едном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби 
p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне 
оре боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} 
је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које 
p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, ка 
} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они по 
ена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том к 
ла.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи 
тојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, 
и најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрат 
> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запа 
 још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати д 
о до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде  
ј кући.</p> <p>Сви се кретоше...</p> <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и преда 
атница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се  
па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу два 
ликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; о 
ко не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај  
о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочека 
ћа.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</ 
леда око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авл 
p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да 
ао добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник,  
гњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и  
.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распозн 
ну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелн 
 и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука  
едај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. мачванског.</p> < 
/p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S}  
або. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји ста 
 знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све 
а сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавит 
го трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{ 
од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат је 
 на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на све 
="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опас 
p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима 
Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чо 
 бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта  
ш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му 
е се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и 
а и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, д 
 Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сироти 
Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p>  
јеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</ 
им коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону  
/p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти 
казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрл 
вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p 
од наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде 
...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже гла 
ат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплат 
ји је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, 
p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека пот 
е замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече  
{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод че 
Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— 
> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, 
} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него зна 
од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Ба 
ба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се 
меник ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p> </div> <pb n=" 
од њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Св 
 ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане! 
ћи је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и 
— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, ниј 
вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим од 
 то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S 
ице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Стано 
 лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је о 
не.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.< 
о брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир пог 
воје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да и 
а твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрет 
а.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отво 
то молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете  
вала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика 
 ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио 
те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш  
гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја 
 је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило 
ог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али т 
јио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p> 
 ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се г 
.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крп 
изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> < 
го жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, 
p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом в 
 смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указиват 
исам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то д 
 не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком 
ође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате,  
ртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечер 
м се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које 
/> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић раки 
е зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p>  
ицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у р 
 само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше уну 
ти за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Д 
ге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их 
осподине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан уб 
он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно д 
ло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту г 
p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је 
— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незаврш 
називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се 
 у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све  
те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, ко 
о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очица 
Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни поже 
> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се 
ора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовн 
 сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се ву 
ој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мен 
с казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при поми 
тани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се з 
p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим 
 да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Ст 
е грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлеп 
је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p> 
 видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Ни 
жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S 
 ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> 
 све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости: 
оре који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити 
а Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун,  
 Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио св 
ала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката 
та којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била з 
ларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац 
а и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена 
го писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад м 
х, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала 
ри, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји т 
ел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали 
м и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И 
ено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу  
а.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па т 
!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима се 
а.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и пр 
о Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако 
аром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изго 
де лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе г 
/l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвени 
ри,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче 
 дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радост 
l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Е 
опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S}  
е Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата  
 <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете 
, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Бож 
ости у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о  
стао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мо 
 мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те м 
и нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви  
ја.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Ша 
е је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Сре 
рца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденкови 
еш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме  
и.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове мил 
 Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево 
љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За св 
ако и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окрен 
’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје гр 
</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила,  
а, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце... 
је!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од ка 
, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју  
 <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим  
е одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да по 
су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз пл 
/p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од јед 
оља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ј 
воја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не с 
ставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’  
> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „в 
 гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се см 
ри код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кад 
</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездим 
а. </p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели... 
 мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се б 
.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку  
 Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{ 
јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Жива 
ов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општинск 
војачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће м 
оре?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј,  
адост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су д 
 <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одг 
<p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми 
уди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан 
ше, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која 
S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе 
<p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекн 
 су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p 
 пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако 
каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ 
 <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је с 
оја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кри 
S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не 
како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мис 
 мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најв 
д кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти каж 
нце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а  
е...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад 
S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и с 
.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{ 
— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станими 
емо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p> 
 ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одбро 
 облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p 
 они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага раз 
 удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37 
 свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’ 
Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако 
 се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно да 
ва договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима,  
 вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја  
и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се то 
шли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дош 
не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{ 
{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у  
она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу. 
или.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Г 
 ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p 
!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми 
окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?< 
?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p>  
агрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што  
, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вог 
се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет во 
љало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марј 
 букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Ст 
 ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је тре 
ево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из  
што зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу мол 
 жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А 
род’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по ц 
 Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{ 
 Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у  
ило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пр 
...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало уми 
ог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} И 
ла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани 
.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онд 
 што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледа 
ине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује о 
кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете  
аљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то у 
и.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се 
риви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш м 
лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гле 
 да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он 
 тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су 
етио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он  
/p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по јед 
на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој ва 
од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева и 
ехани, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна  
p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне 
 и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене,  
ци.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вам 
но запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче ј 
бу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране 
осити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето,  
ћи, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти 
о народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готов 
ли се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l>  
ојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе под 
аспознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави  
оше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницам 
 брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мал 
у, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну  
<p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> 
о и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.< 
S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече 
ти, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и си 
> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, ви 
сле толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу 
буљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове  
На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест по 
у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да  
о је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и 
чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди тала 
пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав 
вав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, ла 
ло земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— 
каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о с 
> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.. 
сто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... г 
в дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Б 
тиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар ј 
вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> < 
 ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде 
> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанов 
предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> < 
ји је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, је 
 сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом 
и се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Сто 
во, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p>  
црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод 
 тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у 
и невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> 
алим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим 
дели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми д 
 <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово ле 
и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дан 
 рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и сме 
је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} 
 било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које  
е вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Сти 
...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој,  
о од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љути 
/p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тет 
/p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То 
 <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они 
ије крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша се 
 на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, и 
о лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у  
 ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја 
овиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом з 
ако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала прити 
Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твој 
и смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се  
 Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него  
а.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S}  
та воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш 
е моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и  
а је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој 
p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</ 
е ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.< 
бар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја уве 
 плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p 
ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да зап 
ам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она  
е ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се раз 
и то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод 
 то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш  
<p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весел 
а паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> < 
и весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p> 
 <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште 
д играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Послед 
 благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— А 
 наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих т 
е, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим,  
ка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Ј 
ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, к 
гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</ 
а Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, оп 
 мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и 
и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од  
 <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће би 
 је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару 
ушаћемо те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она 
</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се ра 
ло да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’  
 Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и 
еним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица по 
ији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> < 
?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> 
не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите.. 
 Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза мл 
рчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највредниј 
и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и 
ве наредбе ми не моремо ништа.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не ту 
— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме неш 
ице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно ре 
 сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n=" 
 главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за  
 сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане 
 Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта 
мо један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p>  
кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео ј 
има је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S}  
!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да  
Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва о 
е и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што 
види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњ 
решан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p> 
дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S 
ка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те 
p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу с 
ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њи 
па!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога  
куше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па 
аги Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива з 
и немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на 
ао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он з 
рини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p 
ље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета ко 
 <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је 
 <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понет 
си чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, п 
е.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јо 
о рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> < 
м.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем 
ан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p>  
ма.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после 
а му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћ 
 силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ј 
ла, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћ 
ездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш....  
p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо  
о јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p>  
да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у 
 узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш м 
Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ п 
мисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} На 
си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш р 
ци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже 
ера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S}  
во, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p 
а:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако 
анија!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте  
 да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стев 
</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дика 
..{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи н 
ије његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам ома 
за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби  
> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо ве 
p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало таз 
 и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Ба 
идиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лак 
и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљ 
е од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а 
е пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем.. 
ру срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па наст 
.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, за 
b n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, реч 
>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сре 
 Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, 
амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:< 
лудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се  
ла вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега  
 Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину  
м тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружичн 
> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А мле 
?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Ш 
 моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право  
н рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те  
p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело 
<p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети,  
обро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крај 
p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правд 
у по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо 
о?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К 
њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо 
диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, 
р, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и пр 
...{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођ 
>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрад 
кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе  
де капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачу 
Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно оч 
гу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У се 
ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу  
о се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у м 
<p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај,  
<p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Пант 
ћо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Су 
ог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли с 
д’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки 
амо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, у 
не у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наст 
а к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него ов 
Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта о 
доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Р 
Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти 
> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.< 
Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однел 
> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{ 
 сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, нав 
и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не сме 
а стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче 
 си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти 
?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p>  
и пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су с 
Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} З 
даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тет 
ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупк 
кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да  
 јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} 
>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> 
101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јес 
о, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши  
 овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</ 
 на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару  
о кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан н 
ули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде. 
е Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, ре 
 Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а 
 она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> 
и.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!< 
p>— Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p>  
/p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} С 
о.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао к 
м калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ов 
од њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се превар 
або, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, д 
p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше м 
ан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма  
> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S 
но сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне  
Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра 
е иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да за 
викну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Бил 
љства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, ниј 
 си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тх 
</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја те 
лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, оп 
а.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан 
тила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очи 
ру.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скуј 
ета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ 
p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се 
 нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Жива 
 љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао 
 сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате 
<pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете к 
ћо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p 
, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’О 
дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Је 
ео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и 
 већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пр 
...</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се  
Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био  
> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</ 
ж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала. 
ј смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може би 
а се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикн 
зи:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, ка 
и га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Је 
p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклон 
>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега 
собито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је ј 
Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>С 
 бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p> 
еш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} С 
p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу 
<p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ д 
ла да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњ 
 су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро позн 
 овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и с 
 почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити  
<p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Ста 
 Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте  
јило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки гла 
ољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... ду 
ч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам 
 капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном уби 
ина.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве држав 
једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја 
<p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли  
о бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кол 
> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S}  
, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отво 
ојица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.< 
...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на 
о Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да 
 око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано м 
..</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе. 
p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам го 
 само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, 
p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш нев 
> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n=" 
2" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја т 
рали дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она па 
 се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> 
спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколик 
д њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им  
 свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни 
а Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> < 
 Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану 
ли дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми с 
Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још 
Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд 
 познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Ба 
јући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од 
 како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо 
ојој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готов 
</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Сте 
адетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни 
изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што с 
о свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p 
 изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у  
вавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли! 
дма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Ј 
лаву.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p 
им се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</ 
апопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, т 
ета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p> 
 до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</ 
 пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани код твоје Маре....{S} Него знам 
одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]р 
воју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, И 
 што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече  
жђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо 
 да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га ка 
<p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубин 
гај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син б 
катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак. 
м разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу  
 а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не 
 сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропус 
Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп 
> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> < 
има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад т 
воту прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше 
 <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гл 
а како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце м 
p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седит 
p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“. 
uote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући т 
{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве 
 су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па 
одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у з 
и ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то  
 <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жиж 
.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, к 
сти, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’О 
еш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, д 
/p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да 
зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да сам 
чку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> 
и мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, друг 
ао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се так 
анио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако оп 
/p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Тв 
 или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да в 
ше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, д 
 никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим в 
е низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с јед 
 помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра 
едеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро п 
тојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили см 
8" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из  
.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него  
 смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, ско 
оку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— 
.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> < 
 исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Ж 
и ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му 
 се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста 
 пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради  
— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја  
не цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и 
— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па з 
дни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се гла 
/l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право д 
вет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, ошт 
/p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, 
етана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав чо 
ови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, при 
 се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог де 
нам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов 
рејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> < 
и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској в 
ш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l 
а да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој р 
маш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би с 
гача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно по је 
лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и  
p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке... 
ељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буд 
арве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код кућ 
аро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p 
ете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стој 
и:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још 
о пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми  
’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Ј 
рава каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натр 
/p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се у 
 Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисл 
в, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамт 
 ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>—  
ј мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</ 
а ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући  
убери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан 
о његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се се 
 синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба з 
кло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја... 
pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толик 
радати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се  
евести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ у 
>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Поб 
мем.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!< 
 један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковић 
<p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господ 
рати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, 
Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ниш 
етане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’х 
д ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо 
/p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова  
срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездим 
— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остал 
ред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји у 
ри дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спав 
мисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће 
b n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p 
 у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљев 
 смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88"  
кну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као са 
разговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу 
ај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два тр 
у на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Пом 
 туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могл 
одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се догов 
ају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S}  
лело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p> 
на?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p 
посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и  
о, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, 
егова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову 
ју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, пр 
ије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погл 
вако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је  
Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Зави 
! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све 
цу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Са 
људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p>  
асветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли  
, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу. 
p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво ка 
е.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња с 
прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p 
те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и т 
 праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</ 
екима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и 
пет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није. 
</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећ 
 је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћош 
е изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад 
е обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је с 
ова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за рук 
е Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се б 
равди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па нас 
p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</ 
а би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова 
3" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем зак 
ко, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше.</ 
S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза  
 мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И 
е да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче 
 како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече 
у оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје ст 
етињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови п 
 Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко гре 
 он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <div t 
 а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда 
S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја 
а, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они ура 
и.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је  
ате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Т 
ју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби има 
мејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме 
?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?< 
ри:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Иг 
 седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и пре 
е.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је  
оке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ 
/> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како 
Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазо 
а појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p> 
ело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Б 
, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била 
ука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беш 
лужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, в 
ако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче  
есео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачк 
 Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>—  
ао кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она ј 
ече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису виде 
а нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја?  
и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још ма 
На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{ 
 да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Стан 
 и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и јо 
ви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде 
Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за  
Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па с 
шјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на ас 
из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела  
тких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто  
нем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче 
 Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44 
 да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, к 
е дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он  
разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки приј 
мо ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо 
њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, при 
етића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће препреке.</p>  
ицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p 
ину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколик 
ра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране за 
>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш  
е, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Он 
е се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да 
 њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су м 
е ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га  
ница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваш 
ора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно пр 
његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу И 
ру нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, 
p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он б 
рца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то  
ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што бољ 
ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’х 
авим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Је 
аше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за св 
обросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га 
Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста 
да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у вели 
ед огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледах 
 у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само ј 
 баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији  
{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дош 
 онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв 
<p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, неће 
а се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Јо 
ан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клуп 
> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми  
стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило 
 страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код на 
 авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете п 
о онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив п 
то од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у 
ао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један  
Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још  
уд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Р 
p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати 
ам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то ос 
м да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку изва 
 је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам сам 
ас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих  
ра је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погле 
конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је 
а уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и туж 
ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и  
нем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше 
Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они  
, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало грокт 
>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била 
већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш 
па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове кућ 
ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратк 
Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се п 
и пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по јед 
и, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радет 
ема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва т 
ја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>М 
је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p> 
о може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ до 
је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће 
 ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат ци 
етића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретни 
, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забаци 
мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S}  
вољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди 
 У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се 
— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим 
</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако  
ћи владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: 
ћаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћет 
р. мачванског.</p> <!-- </div> --> <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата. 
иром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у њего 
а?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ј 
нда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као д 
> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S}  
 и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вр 
ало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала н 
ању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По њего 
а Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам 
изно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И  
е и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто чов 
ворио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни 
<p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— П 
лан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаш 
або и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би  
је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су с 
измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и бо 
 овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, има 
ањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p> 
ика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господин 
 руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки  
 реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!< 
еше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По н 
тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p 
09" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човек 
ледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> 
 три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и  
казивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О  
а деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S 
 Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украде 
пе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешт 
:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти  
а или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он 
 жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо 
ј Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари 
ad> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на 
а својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Жив 
 ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} 
ас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави ради 
етан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то  
е, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми ј 
>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила 
е њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог 
вино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За 
 ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> 
ење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радос 
теде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну  
ује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино  
е.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је 
p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „ 
p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми  
е беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку позн 
е својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стран 
и пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости 
е родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то  
е?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта 
 родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се  
“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него прав 
у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан,  
а.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњат 
капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав 
аправи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна тво 
 /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p 
ени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p 
могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он поста 
Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, 
тала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мари 
речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо 
 то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте 
главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат с 
и, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољу 
е башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, а 
 около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>С 
прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> < 
и.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада и 
рила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> < 
кон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода  
о?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p>  
а је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је њег 
ројко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и  
 вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јад 
едају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да  
и, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако г 
 Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S}  
е било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана 
е, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девој 
/p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље. 
ти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је  
дим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, с 
ак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колик 
су ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад т 
Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уред 
оносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Ма 
ба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163"  
оме не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разгов 
.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чин 
их гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових г 
е:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише 
 /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце ј 
, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а 
 рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура. 
као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и а 
ао да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово 
?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја  
огледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си  
одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног ле 
ма и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш,  
ш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица зај 
то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и  
сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо м 
е, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио. 
а руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу 
о трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше  
} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало трен 
а ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Језди 
p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p 
ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који  
— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да  
 полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’ 
} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p> 
едан.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме 
{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га 
ледајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и р 
тачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигл 
p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бунд 
оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек  
и се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли  
 његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у 
ана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на 
ја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем 
рно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p 
воту познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је 
 док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с д 
ди, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми ни 
око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит  
гу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она с 
 се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> 
о бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли 
 га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ок 
водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> 
ру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећ 
ро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> < 
 тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо  
листала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>—  
гим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, п 
м ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капе 
 је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околно 
олубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и 
та је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Ал 
што, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> 
о је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњ 
.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима ј 
 од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</ 
</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лоп 
 говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у др 
његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајат 
синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је с 
.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора б 
е предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног  
S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кри 
рочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас б 
 могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор 
</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је  
амигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гл 
 <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из 
рово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али 
 И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} 
/p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> 
 n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крил 
 Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, н 
дан другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.< 
у.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из 
ој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гл 
 На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је би 
адетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну ру 
д менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече јед 
ари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корач 
смо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S}  
адетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и каза 
По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Ди 
амо су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам  
 и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се поја 
де оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој соби 
а Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је сав 
а не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у  
а је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушк 
<p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико н 
сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распам 
} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стоја 
 жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да 
</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник ка 
ом видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш 
е је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p> 
 би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж о 
кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули? 
е, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви мо 
ила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је 
 руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...< 
/p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би мога 
, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јов 
а свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div type=" 
, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио д 
S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, к 
.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:< 
 вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледал 
ију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па 
ој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на 
говорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још б 
 јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушају 
м да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица  
су било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p 
њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Стан 
исер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч 
о сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>—  
вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили  
а и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{ 
а четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро 
 <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив 
им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја  
 осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Ма 
и притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме од 
нце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div 
цу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу  
ко је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што и 
реса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто 
 нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо т 
е господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамот 
ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да  
во, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој 
и!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> < 
г баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешт 
е једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о  
да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни неприја 
ан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испро 
ео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како ни 
 су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радети 
на, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Р 
о свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао 
од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовал 
белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу дана 
о на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S 
, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да 
 сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама  
мислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игња 
на олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се 
здимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} 
и ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игња 
....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p>  
и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p> 
јмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко 
и је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, ок 
аст снађе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку ниј 
слим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад ви 
ти људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав ве 
ам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде —  
Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити пр 
рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p 
жицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и ос 
 на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Иг 
 да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад  
о мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Ре 
</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p 
о?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p> 
 би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, 
само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово  
о Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станими 
акупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— В 
 њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, аде 
но, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смеја 
луче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали к 
ио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само 
икодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш,  
 леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утеше 
 Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца 
нити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— 
м и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је  
, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се  
о љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описат 
пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да  
 изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо  
/p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна к 
ако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турско 
е куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат ни 
Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу 
сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p> 
а.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију,  
} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.< 
ог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} О 
рас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си т 
али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певу 
 их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их 
 њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђино 
Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како с 
<p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну пред 
 то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста та 
 разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чут 
p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p>  
воје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пун 
баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би тре 
о неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јов 
па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гле 
е Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, 
 после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или на 
 неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сиром 
 да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо 
/p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више 
г Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, малим унуцима< 
Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и 
ала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђ 
} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> < 
да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је 
рића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срц 
ј градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јо 
кати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.< 
 <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јок 
ији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, реч 
ој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о б 
{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо 
b n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се 
ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и  
у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S}  
..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до и 
Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под ора 
 јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу 
 ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни де 
ена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капет 
ли....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’д 
из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим С 
вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Је 
о други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да м 
нио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у 
ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{ 
није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, наста 
{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игња 
иле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...< 
де је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Сто 
намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је  
кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не на 
 друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред 
ше оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше  
р, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л 
</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угаж 
ас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона,  
 <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мал 
, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја 
 три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!< 
тране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко зам 
и, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и 
је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— 
ва изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му 
у нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда 
ане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам  
био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и п 
гу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја 
повима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже.... 
че господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p 
и.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова 
p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се ка 
олико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, п 
, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p 
....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{ 
ржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.< 
гњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Оп 
ића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га 
авиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове ба 
а је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је о 
 Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} А 
</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро 
љу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је  
.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Рад 
 уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су св 
е од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за с 
од орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим 
руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, др 
, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадил 
д тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер 
а је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је. 
од својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога  
инама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p 
јане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— 
е Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше г 
ш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S}  
и анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...< 
е у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини ј 
 <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, б 
де...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да 
p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милост 
рајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетан 
или у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чо 
ису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и 
прика и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’в 
 беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једар 
 Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Р 
а, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако 
а.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Ст 
<p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учин 
>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Ивано 
 <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да са 
<p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетке....</ 
 дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали 
аде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу  
својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био 
м то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој 
И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца 
де који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село 
Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи 
ћи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам 
<p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} 
бан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и  
 би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, 
ко далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељав 
.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја 
већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам  
 Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико  
 Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али  
> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задо 
так...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Језди 
итвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имај 
.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пу 
ајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат  
 Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала  
 Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно 
гнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког време 
те се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, пл 
p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p 
стало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не пла 
ине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Из 
 моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил 
ну крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно 
и дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рад 
.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад  
модрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p 
ру за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} 
мре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му с 
<p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као л 
Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p 
 јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам 
 иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио 
 Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Ј 
а идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да 
авно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за  
94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шт 
p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи на 
облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се  
 Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радет 
> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је 
<p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да ми 
то на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо 
и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је  
дан.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого в 
 треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што 
} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје гру 
 ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јав 
 била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући н 
ва да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авс 
 разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>П 
е тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јо 
та ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са св 
рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару  
једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв рум 
S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана  
и је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p>  
дице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у 
је по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше н 
ако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променил 
 џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи о 
Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и пол 
> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађ 
оже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прош 
 запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред с 
а као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали з 
нству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говор 
адовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим  
p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да с 
p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Ба 
 могао с места помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стај 
ара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p>  
ећ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора  
ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било же 
неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу к 
не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који  
о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто п 
 Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је  
нијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и на 
у је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У  
так, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће б 
му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је М 
стао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су г 
 погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред ку 
еке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па н 
у из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу  
 Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!. 
а вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратим 
ри оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— 
а их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетић 
а ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишућ 
7" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l> 
, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору има 
 Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати  
згорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да и 
што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, 
Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом с 
Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> < 
тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили  
ку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари.. 
о не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му се није  
у са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p 
p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас отку 
"126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вр 
е Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Ми 
/p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и приш 
ица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Ј 
 Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пу 
може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не 
м вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није б 
рата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла н 
их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви  
зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљ 
ана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра пол 
не кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуни 
и правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ос 
род, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрз 
 ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити. 
ти.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а д 
разнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од м 
широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До бе 
{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави 
а, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, д 
а стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем  
и кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у ру 
иди се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Је 
 заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубаз 
— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обој 
 на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује ов 
 име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>—  
е то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том в 
 нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’во 
глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Ст 
исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p>  
ну.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слаг 
полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који 
вори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исп 
 смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до н 
а ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје ст 
нали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о 
њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тра 
милици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се за 
едесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> 
ка, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре ни 
 Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Сино 
p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По  
/p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш 
 одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише ј 
мо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га  
.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће ур 
/p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на С 
ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им 
па јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке 
 душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако  
е башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место. 
џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Је 
о угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг 
ао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао  
м тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њ 
S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина с 
ап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ у 
и претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Ј 
да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да ва 
у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јес 
е ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду 
Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш  
 пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом  
то да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?< 
атног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онак 
и’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они с 
у ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше. 
а је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је,  
овића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева 
 је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она т 
је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рек 
дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз б 
 па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми укра 
ају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла  
гњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите прош 
е, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате? 
— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Р 
 у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и опис 
 <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш 
ем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси 
на спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од б 
пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од 
 Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти жив 
му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави  
{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном п 
ене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била  
но брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онд 
ти, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.< 
 је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али  
ена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставил 
та господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете да 
т меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлач 
ља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна 
ри, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, в 
е и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је 
ја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су за 
о дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дира 
та штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стај 
гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге 
вице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану  
:</p> <p>— Сутра рано код ораја!</p> <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да 
и је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у 
> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да уч 
 лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју  
, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била б 
S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше 
и и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост св 
 на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и по 
мо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја 
код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће о 
ко видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове 
ад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о п 
ико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја 
а, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Пос 
 тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пу 
о ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако  
укавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> < 
ну, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јов 
} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је 
 за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја,  
 За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити 
<p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо 
ј!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неогранич 
и за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу,  
Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је 
<p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се па 
у Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дош 
аве подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држ 
/p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како ј 
е?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није 
тојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о ма 
ед, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к 
 хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А  
о.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад 
ко су Срби свуда на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кр 
 у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико 
на.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Ср 
љивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, дод 
етка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак ту 
ну, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срц 
.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у 
њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика д 
ио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето.... 
вље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кр 
>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p>  
ти.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек  
Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том п 
/p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе 
{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборни 
што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше  
ка лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јова 
ти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је  
што ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="le 
че председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког врем 
Нема никог.</p> <p>Председник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не 
 <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Пос 
.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’х 
људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци 
ма, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу 
> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!--  
 поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p 
дседниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлиј 
Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, 
рућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и пос 
отре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p>  
/p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мис 
 лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ 
и.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, 
Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази  
људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег 
 је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепр 
{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од р 
ила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави оп 
 Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{ 
и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била  
а, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу н 
p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече 
аопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до в 
p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p 
 ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука н 
и се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је 
моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки  
а и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене с 
Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева 
 Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се раду 
иротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осол 
Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет о 
 зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате 
ише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{ 
ости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p> 
њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Сте 
у пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Ст 
} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћо 
шно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, д 
ук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим 
> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан  
глучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се 
ог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.< 
<p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за т 
 боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуб 
 дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p> 
еки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупље 
о.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога бр 
у у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Им 
петану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све л 
 њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао 
ева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој н 
’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Ником 
једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и  
ј мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и њего 
устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах моли 
рала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече се 
а се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат 
 сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, постави 
е у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вам 
ба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир сти 
 па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како 
а провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест г 
S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш л 
јом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи  
и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља  
емио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>П 
>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Же 
uote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена 
они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам к 
ија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{ 
ке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p> 
одне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и пред 
>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма за 
 љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није. 
о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мисли 
домисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборав 
е то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им  
 се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гост 
{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца 
но!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја  
епатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим  
> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај по 
т и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи  
/p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним госп 
е да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађ 
м:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црв 
кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми прве 
ина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p>  
г оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</ 
е наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’ 
ју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу да 
игурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо? 
<pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој 
шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити? 
ћи, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе 
у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се д 
још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја глед 
одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, ил 
е другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете 
ше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изг 
 Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.< 
 Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне 
0" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако ј 
аморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ 
> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро м 
 Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> 
p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја  
ено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча на 
ђајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он 
Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева 
к ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако од 
{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајал 
оји полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало о 
ог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија 
шег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај на 
е ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури 
ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они  
 Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председ 
да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само 
 вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, 
 Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вал 
 Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ 
 и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p 
 их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</ 
— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи де 
и својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако  
 <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру 
 <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је б 
а до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како  
е.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p 
 по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо исприч 
кша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду  
де у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на з 
p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга  
 разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p> 
из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако  
тана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да 
ћеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од рад 
ани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па 
кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>С 
је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држ 
p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, 
дај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркв 
 усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио 
,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> < 
недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је  
ну лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е,  
рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јак 
 <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити, 
држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло 
а остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срц 
ији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срц 
коше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети мо 
ко!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани 
није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав 
д?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Језди 
 <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала т 
овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од 
а је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Ба 
атоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нек 
ко вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руков 
м буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — п 
и.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу 
 није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Ст 
и мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа 
ођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> < 
 срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушл 
от ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам 
 је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и н 
ро увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати  
Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јак 
ко, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о т 
кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} П 
шце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко  
о наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо 
авде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором 
— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.< 
 <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте М 
 n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> < 
 Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако од 
ћеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> 
емо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што ј 
ојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>—  
ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се 
звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p 
 кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’ 
} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо ову 
си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до 
се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цели 
шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди 
ћа котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, 
Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не иде 
ем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о на 
јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило  
 послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кућ 
 били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све,  
 редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, о 
.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, о 
тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за С 
бро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади к 
 велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже  
 у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</ 
а га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p 
 одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{ 
е то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепи 
 <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неко 
о!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стар 
Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да им 
збуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о 
ко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p>  
јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако 
 па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> 
l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник 
{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син в 
ивана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало,  
<pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да  
ити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта с 
о осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете о 
S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав 
Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите  
вније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још  
ене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи.. 
ч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и усп 
о причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцел 
’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p 
е превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њ 
’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је зап 
ме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капе 
?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево  
> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} 
јане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли! 
вори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на 
вори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p>  
тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи 
и се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> < 
ну своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана  
 ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и жи 
а видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте 
ди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ од 
ко ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’ва 
но смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди па 
="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> 
 поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, вазд 
а, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И к 
седали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео 
уду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док с 
робао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никак 
оваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> 
> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стад 
га.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су в 
век занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава 
је је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто зво 
{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> 
ујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или те 
ина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к 
воје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то 
/p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и 
 свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S 
пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’и 
p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздра 
терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи 
ића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Пом 
 ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па 
емо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Г 
у морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате тр 
.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па  
па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе воли 
да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Т 
аустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до мо 
p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а тама 
 или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, об 
 И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану. 
ај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем 
>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им 
{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадик 
 да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га веч 
>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, 
ро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>О 
> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о вел 
ш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарам 
/p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма  
ано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуг 
смо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{ 
мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове ку 
.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан н 
и’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p>  
ила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му 
 жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Уп 
ашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што  
 то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није  
ни ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео 
кла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> < 
зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватр 
 <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, н 
ан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај ј 
ог заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у  
е три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се п 
p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111 
веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p> 
рвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљи 
аглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а с 
енуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један н 
ну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не см 
апетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек н 
био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p>  
што живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нут 
} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> < 
о и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изг 
— Кад си клао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S} 
о да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— 
де.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници. 
 спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур от 
јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и с 
>— Тешко мени, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља б 
— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ ј 
рас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој с 
ако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p> 
ита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кош 
 браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам злико 
ени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Бож 
 дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете  
с апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији с 
ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p 
 нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је  
лако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху сузе радости, погледа мило на Ј 
 чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свог 
а, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности својој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> 
д је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међ 
 <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S 
крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n="106" /> <div 
 сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на чове 
ут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то ја 
им зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвави 
а снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Ст 
његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била ј 
овољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit= 
 после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је каз 
аније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио с 
је.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, 
дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</ 
био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то опис 
, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног 
 <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у 
<p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Сто 
оспи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа 
рише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече 
S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буд 
p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, 
 Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о 
а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</ 
о да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n=" 
 собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и д 
ак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као 
.</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме  
 <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у с 
а црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} 
и, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина... 
Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Л 
ти.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна 
 Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бел 
и је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху.. 
знавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и ш 
} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На јед 
а вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и не 
ти којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти 
 <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У мислима прелети она своју младост.{S} Сети се свога д 
p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{ 
их кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх с 
ено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека,  
а.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек 
. пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... д 
/p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се суза...</p> <p>— Како рекне 
ма изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Леп 
јај свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он 
ут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим 
где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p>  
шко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, уда 
у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капета 
па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки  
беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он р 
а мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде ли 
 до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до к 
мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> 
S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очим 
 из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су  
што сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад 
е!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаж 
о <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је 
е што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из он 
 ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви 
 од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> 
дницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у 
рагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док ј 
ан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одат 
еселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p>  
 свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> 
но куцати.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено ј 
p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ 
ечи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли  
, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јо 
један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого 
 Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађ 
 својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још про 
<pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се  
ти.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок 
недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мен 
n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ниш 
.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели,  
Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— 
то гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>—  
 је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле  
говорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио с 
 је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тр 
ан кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гиб 
дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми д 
е пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> 
ако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се п 
х, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих 
сте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па 
p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова ни 
и добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у  
 времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли. 
<p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p> 
бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала послове, п 
штина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина,  
енуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</ 
>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у 
....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је  
ав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се к 
цу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру 
нам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу. 
p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим по 
е.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој к 
> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требал 
некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредил 
о гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте 
ли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео ле 
 ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потму 
вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.< 
јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стан 
јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</ 
је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капе 
и светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часа 
стоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каб 
 ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико 
еја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Раде 
вори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо 
> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодар 
>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у 
але живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица  
="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, 
тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави к 
мо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стран 
а-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оста 
 погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговори 
 Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаг 
и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина,  
 трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p 
и га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образ 
ита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, 
кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрет 
{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се  
ио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S}  
а срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске п 
сти одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким 
 на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окр 
 ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца м 
су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменил 
кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића 
/p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p 
а су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити,  
јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухват 
 рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете  
и, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у  
 <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је врем 
њену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, руме 
дећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је вид 
школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Та 
пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</ 
S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ва 
.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter"  
 кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњато 
још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ен 
ужног суда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле ун 
а, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али 
а није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију 
позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на кона 
>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрес 
 ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда 
ђи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани б 
Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића  
и, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих с 
био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и 
аде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са 
 јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-тр 
ма ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе 
скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога  
 ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми  
би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге и 
м, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младо 
чинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно 
је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро 
ву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни 
ађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне 
<p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађ 
изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче д 
и и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и  
.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се ср 
ако је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ се 
ад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној  
 управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог крив 
.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно 
е ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</ 
 у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се уми 
 Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</ 
нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пу 
А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаш 
!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног  
 га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се ј 
спричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Р 
дне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игња 
<p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема никог.</p> <p>Пр 
b n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> 
аљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освоји 
/p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изн 
е Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>От 
Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се 
е јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредо 
ише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</ 
 је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њ 
вече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Ид 
а је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте 
ћ.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} М 
 <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова уша 
о може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то  
> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После  
и...</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које че 
е часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграш 
с ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза 
 веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњ 
— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у  
им лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше ка 
опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њен 
.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавал 
ара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове 
реслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— 
лаву, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не ди 
.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетан 
умену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се  
д осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> < 
екаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала  
а, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он л 
сам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, п 
девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка. 
а казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су  
 им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су 
 Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.< 
 па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено  
.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, 
и Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>—  
} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде 
 била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше ј 
} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око  
ута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек  
ља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује  
има.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <mil 
тнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић 
..</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! ви 
p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би би 
ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, р 
д тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлил 
ру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> 
, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуп 
и по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Вол 
ирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{ 
ш неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али 
> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хо 
<p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у канцеларију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за 
рст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цм 
 ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне р 
ворио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обе 
 пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља 
ћ тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча,  
же!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде 
 из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капет 
гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о 
конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети 
дан пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корач 
>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути прав 
орио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па оп 
оји беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови 
азна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пан 
знао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{ 
а, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет 
мо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред сво 
Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S}  
ну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени  
затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, 
равцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из 
сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног  
 поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То  
меја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже  
азиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала 
прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајм 
 прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голуб 
 време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На послет 
ица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свир 
ребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио  
на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је о 
огађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на  
ло за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале  
у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!.. 
/p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Глав 
Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n 
срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и п 
у долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење 
е.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио 
 невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи 
би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не и 
 жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет 
p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако 
оје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара ј 
, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо 
а набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баб 
ао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на св 
осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и 
ање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њем 
на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Б 
 казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p>  
 себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>К 
.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.< 
p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, 
ом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине  
Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, д 
сећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико т 
би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао 
Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра 
ала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</ 
је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S 
е тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— 
ајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи в 
љи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт с 
оје је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Ма 
уда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они постали трговци.{S 
} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја 
 у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико к 
лим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њи 
жем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешт 
едаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, 
во сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге 
не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узо 
а међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или ку 
ашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа н 
једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће 
постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куца 
ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају,  
ом водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у 
ни сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>—  
гњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши 
а, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у уш 
 нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то 
т, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стоја 
ат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p 
, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу 
и за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к 
ијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone u 
 косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машит 
ез гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, 
р.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку г 
 узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове пар 
еби на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, к 
} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није и 
го је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина  
ију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSec 
ао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писа 
жеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p 
га јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Су 
ва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошап 
ли и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Бого 
ица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> <p>Капетан то примети па продужи:</p 
није Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три п 
и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их мо 
е људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Д 
у дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{ 
 слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас 
 најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— К 
 се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и остав 
м вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, р 
могну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тренутака Пу 
 и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад  
о се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете  
 га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је  
 И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па 
е две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неум 
ко је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до  
 дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало п 
ндашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови н 
мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаниц 
је и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је  
оглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је  
</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p 
.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија  
дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три год 
о млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим 
p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је нај 
Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одак 
pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу  
ти друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти ка 
рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p>  
јући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свак 
p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла 
ма те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког ум 
жицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио  
лед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не бра 
неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што  
Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не 
.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа н 
зите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их 
/p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вр 
се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру  
ворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као ук 
готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.< 
гло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна 
ете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Ма 
ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невин 
дур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур  
ечи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> 
На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је се 
ај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их  
раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом бер 
 мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p>  
димиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> 
ћи нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и ви 
ових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p>  
слицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учи 
 могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара 
ао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се п 
тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из ку 
.</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Та 
 узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и 
<l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Ка 
чима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако 
али.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би ра 
.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна 
 се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове  
>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратни 
им са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, 
p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта ј 
а и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако 
 <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола  
ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ћ 
доше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић 
 је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S 
се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но т 
.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И  
кнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кић 
 се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово  
н се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци погл 
и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо н 
ј не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио 
 писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те  
у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаник 
p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p>  
од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледа 
о мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако 
цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да  
та до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а он 
?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пре 
p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па виде 
ролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји  
екако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве  
>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јес 
кање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га 
 /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима 
о, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познад 
ни су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све предс 
спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица с 
<p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>П 
ече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну. 
е угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића зави 
м вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора наћи.{S} 
Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су бил 
 Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канце 
 жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недељ 
о добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштен 
е ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде  
ан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до т 
елиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p>  
{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи о 
 чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто  
 по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p>  
ицима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> <p>Сви  
ш више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} 
. да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар  
едаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а с 
а’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече 
а своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’ 
чудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу се 
срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко до 
ана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, т 
памети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата 
 то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао за 
 обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извешт 
Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S 
ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на о 
поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручи 
тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да  
а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p 
, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца 
кајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђ 
/p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оц 
</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Са 
l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили,  
 његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији,  
 му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му ј 
ана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да  
ва прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере м 
је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нацивра 
е га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што  
абављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао: 
не младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прил 
 <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....< 
дила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више о 
ле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу з 
 голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p>  
е само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — 
/p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и 
...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господин 
и...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била 
ра!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима 
 кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, 
могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по  
олико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из 
у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм д 
нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами  
 <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све  
ава, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, 
ао дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чин 
p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, ба 
а дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу 
 <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.. 
влију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја л 
реској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S}  
даривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио з 
нитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под ко 
.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред  
о смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>Пос 
а стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока б 
у све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Стар 
>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од ср 
ћа сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> < 
а јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату  
оју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивин 
та је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то не 
зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па јед 
b n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича  
> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде сам у с 
>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као  
оће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!< 
а дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, реко 
иће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велик 
шао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се пола 
олова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} З 
весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здр 
 /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињ 
авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима својој кући...</p>  
 би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вра 
лекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да ј 
 то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мисл 
 <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n= 
Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабави 
 попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светит 
лико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могућ 
гњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и 
о је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{ 
лио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у 
ли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали 
аш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море б 
е већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео 
> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је  
> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави  
тевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дак 
{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осме 
апоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли 
 сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао  
о ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже 
ивот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила т 
Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао  
имира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и ст 
 је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, 
/p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао пошту, разредио посао, написао 
Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ по 
/p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знат 
 пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били  
ше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у 
ишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда 
ед зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о 
д како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чуд 
о пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јак 
е другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко 
ан заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да 
одине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у л 
 Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И нај 
обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе п 
уди, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да так 
века, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S}  
 Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— 
7" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са гран 
"subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке зг 
село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро  
и Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му с 
ји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што  
>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, 
...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и  
стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радети 
ола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div type="chap 
аденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се виде 
аром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше  
 превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су 
е воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’ 
 Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни 
 наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би с 
— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину  
а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Ст 
друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у 
’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турс 
дрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ен 
ке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука у 
адоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Р 
 весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да г 
 упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу. 
 изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Мар 
</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђе 
па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису  
нај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се. 
 ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, 
атало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p> 
пли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се в 
зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Ве 
Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале к 
е, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му  
 спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро вид 
м те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Има 
најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S}  
, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари п 
 Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседа 
о смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, тр 
к је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p 
есом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то би 
е.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто. 
Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те до 
 два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се н 
м!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им 
ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној уда 
ла до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и 
у и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде? 
 стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— 
S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— 
Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} С 
човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крва 
прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је ве 
ајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет 
моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Нек 
ра.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракиј 
јих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног  
доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капе 
имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се  
је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, 
/p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је не 
мо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш 
не мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше су 
ри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет п 
> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао  
исте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p>  
арали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капет 
 ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде 
.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи гру 
/p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све исп 
бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце о 
рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише с 
е.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’ 
а ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу 
рхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то  
/p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и ст 
раг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, кој 
пке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је 
 шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p 
.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била засп 
>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз гла 
 њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице  
не наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> 
, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Он 
рати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам власт 
 Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— 
о!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог ч 
но које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са  
деж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да  
ију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{ 
Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се  
ама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али св 
 пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра  
ати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво ка 
<p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима св 
овек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече  
за.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се 
очи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p> 
ли ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверав 
рце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотл 
тану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његово 
рала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Ст 
} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир С 
 Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног ча 
рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз с 
лио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у к 
да још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пу 
занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати 
ио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— 
 се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то  
овашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се 
аде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд  
о уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p> 
{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, п 
вуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достић 
чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полак 
ако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да к 
буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не о 
 Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Бил 
три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p 
ину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она с 
уга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Сви 
 да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге,  
и, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује 
 које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала  
есет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да ост 
едно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслуз 
спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од бело 
 из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили с 
ућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада ве 
Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе ма 
тан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан  
из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поз 
чву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, виде 
ове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат  
 њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде п 
>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као де 
} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади ке 
рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана,  
но казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег  
се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право п 
да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примет 
шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се 
 мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има доб 
а сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> < 
:id="SRP18940_C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их нек 
</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учит 
 мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, изб 
{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао  
ени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Бил 
S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n=" 
а и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке с 
или већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли  
ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ћ 
ок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну. 
оља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију 
{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом 
 Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} 
знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорит 
оја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијал 
тска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла 
као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа раз 
густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, пр 
о, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} О 
а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Иг 
черас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си 
, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па пе 
 порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћема 
мо их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну  
имивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом  
ди, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало раз 
 назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S}  
ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђи 
— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како 
њате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n=" 
ао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, 
> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну пр 
ило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се  
ткуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је 
ни то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста  
да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло ч 
ирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан 
 миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада. 
механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију,  
рете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} 
атеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила  
а ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и 
 и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза,  
рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одбо 
то би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочек 
ру.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове с 
 за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо,  
>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па д 
испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> < 
 руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и  
. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што п 
/p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његов 
ће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако ж 
 сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не о 
еколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p>  
ите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Там 
 увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако б 
ади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нан 
оворе људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> 
 Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га  
анаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да  
још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда С 
е којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш би 
дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игр 
исте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то  
етане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p> 
ена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су  
> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда С 
рави крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете рук 
> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева.... свег 
де весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао ок 
унца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледај 
изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се  
 је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много 
као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један 
дан, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још  
ару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку  
 зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове,  
 сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам 
S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и ж 
ве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, до 
лео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што  
 у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S}  
ло</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би 
>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се 
петана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S 
 Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p>  
ве као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Мож 
Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у бога 
себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије р 
 толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе. 
/p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке врат 
ла</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p>  
 <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један  
 стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајна 
да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</ 
 ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о  
Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се  
изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</ 
ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи не 
ће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити и 
се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> 
а једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с 
 гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се наро 
l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није 
 он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Ма 
е.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65 
над Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили.... 
ута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран  
>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих,  
јати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су к 
разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздра 
е достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, та 
 замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово г 
.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При ово 
ку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</ 
т Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје 
неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај н 
 људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде. 
ну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игња 
 бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Ст 
 да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Сам 
и Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</ 
жао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане 
...</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> 
, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Иг 
ући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине 
е и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то 
.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу сн 
што стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни 
доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стисну 
о у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољуб 
ину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у с 
.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му с 
ако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим 
јај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљ 
 чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи п 
ински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и  
>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир!</p> 
ошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад там 
стала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штет 
 нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И з 
 оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>До 
, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севале.</p> 
и су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилази 
ко имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве, као највеће пр 
о масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, п 
 нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо,  
ила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</ 
<pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За  
а све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је С 
су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће сме 
 потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече 
и Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову  
/p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> 
м викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као п 
а Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцелари 
кочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а к 
а, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p> 
 их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко з 
 од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му по 
ш један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, к 
> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути  
 говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, п 
о, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и оста 
а, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чла 
на казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну 
доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до 
ју, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћ 
х познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капет 
ешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим  
Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> < 
рисутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно 
ја, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, реч 
е и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овом 
 су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, ова 
ите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се п 
ућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такођ 
 и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чик 
Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео 
но даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева се 
донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и бон 
 се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу  
тима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића 
 да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што  
мах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с  
 па ’ладна сва као лед.</p> <p>Просиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— 
ојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслу 
 се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова пре 
од капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу, рече капетан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их  
е цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p 
вој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" /> 
авукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> 
>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> < 
,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p>  
едати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. год 
вице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити  
 цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план уд 
ра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно  
је.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам 
олу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који 
> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>—  
.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео би 
а не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио  
но су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас вол 
 еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат п 
ави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И са 
ј кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164" /> < 
 је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала. 
а се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</ 
и кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло вито 
 бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Мар 
ио...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> < 
уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се  
ко се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао  
о сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} 
, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли  
о лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова 
дао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За  
у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше свој 
авио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Рад 
 <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} П 
ин Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и 
Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По  
Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као 
ресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још 
ладеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јес 
/p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од с 
ванино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p 
во.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће сва 
p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, 
Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине... 
и се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му зн 
 му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићим 
а су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују 
гова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се с 
и јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема он 
разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сре 
павам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је 
 полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штет 
е да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева  
епо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушли 
<p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми с 
 га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са 
и мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— 
смо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике  
/p> <p>Онда се растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу,  
ко није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па прек 
, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на  
 сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро п 
е био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа 
ољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво с 
из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао 
ад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је ве 
нде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упит 
ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Дог 
 <p>Тамо нађоше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело  
.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли т 
кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљ 
еније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прек 
рела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем  
једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби сву 
> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо 
е би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} 
 више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није це 
/p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, прон 
о нас не миришу.{S} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утл 
 кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глуш 
Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, 
ођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре мил 
А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме гр 
 ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било 
чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз  
та...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек под 
08" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— Т 
шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само ј 
ука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на  
>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их оп 
 <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекак 
 од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ва 
ицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> 
ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу 
ачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје 
му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> < 
е вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по л 
Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта 
и лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, 
/p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p> 
език одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеи 
а похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} С 
 све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</ 
ет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тел 
стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у нао 
додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Језди 
 За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.< 
ој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз глав 
едрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину  
Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је о 
мах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S} Није се могао с места помаћи.</p>  
 држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља т 
ори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Ш 
а.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Риб 
аљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како  
 пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи о 
ј кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’лада 
 ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи 
е ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове кач 
с ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, 
ки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p>  
е.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p>  
и лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се  
, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни јед 
цу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама  
/p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дот 
конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p> 
 и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној  
спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом. 
 шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како 
Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механу.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше  
 је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Пом 
 момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како  
 знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула о 
била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно изма 
је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док 
то уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n=" 
оде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па 
А ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n="I" /> <div type="titlepa 
 бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама,  
 своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију,  
еду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} 
е то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>П 
ека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p> 
да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријате 
а је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим разде 
оварам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о 
 уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p> 
 себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху оп 
о су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb  
енац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгл 
 онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од њ 
 чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је д 
докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Ст 
а до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, 
ије ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној сва 
што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао  
д чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно о 
време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> < 
 ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој 
p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње  
чини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде  
решим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате мој 
 <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице 
ам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> < 
ошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић те 
е и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молит 
ођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњат 
и покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине кап 
 и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробу 
</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како ј 
висне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Доб 
зговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} С 
о Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне  
знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то пита 
ветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом 
о и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцањ 
, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капета 
оликог умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на С 
и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у  
, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка  
ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од 
тите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су  
ти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивањ 
 и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту  
ше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина  
 век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чи 
, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Д 
не преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја 
 за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био 
ом зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже бољ 
н се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих  
е.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на 
 кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекн 
влији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> 
ки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљив 
од милине, тепајући својим милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subS 
/p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстар 
ву, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је  
— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га с 
ило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> 
це му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима би 
ка.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је п 
мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је  
ше ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно  
не њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p 
и другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи  
е Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> 
ив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити т 
тити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде пола 
ко наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> 
очео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој  
“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри 
виралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче 
ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ 
 шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и  
њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела 
— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов 
— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде 
за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја 
а му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у р 
ви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није в 
S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збу 
е успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Ка 
.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја до 
тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђи 
себи осећала све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва пр 
 један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњато 
ознаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупа 
е могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</ 
налост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао 
е.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} Он није  
ље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима  
 прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред панд 
ездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи  
ију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну пола 
о познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су 
 вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{ 
оше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.< 
а.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дарма 
овора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше 
ед куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирн 
после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли 
ичку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господин 
ви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише 
тавише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код кап 
у чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да м 
љевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов про 
ор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> < 
тићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, 
идели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан,  
исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући  
ем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на  
{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како  
и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пр 
 му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљ 
шао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађаји 
S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обу 
ратски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S}  
Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије 
{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаља 
 и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Савао 
стићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био 
 Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас ког 
ојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о д 
 да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је пр 
а се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење 
гњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, 
етну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на с 
="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћем 
памтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито....  
ни’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је неш 
>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из су 
</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је и 
.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, 
а и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S 
 каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста 
а праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Меш 
а послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скоч 
етри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, у 
о:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скв 
ица под праг,</l> <l>Урок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по вод 
и мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша  
одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испи 
 лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим  
не.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пан 
S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том трену 
>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад догра 
/p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи... 
м шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу гов 
му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара  
ш један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Т 
ерчин па пустила низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На 
е боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакала?</p> <p>— Нисам 
ти кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p> 
то је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стев 
а, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p 
ободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од све 
 сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>М 
по мало разилазио, понев сваки пријатну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</ 
 ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Иг 
 <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен 
два једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" />  
мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да  
у балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ће 
дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од ка 
ли као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Ра 
е била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p 
 снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заист 
тићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</ 
 често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам прева 
на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, 
....</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с крај 
/p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Св 
} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> <p>Она се се 
јутрос мало презалогајио, нисам ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом. 
несе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’вод 
р!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара приста 
..</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> < 
 пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну н 
.</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који 
к показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мер 
га назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти  
 је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Вид 
усати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш 
}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху под 
ану.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет тре 
укело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="1 
 ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мора 
 Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добр 
} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да 
/p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто 
било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, мо 
добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави см 
љива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само ви 
 је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на проше 
аваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра 
врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капе 
 удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и  
 поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара погл 
што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су на 
 је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њ 
ора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега 
p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану 
ом проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја с 
милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихо 
и’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о  
або, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету.. 
/p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> 
 моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим при 
у:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћ 
Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка. 
енчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p>  
 Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кр 
 <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењ 
 дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати. 
 ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака  
и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено  
ало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече С 
 и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</ 
p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу. 
аву му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беш 
врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само 
<p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечера 
.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у к 
<p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште  
чини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Д 
а згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо ради 
аташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно с 
’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прош 
 Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од  
Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта нагов 
о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата  
видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци  
оврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али  
нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" />  
аве ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се  
 пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} П 
</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала. 
ешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На  
ова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Сте 
ј је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За 
p> <p>— Морамо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, у 
 лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање не 
но је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За 
а чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би 
да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издал 
 осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако  
и, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би М 
<p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’  
е од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и оста 
 се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли. 
колико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изгово 
 обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова  
 се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... но 
ч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} 
власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треб 
огао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S 
ски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог  
ци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе...</p> 
а једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим с 
е могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међ 
> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини к 
 ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш. 
опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро  
 се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тај 
о под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> < 
.{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрен 
све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, 
ојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лиц 
омешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?. 
у.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S 
о на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право  
димира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Так 
су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађ 
е.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су 
на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и заду 
ајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио д 
бар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{S} З 
<p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене  
 сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Сте 
његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикан 
Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} П 
 и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....< 
удио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда ј 
 нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} 
д није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави крив 
— Тако, тако.{S} То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Т 
не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику криви 
’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутит 
знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, заз 
 Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p 
 као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима  
после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко ко 
е уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у опш 
а нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, 
аће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у живо 
м и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове  
јеци.</p> <p>Мих.{S} Сретеновић,</p> <p>учитељ.</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <div ty 
у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од папр 
 своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p> 
оње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његови 
умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је  
био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, 
ек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни с 
{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам с 
е брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ј 
 до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти дете 
качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на кача 
о сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.< 
ш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше  
"90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој как 
ни ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће и 
од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У  
о сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад з 
ављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</ 
 до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису кр 
 Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од 
овори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе о 
ро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави о 
ио прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу 
’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу 
ти.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све 
ростране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вр 
осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ног 
м.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве  
едо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога  
 види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ов 
/p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне,  
 протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти тр 
>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим  
и се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добр 
чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{ 
 завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам  
</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p>  
била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</ 
.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господин 
амо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан рукујући се са чича Игњат 
ote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l>  
>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени кола натраг!</p> 
ер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p 
је могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати.. 
 једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону 
не, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S 
дној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једн 
и.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве угов 
мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S 
ени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви 
е се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ј 
ост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја 
ву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то ур 
цу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра. 
 баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљ 
Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, 
Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то 
пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памукл 
ад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дат 
м плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јо 
{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{ 
Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, н 
му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би т 
ма људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вин 
 <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке 
ане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећер 
еопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, 
 њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет  
затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Сто 
дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p 
вануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати 
уд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је а 
Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p 
д сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отпл 
{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>—  
же горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је д 
 срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p> 
ама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и ша 
љио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољу 
ити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и меха 
p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, 
ако ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће,  
 да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви 
бе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене мо 
ти да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе  
бо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p> 
p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако? 
ће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал 
Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја са 
лим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим р 
це боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило 
та наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на 
?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> 
већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’на 
ојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два  
тлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> 
е ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш  
{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синко!{S} Није ’нак 
те апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас  
бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p>  
 ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте  
и брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан зане 
са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{ 
 скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора 
 га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево 
 кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> 
 добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу 
 моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> < 
гу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p> 
ај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си на 
Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p>  
е после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једар 
} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стев 
увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, 
е било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла т 
брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми ре 
овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те  
кав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, 
 да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да 
 кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у  
 има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила 
ужног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло 
тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали ко 
 сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су 
ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и 
е каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка мо 
ти.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, 
:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тога д 
 Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим 
етана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати с 
.</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они 
 Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, 
 испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Д 
...</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова бе 
сли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нем 
>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепи 
p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо. 
на.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вр 
у Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Жив 
/p> <p>Коњи полетеше.</p> <p>— Тако те ’хоћу роде мој!...</p> <p>Коњи су као муња летели...</p> 
То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сла 
p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, 
ка Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Ма 
рес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресн 
емам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Ка 
уза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плак 
 сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</ 
ручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.< 
оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну  
и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S 
и ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p 
<p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад са 
ати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p 
у је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот! 
е учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима о 
тити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не  
{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S 
 и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речи 
жније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда  
> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полет 
ст... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија,  
зала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и 
зио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него он 
синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p> 
има.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше 
.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући и 
е, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану кос 
је дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне 
на Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећал 
ала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Ма 
У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога боси 
кривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир 
а волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему 
ма, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати  
ке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Так 
уката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад кон 
глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдн 
сав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исече 
алик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође 
 калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад 
дина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали б 
ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> 
и диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и 
 <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...< 
ајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, 
лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман 
имир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи  
дом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p> 
кретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с м 
ако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни г 
раби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико  
>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није  
љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на  
 она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.< 
ене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас сре 
 од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе зас 
 који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груд 
 <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радети 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само ми 
 кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео н 
олан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је  
ева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> 
ђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке 
е, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p>  
и.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- К 
> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му све 
 крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, ка 
и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није  
И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по  
и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по  
 Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни т 
 башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и ср 
и му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравиц 
p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као п 
/p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у  
p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградам 
е да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут п 
.</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, своје осећаје...</p> 
жили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, 
p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milestone unit= 
ала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавн 
себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што с 
>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p> <p>Од сна ни спомена.</p> <pb n="34"  
де невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда ј 
што ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, 
 гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија 
/p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека 
целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече  
ш само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га 
да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били  
ивукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прош 
у радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за ц 
 играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S}  
еколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусит 
среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајућ 
 је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако. 
 је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно 
 и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате 
.</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с 
 уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме су се ослободили Стеве,  
ато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за  
/p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може ма 
це забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и изба 
 то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превест 
кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има д 
и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у к 
у на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане 
е и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код 
ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једа 
у их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет у 
{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је т 
p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!. 
S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, кол 
S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p> 
 га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата. 
е један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо одавде Радетића ку 
аше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а 
 порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> < 
их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игња 
лази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p 
 <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.< 
е.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде.</p> < 
ити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра. 
p>— Ти ћути, кад те нико ништа не пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, бол 
 <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и  
је он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи она 
и на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну капетан.</p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога 
 <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а т 
изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престад 
<p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, кр 
тницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као 
Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете 
 <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да п 
ретекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово 
есну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и в 
ло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а  
p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га п 
/p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S 
га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p 
/l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које 
ор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S 
 у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па  
еловјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокт 
еселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и он 
но још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, в 
опа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељ 
ари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића 
 се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго  
че требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди  
 пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђ 
е је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се н 
е своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој  
и што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, ду 
боко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта  
ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њен 
ди још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два. 
закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ о 
рагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало. 
дала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> < 
<p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима н 
аде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас мо 
 пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53"  
<p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајал 
ић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стоја 
а стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно румен 
и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као 
пама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак,  
 шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о  
рли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног  
 изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј 
ни ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошл 
 старог познаника.</p> <p>По смежураном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, по 
о, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити ч 
 и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражи 
ја на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не зна 
о му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p 
</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало 
јата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасе 
рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама  
и.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, 
о момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је  
шли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, реч 
е ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се 
/p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из  
г’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће 
Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само  
чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— П 
огледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му дете 
 по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недељ 
 њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, 
о го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.< 
тиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И теб 
.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло  
, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Де 
ко је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњ 
тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне св 
ви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</ 
чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један чо 
.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића 
p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код ј 
 употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> 
чи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже... 
м је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.< 
ости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, 
ако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казат 
.. лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Ма 
 нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дрти 
да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се врати 
за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и је 
 n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколик 
у није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, прегача, појасева.... свега, свега.. 
ме му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S 
гу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по ми 
} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по 
го, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не м 
своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хо 
о је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се на уснама 
ј гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку  
ажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади  
p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би  
ајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак пок 
 <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чис 
кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, 
 мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и њег 
<p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао 
овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> < 
стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињски 
/p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су г 
ју, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац  
Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима 
p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се ма 
ли нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро 
 Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми 
о, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, ка 
вине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> 
У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена вл 
све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна 
тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p 
о ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи 
морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} 
’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, 
И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{ 
ћа.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, ал 
бљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S 
.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове сас 
ин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи 
ди...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговор 
ам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} 
а к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> 
аклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим д 
ја.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим 
драви...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађај 
...{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог  
апетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газд 
поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојиц 
шла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога ст 
ајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које  
д и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— С 
Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претури 
о напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се  
, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми ни 
 <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је  
 шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p>  
тер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагов 
 л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз  
/p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити.. 
 рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока н 
а те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код 
ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p>  
 а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер 
их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад ј 
} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сва 
 нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је  
<p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његов 
ву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и  
Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било прија 
 пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађ 
о су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> <p>— Не чекам Руж 
 ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S 
ас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича 
} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољ 
а држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше 
 другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да  
звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астал 
 био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као 
> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо  
ви се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n=" 
ећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољ 
ј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну: 
 је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, ал 
ави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди 
те ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћ 
....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се  
добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштениј 
/p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p 
ева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у ле 
 па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да  
ли о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па 
 слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која с 
коше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовин 
ш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о н 
идела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p>  
онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лиц 
е међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на у 
 уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали 
 старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били с 
штенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се превари 
оме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за прв 
у вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су д 
p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам ва 
 овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоско 
ао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам б 
 букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве 
њатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте у 
о је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао 
 похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега  
и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је р 
> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма.. 
аше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна 
руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и 
а...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...< 
свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима св 
...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница... 
ојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више. 
оштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога  
 <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек! 
 белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто цр 
е играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара  
 су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загр 
та, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p> 
везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш 
е мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зли 
у закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на ж 
 и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јова 
/p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече: 
 и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за б 
 јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себ 
тан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам не 
 То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Је 
ада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна  
м?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спрове 
ошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} 
лиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше 
наш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио 
 баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</ 
, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео 
 Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!< 
Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине 
Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека 
 Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="1 
чно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Отк 
а у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су п 
 сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Т 
/p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видит 
господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи 
ју, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.< 
</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити 
 Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} З 
 Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти с 
ш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа 
<p> <hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру  
лости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити цел 
као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к ње 
 чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="1 
азговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, он 
 души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир  
ликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним 
а поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</ 
ло.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи с 
није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула о 
 рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим в 
д идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сит 
ку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p>  
У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни 
та тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по нек 
е игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго 
 с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би 
рна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли п 
да окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} 
 су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога  
} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само как 
чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари ко 
</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ д 
/p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме нис 
/p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине,  
{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа 
 необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да  
јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} З 
кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је 
{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си  
о, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не д 
="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који но 
ао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне у 
о је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У ав 
а речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бог 
.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде 
> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па ј 
као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи  
 зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Ш 
згледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И в 
ада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренут 
рца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те 
ј народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S 
.</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благослов 
ле су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То  
ала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је ст 
 час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај 
 као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осет 
ако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и воли 
 сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А 
а.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, 
ли, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ру 
о себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S 
, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са свак 
к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је так 
е растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет м 
та.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише ту 
ључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...спод 
ору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште к 
ити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и  
уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапута 
вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о  
и, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Ст 
уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим наш 
 па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му  
е је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Шт 
ежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој 
е то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролаз 
онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јаб 
лији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један њ 
је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође м 
кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.< 
 вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стај 
<p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа ј 
в капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговара 
наш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако ла 
ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} П’ онда н 
још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто б 
исам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па з 
 код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати 
а трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад в 
тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се с њом састане.{S}  
неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Језд 
рца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке 
p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло,  
дило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека 
ра, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго 
и једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири 
> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме 
 и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати 
куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав логор од народа. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе 
па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као сан....{S} Ни 
 подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је  
 нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића ку 
се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> < 
су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’в 
капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни 
када велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, 
Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали 
не.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи ваш 
р...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур по 
и, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да такви 
ка, не само у твоме Раденковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Да 
Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Сте 
не.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> 
капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— 
на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњ 
....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига 
твори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је 
се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, ку 
им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на н 
јама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пу 
>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Раде 
кад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, о 
ом читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда н 
иде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу  
>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је госп 
ј ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Богатић, се 
ву и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се у 
p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да с 
м на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад  
и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души с 
{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— С 
 оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ће 
ом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто  
ио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p 
.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стри 
те судници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно изв 
</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} До 
</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледа 
 је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да паз 
 и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењак 
е ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за је 
о, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако до 
у поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојано 
служење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да ј 
нати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву: 
та не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p> 
уку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Мар 
оме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је 
, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му д 
е човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке д 
 и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S}  
, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене 
о како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала  
</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} В 
b n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и ра 
ана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу. 
о добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију 
/p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтал 
<p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људ 
е.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изгов 
 кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... м 
 кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем  
авио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у ру 
стала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им с 
и га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно  
Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш ј 
ога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не  
ти да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти 
и из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа  
му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир,  
> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Ј 
Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје с 
се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и б 
Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с п 
ти...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, м 
душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p> 
срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ 
 је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о б 
 Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе 
 мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S 
се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ 
у.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздр 
а као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, гд 
су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапре 
ео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио о 
</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о  
>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Б 
 то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то до 
век рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пруж 
да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира 
p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити 
p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шт 
ити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат ког 
 ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти го 
о.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мен 
ђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, чита 
т је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица,  
и кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судниц 
е одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешт 
.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим  
њата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{ 
он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креве 
раћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у ово 
цем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу моли 
где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S 
д оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p 
, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако ни 
 жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, 
дани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако 
петановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.< 
њат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава оч 
 су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, св 
те.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у читавом наш 
бин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</ 
у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежур 
забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји и 
о од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на с 
 личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на  
да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече 
е године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p> 
је куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разго 
 Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти 
p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’ 
утку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час 
>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола п 
поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и пошт 
а видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бу 
и не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо н 
ш по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p>  
јемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо он 
зак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђ 
рића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S 
њатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ 
анимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне про 
атима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} М 
S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута. 
јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>—  
ва сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некак 
е на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вра 
на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p 
ко само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Иг 
уд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од ле 
.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што 
о, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p>  
тачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па 
облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p>  
18940_C1"> <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у по 
изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за шт 
нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни 
је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се  
ајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који  
тева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви поглед 
о оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, 
часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, 
и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</titl 
и се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био м 
— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам д 
олисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, 
>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гоми 
, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је вес 
pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није з 
памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’ 
ело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели 
су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Сте 
евног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше  
гледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? уп 
и моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мал 
ши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа  
апцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли в 
ама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан  
озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему,  
S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред 
 ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голу 
>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да н 
ава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бит 
шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили с 
двоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?< 
ој, поверила.</p> <p>— О тето!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казал 
ису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети,  
теву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили ско 
рати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Сто 
од Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата 
тајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да 
p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим  
у ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пиј 
 море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p>  
>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} О 
>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— О 
 би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека г 
ало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је л 
јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, д 
} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим 
д једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо у 
 Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и нај 
давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" 
940_C10"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, ниј 
испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, 
па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, 
а није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени  
е Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати н 
о и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n 
ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш 
</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору 
> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како т 
ти, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос 
Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>О 
estone unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не позн 
Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у свој 
реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише  
о смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало бр 
сове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ бе 
/p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.< 
ћи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p> 
ло потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело 
има.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих с 
а, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S 
Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам  
 Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> < 
знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p> 
, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти  
азвеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p> 
</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се за 
p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p>  
глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва  
алу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јо 
це и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад до 
>Није се преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, ка 
 ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p 
S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p 
ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто пол 
..</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми с 
p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</ 
је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свирал 
> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда 
з који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, п 
 од памуклије, прекрштени на раздрљеним чупавим прсима, па опасани неком масном узицом.</p> <p> 
вим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од ж 
н оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.< 
фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га в 
— Сунца ми!</p> <p>Мара убриса сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поч 
 се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поран 
} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му сев 
шући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче 
е га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како  
S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, ви 
друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па  
ко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до кућ 
 су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан те 
ја, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је з 
 души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весел 
 заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог  
 слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, п 
га.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, из 
и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{ 
у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешт 
 пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p> 
n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> < 
пушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извирив 
<p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и  
ше још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> 
 до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би  
а каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса 
она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора 
га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије 
<p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало. 
 прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми  
 Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала 
n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Је 
и.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S 
S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>К 
ама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па изм 
 које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари  
> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ л 
p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p>  
, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из о 
 јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, ре 
 чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море би 
 па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихо 
.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’д 
била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А о 
ња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми корист 
ао муња летели...</p> <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми к 
.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за 
ам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма 
су, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> < 
ј тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избер 
био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се  
естим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеш 
> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу 
баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p 
.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан п 
>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>—  
док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накупов 
пе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши как 
те, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зелен 
 учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помо 
а до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А са 
и све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво каза 
уци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу... 
рчало, радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше при 
ваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути 
он’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благосло 
н кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Ко 
поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо 
 очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p>— Не шали се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћ 
.</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p 
г човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљ 
нела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се шалити.</p> <p>— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста  
/p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Је 
да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} 
рете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као  
му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра зл 
драви се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} 
е и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав  
ити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све какв 
.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицат 
ашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и  
 /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границ 
 пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачиц 
оврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу  
е шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хо 
 стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А наро 
била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о ливада у лепоме мају, обасјана меком ме 
постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови  
 Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић 
ви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био ј 
 к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају,  
>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они  
вим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у 
ћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лал 
 <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убод 
итеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смеј 
е јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> < 
пољубио, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, ув 
 за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један 
— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљо 
о и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} 
Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо  
 „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав зан 
ра, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате к 
ченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Ј 
ој гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неко 
народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p 
> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у  
 У сваку метну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну рак 
ади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити,  
а.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге ст 
е шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру куде 
 жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— Свуде ти она стигне.{S} Све ти она некак 
>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и 
 Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— 
 ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај п 
 чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче 
ој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина ба 
нко, ти Панто, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћава 
58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим 
м, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно 
ју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и ост 
глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревнос 
даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, т 
ту.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S}  
 они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти с 
/p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој 
 оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p>  
.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу ш 
Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди! 
ли се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било,  
нао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми д 
и радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </ 
 /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— 
се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, з 
 од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити г 
Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго ј 
.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</ 
а се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гр 
е зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га ј 
енику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и  
а рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S}  
 приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</ 
во својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ  
 је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем  
такло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У с 
огорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да ј 
љену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> 
м да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и к 
ан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовн 
 n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакота 
>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих посед 
</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси 
ако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе  
растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вај 
и ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане  
пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за дано 
уше у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира. 
— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је  
— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S}  
S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Как 
ћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио 
поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Д 
је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Леп 
 ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онд 
} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не ве 
е смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да 
та.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље  
озвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</ 
ћ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чист 
ече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже  
обра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова  
 и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркв 
, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њег 
/p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном ш 
ље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>М 
ли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању р 
 који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не веруј 
pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то  
, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Ј 
дна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, р 
 шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све  
 близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог 
</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору овде онде по неколико људи састали се и разговарај 
он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да  
ну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се ј 
, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око  
ична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} П 
ејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што  
о не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> 
/p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на 
/quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p>  
 рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— 
 Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Дед 
: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену бели 
иле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је 
по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сак 
емљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре љ 
Поздрави се с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.< 
по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, 
био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су 
кивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свог 
> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’н 
т и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је т 
ви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p> 
ти кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово  
лу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке,  
 <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра ра 
и.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта  
м капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да с 
 код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем  
то си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме н 
ио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу г 
и се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S}  
удбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било 
 и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</ 
е што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман сми 
а:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’на 
.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу 
 као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, 
</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева,  
да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да ј 
ра...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори 
но.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра к 
мира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али,  
>Тада се наједаред сети Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> 
ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио пла 
је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет п 
 ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћ 
 Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га в 
 Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на си 
е.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?< 
 кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му ј 
<p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што 
<l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабин 
p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо  
је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне 
 напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућу 
ојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљ 
Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слобод 
</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} 
аис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ив 
ови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S}  
као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’н 
е га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> 
 На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али  
ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здра 
има.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг 
а гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и т 
имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла  
а.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> < 
— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n=" 
беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господин 
, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко 
> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> < 
слио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми 
 вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бит 
аз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p 
узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине 
 ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Ст 
. заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, јо 
ин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глу 
ине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" / 
ом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог  
 <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти ш 
као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Р 
ани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не 
 и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога. 
годари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јо 
.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Д 
и имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S}  
 ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћ 
— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мар 
уће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p 
/p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Она 
је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не з 
рина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим С 
људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S}  
а је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљ 
стај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Шта нећу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој 
ару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, о 
p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клу 
} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од  
</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам виде 
 насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на 
" /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет у 
е л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p> 
убаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија  
 што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вал 
ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="4 
.</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и 
, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Н 
 они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад ка 
Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то 
 На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабо 
ушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се 
{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" / 
зима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.< 
аже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњ 
аби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутр 
 је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од мал 
p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва 
као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није зна 
Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, 
е говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћ 
 — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада  
ако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај св 
 бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли  
кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се н 
 добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p>  
 њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, д 
ити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Ни 
3" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о 
и баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разгов 
да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема дец 
а Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смеј 
> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза 
а јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и  
своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p> 
ила негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом пос 
та му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Ос 
ело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се 
его гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милости 
Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда изм 
у.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јо 
</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који  
м, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се 
еног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је ј 
> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућа 
ла, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> < 
} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На  
} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, 
абе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољ 
 свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђ 
:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му с 
.</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам 
е се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не  
p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо 
n="159" /> <p>Они поседаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све зд 
{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{ 
, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— 
 Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Н 
p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се,  
рави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде. 
ледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} 
амо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S}  
его све на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући 
 јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у механи опио Петроније 
— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан  
ти, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто ура 
знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! в 
тотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Гла 
 кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жен 
ма, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах  
еби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ј 
 и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита п 
био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Је 
 једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је  
 ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо ж 
шао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено  
кну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом ук 
олетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме  
е дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у веч 
о говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.< 
а њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри  
су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да  
p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> < 
о се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’во 
тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" / 
којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Ма 
ити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола с 
<p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваља 
у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и 
</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му не 
илану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник 
.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је у 
јица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми 
е ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио 
S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун 
о срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су,  
 као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, пос 
/p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио.. 
внашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за 
ед мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као  
е да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је  
ичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с ме 
упљеним око Станимирове постеље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке 
иканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каж 
и јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и 
као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља  
 Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p 
ко с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вал 
p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’ 
 да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{ 
луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p 
ирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>К 
ли, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, ма 
вом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> < 
/p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На  
.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где 
раћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стој 
са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту  
, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p 
,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Сто 
вом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, р 
.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авл 
зведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чу 
ИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p>  
зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са сви 
 играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он 
епеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по  
 <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже 
оћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот 
довољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, 
а, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој  
е очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети 
тева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све м 
ша, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева т 
н нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођо 
шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p 
<p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о у 
лета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> 
 Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погле 
ј, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p 
од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све ш 
ранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и  
бар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је до 
мене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, зв 
а.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стој 
Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет 
ње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p> 
еље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило би 
доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p> 
 је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутро 
учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћ 
<p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дуго 
о мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он угр 
и би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не 
 у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгле 
пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из пот 
, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш 
е девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цве 
ужи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" /> кад се 
дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157"  
и, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо. 
<p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим доб 
а, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Ј 
једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је пре 
ош су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи д 
о је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка п 
 овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овд 
к незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> < 
>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ уд 
војке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p> 
и...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није гово 
ни јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није са 
 и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим и 
 шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш  
но уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и М 
ле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тог 
уле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте  
о, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћу 
 кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и 
ави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не де 
е млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вог 
/p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме м 
 од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— 
а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>В 
да по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> 
авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Нач 
?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрин 
Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у 
 наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њега.</p> < 
ли гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза  
неми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан г 
није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало оку 
смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ зна 
и вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та  
р-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Маринково ћеман 
ету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па  
ише видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако 
.</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра н 
аром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неопи 
вина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према  
 ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само нај 
а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да ужив 
устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Иг 
и.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>—  
</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео,  
аш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих,  
нам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио 
ај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до м 
А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш  
 прегача, појасева.... свега, свега.... што ти само срце пожелети може....{S} Она стаде једно п 
 имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости од 
 нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> < 
утите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> 
 мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ 
>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није ис 
{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љ 
а.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбољ 
дио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се 
а подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.< 
и били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихо 
 <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико ј 
 како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, д 
 наћи.{S} Он не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме друго 
ју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о 
Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не каж 
рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш? 
 Спавају молим.</p> <pb n="112" /> <p>— Што нису отишли кућама?</p> <p>— Па људи се мало напили 
а је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што 
 дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оста 
ких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не сила 
</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми каж 
иној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p> <p>Обоје ућуташе 
ај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, п 
си њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{ 
ог јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и С 
 кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријат 
Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</ 
— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p 
лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да ни 
акшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губи 
и“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би ти 
ако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече 
њем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, 
 су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се п 
тојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Им 
оваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга 
 отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена  
ану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства.</p 
ранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} 
олесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S}  
акала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда с 
<p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у 
лу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа. 
алик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет н 
 много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, 
а се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето м 
тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не кажеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Од кога?</p 
иш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави  
дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу с 
икну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај о 
 живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, нај 
 сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, ша 
нув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’ 
у људе који ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело  
{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе  
 кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо 
ко данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често  
би црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан 
ало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Сте 
Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде 
> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу  
лаву, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Не 
 видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све ј 
оја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од св 
с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој д 
тојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> < 
с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, ре 
страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p>  
ули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га в 
p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, 
таница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по  
овеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су ци 
p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се ра 
 гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у  
о Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је  
 с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи 
Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњ 
ој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше 
 Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а,  
гове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар гос 
 су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат.. 
 воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ора 
 Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> 
и покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> < 
> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се  
сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити 
музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је 
м макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</ 
саше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, с 
 погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’  
 срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чу 
Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p> 
 и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, оп 
 Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рк 
ак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онак 
грају.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од му 
та ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути 
е:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} На путу нема тетк 
>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="1 
х осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} О 
ао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говор 
>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет  
Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о о 
p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обо 
>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{ 
 већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пре 
/p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</ 
 бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син бо 
 отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да 
 га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уз 
а Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала је 
лне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ће 
ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово 
>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти га 
днице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану  
на.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да  
..</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p>  
не.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у д 
е Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допус 
p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта 
ћемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о  
трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље  
ном тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на кач 
ијатељски руку.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им 
а пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње реч 
 да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} О 
а пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о д 
ака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да м 
, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, как 
Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде  
дине на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па д 
 црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кр 
стина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у м 
лности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте и 
>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па 
p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Ст 
а лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало 
х га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се зав 
 ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</ 
о, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди 
 дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за как 
<p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да з 
иб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’ 
о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До  
} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За 
 <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Б 
у не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто оде 
ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’в 
нај лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, м 
рилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког в 
т то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шт 
<p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу,  
се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p> 
{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И 
има скоро нашим јунацима....{S} Све оно што ми сељаци најрадије читамо.</p> <p>Немојте ми се см 
нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игња 
ди ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени и 
 куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био 
Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је мога 
p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране кос 
је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду. 
се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p 
бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слаб 
/p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то иза 
ићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му 
абинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} По 
као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, ш 
ла тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p> 
али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла  
а ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад  
ам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет 
е ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао  
есела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— 
>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S 
ма, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га  
узе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p>  
> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражи 
Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки д 
p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат 
вца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је бо 
 око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натов 
ла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци к 
е, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово не 
ред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</ 
т и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа  
 Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да  
xml:id="SRP18940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло 
 мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бро 
је срце </l> <l>Што ће те љубити!</l> </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенч 
> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад г 
ите </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код 
ени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу 
а Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p 
сер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Ка 
l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да  
ивана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја  
г ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p> </div> <pb n="IV" /> <pb n="V" /> < 
,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> 
ти реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Л 
ок скочи,</l> <l>Урочицу скврчи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> < 
Е МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l> 
p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l>  
> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино ст 
е.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А  
кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </qu 
агрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кард 
е весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> < 
ући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ног 
е.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </qu 
ли би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“ 
 речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица под праг,</l> < 
 истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, 
ца, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>